Perspektive | Makedonija

Šta sledi posle Makronovog “ne” Severnoj Makedoniji?

Piše - 24.10.2019

Odgađanje početka pregovora sa EU donosi novo turbulentno razdoblje.

Odlučno “ne” francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) započinjanju pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom odjeknulo je celim evropskim kontinentom i Zapadnim Balkanom.

Tokom samita u Briselu održanog 17. oktobra, Makron se pred kolegama/inicama iz 28 zemalja članica usprotivio otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, naglašavajući neophodnost reformisanja samog procesa proširenja i potrebu za fokusiranjem na interne probleme sa kojima se suočava EU, a prije primanja novih članova. Samo Danska i Holandija su ga podržale u ovom stavu.

Dio političara/ki širom EU kao i mnogi Makedonci/ke zatečeni su Makronovom odlučnošću koja je došla pomalo iznenada nakon dugogodišnjeg, bolnog reformskog procesa koji se odvijao u obe zemlje. Neki se plaše da bi samit EU održan prošle sedmice u Briselu mogao biti najava za kraj proširenja.  

Ovaj potez je kod mnogih ljudi na Balkanu umanjio nadu i optimizam, pri čemu su brojni lideri/ke i analitičari/ke širom regiona izrazili zabrinutost u vezi sa posljedicama ove odluke na evropsku budućnost drugih država. 

Nagađanja i stvarnost

Odluka Francuske direktno je uticala na severnomakedonskog premijera Zorana Zaeva, koji je samo par dana pre samita davao euforične izjave, šireći u javnosti optimizam propraćen širokim osmehom. Time je stvorio pozitivnu klimu i probudio nadu u to da su vrata EU širom otvorena te da je samo pitanje vremena kada će to biti i zvanično objavljeno.

Dan nakon samita, Zaev više nije bio isti čovek. 

Neposredno nakon što je francuski veto dospeo u javnost, u Skoplju su se mogle čuti spekulacije o tome da je Zaev spreman podneti ostavku na mesto premijera. Ubrzo je pozvao na raspisivanje novih izbora, najavivši da će ostati u svom kabinetu sve dok ne bude oformljena tehnička vlada koja će voditi zemlju sve do sledećih izbora.

Ostavku su u okruženju — ali i u nekim prestonicama EU — odbacili kao neprihvatljivu. Bugarski premijer Bojko Borisov, kog se u makedonskim medijima neslužbeno smatra politički naročito bliskim Zaevu, poručio mu je da ne može dati ostavku. “Treba puno toga učiniti za budućnost zemlje”, podsetio je Zaeva.

“Makronov potez je neprihvatljiv i za nas i za većinu evropskih vođa te nas dovodi do razmišljanja koja mogu biti konspirativna”, kaže Ismet Ramadani, analitičar i savetnik Zaeva. “Međutim, njegovu bi poziciju trebalo poštovati. ​​Verovatno je tako reagovao zbog unutrašnjih problema.”

Makedonija već 11 godina dobija upute i jasne poruke koje glase da su evropska i evroatlantska integracija nemoguće bez dogovora sa Grčkom.

Pošto je ime države promenjeno iz Republika Makedonija u Severna Makedonija, što je potez koji je usledio nakon niza pregovora i kompromisa unutar zemlje, Zaev je, kao i njegovi sugrađani/ke, očekivao da je sledeći korak ka EU neizbežan. 

Mnoge ovaj hladni tuš podseća na ono što se desilo 2008. godine, kada je Grčka odbacila makedonsko članstvo u NATO-u, pod uslovom promene imena. Makedonija već 11 godina dobija upute i jasne poruke koje glase da su evropske i evroatlantske integracije nemoguće bez dogovora sa Grčkom. 

Taj put promena je bio naporan, sa povremenim primesama poniženja za građan/ke. Zeleno svetlo za promenu imena zahtevalo je dvotrećinsku većinu u Parlamentu, a ključ za to bio je u rukama poslanika/ca iz reda stranke VMRO-DPMNE, koja je decenijama bila vladajuća partija u Severnoj Makedoniji, da bi od pada sa vlasti 2017. godine postala najjača stranka opozicije.

Njihova vladavina završila je u junu te godine, kada je Tužilaštvo podiglo optužnicu protiv 94 lidera te stranke, uključujući i višegodišnjeg premijera Nikolu Gruevskog. Rezultat je to  skandala koji je uključivao prisluškivanje, korupciju i prikrivanje ubistava. Nekima od optuženih sudilo se za incident koji se desio 27. Aprila. Naime, tada su strukture VMRO-DPMNE navodno potpomogle demonstrantima/kinjama — koji su se protivili novooformljenoj većini sačinjenoj od Zaevljevih socijaldemokratskih snaga i albanskih partija — da upadnu u Parlament.  

Gruevski, osuđen na dvije godine zatvora zbog zloupotrebe moći, kasnije je pobegao u Mađarsku gde je dobio azil. 

Njihovom padu su prethodile godine protesta na ulicama, te sklapanje sporazuma u Pržnu između političkih stranaka i predstavnika/ca EU i SAD-a, i to sa ciljem pronalaska rešenja za stabilizaciju zemlje. 

Nakon toga, Severna Makedonija i Grčka potpisale su Prespanski sporazum, kojim su 2018. godine dogovoreni uslovi za promenu imena, ali i zatražene reforme koje treba da sprovede nova socijaldemokratska vlada Zorana Zaeva.

Bolne promene

Nakon postignutog kompromisa vezanog za zemlje, očekivalo se da će se zastava Severne Makedonije veoma brzo zavijoriti pored zastava ostalih članica NATO-a.

Ipak, i pored bolnog perioda za građane/ke Severne Makedonije, kao i svih reformi, Francuska je rekla “ne” — što je potez koji je pokrenuo niz pitanja i spekulacija.

Neki na novi pristup i metodologiju proširenja iznesene početkom oktobra gledaju kao na neku vrstu najave. Makron je tada poslao pismo članicama EU u kom traži pooštravanje procesa proširenja. Između ostalog, to podrazumeva promenu metodologije odvijanja pregovora, a što predviđa i unazađivanje u pregovorima ukoliko zemlje ne pokažu konkretan napredak. Poseban naglasak stavljen je na vladavinu prava. 

Taj novi pristup Francuzi su predstavili kao zvaničan stav od kog neće odustati, zbog čega su Severna Makedonija i Albanija stavljene u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim zemljama poput Srbije i Crne Gore, koje su već otpočele proces pregovora. 

Međutim, ova ideja nije naišla na negodovanje u Severnoj Makedoniji. Predsednik Stevo Pendarovski prihvatio je najavu širom otvorenih ruku, izjavivši da Skopje uopšte ne dovodi u pitanje novi pristup. Naprotiv, kaže on, to se smatra kao dobijena vrednost i dodatni kvalitet koji bi mogao olakšati pregovarački okvir.

“Što se tiče predloga Francuske o promeni metodologije, mi to pozdravljamo jer verujemo da bi to dalo novi kvalitet pregovorima i da je Severna Makedonija spremna u potpunosti odgovoriti na moguće nove zahteve u budućim pregovorima za punopravno članstvo u EU”, kaže Pendarovski. 

On je ovu poruku već saopštio makedonskoj javnosti, a sigurno je odjeknula i u Makronovom kabinetu. 

No, nagađa se o još nekim motivima koji stoje iza francuskog kočenja.

"Mi, kao država koja teži članstvu u EU, trebalo bi da nastavimo na evropskom putu, jer jednog dana će se Makronovo stajalište promeniti."

Ismet Ramadani, analitičar

Skriveni motiv, kako ga neki nazivaju u medijima, jeste taj da je Makron besan jer Evropski parlament nije prihvatio njegovu kandidatkinju Silvi Gular (Sylvie Goulard) za mesto u Evropskoj komisiji, koja je pretendovala na poziciju komesarke za unutrašnje tržište. 

Mediji nagađaju da je Makronov stav ustvari osveta, a da ga je “ne” za Severnu Makedoniju i Albaniju stavilo u poziciju pregovarača i dalo mu, barem na tren, osećaj pobede.

Međutim, Zaevljev analitičar Ramadani odbacuje takve teorije zavere. On se poziva na racionalnost i razmišlja o budućim potezima Severne Makedonije, pri čemu naglasak treba biti stavljen na reforme, a ne bi trebalo trošiti vreme na lamentiranje i rešavanje misterije o tome zašto se ovo desilo i čime je to Severna Makedonija zaslužila. 

“Mi, kao država koja teži članstvu u EU, trebalo bi da nastavimo na evropskom putu, jer jednog dana će se Makronovo stanovište promeniti”, ocenjuje. “EU će se možda reformisati i onda on neće koristiti svoj veto”, nada se Ramadani, te dodaje da vlasti sada ne smeju zaustaviti reforme jer one idu u korist građana/ki. “To su vrednosti EU koje bi trebale da postanu i naše vrednosti.”

Neke zapadne diplomate/kinje se plaše da bi trenutna situacija mogla okrenuti Severnu Makedoniju, kao i region, od EU ka Rusiji. 

U intervjuu koji je nedavno dao za Financial Times, predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da ako vrata za Severnu Makedoniju i Albaniju i dalje budu zatvorena, region će ostati “u stanju u kojem shvatamo da se ne možemo osloniti samo na zapadne susede”. 

“EU je stvorena kao odgovor na fašizam, ali sada je pod najezdom populista i fašista”, kazao je budući premijer Kosova, Aljbin (Albin) Kurti za The Guardian povodom Makronove odluke.

Ekspert za region Florijan Biber (Florian Bieber) piše da “kao što je severomakedonska vlada i s teškom mukom shvatila, to što su se latili teškog i kontroverznog posla rešavanja decenijskog spora ne donosi nikakve nagrade od EU.”

Biber očekuje da će ova nepredvidivost sa strane EU destimulisati preko potrebne reforme i pomake prema pomirenju na prostoru celog regiona, čime će — između ostalog — pozicija Unije u dijalogu Kosova i Srbije biti oslabljena.

Godine izbora

Lideri/ke u Skoplju za sada negiraju bilo koji drugi put osim EU. Predsednik Pendarovski bio je prvi političar koji se pred makedonskom javnošću pojavio nakon francuskog odbijanja pregovora. U tom pojavljivanju je odbacio sve moguće strahove i scenarije koji se tiču njegove zemlje osim evropske perspektive. 

Zato je inicirao sastanak lidera političkih partija zastupljenih u Parlamentu, zatraživši od njih da iznesu svoje stanovište o tome da li postoji promena u evropskom kursu. Nakon sastanka, Pendarovski je naglasio da Severna Makedonija pripada “isključivo” Evropskoj uniji.

“Evroatlantske integracije zemlje nemaju alternativu”, kaže Pendarovski, te dodaje da je to stanovište koje su potvrdili svi čelnici parlamentarnih političkih stranaka.

“Nakon nepovoljnih zaključaka Evropskog saveta prošle sedmice, Severna Makedonija suočena je sa velikim izazovom”, kaže. “Iako može biti rasprave o alternativnim projektima, mislim da za njih nema mesta, već samo za punopravno članstvo u EU”.

Niko nije spreman predviđati daleku budućnost, ali ono što je izvesno su prevremeni izbori zakazani za 12. april 2020. Datum je određen tokom liderskog sastanka koji je sazvao Pendarovski.  

Takođe je dogovoreno formiranje tehničke vlade, a u skladu sa Sporazumom iz Pržina iz 2015, kojim se četiri najveće političke stranke obavezuju na saradnju prilikom realizacije reformi.  

No, Zaev se zbog raspisivanja izbora našao na meti mnogih kritika i napada. Ključni argument protiv je činjenica da se u Severnoj Makedoniji gotovo svake godine održavaju neki izbori ili glasanje građana/ki. Tako će 2020. godine biti održani prevremeni izbori, dok su 2019. bili održani predsednički, a 2018. referendum o imenu, 2017. lokalni, te 2016. parlamentarni izbori. 

Ramadani se ne slaže sa kritikama i kaže kako je datum početka pregovora bio nepotrebno fetišizovan.

Za VMRO-DPMNE, ovo je nova prilika za ponovno preuzimanje vlasti.

“Fakat je da su čelnici uticajnih zemalja, kao i čelnici EU, više puta javno izjavljivali da su gotovo sigurni da ćemo dobiti datum [pregovora], a na kraju se desilo suprotno,” kaže. “Zaev sada saoseća sa građanima, a novi izbori su poruka i njima i liderima.”

Ramadani smatra da ukoliko ti izbori ne budu održani, opozicija bi mogla izaći na proteste koje eventualno mogu iskoristiti antievropske snage. 

“Država ne može podnijeti nastavak ovoga turbulentnog razdoblja”, ocenjuje Ramadani. “Dakle, izbori će se odvijati u stabilnoj, mirnoj atmosferi, što je vrlo važno nakon napetih godina koje su iza nas”.

Ipak, za VMRO-DPMNE je ovo nova prilika za ponovno preuzimanje vlasti. Čelnik stranke Hristijan Mickovski je i saopštio da očekuje pobedu. 

Isto očekuje i Zaev. 

Ono što je izvesno jeste to da će se u narednih nekoliko meseci voditi još jedna napeta kampanja koja će, možda, biti prilično usredsređena na promenu imena. To se da naslutiti i iz izjave bivšeg ministra spoljnih poslova Antonia Milošoskog koju je dao za nemačke novine FAZ. On je najavio da njegova stranka, VMRO-DPMNE, razmatra vraćanje ustavnog imena ako dođe na vlast.

“Postoje načini kako da se državi vrati naše staro ustavno ime Makedonija”, rekao je, te je priznao da bi to moglo biti veoma komplikovano.

“Jedna je mogućnost ta da naš Ustavni sud proglasi ugovor sa Grčkom ništavnim,” rekao je. “To se može učiniti na temelju prošlogodišnjeg referenduma, na kojem nije bilo većine za ukidanje starog imena.” 

Milošoski veruje da u parlamentu ima zastupnika/ca koji su ““pod pretnjom i pritiskom, protiv svoje volje, glasali protiv preimenovanja”. 

Šteta koja je proizvedena u Briselu zatvaranjem vrata može dovesti do komplikacija te na koncu biti i krajnje opasna, konstatuje Milošoski.

Kakvi god da su stvarni uzroci francuskog veta, Makronova odluka ne ide u prilog EU, koja je zato na neki način diskreditovana i oslabljena u pogledu svog uticaja. Ukoliko se Zapadni Balkan na kraju okrene Rusiji ili Kini — kako upozorava Vučić — ili ako — prema procenama Florijana Bibera — postane “nova Kazablanka, mesto kroz koje će ljudi prolaziti i iz kog će pokušavati odlaziti, ali će uprkos svemu ostati zaglavljeni”, gde će se različite sile utrkivati za uticaj, novac i moć, EU za to može kriviti samu sebe.

Naslovna ilustracija: Arita (Arrita) Katona / K2.0

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.