Dok Kosovo proslavlja svoj 10. rođendan nezavisnosti, pravi je trenutak da zastanemo i porazmislimo o politikama međunarodne zajednice. Međunarodne organizacije su igrale bitnu ulogu u pokušajima izgradnje države na Kosovu, kao i u smirivanju napetosti između raznih etničkih grupa u ovoj zemlji, sprovodeći vladavinu prava, razvijajući ekonomiju i pomažući integraciju u EU. Ipak, da li je njihov pristup uvek bio korektan i uspešan?
Izgradnja države
Kosovske državne institucije se redovno opisuju slabim u dokumentima EU o proširenju. Ipak, države EU, SAD i druge države-članice UN koje su učestvovale u izgradnji države Kosovo, preko Unmika (Privremene misije Ujedinjenih nacija, 1999-2008), ICO (Međunarodne civilne kancelarije, 2008-2013) i Euleksa (Misije Evropske unije za vladavinu prava, 2008-danas) dele odgovornost za ovo.
U mojoj studiji o posleratnoj izgradnji kosovskih institucija saznao sam da tamo gde međunarodni supervizori koriste svoju moć da bi izolovali neku instituciju od socio-političkih mreža, ta institucija postaje učinkovitija. Izolacija je obezbedila visoki stepen meritokratije i profesionalizma ograničavajući uskogrude neopatrimonijalne prakse pri zapošljavanju — na primer, to su one koje se zasnivaju na klijentelizmu ili političkim, društvenim, ličnim, porodičnim ili provincijskim mrežama.
Prava je sramota što međunarodne ‘arhitekte države’ nisu ovakvu izolaciju proširili na sve, ili makar na većinu, kosovskih institucija javne uprave, već su se opredelili samo za mali broj istih, kao što su Carine Kosova i Policija Kosova.
Fokus na učinkovitosti samo malog broja javnih institucija nije jedina manjkavost procesa izgradnje države. Druga ključna karakteristika izgradnje institucija je preterani fokus na političke institucije (parlament, izvršna vlast) na štetu birokratskih institucija i javnih usluga.
Takođe, stavljen je snažan naglasak na prekomerno zastupanje etničkih manjina u ovim političkim institucijama (u jednom trenutku su kosovski Srbi držali 18 odsto mesta u parlamentu, iako čine 4 odsto stanovništva), a na štetu drugih aspekata demokratizacije i modernizovanja. Usled ovoga, druge, verovatno bitnije, društvene podele (ruralno-urbano, klasa), kao i romska populacija, koja je u nepovoljnom položaju, ostale su zanemarene.
Međuetnički odnosi
Etničkim podelama između većinskog stanovništva kosovskih Albanaca i manjinskog stanovništva kosovskih Srba takođe je dozvoljeno da cvetaju, jer je Srbiji dozvoljeno da održava svoje paralelne institucije na Kosovu, što je jasno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Uprkos tome, pojavio se niz nezavisnih političkih lidera kosovskih Srba.
Ipak, njih je nedavno sa scene izgurala Srpska lista kojom kontroliše Beograd, kako je posao bavljenja kosovskim Srbima prepušten Beogradu kroz dijalog između Kosova i Srbije pod posredstvom EU. Ne čudi što su kosovski Srbi prstom upirali u Beograd kada se nedavno desio atentat na lidera kosovskih Srba, Olivera Ivanovića, čija je partija bila suparnik Srpskoj listi.
Vladavina prava
Slično tome, vladavina prava je bila manjkava, jer nikada nije postojao ozbiljan napor da se izgradi efikasni sudski sistem slobodan od uticaja inostranih ‘arhitekata države’ na političke mreže u zemlji. Ovo je zatim dovelo do uspostavljanja Euleksa, Misije EU za vladavinu prava. Ni ova misija nije uspela da napravi znatan pomak u uvođenju vladavine prava.
Neuspeh ove misije je delimično bio razlog za uspostavljanje Specijalizovanih veća Kosova koja treba da istraže navodne zločine koje je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) počinila nad kosovskim Srbima i Albancima. Na osnovu proteklog učinka Euleksa i MKSJ, ova najnovija inicijativa verovatno neće uspeti da zadovolji pravdu za žrtve, uglavnom zbog pristupa suočavanju s prošlošću koji se fokusira na podizanje optužnica protiv malog broja lidera sa visokih pozicija.
Ekonomija
U mojoj istrazi o kosovskim institucijama, saznao sam da je ključni razlog za to što su klijentelističke političke mreže tako uticajne taj što su poslovi u javnom sektoru veoma poželjni; uglavnom zato što u privatnom sektoru postoji tek mali broj radnih mesta.
Privreda nije uspela da otvori dovoljan broj radnih mesta zbog loše vođenih politika masovne privatizacije — što je dovelo do desetkovanja proizvodnih kapaciteta jer je privatizovana mašinerija prodavana budzašto i fabrike su postale skladišta — i zbog izostanka napora da se izgradi lokalna privredna baza.
Poslovi u privatnom sektoru su veoma nesigurni, bez ikakve stabilnosti i sa dugačkim radnim vremenom. Sem iseljavanja, posao u državnom sektoru je jedini način za relativno pristojan život za ogromnu većinu ljudi.
Integracija u EU
Kosovo je nedavno zadobilo udarac od EU, jer njena strategija o proširenju, objavljena februara 2018, nije ponudila jasan put ka članstvu. Ovo je od velikog značaja zato što cela politička kultura, uključujući nekoliko dogovora za autonomiju kosovskih Srba koji su postignuti pod pretpostavkom da će Kosovo nastaviti da se integriše u EU ubuduće.
Bez te mogućnosti, mogao bi da se desi zastoj u razvoju institucija, posebno u pogledu dogovora o autonomiji manjina, kao što je onaj za Srbe koji je dogovoren između Kosova i Srbije u pregovorima pod posredstvom EU. Slično tome, za patrimonijalne lidere, bliža veza sa turskim ‘snagatorom’ Erdoganom, koji teži da poveća uticaj Turske na Balkanu, mogla bi da deluje primamljivije od blokade EU.
Bilo je mnogo propuštenih prilika da se unapredi institucionalni razvoj Kosova. Vreme je da relevantne zainteresovane strane u međunarodnoj zajednici razmotre svoje pristupe prema Kosovu. Ono što je potrebno jesu napori da se poveća učinkovitost institucija i njih bi trebalo uložiti rame uz rame sa kreiranjem lokalne proizvodne baze za otvaranje novih radnih mesta.
Naslovna fotografija: Besnik Bajrami / K2.0
