Valjbona (Valbona) Feraj živi u kvartu na obodu Tirane. Sedeći u svom skromnom stanu u Tirani, razgovara sa svojim sedmogodišnjim sinom Aljbijem (Albi), učenikom prvog razreda. Međutim, kao i ostala deca u ovoj zemlji, on je zbog pandemije prestao da ide u školu.

Valjbona kaže da niko u njenoj porodici nema ni telefon, ni bilo koji drugi uređaj preko kog bi njen sin mogao da prati onlajn nastavu. S obzirom na to da je nova školska godina pod velom neizvesnosti, ona se boji da njen sin od septembra neće moći da se obrazuje.

Ova majka troje dece nije zaposlena, dok njen suprug povremeno radi. Njihova kuća ima jednu sobu i malu baštu, što im je glavni izvor povremenih obroka.

“Uznemirio se [dečak], jer je hteo da ide u školu”, kaže Valjbona, objašnjavajući tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazi njena porodica, a zbog čega nisu u mogućnosti da ispune minimum uslova za obrazovanje svog deteta.

Ona tvrdi da se nijedna institucija nije zainteresovala za stanje njene porodice u uslovima pandemije.

U martu ove godine, kada je pandemija kovida 19 stigla u Albaniju, vlada je uvela mere izolacije i karantin, što je podrazumevalo i zatvaranje škola. Vlada je najavila da će se školska nastava održavati preko interneta, i to posredstvom grupa na Vocapu (Whatsapp), u Gugl učionicama (Google Classrooms), na Skajpu (Skype) i Fejsbuku (Facebook).

Ipak, mnoge porodice nisu bile u mogućnosti da obezbede svojoj deci uređaje ili pristup internetu.

Prema najnovijoj publikaciji Instituta za statistiku, oko 153.000 porodica u Albaniji nema pristup internetu.

Za romske i egipćanske porodice, kao što je Valjbonina, postoji visoka verovatnoća da nemaju pristup internetu. Podaci koje je prikupila TREJA, organizacija koja se bavi pravima romske i egipćanske zajednice, pokazuju da je od 2.034 ispitanika intervjuisanih u aprilu i maju, 61% izjavilo da njihova deca nemaju internet-konekciju.

Prema rečima direktora Treje, Olje Tare (Ola Tare), glavni razlog zbog kog mnoga deca moraju da odustanu od školovanja ove godine odnosi se na teške finansijske i socijalne uslove, koji su se i te kako pogoršali zbog pandemije, jer mnoge porodice iz ove kategorije stanovništva zarađuju za život tako što rade u “neformalnom” sektoru, gde recikliraju stari papir, metal ili druge materijale. Deca često prate svoje roditelje koji obavljaju taj posao na terenu, odnosno prikupljaju materijal za reciklažu.

Nepopravljiva katastrofa

Kada je reč o porodicama koje imaju finansijske poteškoće, a posebno onima iz manjinskih zajednica, pandemija i prelazak na onlajn nastavu stvorili su dodatnu nesigurnost kada je u pitanju obrazovanje njihove dece.

Porodica Feraj je samo jedna od brojnih romskih i egipćanskih roditelja čija deca nisu bila u mogućnosti da pohađaju obrazovanje na daljinu. Valjbona kaže da ona nije mogla da pomogne svom sinu pri učenju jer, kako kaže, za to nema dovoljno stečenog obrazovanja.

“Od škole imam nulu, i moj suprug nulu. Da li bi makar neka organizacija mogla da nam pomogne?” pita se ona.

“Mali se brine o školi. Stalno mi priča, ‘vodi me u školu’. Stvarno uživa da ide u školu. Ja nemam telefon. Čime da ga kupim?”

Poput Valjbone, i porodica Džemilje Sulja (Xhemile Sula) živi u Škozi (Shkoza), na obodu Tirane. Njena unuka Jasmina ide u četvrti razred, ali otkako je pandemija počela, ona nije mogla da pohađa onlajn-časove.

“Htela bih da deca idu u školu, a ne kao ja. Ne umem ni da čitam, ni da pišem”, kaže Džemilja. “Žalim za tim što nisam pohađala školu dok sam bila mala.”

Altin Hazizaj, direktor Centra za ljudska prava dece Albanije, sa sedištem u Albaniji, kaže da preduniverzitetsko javno obrazovanje nije bilo spremno da se izbori sa problemima proisteklim iz uvođenja onlajn nastave.

“Ni Ministarstvo [prosvete] ni vlada nisu potrošili nijedan cent na kupovinu opreme za decu koja nemaju pristup opremi”, tvrdi Hazizaj. “Činjenica da se to nije desilo, iako je vlada imala dovoljno sredstava, ukazuje na to da oni nemaju mnogo poštovanja prema pravu dece na obrazovanje u Albaniji.”

Hazizaj kaže da ovo predstavlja “ozbiljno kršenje dečjih prava” i da bi Skupština Albanije trebalo da sastavi specijalni odbor koji bi istražio uzroke koji su doveli do ove “nepopravljive katastrofe” na štetu dece.

Pomoć iz civilnog društva

Da bi pokušali da razreše ovu situaciju, TREJA i druge nevladine organizacije sprovode projekat za pomoć usmerenu na 900 romske, egipćanske i druge dece, koja se nalaze u teškim finansijskim okolnostima, a da bi imala pristup onlajn nastavi od početka avgusta, u slučaju da se ponovo uvedu mere izolacije i karantina. Projekat ne pomaže deci samo da pristupe onlajn nastavi, već i da koriste arhive da bi mogla da sustignu časove koje su propustila.

“Fondacija za otvoreno društvo u Albaniji ustupila je elektronske uređaje da bi se deci omogućilo da pohađaju nastavni plan i program u skladu sa školskim časovima, a preko platforme koja nudi usluge onlajn učenja uz pomoć animiranih snimaka”, kaže Tare.

“Neka deca, ona koja nemaju pristup internetu i elektronskim uređajima, biće u mogućnosti da pohađaju časove sa organizacijama, uz pomoć mentora i aktivista. U međuvremenu će oni koji ne poseduju elektronske uređaje i nemaju internet-konekciju moći besplatno ovu platformu da koriste od kuće.”

Tare objašnjava da su deca koja učestvuju u programu izabrana u saradnji sa školama iz datih oblasti.

Iako je reč o projektu civilnog društva, oni se nadaju da će tako podstaći Ministarstvo prosvete i sporta da se postara za održivost ovakvog modela u drugim gradovima, kao i da svoj deci obezbedi pristup obrazovanju.

U sredu (19. avgusta), premijer Edi Rama je na svom fejsbuk-nalogu objavio da će nova školska godina početi narednog meseca i da će je deca pohađati u školskim ustanovama. Na osnovu broja dece koja su prošle godine pohađala školu, zasad se čini da će se oko 380.000 učenika u klupe vratiti 14. septembra.

Ministarka prosvete Besa Šahini (Shahini) kaže da se ova odluka bazira na željama roditelja, navodeći anketu, prema kojoj se 87% roditelja slaže sa time da škole treba ponovo otvoriti.

Ministarstvo prosvete je najavilo da će 31. avgusta početi nova školska godina za decu od prvog do petog razreda koja na proleće nisu mogla da pristupe školskom sadržaju. Ministarstvo ovo naziva “dodatnim programom” koji će trajati oko dve nedelje, sa fokusom na albanski jezik i matematiku.

Međutim, i dalje nije jasno imaju li plan u slučaju novih mera izolacije. Upitan o tome da li ministarstvo ima plan da obezbedi elektronske uređaje deci kojoj su oni potrebni, a u slučaju povratka na onlajn nastavu, portparol Eridon Kotri (Kotrri) je rekao da to ne bi bio problem, ali nije govorio o detaljima.

Kako na vidiku nema drugih rešenja, Valjbona i Džemilja veruju da je otvaranje škola jedina nada da njihova deca steknu obrazovanje koje očajnički žele.K

Naslovnu ustupio Isa Miziraj (Myzyraj).