Tipično rešenje države na probleme koje na Kosovu prave psi lutalice bilo je jednostavno: ubijanje, lov i selektivno ubijanje. Protesti i ponuđena alternativna rešenja, uključujući vakcinaciju i kastraciju, promenili su ovu praksu, ili se tako vjerovarolo u javnosti, do incidenta u Podujevu od pre nekoliko dana koji je pokazao da vlasti i dalje koriste oružje kako bi selektivno ubijale pse lutalice.

U utorak (25. aprila) građani Podujeva su prijavili da su ulice ovoga grada preplavljene krvlju, a nakon što je Udruženje lovaca “Llapi” učestvovalo u razjarenom pucanju “kako bi iskontrolisali pseću pretnju”. Aktivisti za prava životinja su izvestili da su, u pratnji lovaca, bili i pripadnici kosovske policije.

Sledeći izveštaji su otkrili da je Opština Podujevo potpisala ugovor sa ovom firmom 4. aprila ove godine. Ugovor se odnosi na “intervenciju po pitanju pasa lutalica u hitnim slučajevima” i vredan je 7.467.20 evra. Iako se to ne pominje u ugovoru, aktivisti tvrde da se očekuje da će lovci za ovaj novac ubiti barem 600 pasa.

Opština Podujevo je izjavila za Klan Kosova da je akcija bila u saglasnosti sa postojećim zakonskim okvirom, jer postoji oko 2.000 pasa lutalica koji su pretnja građanima; kako udruženje lovaca, tako i Opština, izjavljuju da ubijaju samo one pse koji predstavljaju opasnost. Međutim, jedan video-snimak koji su napravili meštani naizgled prikazuje štenad čija je majka ubijena u snu.

Rešavanje problema

Psi lutalice su večno kontroverzna tema. Smrt petogodišnjeg deteta, uzrokovana napadom čopora pasa lutalica u decembru 2014, rezultirala je negodovanjem medija, iako neki aktivisti za prava životinja (uključujući Dafinu Pacu iz K2.0) smatraju da su u izveštajima medija izostavljeni ključni detalji o ovom incidentu.

Paca je naglasila da su i dete i psi tražili hranu u kontejneru, te da se napad desio jer su štitili izvor hrane. Kako je Paca rekla: “Svi oni su instinktivno reagovali zbog gladi i patnje, a niko od njih nije imao glas”.

Bez obzira na mišljenja o ovom zloglasnom incidentu, ukupan broj slučajeva napada na ljude je mali; iste godine, prema izveštajima policije, bilo je samo 10 incidenata u kojima su učestvovali psi lutalice.

Protivnici ubijanja pasa lutalica su postali glasniji u proteklih nekoliko godina, dok aktivisti za prava životinja ističu okrutnost i neefikasnost ove metode. Naglašavaju kako psi često ne poginu od pucnja, već umru sporom i bolnom smrću od infekcija i gubitka krvi, a, čini da, broj pasa lutalica ostaje isti. Vakuum koji ostaje posle ovog selektivnog ubijanja predstavlja šansu za pse iz drugih područja da popune to mesto. S obzirom da postaje dostupno više resursa, to ohrabruje buduće parenje.

Hvatanje, kastracija, vakcinacija, puštanje

Alternativa pucanju na pse lutalice je “metod CNVR”, što je akronim za hvatanje, kastraciju, vakcinaciju, puštanje (catch, neuter, vaccinate, release). Reč je o metodi koja je favorit StrayCoco-a, međunarodne organizacije koja teži kontroli broja pasa lutalica kroz saradnju. Organizacija je aktivna u državama sa velikom populacijom pasa lutalica, uključujući Kosovo.

Sedmog decembra 2016., Veterinarska komora Kosova, nezavisno udruženje veterinara, izdala je saopštenje podržavajući metod CNVR kao najboji da se tretiraju psi lutalice. Opštine širom Kosova su počele da usvajaju ovaj metod, a već se sprovodi u Prištini, Dečanima, Đakovici, Orahovcu, Peći, Prizrenu, Gračanici i Mališevu.

Bljendi Bejdoni je veterinar koji, zajedno sa svojom ženom, vodi veterinarsku kliniku u blizini Orahovca. Otkako je otvorena 2015., klinika je tretirala oko 4.000 pasa sa celog Kosova metodom CNVR.

“Tretman počinje hvatanjem pasa u njihovom staništu i transportovanje do naše klinike”, objašnjava on. “Mi ih vakcinišemo vakcinom DHPPi i dajemo im tabletice protiv unutrašnjih parazita. Psi sledećeg dana bivaju podvrgnuti hirurškom poduhvatu — bilo sterilizovanju ili kastraciji, u zavisnosti od pola — a istovremeno dajemo vakcinu protiv besnila i matrikulacije.”

Sledećih tri do pet dana, psi se drže pod nadzorom, nakon čega se vraćaju u svoja prirodna staništa. Klinika primenjuje eutanaziju samo u slučajevima u kojima su psi oboleli ili agresivni..

Bejdoni kaže da je ovo jedini uspešni metod za tretman i smanjenje broja pasa, a isti koraci se primenjuju širom Evrope.

Novi nacrt zakona predlaže da se psi koji se drže u skloništima na Kosovu podvrgnu eutanaziji posle perioda od 30 dana. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Međutim, primena metode CNVR bi mogla da dobije novu formu na Kosovu, jer se ovde manje pažnje obraća na konačni stepen metode – puštanje. Nedavno je napravljen nacrt propisa koji je predstavila radna grupa Agencije za hranu i veterinarstvo Kosova (FVA). Nacrt ovog propisa navodi da, nakon što životinja bude uhvaćena, vakcinisana i kastrirana u skloništu, ako ne bude usvojena u roku od 30 dana, trebalo bi da bude podvrgnuta eutanaziji.

Nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava životinja su besno odgovorile na ovaj nacrt i dobile podršku od Veterinarske komore Kosova. Oni koji su protestovali su predložene propise označili kao okrutne i skupocene, jer se isti psi koji su uhvaćeni, vakcinisani i kastrirani, na kraju podvrgavaju eutanaziji.

Navodi o profitiranju su takođe pomenuti. Skloništa trenutno dobijaju sredstva od opština za svakog psa koji prođe kroz metod CNVR; Kosovski centar za skloništa i obuku pasa lutalica u Ariljači navodi da se iznos kreće od 30 evra po psu, u zavisnosti od lokacije. Dodavanjem potencijalnih 25 dana po boravku u skloništu, troškovi za hranu i troškovi eutanazije prema predloženom metodu, novac koji dobijaju azili za pse bi se neizbežno povećao na, kako aktivisti procenjuju, čak 70 evra po psu.

Nacrt propisa je sličan postojećem zakonu u Sjedinjenim Državama. Ipak, nevladine organizacije koje štite prava životinja, a koje kažu da s njima niko nije konsultovao tokom procesa sačinjavanja nacrta, izjavile su da Kosovo nema istu kulturu usvajanja pasa koja postoji u SAD, te da je retkost da neko usvoji psa — što je činjenica koju potvrđuju azili za pse.

Dafina Paca je saglasna s tim, a ističe da u SAD postoji tridesetodnevni period kako bi bihejvioristi procenili ponašanje psa, da li je agresivnost psa uzrokovana strahom ili je rezultat zlostavljanja ljudi, kao i da li pas može ponovo nekome da veruje.

Paca ne veruje da će ovaj proces biti primenjen na Kosovu i smatra da je korupcija motivacija koja stoji iza novog nacrta propisa. “U osnovi, ovaj zakon se bavi sticanjem novca za korumpirane zvaničnike”, kaže ona. “Jer, oni nisu stručnjaci, nemaju znanje u ovoj oblasti i ne žele da uče jer onda gube novac.”

Postoje jaki dokazi koji sugerišu da su mnogi psi na kosovskim ulicama pripitomljene životinje koje su izbacili njihovi vlasnici. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Pripitomljeni psi na ulici

Helen Vormzer, predsednica Upravnog saveta StrayCoco-a, veruje da ni dobro primenjen metod CNVR ne može da bude uspešan sam po sebi sve dok se i neka druga pitanja ne obrade. Ona smatra da se koren problema nalazi u napuštanju pripitomljenih pasa koji su ostavljeni na ulici.

Vormzer ističe situaciju u Peći gde je kroz program CNVR prošlo više od 1.400 pasa. Nakon što je program zaustavljen na šest meseci, broj pasa lutalica se vratio na onaj pre sprovođenja programa. Ovaj porast jasno nije rezultat toga da su se postojeći psi razmnožavali, jer je većina kastrirana.

Bejdoni kaže da je njegova klinika u Orahovcu tretirala 4.000 pasa lutalica za samo dve godine, dok je Centar u Ariljači objavio da tretira 700 pasa na svakih šest meseci. Sudeći po broju javnih tendera za sam tretman pasa, čini se da ova rasprostranjena kastracija nije rezultirala dramatičnim padom u broju pasa lutalica.

Vormzerova je jasna kada je reč o tome odakle potiču psi: “Ljudi, vlasnici pasa, ostavljaju pse svuda, po svim opštinama”.

Dafina Paca dodaje da je u Ujedinjenom Kraljevstvu čak DNK test urađen na psima koji su usvojeni na Kosovu, a koji pomaže da se dokaže ova tvrdnja, jer nijedan od testiranih pasa nije bio divlji pas. “Divlji psi u Africi su vrlo različiti od pasa na Kosovu”, kaže ona. “Psi lutalice na Kosovu nam pokazuju da su mešovitih rasa. Oni, genetski gledano, jesu rasni, poput dobermana, zlatnih retrivera, labradora, šarplaninci jesu vrlo uobičajeni.”

Paca se slaže da, kako kosovski psi lutalice ne potiču iz prirode, već su uzgajani, oni nisu vični preživljavanju u divljini. “Ako, na primer, uzmete Afriku, divlji psi su evoluirali, razmnožavajući se bez ikakvih vlasnika”, pojašnjava. “Vrlo su mali i postali su slični jedni drugima, njihove karakteristike su slične. Dok na Kosovu imate pomešane rase, različite rase koje su ljudi kupili i onda isterali, jer nisu bili spremni za rad sa njima ili ih nisu kastrirali.”

Pravna zaštita

Verovatno poreklo pasa kao domaćih životinja dodaje zanimljivu zakonsku dinamiku ovoj problematici. Zakon o dobrobiti životinja, koji potiče iz 2001. godine, navodi sledeće po pitanju ubijanja životinja: “osim u hitnim slučajevima gde je vidljiva ekstremna bol koja bi mogla da dovede do smrti, samo veterinar ili druga stručna osoba može da ubije životinju pripitomljene rase ili bilo koju divlju životinju koja je pripitomljena”.

Mnogi smatraju da formulacija ovog zakona sugeriše da je svako selektivno ubijanje pasa lutalica ilegalno, uključujući ubijanje od strane lovaca i pušaka, a pored kritika upućenih zbog troškova, efikasnosti i okrutnosti.

Izmene nacrta Zakona o dobrobiti životinja koje imaju za cilj otvaranje većeg broja skloništa već neko vreme su zaglavljene u skupštini. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Primena Zakona o dobrobiti životinja je često bila manjkava. Nevladina organizacija za zaštitu prava životinja “Kosovo Dog Project 2014 (KDP14)” je 2014. Godine je predložila rešenje kako bi ojačala postojeće zakonodavstvo i njegovu primenu, i to u izmenama nacrta pod nazivom: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja.

Prema nacrtu, bila bi ustanovljena posebna kancelarija u Kabinetu premijera pod nazivom Uprava za sprovođenje prava pasa i mačaka (DCLIA). Tokom dvogodišnjeg perioda, ova uprava bi dobila ovlašćenje da dramatično smanji broj pasa lutalica zahtevajući minimum propisanog ponašanja vlasnika pasa i mačaka, kao i opština. Ovaj zakon navodi stroge zahteve za vlasnike ljubimaca, kao što je prijava životinja na ime vlasnika.

Vormzerova veruje da bi prijava pasa i njihovih vlasnika pomogla da se smanji stepen napuštanja životinja. “[StrayCoco] registruje pse lutalice, ali niko ne registruje pse koji imaju vlasnike i vlasnike pasa”, ističe ona, dodajući da vrlo slična šema u Švajcarskoj pomaže u tome da se stvori okruženje sa vrlo malim brojem pasa lutalica.

Izmene i dopune zakona bi zahtevale da vlada otvori nove azile — sa minimum 20 novih utočišta i 60 novih hraniteljskih porodica — kao i da izgradi još tri veterinarska objekta za pružanje pomoći.

Izmene i dopune su završene i podnesene Skupštini Kosova i dobile su podršku 10.933 potpisa građana Kosova. Međutim, skupština nije preduzela sledeće korake.

Lideri ovog projekta smatraju da, ako bi se njihove preporuke sprovele, Kosovo bi doživelo primetno smanjenje broja napuštenih pasa i populacije mačaka u samo jednoj godini, a da bi se drastično smanjenje desilo za četiri godine. Kažu da bi to bilo i ekonomski efikasno, jer bi to svakog građanina koštalo 0,60 evra godišnje prve tri godine, te da bi ta brojka kasnije pala na 0,50 evra.

Fondacija StrayCoco se nada da edukacija može da promeni percepciju javnosti o psima lutalicama što uključuje njihov prigovor na čuvanje pasa u skloništima. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Kako bi se pronašli primeri država koje su se uspešno izborile sa psima lutalicama, Vormzerova kaže da bi Kosovo trebalo da se ugleda na Holandiju. Svetska zdravstvena organizacija je 1990. godine, zajedno sa Svetskim društvom za zaštitu životinja, objavila izveštaj o najefikasnijim metodama upravljanja psima lutalicama. Preporuke ovog izveštaja sugerišu kombinaciju sterilizacije (oko 70 odsto ženskih pasa), edukacije (o tome kako biti odgovoran vlasnik, kako kontrolisati razmnožavanje i izbegnuti da napustite psa) i prijavu (životinje i vlasnika). Holandija je usvojila ovaj metod i sada gotovo da nema pse lutalice.

U tom smislu, StrayCoco je počela raditi na edukaciji kako bi pomogla u tome da se promeni mišljenje o psima lutalicama u javnosti, a u pokušaju da se prevaziđe preovlađujući narativ posmatranja ovih pasa kao pretnje i štetočina.

U nekim većim svetskim gradovima, prisustvo pasa lutalica je nadahnulo pisce i privuklo turizam, kao što je to slučaj sa Moskvom, gde je čak podignuta bronzana statua psu ubijenom na železničkoj stanici. Iako ovakav korak deluje predaleko za Kosovo, aktivisti se nadaju da bi promena u ponašanju mogla da pomogne svakom psu, jednog dana, da doživi svoje vreme.[logo]

Ovaj članak je odgovor na pitanja čitalaca tokom naše kampanje #ŽelimDaZnam o pitanjima koja su vezana za dobrobit životinja. Kampanja #ŽelimDaZnam je dobila podršku Ambasade Holandije na Kosovu.

Ilustracija: Ade Mula / K2.0.

Život psa lutalice

Kako Kosovo tretira svoje pse lutalice?

Valmir Mehmetaj