Dok je celi svet pričao o Hoakinu Feniksu (Joakuin Phenix) i njegovom govoru održanom nakon što je odlikovan za najboljeg glumca na 92. dodeli nagrade Oskar (Oscar) u Los Anđelesu (Los Angeles), on je tražio Hatidžu Muratovu, čuvaricu pčela iz sela Bekirlija u Severnoj Makedoniji.
Muratova je glavna protagonistkinja filma “Medena zemlja”, u režiji Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova. Film je bio nominovan u dve kategorije: Najbolji dokumentarni film i Najbolji film sa stranog govornog područja.
Hatidže Muratova i Tamara Kotevska, korežiserka, na premijeri filma u Skoplju u avgustu 2019. Fotografija: Zahvaljujemo Tamari Kotevskoj.
Neposredno nakon dodele, ekipa filma je putem video-linka razgovarala sa novinarima u Skoplju, prenoseći prve utiske. Prema njihovim rečima, iako im film nije doneo i ovu nagradu, dobio je puno pohvala i privukao veliku pažnju.
“Stajali smo rame uz rame sa velikim zvezdama za koje nisam ni mogao da sanjam da ću ih upoznati”, rekao je Samir Ljuma, direktor fotografije. “Njihova reakcija je bila fantastična, a i reakcija da je Hatidže na crvenom tepihu isto. Mnoge zvezde su htele da se slikaju sa njom. Došli su čak i Hoakin Feniks, te reditelj filma Džoker, Tod Filips.“
Rediteljka Tamara Kotevska pak kaže da je i sama nominacija za ovu prestižnu nagradu, ali i tolika pažnja usmerena na Hatidže i film, dokaz da se “svet umorio od lažnih superheroja. Zbog toga su se svi poklonili našoj Hatidži. Ne samo njoj, nego svim genijalnim likovima koje su hrabri dokumentaristi prikazali preko neverovatnih dokumentarnih filmova ove godine”.
„Medena zemlja“ je treći film u istoriji kinematografija Severne Makedonije koji je nominovan za Oskara.
Pet godina snimanja
Ovo filmsko remek-delo, prema mišljenju brojnih kritičara, dobilo je ukupno 48 nominacija za prestižne filmske nagrade, a osvojilo 32, uključujući i nagradu festivala Sandens (Sundance), na kom su dobili tri priznanja – Najbolji dokumentarni film, Najbolja fotografija i Posebna nagrada žirija.
Inače, “Medena zemlja” je treći film u istoriji kinematografija Severne Makedonije koji je nominovan za Oskara. Prvi je bio kratkometražni film Stoleta Popova “Dae” (1979), a potom film Milča Mančevskog “Pre kiše”, koji je 1994. nominovan u kategoriji za najbolji strani film.
Film o medarici Hatidže Muratove do sada je osvojio ne samo brojne nagrade, već i srca publike.
To je priča o ženi koja živi sa bolesnom majkom u selu Bekirlija, izolovane od ostatka civilizacije. One žive u harmoniji sa prirodom, a najbolje prijateljice su im pčele. Glavna ideja je prikazati da su ljudi deo prirode i ukazati na narušavanje prirodne ravnoteže iskorišćavanjem prirodnih resursa. Film prati Hatidžu i njen odnos prema prirodi i pčelama sa kojima deli med – pola za nju, a pola za pčele. Taj sklad se narušava dolaskom ljudi koji u prirodi vide način da uvećaju svoj profit i tako narušavaju prirodni balans.
Scena iz filma “Medena zemlja” čije je snimanje trajalo tri godine. Zahvaljujemo Deckert Distribution GmbH.
Snimanje filma je započelo 2015. godine kao deo programa za očuvanje prirode u Severnoj Makedoniji. Prvobitno je ideja bila snimiti ekološki dokumentarni film o reci u tom delu zemlje. No, planovi su se promenili kada su autori otkrili brižljivo očuvane košnice sa divljim pčelama i Hatidže koja se brinula o njima.
“Hatidže i porodica Huseini su nam se otvorili“, prisetio se reditelj Ljubo Stefanov. “Dozvolili su nam da uđemo u njihov svet, da vidimo rađanje, smrt, raspravljanje, tuče. Sve i svašta. I to što vidite u filmu i to što nećete videti. Mi razumemo da je javnost srećna zbog postignutog uspeha, ali imajte u vidu da su to realni likovi koji imaju realne živote.“
Snimatelj Fejmi Daut je rekao kako je rad na filmu, te blizak odnos sa Hatidže i drugim likovima, bio veliki izazov, ali i “ljubav na prvi pogled”.
“U dokumentaristici je važno da se nađete u pravo vreme na pravom mestu, a bonus je ako imate neverovatnu ličnost ispred sebe”, prisetio se Daut. “Učeći o Hatidžinom životu, menjao se i moj. Najviše sam učio o tome kako treba da se odnosimo prema onom što nas okružuje u svakodnevnom životu.”
Daut i ostali članovi ekipe smatraju da je nominacija za Oskara došla kao plod onog što su naučili za vreme snimanja; upornosti, strpljivosti, požrtvovanosti i posvećenosti poslu.
Univerzalna priča
Za Hatidžu, glavnu protagonistkinju, čiji život kamere prate, samo snimanje, te putovanja koja su usledila sa promocijom filma, velika je promena. Ipak, nakon višemesečnog života na putu, Hatidži nedostaju njene pčele.
“Želim da sada budem mirna i da me ne opsedaju ljudi sa intervjuima”, poručila je putem video-linka iz Los Anđelesa.
Pored “Medene zemlje”, ove godine je u kategoriji za dokumentarne filmove prikazan niz ostvaranja sa snažnim porukama.
Ono što gledalac vidi, kaže montažer i producent Atanas Georgiev, jeste film koji počinje od individue, ali prenosi univerzalnu priču koju je svet lako prepoznao.
“Verujemo da će ova poruka, koja je dodirnula svet u prepunim kino salama širom planete, dopreti do svih i da će pokušati promeniti nešto – prvo u sebi, a onda i u okruženju”, rekao je Georgiev.
Pored “Medene zemlje”, ove godine je u kategoriji za dokumentarne filmove prikazan niz ostvarenja sa snažnim porukama.
Film “The Cave”, u režiji Ferasa Fajada (Feras Fayyad), prati prvu i jedinu ženu u Siriji koja upravlja bolnicom na teritoriji koju drže pobunjenici; pobednik u ovoj kategoriji je “Američka fabrika”, u režiji Džulije Rajhert (Julia Reichert) i Stivena (Steven) Bognara, o otvaranju kineske fabrike stakla u Ohaju i kulturološkim sudarima između kineskih i američkih radnika; “Za Samu”, rediteljke Vad (Vaad) al-Kateab, koji pokazuje život u bolnici u Alepu, gradu pod opsadom; te film “Na rubu demokratije”, režisera Petera Koste (Peter Costa), prikazuje život u jednom od najkontroverznijih perioda u Brazilu, kada je na vlasti desničarska vlada.
Četiri od pet nominovanih filmova režirale su ili korežirale žene, dok su u tri filma u fokusu priče žena.
Tamara Kotevska kaže da su sve žene koje je upoznala na dodeli “istinski uzori”.
“Bila je tu majka sa dvoje dece koja je snimala u ratu; zatim Julija koja je bila bolesna od raka i snimila film; žena koja se bori protiv režima u Brazilu. To su neverovatne ličnosti. To su hrabri ljudi koji su učinili hrabre korake“, rekla je Kotevska.
Autori filma “Medena zemlja” sa nestrpljenjem očekuju početak rada na novom ostvarenju. Foto: Zahvaljujemo Tamari Kotevskoj.
Na kraju, iako film nije dobio i Oskara, cela ekipa je naglasila da nisu razočarani. Smatraju da su dve nominacije bolje od jednog Oskara, te su svesni postignutog uspeha i da su imali mogućnost da šire poruku sadržanu u ovom filmu.
A sada je vreme za nove filmove.
“Nama dokumentaristima publicitet, u stvari, pravi više štete nego koristi i odmaže nam u poslu”, rekao je Atanas Georgiev. “Mi smo zahvalni za svu podršku koju nam pruža javnost, radujemo se što se svi raduju našem uspehu, ali bismo hteli da se u sledećih nekoliko meseci posvetimo budućim projektima.“
I Hatidža se vraća kući, pčelama.
“Želim da se što pre vratim pčelama. One sada spavaju, ali ipak ne mogu bez mene. Želim da ih vidim”, poručila je iz Amerike. K
Ovaj članak je napisan na srpskom/hrvatskom/bosanskom jeziku.
20 Feb 2020 - 13:39 | Александар:
Kad ste vec dostojni u neobjavljivanju komentara, budite ljubazni da umesto makedonske kinematografije, naglasite da je to kinematografija Severne Makedonije, sigurno Vam je autor vech to uochio.
20 Feb 2020 - 12:29 | Александар:
Медарица је из Македоније, или ако Вам више паше Македонија 2,0
Kad ste vec dostojni u neobjavljivanju komentara, budite ljubazni da umesto makedonske kinematografije, naglasite da je to kinematografija Severne Makedonije, sigurno Vam je autor vech to uochio.
Медарица је из Македоније, или ако Вам више паше Македонија 2,0