Dok je policija motrila na prolaznike, na potezu između beogradskog Trga Terazije i Narodne skupštine, grupa aktivista, njihovih simpatizera i novinara okupila se u podzemnom prostoru na dvestotinak metara od Skupštine. Bila je nedelja, 4. mart, i ljudi su iščekivali, uglavnom s nestrpljivošću, proglašenje rezultata lokalnih beogradskih izbora koji su se održali ranije tog dana.
Ovi izbori bili su prvi put da se Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd kandidovala na lokalnim izborima, nakon četiri godine aktivnog građanskog lobiranja u vezi s gradskim pitanjima. Prostrana podzemna prostorija bila je puna ljudi, tenzije i osećaja nade.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, nastala je 2014. godine kada je grupa građana odlučila da pokuša stati na put izgradnji multimilionskog projekta “Beograda na vodi”. Inicijativa je danas politički pokret koji je na lokalnim izborima dobio podršku skoro 30.000 građana i građanki Beograda.
Bilo je pomešanih osećanja prema aktivistima inicijative Ne da(vi)mo Beograd na veče izbora prošlog meseca, jer su dobili 30.000 glasova, ali nisu uspeli da pređu prag od 5 odsto. Fotografija: Ne da(vi)mo Beograd.
Kako je noć odmicala, a rezultati pristizali, tenzija i nada raspršile su se u razočaranje nakon što je postalo jasno da glasačka podška nije bila dovoljna da Inicijativa pređe cenzus (5 posto glasova) koji bi osigurao prisustvo aktivista u Skupštini grada.
Ipak, razočaranje je ispraćeno s osećajem ponosa. Za mnoge aktiviste, lokalni izbori bili su prvo iskustvo vođenja kampanje i, bez obzira na malo medijskog prostora i skormna finansijska sredstva, prikupljena kroz donacije članova Inicijative, simpatizera i organizacija, osvojenih 3.5 posto glasova predstavlja važan iskorak.
Borba za javni interes
Inicijativa danas okuplja oko 200 članova, ljudi rаzličitih profilа i zаnimаnjа. Kažu da im je cilj izboriti se “protiv nasilja nad javnim interesom u korist privatnog” te “protiv isključivanja građana iz donošenja odluka o korišćenju javnih sredstava”.
Sve je počelo pre skoro četiri godine, u julu 2014, kada se grupa građana uključila u javnu raspravu o Nacrtu prostornog plana za uređenje priobalja Beograda, dokumentu koji je popločao put izgradnji „Beograda na vodi“. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd uložila je primedbe na Generalni plan Beograda i Nacrt prostornog plana na čijem je podnošenju, prema proceni Inicijative, radilo više hiljada oko 250 eksperata i zainteresovanih građana. Sve primedbe su odbijene.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je počela kao grupa zabrinutih građana koji su se okupili u fazi planiranja vodećeg projekta u srpskoj prestonici, “Beograda na vodi”. Fotografija: Ne da(vi)mo Beograd.
Izgradnja na Savskom nasipu uskoro je dobila podršku i u Narodnoj skupštini, koja je 9. aprila 2015. usvojila lex specialis (premda su radovi na nasipu započeti u prethodnoj godini). Dve nedelje kasnije, Republika Srbija i investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisali su ugovor, za koji je objavljeno da vredi 3.5 milijarde evra.
Kada je ugovor na 69 strana (259 strana u verziji na engleskom, koja pored osnovnog teksta sadrži i priloge) obavljen u septembru 2015, ispostavilo se da je investitor obavezan da uloži samo 150 milona evra i dodatnih 150 miliona evra u pozajmicama, dok se Republika Srbija obavezala da obezbedi dodatne pozajmice i kompletno pripremi teren za izgradnju.
Osim na postojanje velikog jaza između obećane i realne vrednosti investicija, aktivisti su uložili seriju primedbi na ustupanje 177 hektara javnog zemljišta privatnoj kompaniji bez nadoknade na neodređeno vreme.
U međuvremenu, Ne da(vi)mo Beograd osmislio je zaštitni znak koji je uskoro postao simbol otpora: žutu patku (u srpskom žargonu, „patka“ je reč za penis, a prema rečima aktivista, simbolizuje veliku prevaru „na koju se ne sme nasesti“).
Velika žuta patka – visoka dva metra – na beogradskim ulicama prvi put se pojavila 2. aprila 2015, na dan kada je lex specialis razmatran u Skupštini. Sa ciljem da pokažu kako proces demokratskog odlučivanja u Srbiji ne funkcioniše kako bi trebalo, demonstranti su postavili žutu patku između dva jarbola na kojima se ispred Skupštine viore zastave. Ipak, posle policijske intervencije, patka je morala biti premeštena na obližnji Trg Nikole Pašića, gde je stajala izvesno vreme.
Na hiljade aktivista i podržavalaca inicijative izašlo je na ulice Beograda u proteklih nekoliko godina. Fotografija: Ne da(vi)mo Beograd.
Aktivisti su izdali saopštenje u kojem stoji da je jedna patka došla do Narodne skupštine, a druga “ušla u Narodnu skupštinu u formi Predloga zakona”, te su pozvali poslanike da se usprotive ovom predlogu.
Usledile su brojne protestne akcije kojima se priključilo više od 40.000 ljudi, a koje su bile najmasovnije tokom 2016. Beogradom se, prvi put posle mnogo godina, orila antifašistička pesma dok su aktivisti šetali gradom uz zvukove ¡Ay Carmela!, himne španskih republikanskih trupa iz vremena građanskog rata. Tih dana putem društvenih mreža ljudi su masovno pozivani na protestne šetnje i dosta njih se i odazvalo.
Pod parolom „Neće proći“ i „Čiji grad – naš grad“, aktivisti su zahtevali ostavku gradonačelnika Beograda Siniše Malog i svih koji su učestvovali u pripremi terena za izgradnju „Beograda na vodi“.
Pošto su radovi na izgradnji Beograda na vodi počeli, Inicijativa je uputila krivičnu prijavu protiv više odgovornih lica za radove na gradilištu. Aktivisti veruju da je nemarom odgovornih došlo do izazivanja opšte opasnosti u vidu oštećenja Savskog nasipa, a na gradilištu se otvorila rupa duboka oko 16 metara u koju je propao jedan deo nasipa.
„Protesti su samo jedan aspekt onoga što smo tokom ovih godina ustvari radili da bismo zaustavili izgradnju „Beograda na vodi“”, kaže Andrija Stojanović, aktivista Inicijative.
Stojanović ističe da se aktivisti od početka nisu fokusirali samo na trenutno najveći građevinski projekat u Beogradu, već da su pažnju posvetili i drugim gradskim projektima, za koje veruju da bi mogli biti štetni za grad. “Mi smo se bavili analizom stanja na terenu i pisanjem primedbi, ukazujući na razloge zbog kojih mislimo da je pre svega realizacija projekta Beograda na vodi, a onda i drugih urbanističkih projekata“.
Rastuća podrška
Najveći podsticaj za dalji rad Inicijative stigao je u proleće 2016, nakon serije zloglasnih događaja.
U noći 24/25. aprila te godine, veče uoči lokalnih, regionalnih i parlamentarnih izbora, srušeno je nekoliko zgrada u Savamali koje su stajale na putu razvoja Beograda na vodi; do danas, nije poznato ko je odgovoran za rušenje. Policija je podnela izveštaj Višem javnom tužilaštvu u junu 2017, ali Tužilaštvo povodom ovog slučaja nije izvelo nikog pred sud.
Među poznatim činjenicama je da je u rušenju učestvovala grupa ljudi sa fantomkama, koji su uklonili zgrade u Hercegovačkoj ulici, koja je prethodno označena kao deo na koji treba da se proširi gradilište Beograda na vodi; lokalni aktivisti prethodno su sprečili rušenje ovih objekata tako što su više puta protestvovali.
Ovom prilikom, pristup Hercegovačkoj ulici je blokiran kamionima, nekoliko prolaznika je zaustavljeno i oduzeti su im mobilni telefoni, bezbednosne kamere sa okolnih objekata su uklonjene, a čuvar objekata je vezan i oduzet mu je mobilni telefon. Čuvar je kasnije prevezen u bolnicu, gde je preminuo nekoliko dana kasnije. Prema medijskim spekulacijama koje su usledile, njegova smrt dovedena je u vezu sa stresom koji je preživeo u noći kada su objekti porušeni. Ministartvo zdravlja opovrglo je pretpostavke da čuvaru nije ukazana adekvatna medicinska pomoć u bolnici.
Novi incident, nezavisno od pomenutog, dogodio se dva meseca kasnije. Prodavac na pijaci na Vidikovcu preminuo je pored svoje tezge sa lubenicama pošto je komunalna policija pokušala da ga legitimiše. Kasnije se saznalo da čovek nije imao dozvolu da prodaje lubenice i da je prethodno na pijaci imao više susreta sa komunalnom policijom.
Ovaj incident, pojačao je utisak jednog dela građana Beograda o tome da je modus operandi beogradske komunalne policije inače nepotrebno strog, uz činjenicu da je protiv više komunalnih policajaca tokom prethodnih godina vođen disciplinski postupak ili su suspendovani. Kao odgovor na ono što su aktivisti doživeli kao policijsku brutalnost, članovi Inicijative bacilli su 200 kilograma lubenica na sedište Komunalne policije u Beogradu, pozivajući ih na odgovornost za tretman prema građanima Beograda.
Aktivisti kažu da je njihova inicijativa brzo narasla 2016, gde je njihovom najvećem protestu prisustvovalo 40.000 ljudi na ulicama. Fotografija: Ne da(vi)mo Beograd.
U jeku ovih događaja, simpatizeri brojnih opozicionih grupa u Srbiji pridružili su se protestima, uključujući Libertarijanski klub Libek i više opozicionih partija i brojni članovi akademske zajednice, kao što su Srbijanka Turajlić, profesorka i aktivistkinja iz Beograda i Igor Štiks, sarajevski pisac sa adresom u Beogradu.
„Pošto čuvar nije preživeo noć u Hecegovačkoj, i kada je preminuo prodavac kojem je pozlilo tokom susreta sa komunalnom policijom na pijaci na Vidikovcu, protestni pokret se omasovio“, kaže Stojanović. „Ljudi su reagovali na smrt svojih sugrađana“.
Pred ovogodišnje lokalne beogradske izbore, podrška Inicijativi stigla je od pojedinaca i organizacija iz raznih delova Evrope, među kojima su okupljeni oko panevropskog nadnacionalnog pokreta DiEM25, čiji su osnivači nekadašnji ministar u grčkoj vladi i profesor ekonomije Janis Varufakis i filozof iz Hrvatske Srećko Horvat, a među članovima britanski režiser Ken Louč, kompozitor Žan Mišel Žar, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, slovenački filozof Slavoj Žižek, hrvatski filozof Boris Buden, kanadska autorka i aktivistkinja Naomi Klajn, sociološkinja Saskia Sasen.
Podrška je stigla i od aktivista brojih drugih organizacija iz Španije, Nemačke, Francuske, Belgije i Poljske, dok je iz Zagreba stigla video-poruka od članova udruženja Zagreb je NAŠ.
Traženje sistematskih rešenja
„Naši članovi su među sobom vrlo različiti ljudi, ali dele iste vrednosti i osećaju sličnu odgovornost kao građani Beograda“, objašnjava za K2.0 Milan Škobić, aktivista Inicijative. “Mahom, to su ljudi koji uspevaju da osim zarađivanja za egzistenciju urade još ponešto, ili da zarade dovoljno kako bi mogli donirati neki novac u zajedničku kasicu“, dodaje.
Aktivisti objašnjavaju da se vremenom fokus delovanja pomerio sa bavljenja individualnim slučajevima, kao što je iseljenje porodica iz ranjivih društvenih grupa iz njihovih domova, protesta proti izgradnje Beograda na vodi i nebodera na Novom Beogradu na uštrb zelenih površina, na traženje sistematskih rešenja za probleme. Inicijativa je takođe mapirala takozvana žarišta u Beogradu, tj. mesta koja su u aktuelnom ili potencijalnom riziku da podele sudbinu Savskog nasipa.
„Ja sam u Inicijativu došao kao zainteresovani građanin“, priča Stojanović. „Bio sam rezigniran time što se dragocen prostor Beograda nekome daje preko noći, bez da se građani zaista išta o tome pitaju. Mi smo išli na javne rasprave, ali tamo sam video da je to simulacija jednog procesa gde se građani kao nešto pitaju, pošto su sve prijave bespogovorno odbijene. Tada sam shvatio da je odgovornost svih nas koji shvatamo da smo pogođeni ovim odlukama, da o tome obavestimo druge sugrađane.“
Kako se Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” u svom dosadašnjem radu najviše bavila pitanjem javnog prostora, bilo je onih koji su im zamerili kandidaturu na lokalnim izborima i odredili ih kao nespremne da se uhvate u koštac sa gradskim problemima, a često se kao argument čulo da je tema beogradskih izbora mnogo šira od Savskog nasipa i parkića po novobeogradskim blokovima.
Stojanović kaže da Inicijativa još uvek traga za najboljim modelom da politiku vrati građanima. „Smatramo da se ljudima mora objasniti da politika nije samo za neke tamo političare, već da ih se apsolutno tiče da li će u bloku u kojem žive postojati vrtić ili škola, ili će oni zbog političkih odluka biti građeni tek u susednom bloku“, kaže.
Cena aktivizma
Tokom svog rada, aktivisti Inicijative suočili su se sa raznim neprijatnostima, od pretnji smrću putem interneta, do fizičkih nasrtaja na aktiviste tokom protestih akcija. Članovi Inicijative su pretnje i napade prijavili policiji, a odgovorni do sada nisu pronađeni.
„Odeljenju za visokotehološki kriminal podneli smo 50 prijava samo za pretnje koje smo dobili putem interneta“, kaže Stojanović. “Podneli smo i deset prijava za presretanje na ulici. Nekoliko dana pre izbora [mart 2018], obavešteni smo da su dva ili tri slučaja ušla u proces”. Aktivisti dodaju da su slučajevi procesuirani tek nakon protesta ispred Javnog tužilaštva, koji su organizovali kao podsetnik da slučajevi nisu procesuirani još od prvih prijava koje su aktivisti podneli u 2016.
Sa druge strane, protiv više aktivista pokrenut je prekršajni postupak za razne oblike narušavanja javnog reda i mira. Nekima su do sada propisane i kazne u iznosu od 100,000 do 150,000 dinara (850-1250 evra) za prekršaje poput lepljenja nalepnica koji promovišu Inicijativu i ispisivanje slova na zidu i asfaltu. Neke od prekršajnih prijava u međuvremenu su postale nevažeće usled vremena koje je prošlo između podnošenja prijave i donošenja sudske odluke, druge su odbijene, dok nekim aktivistima saslušanja tek predstoje.
„To su procesi koji dosta dugo traju“, kaže Stojanović.“Mene, na primer, odlazak na sud čeka tek u drugoj polovini ove godine“.
Aktivisti se žale na to da policija ne uzima zaozbiljno njihove žalbe, dok je nesrazmeran napor uložen u manje prekršajne prijave protiv njih iz inicijative. Fotografija: Ne da(vi)mo Beograd.
Među aktivistma ima onih koji ističu da su protiv njih podnete prekršajne prijave u vezi sa događajima na kojima nisu legitimisani. Postavlja se pitanje zašto se čini da policija troši puno vremena istražujući manje optužbe protiv aktivista, a ne pretnje smrću upućene aktivistima.
„Policija me je nekako identifikovala bez da mi je iko tražio lična dokumenta na događaju u vezi s kojim sam dobio prijavu. Nekako su ocenili da sam to ja. Ne nerviram se puno zbog toga“, kaže Škobić i dodaje, da ne postoji drugi način da se na pretnje i pritiske odgovori, nego da se nauči živeti sa tim.
„Dok god ne dobijamo krivične prijave, situacija je podnošljiva“, smatra on. „Dok god nam niko ne preti zatvaranjem za ovo što radimo, mislim da ništa nije tako teško nositi se sa svim tim.“
Slično razmišlja i aktivistkinja Jelena Mijić, koja kaže da je zahvalna što suptilni pritisci, pretnje i praćenja nisu uzeli toliko maha da ih osete i porodice aktivista.
„Ja sam, na primer, dobila prekršajnu za ispisivanje slova na trotoaru ispred Gradske skupštine, ali na tom događaju takođe nisam legitimisana“, kaže ona. „Ja sam se ranije brinula imam li emotivni kapacitet da se nosim sa ovom vrstom pritiska, ali kako vreme odmiče, sve se lakše sa njim nosim i suočavam“.
Aktivisti su odlučni da ne popuste pod pritiscima i da nastave da lobiraju za pitanja koja smatraju važnim koristeći svadostupna pravna sredstva.
Iako je nakon objavljivanja izbornih rezultata u štabu Inicijative zavladalo kratkrotrajno razočaranje uz poneku suzu, najavljeno je da se borba za bolji grad nastavlja. Sledeći lokalni izbori održaće se 2020.
„Bez obzira na to što nisamo uspeli da dobijemo mesto u gradskoj skupštini na ovim izborima, nastavićemo da budemo prisutni kroz aktivno građansko učešće”, rekao je za K2.0 Radomir Lazović. “Pisaćemo preporuke, podnosićemo prijave i nastaviti da radimo sve što možemo kao građani da se izborimo za vrednosti zastupamo“.K
Naslovna fotografija: Ne da(vi)mo Beograd.
