Perspektive | Politika

REPUBLIKA SE URUŠAVA, ALI JE MANIFESTACIJA DEO PROBLEMA

Piše - 28.11.2015

Protesti za zaštitu Kosova na Dan nezavisnosti Albanije samo slabe krhke vrednosti ove države.

Kosovske opozicione stranke su danas pozvale na mirne proteste pod sloganom „Manifestacija za Republiku“, zahtevajući da vlada čuje glas građana, kao i da zaštiti Republiku. Ovaj protest je takođe deo tromesečnog skupštinskog zastoja, imajući u vidu da je opozicija tražila od vlade da povuče potpis Kosova iz dvaju sporazuma. Jedan sa Srbijom o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, a koju je opozicija nazvala „Zajednicom“. Drugi sporazum se tiče granične demarkacije sa Crnom Gorom. Njihovi protesti obuhvataju korišćenje jaja, zviždaljki i suzavca u događajima koji su dvaput eskalirali u okršaje između opozicionih aktivista i Kosovske policije.

Da li ovi sporazumi potčinjuju kosovsku suverenost ili ne je deo užarene i polarizujuće debate u prethodnih nekoliko meseci. Međutim, to što je za dan odbrane Republike Kosovo putem mobilizacije izabran dan koji obeležava Dan državnosti Albanije takođe govori o populističkoj agendi koja nema za cilj ojačanje osnova Republike, već samo dodatno oslabljuje njene i onako krhke vrednosti.

S jedne strane, od proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, Republika nije uspela da se konsoliduje kao država koja funkcioniše na osnovu vladavine zakona, i da ponudi ekonomski napredak i društveno blagostanje. Ova godina je otpočela uz slike i izveštaje o stotinama i hiljadama građana Kosova koji beže iz zemlje putem ilegalnih prelaza iz Srbije ka Mađarskoj, pa u druge zemlje Evropske unije – ovi građani su tražili put koji vodi iz siromaštva, malih šansi za dobijanje posla i slabe socijalne mobilnosti.

Štaviše, kroz čitav pregovarački proces sa Srbijom, vlada nije pokazala nikakvu transparentnost, jer ni u jednom trenutku nije bilo sveobuhvatnog razgovora sa opozicijom ili građanima Kosova. Uprava ove vlade se često zasniva na njenom nadmenom stavu i pristupu i ponašanju koji su sami sebi cilj. I zaista, neki čitavu situaciju kada je reč o političkom zastoju smeštaju na polje sebičnih interesa vladajuće političke elite; tvrdi se da je vladajuća koalicija LDK-PDK, kao i frakcija opozicije (na primer, AAK i NISMA), posvećena tome da „spase svoje dupe“. Ovakav tok misli sugeriše da je pravo pitanje koje je u igri – njihova lična korist u odlaganju uspostavljanja Specijalnoga suda koji će suditi pojedincima koji su navodno počinili ratne zločine tokom 1998-99.

Uzevši sve u obzir, Republika je u svemu politički i ekonomski zarobljena, zarobljena je samoproglašenom silom u svim aspektima života; vladavina zasnovana na privatnim i „plemenskim“ interesima, a ne na principima opšteg dobra. Po mišljenju mnogih, ovakva situacija je stvorila stanje apatije.

S druge strane, upravo ovde „Manifestacija za Republiku“ i njen populistički diskurs pokušavaju da uhvate momentum i poene. Opozicija poziva samo jednu etničku grupu, većinu, što se jasno vidi u banerima sa zastavom albanske države u pozadini. Kako je veliki baner juče okačen na Grand Hotel, članovi Samoopredeljenja su stojali pored i gledali, što je ličilo na čin „podizanja zastave“. Izrazi koje su koristili kada su pozivali ljude na ovu „manifestaciju“ jasno označava one koje smatraju građanima, a koje ne. Ne piše samo da će svi „građani iz svih delova Kosova učestvovati, već i iz svih albanskih zemalja, kao i albanske dijaspore“. Oni pozivaju ljude bez obzira na njihov politički stav, ali opisuju manifestaciju kao nešto što ima za cilj „zaštitu opšteg dobra, zaštitu albanske nacije od razdvajanja i osiromašenja“.

Dok se pozivaju „svi građani“, podrazumeva se da samo Albanci spadaju u građanstvo Republike; i dok se zasniva na opštem dobru, ne priznaje se da opšte dobro nije singularno, i da se na zasniva na nacionalnosti. Štaviše, stavljajući ovakav događaj u sklop proslava Dana državnosti Albanije, implicira se da je Republika – država Albanaca, a ne država građana. Ovo se ne treba samo shvatiti u kontekstu da Kosovo nije 100 posto etnička država ili „albanska nacija“ – što ona i nije – već i u smislu da se državljanstvo odnosi na sve osobe koje su priznate kao članovi države. To znači da i u sklopu etničke grupe građani postoje kao pojedinci.

Upravo je zato ova manifestacija – sve, samo ne protest za Republiku. Mnogi su ove nedelje izrazili svoju zabrinutost povodom toga da li će manifestacija zaista biti mirna i lišena fizičkih sukoba. Populistička značenja i populističke poruke koje ona nosi su mnogo gore i opasnije u smislu da one ugrožavaju suštinu Republike.

Ukoliko je danas dan za zaštitu Republike, trebalo bi povesti širu diskusiju o tome kakvu Republiku želimo. Demokratiju? Ili diktaturu? Republiku koja poštuje različitosti? Ili onu koja nameće singularitetnu uniformnost? Republiku koja pripada svim građanima, ko god oni bili i gde god se nalazili? Ili Republiku koja pripada samo odabranoj grupi? (Republika) Kosovo ili republika Kosovo?

Mobilni operater Valja, deo javnog preduzeća kompanije Telekom, pre nekoliko dana je objavio reklamu koja čestita Albancima 28. novembar – Dan zastave. U reklami se prikazuje kosovski reper, Gold AG, koji je godinama bio komercijalni glas nacionalizma, patrijarhalnosti, seksizma, i mizoginije. Početkom 2014, njegova pesma „Albanac“ izazvala je bes kod nekih ljudi, jer u muzičkom spotu nosi bejzbol palicu dok se šeta ispred postrojenih muškaraca čije su glave umotane u crne kese; na njihovim majicama su ištampane reči poput „kriminalac“, „lažov“, „izdajnik“, „ateista“, „špijun“, i „peder“. Njegov tekst odiše netrpeljivošću, mržnjom i nasiljem, dok religiju pretvara u političko oruđe. U svom nedavnom pojavljivanju u Valjinoj reklami on se, u stvari, uklapa u populističku dreku od 28. novembra. Valja želi da iskoristi „savremeni“ oblik izražavanja, poput rep muzike, kako bi se obratila širem auditorijumu. Ali to čini s pogrešnim glumcem. Rep muzika je u početku bila odgovor nadiskriminaciju, nejednakost, korupciju, i priznanje toga da je različitost ključna u jednom društvu. U slučaju Valje, rep muzika se koristi kao populističko, propagandističko i kapitalističko oruđe, bez dodatnog razmišljanja ili razumevanja.

Gold AG je paradigma zbunjenog društva, ali je njegova dreka (njegov tekst) namerna u njegovom „poimanju“ društva. Drugi izrazi u javnoj sferi ponekad dovode u pitanje to da li postoji razumevanje onoga što se prenosi kao poruka. Smatram da je sličan tome bio slučaj kvalifikacije Albanije za evropska prvenstva, nakon što je Albanija igrala i sa Srbijom. Mnogi srednjoškolci u Prištini su uzeli slobodan dan kako bi proslavili pobedu, dok su se neki šetali centrom Prištine noseći albansku zastavu i uzvikujući „etnička Albanija“; kada govorimo o konceptu Republike, takve radnje bi svakako mogle da važe za fašističke.

Još jedan primer koji me je pogodio skoro je bilo prošlonedeljno izdanje TEDxPriština, što je događaj koji se organizuje u duhu zvaničnog TedTalks-a i njegove misije da promoviše „ideje vredne deljenja“. U tom smislu, ovaj događaj pruža podršku nezavisnim organizatorima da u svojim zajednicama održe događaj koji liči na TED. Tema ovogodišnjeg TEDxPriština je bila „renesansa“, odnoseći se na pokret albanske renesanse iz 1800. i ranih 1900, poznatijih kao albansko nacionalno buđenje, koje je dovelo do proglašenja nezavisnosti 1912. Osnova albanske renesanse je bilo književno buđenje zasnovano na upornosti zaštite albanskog jezika, dok je to uporedo bila i platforma za mobilizaciju zarad albanske stvari, što je u ono vreme značilo materijalizaciju unutar koncepta nacionalne države 19. veka. U to vreme je albanski jezik predstavljao osnovu na koju su albanski aktivisti renesanse i pisci hteli da izgrade kulturnu i obrazovnu organizaciju.

Organizatori su izdanje TEDxPriština počeli sa izlaganjem pesnika koji je kosovski Albanac i koji je recitovao stihove dobro poznatog renesansnog pisca Đerđa Fište, i to pesmu „Pesma za Domovinu“. Pesma u svojoj celini govori o važnosti očuvanja albanskog jezika u političkoj realnosti koja je imala za cilj da učini da taj jezik nestane. Međutim, pesnik u izdanju TEDxPriština je čitao samo odlomke iz Fištove pesme u kojima Fišta grdi svakog Albanca koji ne voli svoj jezik ili svakog Albanca koji govori strani dok zaboravlja svoj jezik. Izvučeni iz konteksta, značenje ovih stihova bi se mogli smatrati problematičnim, jer oni pretpostavljaju znanje svog prvobitnog značenja; kada su smešteni kao fragmenti tokom otvaranja izdanja TEDxPriština, u današnji politički kontekst, oni se onda percepiraju kao da podstiču pogrešno tumačenje svrhe ovog događaja.

Kada je reč o ovakvim manifestacijama, važno je priznati i shvatiti zašto je Albancima na Kosovu bitno da proslavljaju 28. novembar. To je povezano sa idejom i konceptom Kosova kao „novorođene države“, ili Kosova kao „mlade države“, što ima za cilj da izbriše svaku prošlost Kosova iz perioda pre nedavnog rata – kao da je 1999. godina ona godina u kojoj je sve počelo. Važno je slaviti zbog bitnog dela političkog, kulturnog i društvenog nasleđa, koje seže dalje od 16 godina. I do određene mere, proslavljanje ovog praznika predstavlja kritiku kolonijalnog odnosa koji je stvoren naprema Kosovu – reč je o tome da „mi gradimo“ ili „mi stvaramo“ Kosovo kao da počinjemo ispočetka. Prema tome, to je važno jer na taj način polažete pravo na svoju istoriju, svoje znanje i iskustvo, što su sve aspekti koji potiču iz dublje prošlosti. Ako se vratimo na najnedavnije iskustvo, onda se misli na deceniju devedesetih godina, perioda pre rata 1999. godine.

Kao deo generacije koja je odrasla u to vreme, moje odrastanje je vezano za ime Republike. Sećam se da mi je bilo šest godina kada su moje uši dolazile u dodir sa skandiranjima i uzvicima „Kosova Republike“. U ono vreme, većina albanskog stanovništva na Kosovu je zahtevala jednaka prava i ravnopravan politički, društveni i ekonomski tretman unutar bivše Jugoslavije. Do ranih devedesetih, kada su ratovi u bivšoj Jugoslaviji izbili i kada su nacionalistička retorika i nacionalistički porivi postali „legitimni“ cilj i „legitimno“ oruđe represivne Miloševićeve države, narativ pojma Republike koji su kosovski Albanci imali je izjednačavan sa demokratijom, ravnopravnošću, ljudskim pravima, pristupom obrazovanju, i sveukupnom građanstvu.

Međutim, današnja manifestacija se zasniva na krvi i zemlji. Dakle, gde bih se ja nalazila u svemu ovome? S jedne strane, saglasna sam sa time da trenutna vlast nije uspela da ponudi bilo kakvu perspektivu. A s druge strane, na međunarodnom nivou, kao građanima Kosova, nam se stalno negira pravo jednakog učešća i predstavljanja upravo zato što smo građani Kosova. Dok se ne slažem s time da se Republika definiše na osnovu etniciteta, to jest da to što sam danas imam da zahvalim svom „albanstvu“ ili kako su neki članovi Samoopredeljenja kazali: „Pokažimo im šta znači biti Albanac“. Ovakav stav me lišava bilo kakvog drugog iskustva osim onog zasnovanog na „albanstvu“. Ja ne razumem njihovu definiciju „albanstva“ koje pokušavaju da definišu na osnovu krvi i zemlje. Ja svoje „albanstvo“ shvatam na osnovu građanske tradicije aktivizma, borbe za ljudska prava, današnje stalne borbe za to da kao društvo jasno i glasno stojimo zajedno protiv neravnopravnosti, bez obzira na etnicitet; da govorimo protiv neravnopravnosti među ljudima jer je to nešto nepravedno i diskriminatorno.

Prošle nedelje sam držala radionicu na konferenciji o pravima Roma za organizacije civilnog društva koje rade u toj oblasti. Početkom moje prezentacije, u kojoj sam govorila o tome kako se Kosovo 2.0 borilo sa drugim problemima ljudskih prava u prošlosti, jedan učesnik me je prekinuo rekavši da je važno da se kao medij bavimo ljudskim pravima LGBT osoba i žena, ali i da se romska zajednica na Kosovu suočava sa mnogo gorim problemima.

Iako sam razumela takav stav, smatrala sam da mi kao Kosovo 2.0 nikada ne bismo sačinili novi broj našeg časopisa koji bi se samo bavio Romima, kao što ne bismo sačinili novi broj samo o Albancima, Srbima ili Turcima. Smatram ovo ispravnim zato što Republika obećava da će voditi računa o pravima, obećava da će čuvati građanstvo i da neće diskriminisati nikoga na osnovu etniciteta. Meni je upravo to Republika Kosovo kojoj bi trebalo da težimo. Nadam se da će to biti republika čije će početno slovo značiti da ne morate stalno iskazivati da ste republika, već da će način na koji država funkcioniše to samo po sebi osigurati.

Dakle, dok Vlada Kosova ignoriše činjenicu da većina u Republici postaje jedina oznaka ove države – pritom isključujući „druge“, ko god oni bili – i dok opozicija isključuje ljude na osnovu njihovog etničkog identiteta – kao da se rečenica „da budu ravnopravni, dostojanstveni, u svom razvoju i za budućnost sigurnosti i mira“ primenjuje samo na etničku većinu – pa neka ovo bude napomena i većinskom stanovništvu i opoziciji. Ukoliko im je u interesu Republika.

Ova priča je napisana u originalu na engleskom.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.