U noći 4. avgusta 2016. eksplozivna naprava je ispaljena na zgradu Skupštine Kosova. Motocikl na kojem su bile dve osobe viđen je kako beži sa ovog mesta.

U proteklih 18 meseci, pravosuđe nije uspelo da otkrije napadače na Parlament, a uprkos činjenici da je u danima nakon incidenta bilo pet hapšenja — Adea (Atdhe) Arifija, Egzona Halitija, Frašera Krasnićija (Frasher Krasniqi), Adee Batuša (Batusha) i Astrita Deharija, koji su svi tada bili aktivisti Samoopredeljenja.

Osnovni sud u Prištini (ili ‘prvostepeni sud’) je decembra 2017. doneo odluku da su Arifi, Haliti, Krasnići i Batuša krivi za čin terorizma. U međuvremenu, Astrit Dehari je umro u Pritvorskom centru u Prizrenu 5. novembra 2016, gde je bio pritvoren a da optužnica protiv njega nije podignuta.

Prvobitna presuda je odredila Krasnićiju osmogodišnju zatvorsku kaznu, Arifiju šestogodišnju, Halitiju pet godina zatvora i Batuša dve. U presudi se tvrdi da je cilj napada bio da se izvršni pritisak na poslanike Skupštine Kosova da ne ratifikuju sporazum o graničnoj demarkaciji između Kosova i Crne Gore.

Ali dva meseca posle presude Osnovnog suda, 26. februara 2018, panel sudija iz Apelacionog suda je naredio ponovno suđenje u ovom slučaju, zaključujući da presuda Osnovnog suda nije uspela da obezbedi ubedljive dokaze koji pokazuju krivicu branjenika.

U odluci Apelacionog suda navodi se da Osnovni sud nije predstavio “potpuno i jasno opravdanje” za presudu o krivici koja, prema panelu, nije sastavljena “u skladu sa ponuđenim dokazima”.

“Prvostepeni sud opisuje svoje razloge u presudi, ali ne daje analizu dokaza ili nešto što bi poslužilo kao podrška optužbama protiv četvoro aktivista”, navodi se dalje u odluci Apelacionog suda.

Dakle, šta je isprva stavljeno na teret četvoroma aktivistima, a što je ubedilo Osnovni sud kojim je predsedavao sudija Bećir Kaludra (Beqir Kalludra) i zašto je ovu odluku kasnije odbacio Apelacioni sud?

Dokazi nastali sticajem okolnosti i protivurečnosti

Presuda Osnovnog suda se posebno fokusira na vlasništvo motocikla koji je, navodno, korišćen u napadu, na email koji je navodno poslan sa telefona marke Samsung, u kom se preuzima odgovornost za napad i na telefonske pozive obavljene između branjenika.

Crveni motor marke Jamaha 125 cc bio je centralna tačka optužnice tužioca Abdurahima (Abdurrahim) Islamija protiv aktivista Samoopredeljenja. Tužilac tvrdi — što je tvrdnja koju potkrepljuje presuda Osnovnog suda — da su motor kupili branjenici Adea Arifija i Egzona Halitija, te preminulog Astrita Deharija, a korišćeno da bi se izvršio napad u noći 4. avgusta 2016. Motor je kasnije pronađen spaljen u komšiluku Taukbahće (Taukbahqe).

Na zatvorskom sastanku na početku sudskog procesa, Ade Arifi je priznao da je bio vlasnik motora. Međutim, kasnije je iskoristio svoje pravo na ćutanje, pa Osnovni sud nikada nije pojasnio da li je on koristio, pozajmio ili prodao motor posle dospevanja ovog motora u njegovo vlasništvo.

U odluci Apelacionog suda se navodi da su izjave sudije Kaludre koje povezuju branjenike sa motorom — protivurečne i da ne daju ubedljive dokaze koji bi povezali branjenike sa upotrebom motora prilikom napada.

Ova odluka pod znakom pitanja stavlja tvrdnju Osnovnog suda o tome kako je i ko u svoj posed dobio motor. Prema presudi Osnovnog suda, Arifi, Haliti i preminuli Dehari kupili su motor u blizini ETC-a u Kosovu Polju od osobe pod imenom Heset Ramadani 17. jula 2016. godine po ceni od 500 evra.

Presuda Osnovnog suda pravi referencu sa svedočanstvom Ramadanija, gde on izjavljuje da je spaljeni motor koji mu je policija pokazala 6. avgusta 2016. imao isti metalni deo u gepeku i bio iste boje kao motor koji je prodao 17. jula 2016. On je rekao i da motorima fali zavrtanj na istom mestu i da je odvojeni deo metala bio prisutan na desnoj strani zadnjeg dela oba motora, što je Osnovni sud opisao kao identičnu karakteristiku.

Međutim, uprkos tome što je bio siguran kada je reč o motoru, na sudskoj sednici održanoj 22. avgusta 2017, Ramadani nije uspeo da prepozna Adea Arifija i Egzona Halitija. Odluka Apelacionog suda zaključuje da Osnovni sud Ramadanijevo svedočanstvo “ne bi trebalo uzeti u obzir kao otežavajući dokaz, već bi trebalo da ga uzme u obzir kao olakšavajući dokaz u korist branjenika, jer je bio promenljiv u celom postupku i nije bio ubedljiv”.

Drugi svedok koji nije prepoznao nijednog branjenika bio je Egzon Metoli (Metolli) koji je posvedočio akciji i tvrdio kako je video da su se dva napadača odvezla na motoru, izjavivši da je jedan nosio kacigu, a drugi bio ćelav.

Metoli je 27. septembra na suđenju u Osnovnom sudu u Prištini izjavio: “Uzeli ste ljude koje nisam video kako voze motor. Rekao sam vam ranije. Oni su bili krupniji i niko od ovih ljudi ne izgleda kao oni. Video sam ih. Posle buke dvoje ljudi je odmah tuda prošlo sa motorom”.

U odluci Apelacionog suda, panel sudija navodi da je Osnovni sud pokazao pristrasnost prilikom upotrebe izjava svedoka i zanemario zakonski princip dubio pro reo, što znači da svi neubedljivi dokazi ili izjave idu u korist branjenika.

‘Rugovasit’ i telefonski pozivi

Drugi argument za koji se inicijalna presuda vezala tiče se emaila poslanog sa naloga pod nazivom ‘[email protected]’ od 5. avgusta 2016, dana posle napada na Skupštinu. Email je poslan svim medijima, i u njemu se preuzima odgovornost za napad i preti preduzimanjem budućih radnji ako se sporazum o demarkaciji ratifikuje.

Presuda Osnovnog suda navodi da je gmail nalog otvoren 29. jula 2016. i korišćen samo jednom, 6. avgusta. Navodno, email je poslan sa Samsungovog telefona koji je Adea Batuša kupila za 15 evra od uličnog prodavca u blizini Hotela Swiss Diamond oko podneva 5. avgusta 2016.

Potom se kaže da je Batuša uzela taksi da bi otišla u stan Frašera Krasnićnija u prištinskom komšiluku Mati I, te da su oni zajedno otišli na Tehnički fakultet, odakle su zajedno poslali ovaj email.

Da bi se ove tvrdnje ojačale, presuda opisuje izjave svedoka Nasera Mustafe i Remzija Zođanija (Zogjani).

U izjavi za tužilaštvo, Mustafa je svedočio da je prodao telefon devojci od 25-26 godina, opisujući da je imala kosu do ramena, belo i punačko lice, crne obrve, haljinu boje krema, da je nosila naočare za sunce i tečno govorila albanski sa prištinskim akcentom.

Štaviše, tužilaštvo je naglasilo Mustafinu izjavu u kojoj je ovaj rekao da je devojka koja je donela telefon pitala da li sa tim telefonom mogu da se šalju emailovi i da je Mustafa pokazao da mogu.

Zođanijeva izjava je korišćena kao dokaz da je Batuša putovala do Krasnićijevog stana odmah po kupovini telefona. U svojoj izjavi, Zođani, taksista, opisao je da misli da je devojka imala 20-25 godina, da je nosila haljinu, naočare za sunce, kosu do ramena i da je držala papirnu kesu. Kaže i da je tražila da je taksista odveze do Ulice Tringe Smajli.

Međutim, kada su je ugledali u sudnici, ni Mustafa ni Zođani nisu mogli da svedoče sa sigurnošću da je Adea Batuša bila ta devojka.

Kao što je bio slučaj sa Hesetom Ramadanijem, odluka Apelacionog suda zaključuje da svedočanstva Mustafe i Zođanija “nije trebalo uzeti u obzir kao otežavajući dokaz od strane Osnovnog suda, već bi trebalo da budu uzeti kao olakšavajući dokaz u korist branjenika, jer su se menjali kroz celi postupak i nisu bili ubedljivi”.

Presuda Osnovnog suda je predočila potkrepljujuće dokaze iz snimaka sigurnosne kamere, za koje, kako se tvrdi, pokazuju Batušu da kupuje telefon i da se kreće ka Krasnićijevom stanu. Međutim, Federalni istražni biro (koga je državni tužilac pozvao da bi svojom stručnošću učestvovao u istrazi) je izjavio da je nemoguće prepoznati bilo koje lice na fotografijama koje su poslate na ispitivanje.

Panel Apelacionog suda je naglasio da presuda Osnovnog suda nije “procenila svedočanstva u vezi sa identifikacijom i da se nalazi u protivurečnosti sa izveštajem Ef-Bi-Aja (FBI)”.

Presuda Osnovnog suda je dalje pomenula komunikaciju između Krasnićija i Batuše u vezi sa pokazanom zabrinutošću i nesanicom, tvrdeći da su ovi razgovori pokazali njihovo stanje posle napada.

Apelacioni sud nije saglasan, izjavljujući sledeće: “Telefonski razgovori, koje je Osnovni sud u Prištini smatrao osnovom dokaza protiv Frašera Krasnićija i Adee Batuša, nisu inkriminišućeg sadržaja”.

Nepotpuna slika

Pored bacanja sumnje na neke od ključnih argumenata u inicijalnoj presudi, panel sudija Apelacionog suda zaključuje da su zanemareni drugi ključni dokazi.

Ovo je odluka: “Sud nije potvrdio faktičku situaciju na pravedan i potpun način. Od dokaza kojima je sud dao prvenstvo do kupovine motora, telefona i email prepiske kasnije, on je koristio ova tri dokaza da bi optužene držao odgovornim za napad na zgradu Skupštine Kosova”.

Panel posebno naglašava drugo ispitivanje FBI o slučaju u vezi sa prepoznavanjem. Biro navodi da na raketnoj granati nije pronašao DNK branjenika. Dalje navodi da DNK pronađen na granati može da pripada drugoj vrsti, a ne ljudima.

U žalbi koju je Apelacionom sudu podneo advokat Frašera Krasnićija, Toma Gaši (Tome Gashi), najavljeno je da će branjenici tražiti odštetu za nanetu emocionalnu i reputacionu štetu. Prema Gašijevim rečima, sud nije uspeo da iznese nijedan artikulisani dokaz ili opravdanje za presudu o krivici. “Teško je razumeti je, imajući u vidu pomešanost termina i opravdanja”, navodi se u zvaničnoj Gašijevoj žalbi.

Reč je o stavu koji, naizgled, ima podršku u odluci Apelacionog suda, gde se navodi da je “presuda nejasna i nerazumljiva”.

“Sud ne pruža jasno opravdanje koje je u vezi sa odlučujućim činjenicama”, navodi se dalje u presudi. “Takođe, postoje protivurečnosti između sadržaja opravdanja, pisanja, zapisa i izveštaja, te deklaracije podataka u postupcima.”

Pre davanja bilo kakvih odgovora na pitanja u vezi sa odštetom, ovo suđenje će se vratiti na početak, a što je Apelacioni sud snažno savetovao, zaključujući da “u ponovljenom suđenju prvostepeni sud mora izbeći povrede pomenute u ovoj presudi, a na način da sud eliminiše sve protivurečnosti u vezi sa razlozima i odlučujućim činjenicama”.

U odluci se zatim navodi da bi sud “trebalo posebno u obzir da uzme stručnost u prepoznavanju… i da se primene svi dokazi u vezi sa branjenicima i vezama između njih pre nego što se donesu zaključci zasnovani na zakonu”.

Dok se to ne dogodi, jedino što se zasad može zaključiti jeste da pravosuđe na Kosovu dosad nije uspelo da identifikuje napadače na takozvani kosovski Hram demokratije.

Ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Urednik: Džek Robinson (Jack Robinson)