Prvi put kada je pucala iz oružja, Irfete Spahiu je bila u svojim dvadesetim godinama i tek je trebalo da završi studije ekonomije i prava na Univerzitetu u Prištini. Držala je revolver u objektu u vlasništvu porodice komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Adema Jašarija (Jashari) u Drenici. Bio je to mart 1996.

Dok se kretala ka improvizovanom strelištu, shvatila je da će prvi ispaljeni meci označiti kraj njenog prethodnog života i početak novog, od kog nikada neće odstupiti, jer će se tako zakleti. Isti revolver iz kog je pucala prvi put trebalo je da bude postavljen ispred nje samo nekoliko dana ranije u kuli Jašari, gde je položila zakletvu OVK-u.

“Kao članica Oslobodilačke vojske Kosova, zaklinjem se da ću se boriti za oslobođenje albanskih okupiranih zemalja i za njihovo ujedinjenje. Zauvek ću biti odan borac, dostojanstven, oprezan, hrabar i disciplinovan borac za slobodu koji je uvek spreman da svoj život stavi u torbu da bi se borio i zaštitio svete interese naše domovine.”

Ovo su bile prve rečenice koje je Irfete Spahiu recitovala 6. marta 1996. pre nego što je postala prva vojnikinja u Oslobodilačkoj vojsci Kosova. “Ako prekršim ovu zakletvu, neka me kazne najoštriji običaji ratovanja. Ako počinim izdaju, neka ostanem bez krvi. Zaklinjem se.”

Od trenutka kada se zaklela, pridružila se borbi za oslobođenje i zaštitu civilnog albanskog stanovništva na Kosovu nad kojim je jugoslovenska armija vršila represiju i proterivala ga.

Irfete Spahiu nije bila svesna u to vreme da će neki budući 6. mart postati datum od istorijske važnosti, ne samo za nju, nego za celo Kosovo. Ove godine 6. marta, Irfete Spahiu, jedna od prvih vojnikinja OVK, ponovo će položiti zakletvu, ali ovaj put kao prva žena general-major Bezbednosnih snaga Kosova (BSK).

Ministar za BSK, Rustem Beriša (Rrustem Berisha), označio je ovo unapređenje na najvišu vojnu poziciju u strukturama BSK kao istorijski značajno, ne samo za žene u kosovskim bezbednosnim strukturama, već za celu zemlju.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Cveće koje je dobila za ovo unapređenje sada joj ukrašava kancelariju, gde je 14. marta ugostila ekipu K2.0, prvog radnog dana na mestu general-majora.

Ipak, uprkos novoj poziciji, Spahiu je počela svoj rad na mestu general-majora u BSK-u u kancelariji u kojoj je obavljala raniji posao, pre nego što je unapređena, odnosno kada je bila zamenica komandanta za obuku i komandu doktrine (što je odsek poznatiji kao TRADOC) u BSK-u, a što je položaj na kom se nalazila pet godina. Čini se da se Spahiu još nije navikla na to kada je nazivaju generalom, ali ona kaže da je to prirodno nakon dvadesetdvogodišnje službe u vojsci. Nju više brine odgovornost koja dolazi sa ovom pozicijom.

Njene nove dužnosti obuhvataju vođenje centralne formacije novonastale kosovske vojske. General Spahiu je 13. marta vodila TRADOC u BSK-u koji ima sedište u uroševačkim Barakama Skenderbeg, gde se vežbe i profesionalne pripreme sprovode za aktuelne i buduće kadete, zamenike oficira i oficire.

Spahiu je svesna toga što je očekuje na novom položaju, jer je bila zamenica komandanta Envera Cakićija (Cakiqi), koji joj je poverio zaduženja na ceremoniji koju je prošle sedmice organizovalo Ministarstvo za Bezbednosne snage Kosova.

Ali, ko je Irfete Spahiu?

Kada je pitamo o tome ko je Irfete Spahiu, ova odlučna žena general ima dva različita odgovora koji otkrivaju podelu na njen privatni i profesionalni život koji se, čini se, ne mogu mešati jedan u drugi i obratno.

“Irfete Spahiu je advokatica, ekonomistkinja i prvo dete dvaju penzionisanih nastavnika. Devedesetih sam živela kao svi moji vršnjaci”, rekla je, zaključujući lični opis sa tek ponekom reči. Detalje o svom ličnom životu čuva za sebe.

“General Irfete Spahiu je počela svoju karijeru 6. marta 1996, kada je položila zakletvu u OVK.”

General Spahiu opravdava svoje angažovanje u OVK kao neophodno zbog situacije devedesetih, kada je jugoslovenska vlada nad civilnim albanskim stanovništvom vršila represiju. Ovo je bio razlog zbog kog je izabrala uniformu umesto da napusti svoju zemlju.

Međutim, ona kaže da nije bilo lako živeti sa ovom odlukom. Jedno sećanje iz tog vremena je četvorogodišnji period u kom je njena majka patila čekajući na balkonu da joj se deca vrate sa studija, zabrinuta da bi nešto moglo da im se desi na putu od i do škole.

“Ovaj i drugi razlozi pokazali su mi da nemam mnogo izbora, a nisam htela da napustim zemlju”, kaže Spahiu, koja je ubeđena da se njen najveći doprinos zemlji ogleda u ostanku u zemlji u najtežim vremenima. “Čak i da se ta dešavanja ponove 100 puta, iako se nadam da se ono iz devedesetih nikada neće ponoviti, opet bih donela istu odluku”, kaže ona.

Njeno angažovanje za prava civilnog kosovskog stanovništva počelo je sa prvom kosovskom nevladinom organizacijom, Savetom za zaštitu ljudskih prava i sloboda (CPHRL), osnovanom u decembru 1989. Kao advokatica, Spahiu je pomogla CPHRL-u da pripremi čuveni haški dosje koji nabraja zločine koje je jugoslovenska armija počinila nad civilnim albanskim stanovništvom.

Posle šestomesečnog rada u organizaciji, Spahiu je položila zakletvu u OVK, gde je služila kao vojnikinja do kraja rata. Aprila 1998, kada je Operativna zona Drenice organizovana, Spahiu je bila jedna od petoro komandanata zone, i jedina žena. Bila je zadužena za finansije, ali je pomagala i u logistici i administrativnim pitanjima.

Ostaje na ovom položaju sve dok OVK nije razoružana, kada je osnovan Zaštitni korpus Kosova (ZKK). Ona je 29. januara 2000. unapređena i postala prva žena pukovnik, a među 34 komandanata u ZKK-u.

“ZKK je bila prva institucija organizovana posle rata. Možda zaslugu [za moj stečeni položaj] ima vođstvo iz tog vremena koje me je preporučilo za tu poziciju”, rekla je. “Preduzeli smo prve organizacione korake i moram da kažem da je bilo izazova. Najveći izazov je bio izostanak odgovarajućih zakona. U to vreme su SPGS [specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu] i UNMIK bili vlast, a mi smo bili pod kišobranom kancelarije ZKK za koordinaciju.”

Spahiu nije bila svesna nadležnosti Unmika i manjka institucionalne organizacije nakon rata. Ustupljena joj je dužnost da kreira finansijski sistem za ZKK i pripremi zakone pod kojima bi zaštitni korpus funkcionisao. Da bi se ovo sprovelo, tražila je profesionalce iz različitih jedinica ZKK-a.

“Zahtevala sam da radim sa profesionalcima iz svih jedinica ZKK-a. Oni su bili spremni, došli su iz različitih oblasti i dali sve od sebe da izrade prve zakonodavne okvire. Počeli smo od nule. I dalje se sećam direktiva koje smo sastavili, skicirajući procedure po raznim pitanjima… Bilo je to vrlo problematično”, rekla je pre nego što je pohvalila pomoć koju su ponudili partneri Kosova u ono vreme.

Finansijski odsek ZKK-a bio je među prvima organizovan na posleratnom Kosovu. Spahiu i njen tim su kasnije postali deo radnih grupa kosovskog Ministarstva finansija, gde su pomogli da se napravi nacrt zakona za institucije koje će kasnije biti formirane na Kosovu.

Ova žena general kaže da je u fokusu oduvek imala kreiranje odgovarajućih zakona koji bi omogućili transformaciju ZKK-a u Bezbednosne snage Kosova, što će se na kraju i desiti 2009, godinu dana po proglašenju nezavisnosti Kosova.

Spahiu je služila u BSK-u tri i po godine kao šefica odseka za osoblje, a istovremeno je bila i savetnica komandanta BSK-a i ministra BSK-a po pitanjima povezanim sa osobljem. Na ovom položaju se nalazila do 15. maja 2012, kada je preuzela dužnost zamenice komandanta TRADOC-a, gde su njene dužnosti obuhvatile vođenje procesa regrutacije za nove članove BSK-a.

Žene u vojsci

Spahiu se priseća izazova s kojima se suočavala u to doba, kao što je regrutovanje devojaka i žena u BSK. Tada je samo 1,2 odsto od svih članova BSK-a bilo žena, od ukupno 2.500 članova. Priseća se predrasuda koje su postojale u kosovskom patrijarhalnom društvu prema ženama koje su nosile uniformu.

“Iz prve ruke sam iskusila šta znači biti žena u bezbednosnom sektoru… nije to lako”, rekla je.

“Bilo je predrasuda da niste prava žena ako nosite uniformu”, nastavlja Spahiu. “Ne želim da pominjem [ove stereotipe] danas, jer ne želim da ih osnažujem, a svi ih već znamo, ali mogu da kažem da su učešće žena i način na koji su tretirane u BSK-u  poslužili motivisanju žena i njihov broj je danas veći.”

Trenutno je, od ukupnog broja članova BSK-a, 8,2 posto žena. Ženskom generalu Spahiu je ovo uspeh, čak iako to drugi ne vide na ovaj način. “Nekima bi moglo da se čini beznačajnim, ali znam šta znači dostići ovu kvotu u služenju vojsci. Bilo je ljudi koji su pokušali, videli izazove i odustali”, rekla je.

Žena general Spahiu veruje da kadeti saznaju da li su spremni za vojsku onda kada pristupe osnovnoj obuci u TRODAC-u. Ona objašnjava da žene najčešće odustaju zbog braka i porodičnih obaveza. Ali ne veruje da bi ovi razlozi trebalo da nateraju žene da odustanu od služenja ako je njima stalo do toga.

“U vreme regrutacije, mi ih ubeđujemo da je moguće biti žena, sestra, majka i deo službe”, otkriva Spahiu. “Ali oni moraju sebe da ubede. Svoju porodicu organizujete [kako hoćete], ali ovo je ono što tražimo od vas prilikom služenja.”

“Bilo je žena koje su htele da se prijave, ali je bilo drugačije pobeći od našeg mentaliteta, činjenice da postoje predrasude prema ženama u uniformama. Ipak, ovaj mentalitet se sada promenio, ili makar tako mislim”, kaže ova žena general.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Spahiu je poznata po svom ubeđenju da bi žene trebalo da napreduju u bezbednosnom sektoru. Međutim, ona ima jedan princip koji nikada ne krši bilo o kome i bilo o čemu da je reč.

“Ako su uslovi ravnopravni, ja sam za žene”, kaže general, podižući svoju ruku kao da glasa. Ipak, kaže da se ne zalaže za ispunjavanje kvota, jer je uverena da se pozicije i dužnosti moraju osvojiti na osnovu zasluga, te da ih ne treba davati bilo kome na osnovu polne pripadnosti.

“Ranije je bio potreban profesionalizam, a ne kvota za žene… BSK je dvadesetčetvoročasovna služba, ne zaboravimo to. Posle završetka prvog devetomesečnog osnovnog kursa, prvo služite kao čuvar. Onda dobijete zaduženja vojnika, a posle toga postajete zamenik oficira. Dakle, morate da budete dobro pripremljeni za ono što vas očekuje”, kaže general Spahiu i odbija da preuzme neku poziciju ako veruje da je na nju dospela samo zato što je žena.

“Uvek govorim ljudima, ako mi je poverena ova pozicija samo zato što sam žena, onda je ne želim. Odbijam da je prihvatim, jer verujem da sam ovde zbog svojih profesionalnih priprema i stalnog doprinosa. U tom slučaju, nisu mi potrebne ove pozicije”, odlučno je izgovorila.

Spahiu kaže da najveća zasluga za njeno učešće u bezbednosnom sektoru pripada njenim roditeljima i zatim detaljno izlaže ulogu svoje porodice u pružanju podrške devojkama i ženama u kosovskom patrijarhalnom društvu, gde se retko gde neka žena nalazi na pozicijama donošenja odluka u bezbednosnim institucijama, a kamoli u uniformama. Spahiu je jedina žena general u BSK-u. Druge dve žene se nalaze na nižim pozicijama, jedna je zamenica pukovnika u Komandi kopnenih snaga Kosova, a druga je zamenica pukovnika u lekarskom odseku BSK-a.

“Odrasla i odgajana u porodici kakva je moja, nisam mogla drugačije ni da se razvijem”, objašnjava Spahiu. “Ja sam prvo dete od petoro dece, tri dečaka i dve devojčice. Ali moj otac nikada nije rekao da ima dve devojčice i tri dečaka. Čak i danas, moj sedamdesetpetogodišnji otac i moja sedamdesetogodišnja majka kažu da imaju Fete [nadimak za Irfete] i četvoro drugih.” Kada je reč o polu, ona kaže da u svojoj porodici nikada nije imala probleme, u porodici koja je dala dva borca OVK. Njena mlađa sestra joj se pridružila 1998.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Spahiu kaže da je pronašla prostor u kom će pokazati da je ispunila zadate dužnosti. “U celom tom periodu, nikada se nisam, kao žena, osetila usamljeno u vojsci. Osećala sam se kao ljudsko biće koje je krenulo da ispunjava naše ciljeve — zaštita našeg naorda i naše države od represije i tlačenja”, kaže Spahiu koja nije zadovoljna time kako je uloga žena u ratu za oslobođenje Kosova prikazana.

“Doprinos žena OVK-u i ratu na Kosovu jeste nešto što mora da se ceni. Ne govorim samo o ženama koje su uzele oružje, već i o podršci koju su žene logistički pružile, pripremajući hranu i pružajući medicinsku pomoć povređenima”, rekla je.

“Da nije bilo doprinosa žena, majki i devojaka, OVK ne bi postigla ono što jeste. Moramo mnogo više da učinimo da bi se to istaklo.”

Prema mišljenju Irfete Spahiu, služenje u vojsci nije samo posao, već stalni doprinos. Ona pozdravlja svakoga ko pasionirano služi svojoj zemlji. Međutim, kaže da ovaj posao ima i svoje izazove i da ona uvek pokušava da ovo prenese drugima.

“Pričala sam devojkama, članicama manjinskih zajednica i svima ostalima, o uslovima služenja u BSK-u. Ako se pridružite samo da biste zaradili platu, možda ćete dobiti neki položaj, ali će vam biti teško da se tamo zadržite.”

Ona kaže da su pripreme i volja od ključnog značaja. “Sada imamo sedam devojaka iz manjinskih zajednica, posebno Bošnjaka i Srba iz severnih područja Kosova. Oni prolaze kroz osnovnu obuku, a ako sve prođe kako treba, postaće članovi BSK-a.”

Uspeh devojaka u BSK-u na obukama i studijama u inostranstvu, kao i njihovo postignuće na međunarodnim takmičenjima, jesu ono na šta je Spahiu ponosna. Dok gleda na ovaj uspeh, ona se priseća vremena kada su ljudi govorili “uniforma je za muškarce”.

“Lično, ne tvrdim da volim našu zemlju više od drugih, ali ne prihvatam ni da drugi kažu da je vole više od mene”, kaže žena koja je ušla u istoriju kosovskih bezbednosnih institucija tako što je otvorila vrata ženama koje imaju liderske ambicije i dokazala da pol nije bitan na radnome mestu.K

Fotografije: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
Urednik: Džek Robinson (Jack Robinson)