Tri godine Kurtijeve vlade: Kako joj ide?

Analiza učinka Kurtijeve vlade u njenoj trećoj godini.

Piše Gentiana Paçarizi | Mart 22, 2024

Kurtijeva vlada ulazi u četvrtu i poslednju godinu ovog mandata. Pobedom od 50,28% na opštim izborima 14. februara 2021. godine, vlada, predvođena Albinom Kurtijem, obećala je radikalne reforme i izazvala velika očekivanja.

Pokret Samoopredeljenje (LVV), ideološki levičarski nastrojen, u svom programu vlasti je kao prioritet naveo socijalno blagostanje smanjenjem siromaštva i povećanjem socijalne zaštite građana Kosova. Obećane su reforme u sektoru zdravstva, obrazovanja i pravosuđa. “Pravična i jednaka država za sve”, glasio je pobednički slogan LVV-a. Izostavljajući dijalog sa Srbijom van prioriteta, programom vlasti je predviđeno pre svega unutrašnje jačanje države.

Sada, 1.096 dana kasnije, rezultati rada Kurtijeve vlade ne poklapaju se sa programom vlasti na papiru. Uprkos opredeljenjima i težnjama da se reše unutrašnji problemi, oni su uglavnom ostavljeni u senci događaja vezanih za odnose Kosova sa Srbijom i dijalog.

Uz nove opšte izbore koji se očekuju u prvim mesecima 2025. godine, K2.0, kao i prethodne dve godine, analizira stepen realizacije programa vlasti i dešavanja, uz poseban osvrt na dijalog, ekonomiju, pravosuđe i ljudska prava.

K2.0 ispituje: šta je pošlo po zlu u periodu između marta 2023. i marta 2024.

Tenzije na severu — sintagma 2023. godine

Treća godina Kurtijeve vlade otpočela je galamom izazvanom Evropskim planom (Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije) i Planom implementacije, češće poznatim kao Ohridski sporazum iz marta 2023. godine. Ovaj sporazum Evropska unija (EU) kao posrednica, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD), smatra važnim korak za napredak u dijalogu.

Najviše rasprava izazvao je član 7. Sporazuma. Njime je predviđeno stvaranje uslova [u planu: arrangements] i garancija da se obezbedi odgovarajući nivo [u planu: appropriate level] samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu.

Nakon Ohrida, glavni izazov Kurtijeve vlade bio je da ubedi građane Kosova da samoupravljanje opština sa srpskom većinom prema Evropskom planu nije isto što i “Zajednica”, kako je LVV i na albanskom, koristeći srpsku reč, nazivao Zajednicu opština sa srpskom većinom nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, kojim je predviđeno njeno formiranje. Formiranje Zajednice ili Asocijacije, kako je nazivaju na albanskom, bilo je jedno od pitanja koje je naišlo na najžešću kritiku tada opozicionog LVV-a prema državnom rukovodstvu na Kosovu, tvrdeći da će sporazumom o Asocijaciji doći do podele Kosova, odnosno do njegove “bosnizacije”.

Međutim, Planom implementacije je jasno utvrđeno da takav nivo samoupravljanja mora biti u skladu sa prethodnim sporazumima, odnosno da se mora sprovesti i prema Briselskom sporazumu.

Uprkos tome što je Ohridski sporazum stekao zamah u javnoj raspravi, dešavanja u opštinama sa srpskom većinom tokom 2023. i početkom ove godine promenila su tok rasprave. Tako je EU bila prinuđena da pozivanja na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije zameni pozivanjem na deeskalaciju tenzija.

Dijalog

Izbori u opštinama sa srpskom većinom, Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan, 23. aprila 2023. bili su jedno od ovih dešavanja. Izbori su organizovani nakon ostavke dotadašnjih predsednika opština u novembru 2022. godine, koji su se pridružili inicijativi svoje stranke, Srpske liste, da Srbi kolektivno izađu iz institucija Kosova.

Neučestvovanje Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, u izborima i bojkot izbora od strane većine srpskih birača rezultirali su pobedom kandidata albanskih stranaka, što je, uz prenisku izlaznost (nešto više od 3% upisanih birača), izazvalo sumnje u legitimnost samih izbora.

Ono što je posebno naišlo na protivljenja bilo je ulazak novoizabranih gradonačelnika u službene opštinske objekte, izazvavši proteste lokalnih Srba, koji su zatim prerasli u nasilje. Takva situacija navela je predstavnike ambasada i međunarodnih struktura da pozovu gradonačelnike da svoj posao obavljaju u nekim drugim objektima, a ne u opštinskim, i zatraže da se organizuju novi izbori.

EU i zemlje Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija) odgovornost za tenzije na severu generalno su pripisivale Vladi Kosova. Bio je to prvi put i da je EU sankcionisala Kosovo zato što nije koordinisalo svoje političke odluke sa njom.

Pre održavanja novih izbora, Kurtijeva vlada je prvo zatražila da se kazne “bande na severu”, a potom i ukinu sankcije EU, ali se ni jedno ni drugo nije dogodilo. Kako su gradonačelnici nastavili da obavljaju svoju dužnost, Vlada je započela pripreme za nove izbore.

Organizovanje novih izbora nailazilo je na prepreku u potrazi za načinom da se predsednici opština smene bez davanja ostavke. Ostavka je bila opcija koju Vlada Kosova nije prihvatila, pa je odlučeno da se prvo pokrene peticija gde će srpski građani glasati za ili protiv smene aktuelnih gradonačelnika. Tako će 21. aprila građani opština sa srpskom većinom glasati da li su za smenu aktuelnih gradonačelnika ili ne.

Napori da se obe strane vrate dijalogu uz posredovanje EU su septembra 2023. rezultirali bezuspešnim sastankom premijera Albina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu. Međutim, napad u Banjskoj, u kom je srpska oružana grupa ubila narednika Policije Kosova Afrima Bunjakua, još je više zamrsio čvor problema između Kosova i Srbije.

Napad u Banjskoj viđen je kao prekretnica za Kosovo, gde bi vlast konačno mogla da istakne destruktivnu ulogu Srbije u dijalogu, pogotovo pošto je napad predvodio bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić koji je poznat po svojim tesnim vezama sa predsednikom Srbije. Premijer Kurti je odbio da se vrati dijalogu dok se ne sankcioniše vrh Srbije zbog uloge u napadu na Banjsku, na šta je pozivao po međunarodnim sastancima i medijima. Uprkos tome, EU nije preduzela nikakve korake po tom pitanju.

Međutim, Kurti se u okvire dijaloga vratio mesec dana kasnije, 21. oktobra 2023, kada su mu EU i SAD dostavile model za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Iako taj nacrt nije predočen javnosti, premijer Kurti je za njega rekao da je u skladu sa Ustavom Kosova. Nekoliko dana nakon što je ovaj model dostavljen obema vladama, Kurti i Vučić su 26. oktobra u Briselu održali odvojene sastanke sa šefovima vlada Francuske, Italije i Nemačke, kao i sa visokim predstavnikom EU Josepom Borellom i posrednikom EU u dijalogu između Kosova i Srbije Miroslavom Lajčákom. Sastanak nije doneo nikakve rezultate jer se, prema tvrdnjama EU, nijedna strana nije složila sa preduslovima druge strane.

Iako je premijer Kurti na sastanku 26. oktobra rekao da je nacrt o Asocijaciji u skladu sa Ustavom i i bio spreman da ga potpiše, u jednom intervjuu je 19. marta izjavio da ipak ima rezerve prema nacrtu te ga nije prihvatio.

Dok su mnoge stvari ostale nerešene u 2023. godini, i 2024. je počela s problemima. Prvog februara 2024. stupio je na snagu Pravilnik Centralne banke Kosova kojim je evro ustanovljen kao jedina važeća valuta za plaćanje gotovinom i u nacionalnom platnom sistemu u Republici Kosovo. Ovim pravilnikom se zabranjuje korišćenje dinara u opštinama sa srpskom većinom u kojima se do sada koristio. Međunarodna zajednica, odnosno EU i ambasadori Kvinte, nije se složila s tom odlukom, insistirajući da se obezbedi prelazna faza pre implementacije pravilnika i tražeći da se ovo pitanje reši dijalogom.

Iako je Kurtijeva vlada nekoliko dana odbijala da se pitanje dinara stavi na dnevni red dijaloga kojim posreduje EU, pošto se Pravilnik smatra unutrašnjom stvari države Kosovo, o ovom pitanju se i dalje raspravlja u okviru dijaloga. U Briselu su se 19. marta sastali glavni pregovarači, Besnik Bislimi i Petar Petković, gde su raspravljali i o Pravilniku CBK.

Tokom svih dešavanja 2023. godine, EU i SAD su insistirale na osnivanju Zajednice, smatrajući je važnim korakom ka rešavanju problema koji su bili u žiži tokom 2023. godine. Taj period karakterišu i zaoštreni odnosi Vlade Kosova sa EU i SAD. Predstavnici SAD su više puta naveli da su odnosi sa Vladom Kosova narušeni zbog nedostatka koordinacije u njihovim akcijama i ignorisanja njihovih zahteva. SAD i EU su izjavile da imaju problema u komunikaciji s Kurtijevom vladom. U međuvremenu, premijer Kurti i glavni pregovarač Besnik Bislimi optužili su javno u više navrata posrednika EU u dijalogu između Kosova i Srbije Miroslava Lajčáka za pristrasnost u dijalogu.

Uzimajući u obzir spor tempo kojim se odvijao čitav proces formiranja Zajednice i tok dešavanja na terenu, malo je verovatno da će Kurtijeva vlada ovaj proces uspeti da finalizuje tokom ovog mandata. Verovatnije je da će se ova pitanja preneti i u sledeći mandat te da će se njima baviti i naredna vlada, bez obzira koja stranka bude na vlasti nakon nadolazećih izbora 2025. godine.

Budžeti u 2023. i 2024. godini obeležili su porast u odnosu na prethodne godine, što je Vlada predstavila uglavnom kao rezultat njihovog rada. Međutim, budžet Kosova je iz godine u godinu sklon porastu te njegov porast u 2023. godini ne odražava nužno i porast ekonomskog razvoja.

Budžet sve veći, građani sve siromašniji

Štaviše, budžet za 2023. je takođe povećan zbog porasta cena kao rezultat visoke inflacije kroz koju je Kosovo prolazilo. Prema podacima Agencije Kosova za statistiku (ASK), inflacija je bila viša s prosekom od 4,9% u 2023. u odnosu na 2022. godinu.

Ekonomski rast tokom 2023.

Izvor: Centralna banka Kosova
*Procena CBK-a za TM4 u Izveštaju o ekonomiji za TM3

Stalni porast cena ostavio je mnoge građane Kosova siromašnijima nego 2021. godine. Istraživanje koje je UNDP objavio u februaru 2024. godine izašlo je sa uznemirujućim podacima o uticaju inflacije na porodična domaćinstva. Čak 44% domaćinstava je izjavilo da kupuje manje proizvoda, a troši više novca, dok je porastao i broj domaćinstava koja troše 200 i više evra na prehrambene proizvode.

Inflacija u periodu od 12 meseci

Izvor: Agencija Kosova za statistiku

Uz porast cena prehrambenih proizvoda nastao je i dodatni trošak kao rezultat porasta cene električne energije od preko 15% u aprilu 2023. godine, što je dodato poskupljenju u 2022. godini. Vlada je i 2023. godine subvencionirala račune pojedinih kategorija potrošača koji se smatraju najugroženijima — građana koji primaju socijalnu pomoć i penzionere — kao i nabavku efikasne opreme za grejanje potrošačima u potrebi.

% domaćinstava potrošilo 200 ili više evra na prehrambene proizvode

Izvor: Sažetak Javnog pulsa XXV, UNDP

Vlada je ekonomski rast u 2023. godini pripisala povećanju izvoza i direktnih stranih investicija (DSI).

Što se tiče izvoza, treba uzeti u obzir dva važna aspekta. Prvo, izvoz roba je zapravo smanjen; i drugo, do povećanja izvoza došlo je uglavnom u sektoru usluga i uglavnom u kategoriji putovanja, što uključuje kupovinu usluga od strane dijaspore ili turista.

Što se tiče rasta direktnih stranih investicija, one se i dalje više odnose na sektor građevinarstva i nekretnina, što prema CBK-u odražava potražnju kosovske dijaspore za nekretninama na Kosovu. Od oko 245 miliona evra investicija u trećem tromesečju 2023. godine, 152 miliona je investirano u sektor nekretnina. DSI u sektoru nekretnina, kao što je kupovina stanova, ne mogu imati toliko veliki uticaj na ekonomski rast (pošto uglavnom uključuju finansijske transakcije) koliko bi imale investicije u proizvodnom sektoru.

Ekonomski rast tokom godina

Izvor: Agencija Kosova za statistiku
*ASK je 22. marta 2023. objavilo da je ekonomski rast za 2022. godinu bio 3,2%, ali je ASK taj podatak ispravio na 5,2%.

Prema nekim ekonomistima, koncentracija rasta izvoza u kategoriji usluga i direktnih stranih investicija u sektoru nekretnina ne ukazuje na neku strukturnu promenu u Vladinoj politici kada je u pitanju suštinski razvoj ekonomije.

I dok je život za građane Kosova poskupeo, nema indikatora o porastu plata. ASK nije dostavio ažurirane podatke o nivou plata za 2022. niti za 2023. godinu Poslednji podaci za 2021. pokazuju da je prosečna neto plata na Kosovu bila 432 evra. U međuvremenu, Zakon o minimalnoj plati, koji je Skupština usvojila 13. jula 2023. i koji je predviđao povećanje minimalne plate sa 130-170 evra na 264 evra, naišao je na oštre osude te je ocenjen kao nedostojanstven i nedovoljno inkluzivan. Kao rezultat toga, Zakon je poslat na Ustavni sud, gde se još uvek razmatra.

ASK zaostaje i kada je u pitanju ažuriranje podataka o zapošljavanju. ASK je tako objavio podatke o radnoj snazi za 2022. godinu u avgustu 2023. godine, dok je podatke za prvo tromesečje 2023. objavio tek u januaru 2024. godine. To stvara poteškoće u praćenju trendova nezaposlenosti i otvaranja novih radnih mesta, kao i u proveri podataka objavljenih od strane Vlade.

Prema vladinim podacima, tokom 32 meseca njihove vlade — 2021, 2022. i 2023. godine — otvoreno je 60.000 novih radnih mesta. I Vlada i ASK su naglasili pad nezaposlenosti sa 25% u 2021. na 11,8% u 2022. godini. Međutim, ove brojke su osporene. Prema nekim ekonomistima, taj pad nezaposlenosti više odražava povećanu emigraciju građana i formalizaciju već postojećih radnih mesta, nego nova zapošljavanja.

Na primer, samo tokom 2021. godine, prema ASK-u, emigriralo je oko 43.000 ljudi. Što se tiče formalizacije radnih mesta, ona više doprinosi preciznijem odrazu aktivnog zapošljavanja, ali i pomaže državnom budžetu jer preduzeća plaćaju obavezne poreze, a radnicima se uplaćuju doprinosi za penzijsko osiguranje. Formalizacija radnih mesta sama po sebi ne podrazumeva novo zapošljavanje.

Formalizacija radnih mesta od strane Vlade nastavljena je tokom 2023. godine kroz program subvencija plata za zapošljavanje mladih, poput platforme Superpuna (Superposao), kao i za zapošljavanje žena. U međuvremenu, Poreska administracija Kosova (ATK) i Inspektorat rada su započeli inspekciju preduzeća, evidenciju neprijavljenih radnika i njihovu registraciju.

Ali uprkos ovim merama, neaktivna snaga na tržištu rada i dalje je visoka. Od ukupne radno sposobne populacije, prema ASK-u, blizu 61% njih niti traži posao niti su prijavljeni kao nezaposleni. Ova brojka je ostala gotovo ista kao u 2020. godini pre pandemije i pogađa uglavnom žene, koje čine 78% neaktivne radne snage.

Uprkos vladinim izjavama o ekonomskom rastu i novim radnim mestima, građani i dalje navode siromaštvo, nezaposlenost i inflaciju kao tri najhitnija problema sa kojima se Kosovo trenutno suočava.

Šta je za građane hitan problem?

Izvor: Sažetak Javnog pulsa XXV, UNDP

Jedan od načina na koji bi se mogla otvoriti nova radna mesta su kapitalne investicije koje, između ostalog, uključuju izgradnju puteva i škola. Na primer, prema istraživanju koje je 2021. godine sproveo Međunarodni monetarni fond, svaka investicija od milion evra u javnu infrastrukturu u zemljama u razvoju otvara do 30 novih radnih mesta. Štaviše, kapitalne investicije takođe doprinose ekonomskom rastu tako što stvaraju poslove za kompanije koje zatim plaćaju porez na svoju dobit.

Kapitalne investicije tokom godina

Izvor: Institut GAP

Kurtijeva vlada je do septembra 2023. realizovala 35% planiranih kapitalnih investicija za tu godinu. Nacrtom budžeta za 2024. godinu planirano je da kapitalni izdaci budu oko 4,5% veći nego prošle godine. Od toga, oko 83% su nastavci prethodnih projekata, dok je 17% planirano za nove kapitalne projekte. Jedan od razloga za ovakva kašnjenja u kapitalnim investicijama, prema analizi Instituta GAP, jeste slabo planiranje i slabi kapaciteti za implementaciju.

Protivustavne inicijative

U Ustavnom sudu Kosova je tokom Kurtijeve vlade bilo više posla nego inače. Opozicione stranke, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), poslale su ovom sudu neke zakone koje je Vlada pokrenula i usvojila u Skupštini kako bi se utvrdila njihova ustavnost.

Zakoni poslati Ustavnom sudu

Izvor: Kosovski institut za pravo

Prema izveštaju Kosovskog instituta za pravo (IKD), od 26 predmeta koji se odnose na vladine i parlamentarne odluke koje je Ustavni sud proglasio neustavnim tokom svog postojanja, 10 predmeta ili 36% pripada aktuelnoj vladi, odnosno aktuelnom zakonodavnom telu.

U međuvremenu, Vlada Kosova kontinuirano je kritikovala opozicione stranke da slanjem nacrta zakona Ustavnom sudu ometaju realizaciju zakonodavnog programa, a samim tim i sprovođenje “radikalne reforme”. Vlada je često optuživala i sam Ustavni sud da proglašavanjem zakona neustavnim i odlaganjem njihovih tumačenja generalno koči reformu.

Izveštaj Evropske komisije o Kosovu za 2023. godinu kritikuje usvajanje nekih suštinskih zakona po ubrzanoj proceduri. Prema ovom izveštaju, od 104 zakona usvojena u Skupštini Kosova u periodu od juna 2022. do juna 2023. godine, 21 je usvojen po ubrzanoj proceduri, bez napora da se izgradi konsenzus o ključnim delovima pravnog okvira. Kako je navedeno, Zakon o platama i Zakon o javnim službenicima su dva takva zakona koji su na ovaj način usvojeni, a zatim poslati Ustavnom sudu od strane opozicije.

Reforma pravosuđa, jedno od ključnih obećanja Kurtijeve vlade, teče sporo. Ustavni sud je omogućio delimični veting, koji predviđa da glavni tužioci, predsednici sudova, članovi Tužilačkog saveta Kosova (KPK) i članovi Sudskog saveta podležu lustraciji. Suprotno onome što je obećao LVV, neće biti potpunog vetinga, a čak se ni onaj delimični ne čini izvodljivim tokom ovog mandata.

U međuvremenu, novi nacrt zakona o KPK, koji predviđa reformu ovog pravosudnog organa, usvojen je u prvom čitanju 7. marta ove godine u Skupštini. Civilno društvo je kritikovalo vladu što u ovaj nacrt zakona nije uključila nalaze Ustavnog suda, mišljenje Venecijanske komisije i preporuke civilnog društva, kao što je pitanje broja članova KPK i pitanje ponovnog uključivanja Ombudsmana u izbor netužilačkih članova KPK.

Zastoj u priznavanju i članstvu

Kurtijeva vlada ulazi u četvrtu godinu bez ijednog novog priznanja države Kosovo. Poslednja država koja je priznala Kosovo bio je Izrael 2020. godine.

U međuvremenu, kada je u januaru ove godine ukinut vizni režim za Kosovo u šengenskoj zoni, Vlada je to označila kao svoje dostignuće. Međutim, Kosovo je ispunilo sve uslove za liberalizaciju viznog režima još 2018. godine, pre nego što je ova vlada započela svoj mandat, dok je vizna liberalizacija ostala talac odlaganja od strane EU.

U januaru je Vlada objavila da su vizni režim za Kosovo ukinuli i Ujedinjeni Emirati i Izrael.

U međuvremenu, u maju 2022. godine, Vlada je pokrenula zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope (SE). Ostaje da se vidi da li će u tome imati uspeha nakon ovomesečne odluke Vlade da sprovede odluku Ustavnog suda o prenosu 24 hektara zemljišta manastiru Dečani. Implementacija ove odluke bio je jedan od glavnih zahteva prvog izveštaja eksperata SE, koji je ocenio usklađenost pravnog sistema na Kosovu sa standardima SE.

Manastir Visoki Dečani

Ustavni sud Kosova je 2016. godine svojom odlukom potvrdio pravo svojine manastira Dečani nad spornim zemljištem. Ovom odlukom odbijena je ona Apelacionog veća Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova iz 2015. godine o vraćanju predmeta Osnovnom sudu u Dečanu. Ustavni sud je utvrdio i da je prethodna odluka Vrhovnog suda iz 2012. godine, kojom je manastiru potvrđeno pravo svojine nad spornim zemljištem, “res judicata”, odnosno pravosnažna i obavezujuća.

Vladajuća partija LVV se, kao opoziciona stranka, protivila odluci Ustavnog suda o manastiru Dečani iz 2016. godine, dok je premijer Kurti u februaru 2022. ponovio stav da je ta odluka neprihvatljiva i da se zasniva na “diskriminatornoj politici Vlade Srbije od 1997. godine”. Dana 13. marta ove godine, Premijer Kurti je saopštio da je Vlada zatražila od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda.

U izveštaju se takođe navodi da Kosovo treba da oformi Zajednicu opština sa srpskom većinom i zaustavi eksproprijaciju imovine na severu kada ta eksproprijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova. Eksproprijacija zemljišta na severu koja je počela u avgustu 2022. godine, prema izveštaju, nije bila u skladu sa zakonodavnim okvirom Kosova. Izveštaj zahteva da se Vlada Kosova suzdrži od bilo kakve eksproprijacije koja nije u potpunom skladu sa Ustavom Kosova i pravnim standardima i da saopšti široj javnosti razloge za neophodne eksproprijacije.

U izveštaju se od vlade takođe traži da poštuje nezavisnost pravosuđa suzdržavajući se od javnih izjava u kojima se kritikuju odluke sudova jer to može narušiti poverenje u sudove. Ovaj izveštaj će poslužiti Parlamentarnoj skupštini u izradi mišljenja koje će uputiti Komitetu ministara Saveta Evrope kada zahtev Kosova bude stavljen na glasanje u aprilu.

Članstvo u SE, kao najvažnijoj organizaciji u zaštiti ljudskih prava, omogućiće građanima Kosova da se obrate Međunarodnom sudu za ljudska prava, dok će Kosovo dobiti pristup mnogim mehanizmima koji će mu pomoći u borbi protiv korupcije i naporima da se učvrsti vladavina prava.

Optimizam za članstvo nakon Vladine odluke o manastiru Dečani je opao kada su pitanja formiranja Zajednice i eksproprijacije zemljišta na severu izneta u javnost kao mogući uslovi za članstvo.

Jedinica iz PISA testa

Školska godina 2022-2023. počela je sa zakašnjenjem od mesec dana zbog štrajkova nastavnika. U međuvremenu, školska godina 2023-2024. počela je bez knjiga. Ministarstvo obrazovanja od 2008. godine besplatno deli knjige učenicima osnovnih škola. Međutim, nekoliko dana pred početak nove školske 2023/2024. godine, Ministarstvo je saopštilo da su pregovori sa izdavačkom kućom propali i da zbog toga neće moći obezbediti knjige kao prethodnih godina.

Ministarstvo je najavilo da će roditelji morati sami da kupe knjige, a da će tek naknadno primiti nadoknadu troškova. Platforma za podnošenje zahteva za nadoknadu otvorena je nedelju dana pre početka školske godine, dok je mnogim roditeljima nadoknada isplaćena tek nakon 1. septembra. Neki roditelji sa težim ekonomskim uslovima su za medije izjavili da im je odluka ministarstva otežala kupovinu knjiga na vreme.

Rezultati međunarodnog PISA testa, održanog 2022. godine, koji su objavljeni u decembru 2023. godine, kosovske učenike su rangirali gore nego 2018. godine. Od 80 zemalja učesnica, kosovski učenici su rangirani na 76. mestu u čitanju i na 74. u matematici. U matematici i čitanju, Kosovo je doživelo pad u performansama sa 11 poena manje u poređenju sa testovima iz 2018. U nauci, Kosovo je rangirano na 77. mestu, sa osam bodova manje.

Rezultati PISA testa za Kosovo 2018. i 2022.

Izvor: OECD

Ministarka obrazovanja, Arbërie Nagavci, pripisala je loše rezultate pandemiji COVID-19, međutim čini se da Kurtijeva vlada nije napravila bilo kakve strukturne promene kako bi poboljšala ove rezultate.

Izgrađeno je samo 4 od obećanih 160 vrtića

Na primer, PISA navodi da deca mlađa od pet godina koja pohađaju predškolsko obrazovanje imaju značajno bolje rezultate. Na Kosovu samo oko 7% dece uzrasta 0-5 godina pohađa predškolsko obrazovanje. Jedan od razloga je i manjak javnih vrtića. Prema ASK-u, 2022. godine je na Kosovu bilo oko 130.000 dece ove starosne grupe, dok je u funkciji 49 javnih i 177 privatnih vrtića.

Jedno od obećanja Vlade bila je izgradnja 160 vrtića, čime bi se povećao obim ranog obrazovanja sa 7% na 24% za decu od 0-5 godina. Za tri godine vlasti, prema MONTI-u, izgrađena su četiri vrtića, 26 je u izgradnji, šest je u procesu adaptacije škola u vrtiće, a 8 je na tenderu.

U međuvremenu, u julu 2023. godine usvojen je Zakon o vaspitanju u ranom obrazovanju, čime je predškolsko obrazovanje za decu uzrasta od pet godina postalo obavezno. Do sada je samo osnovno obrazovanje bilo obavezno.

Opstrukcija zakona od strane članova stranke

U junu 2023. godine, Kurti je izašao na paradu ponosa nakon izostanaka s nje tokom prve dve godine mandata. I dok je njihov vođa na paradi držao transparent sa motom “Volim te takvog/u kakav/va jesi”, neki od poslanika poslaničke grupe LVV zapamćeni su kao najglasniji protivnici Predloga Građanskog zakonika, koji bi otvorio put pravnom priznavanju građanske zajednice između osoba istog pola. Poslednji put, Građanski zakonik je stavljen na glasanje u martu 2022. godine, kada su se poslanici LVV-a Burim Meta, Gramoz Agusholli i Labinotë Demi Murtezi, jezikom koji je izražavao homofobiju i nedostatak informacija, oštro usprotivili zakonu, da na kraju ne bi ostvario neophodnu parlamentarnu većinu za usvajanje.

Tokom 2023. godine na glasanje nije dat nijedan novi predlog Građanskog zakonika, uprkos vitalnom značaju koji ovaj zakonik, na kome se radi još od 2014. godine, ima i u mnogim drugim aspektima privatnog i javnog života na Kosovu. Građanski zakonik će posebno doprineti unapređenju prava žena i dece. Na primer, Građanski zakonik propisuje da je minimalna starosna granica za sklapanje braka 18 godina; a u slučaju nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, neće se voditi postupak pomirenja radi očuvanja braka.

U međuvremenu, čini se da se stvari nisu promenile ni 2024. godine kada su u pitanju prava LGBTIQ+ osoba. Poslanica Demi Murtezi je na jednom sastanku 7. februara dala izjavu sličnu onoj sa sednice u martu 2022. godine, kada je izjavila da su seksualni odnosi između osoba istog pola uzrok ozbiljnih bolesti.

Nakon tog sastanka, 1. marta 2024, na Svetski dan nulte tolerancije diskriminacije, grupa organizacija koje deluju u oblasti ljudskih prava podnela je tužbu Osnovnom sudu u Prištini protiv Skupštine Kosova i poslanice Demi Murtezi zbog diskriminacije i ugrožavanja dostojanstva LGBTIQ+ osoba. Tužba se odnosi na diskriminatorni jezik koji je Demi Murtezi upotrebila tokom sednice Skupštine Republike Kosovo u martu 2022. Ove organizacije su takođe uputile žalbu Instituciji ombudsmana i zatražile od premijera Kurtija i šefice poslaničke grupe LVV Mimoze Kusari Lile da isključe Demi Murtezi iz Parlamentarne komisije za ljudska prava.

Istovremeno, rodno zasnovano nasilje se nastavilo — 2.120 žena bile su žrtve nasilja u porodici 2023. godine. Premijer Kurti je 8. marta ove godine govorio o feminističkoj politici svoje vlade. Kurtijev feministički imidž je narušen kada je kasnije tog dana, tokom godišnjeg marša 8. marta, aktivistkinjama i aktivistima onemogućen pristup stepenicama na ulazu u zgradu Vlade, gde se po običaju čita govor marša. U dvorištu ispred zgrade Vlade, gde se do aprila 2020. godine nalazila ograda koju je Kurtijeva vlada uklonila tvrdivši da ne bi trebalo da postoje barijere između građana i vlasti, postavljen je kordon Policije Kosova, koji je bio sačinjen i od policajaca specijalne jedinice. Došlo je do sukoba između aktivista/kinja i policije.

Ovogodišnji marš bio je usredsređen na telo žene i njenu telesnu autonomiju, što se nadovezuje na rasprave vođene tokom 2023. i 2024. godine u vezi sa Predlogom zakona o reproduktivnom zdravlju i medicinski potpomognutoj oplodnji (MPO), koji je prvobitno poslat Skupštini na glasanje u martu 2023. Član 15, koji priznaje pravo neudatih žena starijih od 18 godina na MPO, izazvao je nesuglasice unutar same poslaničke grupe LVV.

Predlog zakona nije prošao zbog nedostatka kvoruma, i vraćen je nekoliko puta u Skupštini početkom ove godine, ali ipak nije stavljen na glasanje zbog nedostatka kvoruma. Poslanici LVV-a Eman Rrahmani i Visar Korenica i dalje su oštri protivnici ovog zakona i glavna prepreka njegovom izglasavanju. Oni zahtevaju da MPO bude opcija samo za bračne parove, jer tvrde da žele zaštititi porodicu i da deca rođena ovim postupcima imaju pravo da znaju ko im je otac. Prema rečima aktivistkinja feminističkog kolektiva “Marshojmë s’festojmë” (Marširamo, ne slavimo), ovakvim pristupom poslanici pokazuju da oni žene ne smatraju pojedinkama koje su sposobne same da odluče o svom telu i svojoj reproduktivnoj budućnosti.

Dok je treća godina Kurtijeve vlade završena sa fokusom uglavnom na dijalog sa Srbijom i dešavanja na severu Kosova, svakodnevni problemi građana, a posebno marginalizovanih zajednica, ne posustaju.

Izveštaji K2.0 tokom 2023. godine pokazali su da zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje nailaze na prepreke prilikom pristupa tržištu rada i zdravstvenim uslugama. Žene sa invaliditetom i osobe sa autizmom takođe imaju ograničen pristup zdravstvenim uslugama. Osim tih izazova, osobe sa autizmom imaju ograničen pristup i u obrazovanju jer jedva pokrivaju troškove sa 100 evra mesečno koje im država isplaćuje.

U međuvremenu, nezbrinute i zapostavljene starije osobe jedva uspevaju da pokriju neophodne troškove sa 100 evra penzije. Isto tako, radnička prava su i dalje ugrožena, pri čemu Inspektorat rada neke kategorije radnika uopšte nema u vidu i generalno beleži slab učinak kada je u pitanju zaštita radničkih prava.

S druge strane, Kurtijevoj vladi je ostalo još samo godinu dana do kraja mandata i ne čini se baš da će joj to biti dovoljno vremena da sprovede bilo kakve značajnije promene kako bi ostvarila ono što je obećala.

Dodatni izveštaji Aulonë Kadriu i Uran Haxha.

Slika na naslovnici: Majlinda Hoxha / K2.0.