Tandem je novoformirani muzički duet kojeg čine dvije dobre poznanice scene, Ode Haljiti i Bljerte Kosova. Novi projekat pokušava stopiti duboko ukorenjene muzičke ideje sa nemilosrdnim zvukom mešajuči žanrove; dok njihovi nastupi uživo predstavljaju mešavinu di-džejevskih nastupa, produkcije sa laptopa i performansa uživo.
Kada je upitana da opiše uloge ovog dueta u Tandemu, Haljiti insistira da oni nisu samo producenti ili di-džejevi. “Mi pravimo i naše stvari”, kaže. “Postoji neki muzički miks Bljerte, neke stvari koje improvizujemo u datom trenutku, a ima i drugih numera koje mešamo.”
Muzika je oduvek igrala veliku ulogu u životu Haljiti, od detinjstva je pravila redosled numera i mešala stilove. “Moja sestra me često podseća da sam, kada sam bila mala, pravila plej-liste na kasetama i znala tačno koliko će numera da traje”, otkriva nam. Prvi računar joj je dozvolio da nastavi sastavljati plej-liste, dok se njen muzički ukus širio.
Haljiti je nekada vodila bar “Gege” u Prištini” i često pozivala di-džejeve i druge muzičare da nastupaju. Vremenom je počela i sama svirati. Druga redovna izvođačica je bila tinejdžerka-muzičarka iz Mitrovice, Bljerta Kosova, koja je redovno odlazila u “Gege” i nastupala sa bendom koji je osnovan u okviru Mitrovačke rok škole. Kosova je imala i solo nastupe, dok njeni nastupi u “Gege” nikada nisu bili isti, jer je eksperimentisala i razvijala svoj zvuk, svirajući na gitarama i laptopovima.
Muzički uvod u tandem: Oda Haljiti (levo) i Bljerta Kosova (desno). Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.
Eksperimentisanje je u osnovi Tandema, objašnjava Kosova, a u razgovoru sa duetom je jasno da Tandemova muzika predstavlja izliv raznolikih muzičkih pozadina, pomešanih sa radoznalim stavom prema novim zvukovima.
“Od hip-hopa i Britni Spirs sam dospela do Efeks Tvina i Radioheda”, kaže Kosova. “U životu sam slušala sve, pa je prirodna stvar da smo zajedno. Za mene u muzici nema izuzetaka, a isto misli i Oda. Obe smo otvorene za nove stvari.”
Kosova smatra da je za Tandem eksperimentisanje sa muzikom postalo više od puke zabave. “Vidimo da ova država ne nudi ništa. Umetnički i muzički gledano poprilično je slaba i, da budem iskrena, ne razvija se skoro uopšte”, kaže sa razočaranjem na licu. “Neko mora nešto preduzeti, a mi smo smatrali neophodnim da budemo inicijativa male grupe ljudi koji žele ponuditi nešto drugačije.”
Dok svet “van” okvira kosovskih granica ima beskrajne stilove i nemilosrdno stvara nove zvuke, Tandem smatra da je Kosovo postalo statično kada je reč o prihvatanju nove muzike. “Muzika je sada hibridizovana, tako pomešana i ima toliko dobre muzike da je greh nazvati muziku lošom”, kaže Haljiti. “Mislim da je pomalo plitko praviti istu muziku celog svog života. Praviti tehno ili rok, ili hip-hop, iako je sva ta muzika dobra. Ali, zašto je ne bismo pomešali? Onda se dobija nešto originalno. To ste mogli da čujete na otvaranju Festivala DAM [aprila u Prištini], to je bio Tandem.”
Kosova i Haljiti smatraju da je kosovska muzička scena trenutno pričvršćena za određene muzičke žanrove i da sve van okvira ima sklonost stereotipisanja umetničkog i muzičkom spektra, ili ograničanja istog. Kao da aktuelni vizni režim znači da Kosovo nije dovoljno zatvoreno.
“Tačno je da, šta god da se služi, drugi će to pojesti”, kaže Kosova, izjavljujući da je komercijalna muzika na Kosovu — glavno jelo. “Zato je toliko neophodno servirati nešto drugo. Kako bi ovi ljudi koji oko sebe imaju izmišljene zidove mogli vidjeti da postoji nešto drugo iza tog zida.”
Kosova otkriva da se često osećala neudobno na kosovskoj muzičkoj sceni jer publike nisu znale kako reagovati na njenu muziku. Ipak, odbija da se preda. “Može postati depresivno jer ja ništa ne dobijam na emotivnom ili finansijskom planu, ali za to treba vremena, a ona šačica ljudi koja podržava moju muziku daje mi snagu da nastavim dalje”, kaže.
Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.
Tandem je dosad nastupio dva puta; u prištinskom skladištu Riljindja, na otvaranju Festivala DAM, i u Kulturnom centru Tula u Tirani. “Kada smo nastupile prvi put u Tirani, bile smo nervozne jer je eksperimentalna muzika novost za sve nas, a kada je novo, onda je teško i treba vam vremena da se na to naviknete”, kaže Haljiti.
Suprotno očekivanjima, masa je pozitivno reagovala na muziku, dok im je jedan od prisutnih rekao da je ta noć bila “lekcija” za svet muzike u Tirani. “Osećale smo se vrlo dobro, jer smo videle kako možemo uticati i na druge umetnike”, kaže Haljiti. “Ako drugi to vide kao lekciju, onda je to pravi uspeh za naš prvi nastup.”
Pored futurističkog zvuka, Tandem je dodao vizuelne i modne elemente svojim nastupima uživo. Na nastupu u skladištu Riljindja nosile su ne sasvim odgovarajuća odela stilistkinje Venere Mustafa, gde se preokrenuta slika Haljiti nalazi na umetnici Kosova. Tokom celog šoua, scenska svetla su bila zaslepljujuća, a one su izvodile svoje minimalističke plesne pokrete i pokazivale stil “naočara uveče”.
Po mišljenju Haljiti, od vitalnog je značaja da, kada ste na bini to shvatite kao svoju odgovornost i da iz toga izvučete najviše. “Majls Dejvis je rekao da 30 posto predstavlja muzika, a 70 posto stav”, kaže ona.
X-Rated Self Love
Drugi muzički duet koji pokušava preći granice čine Jore Ljumezi i Diore Bindžiu, a zajednički naziv im je X-Rated Self Love. Poput članova Tandema, Ljumezi i Bindžiu su obožavateljke muzike i otkrile su uživanje u tome da je delen sa drugima, čime pospešuju svoje strasti. Njihova misija je da stvore plej-liste koja dozvoljava otkrića i, iznad svega, ples.
Duet X-Rated Self Love je počeo s radom u jednom od mnogih pokojnih alternativnih prostora u Prištini, Tentene. Pozivali su različite ljude koji bi doprineli plej-listama umesto da to bude samo jedan di-džejevski set. “Kada smo morali dati naziv jednom događaju, mi smo ga nazvali X-Rated Self Love”, objašnjava Ljumezi. “Taj naziv nismo namenile sebi, već događaju, ali su otada svi o nama govorili upotrebljavajući to ime. Nismo htele da ga nametnemo, on se samo nekako nalepio na nas.”
Bindžiu, menadžerka društvenih medija, objašnjava da su bile motivisane time što nisu dovoljno slušali muziku koju su voleli kada su izlazili u provod. Muzika u klubovima ih nije terala na đuskanje, posebno kada je reč o dominantnosti tehna u prištinskom podzemlju.
“Bila je svuda”, kaže Bindžiu. “Svi su slušali muziku i plesali uz tehno. Obično se u Tentenu puštao mračni tehno, pa smo mi htele puštati drugačiju muziku i postati poznate po laganijim i srećnijim zvucima.”
Jora Ljumezi (levo) i Diora Bindžiu (desno) stavljaju nove umetnike na plej-liste, posebno kada je reč o tome da žene prodiru u žanrove kojim dominiraju muškarci. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.
Ovaj duet objašnjava da masa odlučuje o njihovom odabiru, ali muziku biraju i na osnovu toga kako se osećaju u dato vreme. “Ponekad pokušavamo puštati muziku koju svi poznaju, ali koju mnogi nisu slušali duže vreme”, Bindžiu objašnjava. “Takođe, pokušavamo puštati muziku novih umetnika, kako bi ljudi videli da i dalje postoje neverovatni muzičari, bilo da je reč o hip-hopu ili drugoj vrsti muzike.”
Prošlo je godinu dana otkako su počele, a do sada je ovaj duet nastupio u niz klubova širom Prištine, uglavnom u alternativnim prostorima u kojima je muzika u centru pažnje. U poslednje vreme, same članice X-Rated Self Love-a su postale glavna atrakcija.
“Ljudi mi često prilaze i govore da su bi ostali kod kuće ali su odlučili izaći u grad kada su videli da mi puštamo muziku…” kaže Bindžiu dok Ljumezi ubacuje, smejući se. “Verovatno samo lažu kako bismo se bolje osećale”, našalila se, iako se slaže s tim da ima istine u izjavi njene prijateljice. “Da, obično dolaze neki ljudi jer su se navikli na nas”, kaže. “To su, uglavnom, mlađi ljudi, iako sam nedavno videla i neke starije generacije.”
Praveći ime za sebe, X-Rate Self Love je morao da se bori ne samo protiv konzervativnih muzičkih ukusa. “Kada su ljudi videli da su u pitanju devojke, uzeli su nas zdravo za gotovo”, objašnjava Bindžiu.
U prvih nekoliko dana, ljudi su prilazili stolu di-džeja i izdavali zahteve. “Kada neki tip pušta muziku, koji izgleda uvereno u ono što pušta, ljudi mu ne prilaze i ne traže mu ništa nego samo slušaju ono što on pušta”, kaže Bindžiu.
Sada su dovoljno hrabre da izguraju sopstveni spisak muzičkih želja i promovišu nove muzičare, posebno žene koje ulaze u žanrove kojima dominiraju muškarci. “Ono što često promovišemo jesu nove muzičarke, posebno reperke, jer je taj žanr poznat po tome što ima mnogo muškaraca”, kaže Bindžiu. “Pa tako, kada god čujemo nove stvari autora Princess Nokia ili Tommy Genesis, mi ih stalno puštamo.” I imaju rezultate jer su podijumi za igru ispunjeni ljudima za vreme njihovih hip-hop sesija.
Ovaj duet voli promovisati i lokalne umetnike, ali imaju prazninu u svojoj muzičkoj kolekciji kada je reč o kosovskim reperkama. “Nekada je u Prištini postojala reperka Ćika i puštali smo njenu muziku, ali ona više ne snima”, kaže Ljumezijeva. “Bila je u istoj generaciji kao i [kosovske legende repa] NR i nekada je radila pravi tvrdokorni rep, ali koliko znamo, trenutno na Kosovu ne repuje nijedna žena.”
Fotografija: Majljiinda Hodža / K2.0.
Planovi X-Rated Self Love-a ostaju isti; puštanje muzike u lokalnim klubovima s vremena na vreme, promovisanje nove muzike, zabavljanje i igranje s drugima. Pozvane su da puštaju muziku u malo više mejnstrim prištinskim klubovima, ali su odbile ponudu rekavši da “ne bi htele nikome upropastiti veče”.
Kako Bindžiu objašnjava, postoji neka jednostavna radost u puštanju muzike koja se nalazi u središtu filozofije ovoga dueta: “Prava je zabava puštati muziku koju voliš i znati da se i drugi zabavljaju”.
Zahvaljujući Tandemu i X-Rated Self Love-u, kosovski muzički pejzaž je postao pun avantura i mnogo zabavniji, sa aurom lokalne avangarde. Ima još toga da se vidi preko zida.K
Ilustracija: Majljinda Hodža / K2.0.