Sada, pošto su izbori završeni, a Centralna izborna komisija (CIK) objavila zvanične rezultate, imamo mnogo jasniju sliku o tome kako će izgledati novi mandat Skupštine Kosova.

Dve prethodno opozicione partije, Samoopredeljenje (LVV) i LDK, pobedile su i, čini se da će, makar za sada, imati većinu skupštinskih mesta u parlamentu, iako će, zbog žalbi koje se ulažu i pravnih sporova koji se i dalje vode, konačna potvrda skupštinske računice morati da sačeka još neko vreme.

Međutim, kako zvanični rezultati obuhvataju i novoizabrane poslanike, još jedan deo slagalice sada je na svome mestu. Kada izbliza pogledamo, vidimo u kom pravcu se kreće svaka stranka, a saznajemo iz toga i neke zanimljive činjenice.

Dakle, ko su novoizabrani poslanici i ko su bivši parlamentarci koji nisu uspeli ovaj put da zadovolje izborne kvote? U čijoj su partiji poslanice koje su izabrane bez pomoći rodne kvote?

Ko drži novi rekord za broj osvojenih glasova i koga je ta osoba svrgla sa prvog mesta? Ko je druga osoba po broju osvojenih glasova u istoriji kosovskih izbora? Koji su to kandidati dobili više glasova pojedinačno nego neke vladajuće partije zajedno?

Šta nam ovi rezultati mogu reći o potencijalnoj bici za prestonicu na lokalnim izborima 2021?

Šta nam poručuju brojke?

Aljbin (Albin) Kurti, predsednik LVV-a i kandidat za koga se smatra da će, najverovatnije, biti sledeći kosovski premijer, doživeo je dvostruki trijumf. Ne samo da je predvodio stranku do njene prve pobede, već je postavio i novi rekord po broju dobijenih glasova kao pojedinac, 183.868 ukupno.

Tako je oborio rekord aktuelnog predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaçi), koji je osvojio 166.422 kada se kandidovao za mesto premijera 2014. u svojstvu predstavnika PDK. Kandidatkinja iz redova LDK za mesto premijerke, Vjosa Osmani, osvojila je 176.000 glasova, zbog čega je i ona nadmašila Tačijev prethodni rekord.

LVV je bio blizu toga da obori još jedan rekord. Glauk Konjufca, koji je bio drugi na stranačkoj listi kandidata za poslanike, našao sa na drugome mestu po broju osvojenih glasova — 72.755 — što je manje od rekorda Fatmira Ljimaja (Limaj) sa 75.689 glasova koje je on osvojio 2010, kada se nadmetao u svojstvu kandidata PDK. Konjufca je osvojio skoro duplo više glasova od predizborne koalicije sastavljene od Nisme i njenih koalicionih partnera.

Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) iz LVV-a osvojila je 46.861 glas, oko 15 puta više nego 2010, kada je izabrana i kada se, ujedno, i prvi put kandidovala. Hadžiu je bila kandidatkinja LVV-a, treća po broju osvojenih glasova, ali je dobila više glasova od svih kandidata koji su drugi po redu u drugim parlamentarnim strankama.

Druga važna statistika jeste procenat glasova kandidata za premijera u odnosu na ukupan broj glasova za svaku pojedinačnu partiju.

Prkoseći mnogim nevernim Tomama, Vjosa Osmani je završila trku kao kandidatkinja za premijerku sa najvećom podrškom svoje partije, tako obezbedivši ličnu podršku u visini od 85% glasova biračkog tela LDK. Aljbin Kurti je dobio podršku 83% biračkog tela LVV-a, dok je Kadri Veselji (Veseli) izdejstvovao podršku 82% PDK-ovih birača.

Ramuš (Ramush) Haradinaj je dobio podršku 78% birača koalicije AAK-PSD, što znači da je on bio lider sa najmanjom podrškom birača sa svoje partijske liste. To znači da jedan u četiri birača AAK nije glasao za premijerskoga kandidata.

Međutim, činjenica da se cela kampanja vrtela oko govora koje su držali kandidati za premijera i oko kontroverzi među njima, kao i činjenica da je svaki albanski politički vođa dobio makar dve trećine podrške biračkog tela svoje partije, upotpunjuju svedočanstvo o aktuelnoj zavisnosti političkih partija od vodećih lidera stranaka.

‘Stari se urušava — dolaze nova vremena…’

U svom remek-delu, “Vilhelm Tel” (Wilhelm Tell), veliki nemački pesnik Fridrih Šiler (Friedrich Schiller) napisao je ovaj poznati stih. Slično njemu, veliki albanski pesnik Miđeni (Migjeni) autor je sledećeg stiha: “Mi, sinovi novoga doba, starinu ostavljamo njenoj ‘svetosti’.”

Podrazumeva se da bi bilo preterano reći da će ovi izbori doneti revolucionarne promene u političkim partijama, ali je primetno da je svaka politička stranka bila žrtva subverzije. Birači su, u velikoj meri, odlučili da kazne “stare” — ponajviše u smislu dugotrajnosti na političkoj sceni, umesto u smislu broja godina — i da u prvi plan stave predstavnike nove političke generacije.

Pedeset i šest odsto pretpostavljenih članova parlamentarne grupe LVV-a sastoji se iz novih ličnosti, a po svemu sudeći, ova partija će imati 18 novih poslanika. Bivši poslanici, Ismail Kurteši (Kurteshi), Sami Kurteši (Kurteshi), Šemsi Silja (Shemsi Syla) i Dželjalj Svećla (Xhelal Sveçla), između ostalih, izostali su sa ovog spiska.

Još nešto što smo primetili na listi poslanika LVV-a jeste visoki broj novih lica u stranci, ljudi koji su se pridružili partiji tek nekoliko meseci pre nego što su izabrani za poslanike. Štaviše, većina njih je imala vrlo dobre rezultate, gde je Hekuran Murati osvojio više od 23.000 glasova, Haki Abazi 16.000, Ilza (Yllza) Hoti 15.000, Mefail Bajćinovci (Bajqinovci) 14.000, Labinot Demi više od 13.000 i Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku) više od 12.000 glasova, i tako dalje.

Među 20 poslanika iz LDK koji su dobili najviše glasova, nalazi se njih 15 koji su izabrani prvi put ili se pak na njih gleda kao na novu reformatorsku generaciju u partiji, uprkos tome što su i ranije imali poslaničke mandate.

Isključenje iz pretpostavljene poslaničke grupe LDK-a koje najviše iznenađuje jeste ono koje se odnosi na Ismeta Bećirija (Beqiri), generalnog sekretara partije i bivšeg gradonačelnika Prištine.

PDK je osetio duh promena nakon kampanje u kojoj su nova lica — makar u političkom smislu — stavljena u prvi red. Mnoge njihove nove političke ličnosti, koje je, prvenstveno, promovisao partijski lider Kadri Veselji, uspele su da dobiju prvi svoj mandat.

Uprkos tome što su mlađa lica, kao što su Uran Ismaili, Eliza Hoda (Hoxha), Abelard Tahiri, Besa Ismaili i Kujtim Gaši (Gashi), izabrana u skupštinu, bivši direktori nekoliko odeljenja Kosovske obaveštajne službe (SHIK), Elmi Rečica (Reçica), Ferat Šalja (Shala) i Fatmir Dželili (Xhelili), takođe će postati članovi parlamentarne grupe ove partije.

Zahtevi za promene unutar PDK mogu da se vide u isključenju nekih istaknutih partijskih ličnosti, uključujući Džavita (Xhavit) Halitija, Rustema (Rrustem) Mustafu-Remija i Rame (Ramë) Buje.

Biračko telo AAK bilo je ovaj put najkonzervativnije kada je reč o izabranim poslanicima. Samo se tri nova imena nalaze među pretpostavljenih 13 poslanika iz redova AAK: Aljbena Rešitaj (Albena Reshitaj), Gazmend Siljaj (Sylaj) i Arber Toljaj (Arbër Tolaj). U međuvremenu su izostali Ahmet Isufi, Burim Ramadani, Gazmend Abraši (Abrashi) i Muharem (Muharrem) Nitaj.

PSD, koji bi trebalo da bude peta partija po snazi u skupštini, imaće samo jednu poslanicu, Natiru Kući (Natyra Kuçi), koja pripada novoj generaciji, dok istaknute ličnosti, poput partijskog lidera Špenda (Shpend) Ahmetija, Dardana Molićaja (Molliqaj) i Visara Imerija (Ymeri), nisu uspeli da uđu u skupštinu.

Došlo je vreme za povećanje rodne kvote?

Ovi izbori su pokazali da su kandidatkinje za političke funkcije sve primetnije u biračkom telu, gde je 26 od 39 novih poslanika direktno izabrano, a da se nisu oslanjali na kvotu od 30%, prema rečima Alberta Krasnićija (Krasniqi), analitičara za izborni proces. Ovo predstavlja značajan rast u odnosu na period od pre dve godine, kada je 17 žena izabrano bez kvote.

Svih 11 poslanica iz LVV-a izabrano je bez pomoći rodne kvote. U poređenju sa prethodnim sazivom, samo jedna — Drita Millaku — od šest bivših poslanica iz LVV-a koje su se kandidovale za reizbor, nije dobila novi mandat.

PDK je bio stranka sa najvećim brojem poslanica izabranih uz podršku rodne kvote (šest od osam), dok su se tri poslanice od četiri poslanica iz AAK oslanjale na rodnu kvotu da bi bile izabrane, kao što je bio slučaj i sa jedinom poslanicom PSD-a. Sedam poslanica LDK-a bilo je izabrano direktno, dok su samo dve ušle u skupštinu zahvaljujući kvotama.

Još jedno iznenađenje na ovim izborima bio je učinak kandidata za poslanike iz srpske zajednice. Osoba koja je dobila najviše glasova iz Srpske liste jeste ženskog pola, a reč je o Jasmini Dedić, koja je osvojila 19.703 glasa — 34% od ukupnog broja glasova koje je dobila ova stranka. Dva od tri kandidata sa najvećim brojem glasova iz Srpske liste jesu žene, zbog čega je lider na ovoj listi kandidata, Igor Simić, na četvrtome mestu. 

Iako i dalje ima poslanica kojima je rodna kvota bila neophodna da bi bile izabrane, sa trendom rastućeg broja žena koje ulaze u skupštinu bez propozicija rodne kvote, na snazi dobija argumentacija onih koji ističu da 30% nije dovoljno da bi se obezbedila ravnopravna rodna zastupljenost.

Međutim, ko su žene koje su dobile najviše glasova u novom sazivu Skupštine Kosova?

Vjosa Osmani (LDK) je na samom vrhu svoje liste, daleko iznad drugih, dok iza nje dolaze Aljbuljena Hadžiu (LVV) sa 46.000, Mimoza Kusari (LVV/Alternativa) sa više od 22.000, Saranda Bogujevci (LVV) sa više od 18.000 glasova, Marigona Geci (LDK) sa više od 17.000 i Ilza Hoti (LVV) sa više od 14.000 glasova. 

Žena iz PDK-a koja je dobila najviše glasova, Eliza Hodža, obezbedila je više od 9.000 glasova, dok iza nje dolaze Ariana Musliu sa više od 8.000, što je broj sličan onom koji je osvojila žena iz AAK-a koja je u njegovom biračkom telu osvojila najviše glasova, Time Kadriaj.

(Ne)prijatna iznenađenja

U ovom procesu su se pojavila brojna iznenađenja.

Jedno takvo iznenađenje bilo je to da mnogi kandidati, od onih koji se nalaze među prvih 20 mesta na svojoj partijskoj listi, nisu bili izabrani u skupštinu.

Od liste “100% Kosovo”, sastavljene od AAK-a i PSD-a, samo 75% od prvih 20 — 10 kandidata iz AAK i 5 iz PSD — nije izabrano u skupštinu, iako se to delimično može objasniti time što su dobili samo 13 poslanika i opštim lošim rezultatom PSD-a. Mnogima je bilo iznenađujuće da je PSD imao moć da uopšte pređe prag, osvojivši svoje mesto u poslednjim trenucima brojanja glasova.

Uspeh i neuspeh kandidata AAK upućuje na to da je lična bliskost sa bazom birača bila važnija od rangiranja na listi kandidata.

Trideset odsto od prvih 20 kandidata LDK-a nije izabrano u skupštinu, a među njima su broj 11, Ismet Bećiri, kao i Valjon (Valon) Murtezaj, Besa Gadžeri (Gaxherri), Fidan Rekaliu, Vljora Dumoši (Vlora Dumoshi) i Florian Duši (Dushi). Čini se da su biračima bili draži oni koji su im se učinili kao reformatori.

Prvih 20 kandidata iz LVV-a i PDK-a prošli su malo bolje, ali 20% iz obeju partija ipak nije uspelo da prođe dalje.

Dželjaj Svećla iz LVV-a bio je deveti na partijskoj listi, ali nije izabran, što je slično slučaju Taulanta Krieziua (Taulant Kryeziu), Avnija Zoganija i Ismaila Kurtešija. Čini se da su zastupljenost kandidata u medijima i njihova stručnost bili značajan činilac za birače LVV-a.

Valjon Murati bio je broj pet na PDK-ovoj listi, ali ipak nije izabran, možda zbog činjenice da je on lider Pokreta za ujedinjenje (Lëvizja për Bashkim – LB), što je politički subjekt koji se kandidovao u svojstvu kandidata sa PDK-ove liste. Safeta Haderđonaj (Safete Hadërgjonaj) takođe nije uspela da bude reizabrana, dok su novi kadrovi u partiji, Butrint Batali (Batalli) i Miđen Keljmendi (Migjen Kelmendi), takođe izostali, možda zato što su ranije bili u drugoj stranci ili zato što su se kasno pridružili PDK-u, što verovatno nije dobro primljeno kod PDK-ovih birača.

Očigledni neuspeh Nisme i njenih koalicionih partnera da pređu cenzus mnogi bi smatrali iznenađenjem pre samih izbora, premda bi nerazrešene žalbe na izborni proces mogle da proizvedu novo iznenađenje u vidu novog brojanja glasova.

Kocka je bačena za sledećeg gradonačelnika prestonice

Izgleda da je na ovim izborima “kocka bačena” u korist sledeće runde lokalnih izbora, posebno u odnosu na mesto gradonačelnika u glavnome gradu.

U stvari, iako su sledeći lokalni izbori zakazani za jesen 2021, neke političke stranke već su predstavile svoje kandidate za poziciju gradonačelnika Prištine, dok ostali nisu odbacili spekulacije koje su se pojavile u medijima u pogledu imena njihovih kandidata.

Ipak, kako su kod birača iz Prištine na ovim izborima prošli potencijalni kandidati za mesto gradonačelnika?

Arben Vitia iz LVV-a, bivši direktor zdravstvenog centra u Opštini Priština, za koga se šire glasine da će biti sledeći kandidat ove partije za gradonačelnika prestonice 2021, osvojio je 11.415 glasova u Prištini na šestooktobarskim izborima. Dvoje drugih bivših direktora u opštinskim strukturama, Ljiburn (Liburn) Aliu i Saranda Bogujevci, osvojili su 6.515, odnosno 5.211 glasova.

Kandidat LDK-a na izborima 2017. za gradonačelnika Prištine, Arban Abraši (Abrashi), osvojio je 6.799 glasova u prestonici na izborima 6. oktobra, dok je Ljumir Abdidžiku dobio 10.168 glasova. U stvari, nakon što je CIK obznanio rezultate za javnost, Abdidžiku je zahvalio svojim biračima iz Prištine, rekavši sledeće: “Pojasnili ste mi kuda bi trebalo da se kreće moja politička karijera.” Portparol partije Besian Mustafa osvojio je 6.553 glasova.

Uran Ismaili, zvanični kandidat PDK-a za gradonačelnika prestonice na izborima 2021, sada je osvojio 7.110 glasova birača iz Prištine, dok je Abelard Tahiri dobio 2.903 glasa, Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) 2.382, a Eliza Hodža 2.554. Kako zvaničan kandidat nije dobio podršku kakvu su izdejstvovali njegovi potencijalni rivali, a kako drugi potencijalni kandidati nisu prešli 3.000 glasova, čini se malo verovatno da će PDK biti ozbiljan takmac za dve godine (na sledećim izborima).

Lista sastavljena od stranaka AAK i PSD, od kojih ova druga trenutno vodi Opštinu Priština, osvojila je poneki glas u prestonici. Aktuelni gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, osvojio je samo 1.698 glasova, dok je Visar Imeri dobio 1.339; bivši zamenik gradonačelnika Prištine, Dardan Sejdiu, bio je kandidat PSD-a za koga se najviše glasalo u okviru ove stranke, a koji je osvojio 1.776 glasova. Imajući u vidu da je Ahmeti na čelu Prištine već šest godina, a ipak ima tako malu podršku Prištevaca, čini se gotovo nemogućim da će gradonačelnik iz redova PSD obezbediti treći mandat.

Kada je reč o AAK-u, pored lidera partije Ramuša Haradinaja, Daut Haradinaj (sa osvojenih 1.800 glasova), Brahim Mehmetaj (1.221), Besnik Tahiri (1.209) i Beka (Bekë) Beriša (1.200), takođe su imali svoj udeo glasova u Prištini, ali nisu ni blizu toga da u skorijoj budućnosti postanu ozbiljna politička snaga u prestonici. K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.