„Zatvoren je Times Square da bi Albanci slavili“

Moj odlazak sa Kosova dogodio se kao posledica političkog progona. Bio sam deo organizacije Jusufa Gërvalle, Narodnooslobodilačkog pokreta za Republiku Albanaca u Jugoslaviji, koji je težio ujedinjenju albanskih teritorija u jednu republiku. Organizovanje protesta u Klini, kao učenika gimnazije „Luigj Gurakuqi“, bio je razlog zašto sam uhapšen 1982. godine, sa svega 16 godina.
Iako sam pušten na slobodu, taj period je bio težak zbog velike usamljenosti – ljudi su se plašili da pričaju sa mnom, drugovi su me izbegavali, čak su menjali put da ti se ne bi javili, jer je represija bila velika. Zato sam u takvim uslovima morao da odem. Prvobitno sam zatražio politički azil u Dortmundu u Nemačkoj, gde sam nastavio

Sa Kosova u Švajcarsku otišla sam 1995. godine, zajedno sa svojim verenikom. U to vreme to nije bila odluka koja se donosila samo iz želje, već zbog okolnosti koje smo svi proživeli u godinama pre rata, političkog pritiska srpske okupacije, nemogućnosti da živimo slobodno, da studiramo, da budemo nezavisne kao žene i kao pojedinci. Moj san je bio da nastavim studije i izgradim sigurniji život. Švajcarska nam je, kao demokratska zemlja, ponudila tu mogućnost koju na Kosovu tada nismo imali. Od dolaska u Švajcarsku živim u istom mestu, blizu Lozane, u kantonu Vaud. Dijaspora za mene nije bila samo mesto rada i života, već i način da sačuvam vezu sa otadžbinom. Stalno sam angažovana u kulturnim aktivnostima, kroz poeziju, pesmu i

Otišao sam sa Kosova 1996. godine, kada sam imao četiri godine. Danas živim u mestu Vevey u Švajcarskoj i praktično sam deo dijaspore već oko 30 godina. Otišli smo nekoliko godina pre rata 1999. godine, u kontekstu velikih tenzija, kako u Prištini, tako i u selu Maxhunaj kod Vučitrna gde sam odrastao. Vladalo je opšte stanje straha i represije. Više od deset godina uopšte nisam napuštao Švajcarsku, jer nam naš status izbeglica nije dozvoljavao da putujemo i nismo imali zvanična dokumenta. Tako sam se prvi put vratio na Kosovo tek kao tinejdžer. Morao sam da se suočim sa stvarnošću nasuprot onome što su mi roditelji pričali o Kosovu i onome o čemu su govorili drugi članovi dijaspore. Bio je to težak

Otišla sam sa Kosova 1989. godine, kada sam imala dve godine. Živim u Švajcarskoj i deo sam albanske dijaspore otkad smo napustili Kosovo jer je moj otac dobio otkaz. Kada sam bila dete, moji roditelji su održavali veze sa porodicom na Kosovu koliko su mogli: preko telefona, preko VHS kaseta koje su se slale iz Švajcarske na Kosovo i obrnuto. Nakon rata komunikacija je bila malo lakša jer smo bili slobodni da se vraćamo u zemlju na letnje odmore. Moja braća i ja smo odrasli, postali tinejdžeri i počeli da gradimo bliskije odnose sa našim rođacima. U to vreme smo jedni drugima pisali imejlove.
U svojim dvadesetim godinama prevodila sam sa albanskog na francuski za jedan onlajn časopis.

Sa Kosova sam otišao u jesen 1992. godine, ubeđen da u Nemačku idem samo na kratko. Danas živim u gradu Wuppertalu u Nemačkoj, dok se ono što se smatralo privremenim boravkom pretvorilo u čitav život u dijaspori.
Moj odlazak nije bio trenutna odluka. Sve je počelo krajem osamdesetih, kada je pritisak srpskog režima na Kosovu rastao svakim danom. Nakon protesta 1989. godine [protiv ukidanja autonomije od strane Srbije], intervencija okupatora bila je svuda – u fabrikama, školama, bolnicama, policiji. Jednog jutra sam otišao na posao kao i obično, ali su nas na vratima fabrike u kojoj sam radio, u Janjevu u opštini Lipljan, dočekali srpski policajci. Nisu nam dozvolili da

Moji roditelji su napustili Kosovo zbog šire društveno-političke i ekonomske situacije koja se razvijala u to vreme (početkom i sredinom devedesetih). Nisi mogao da nađeš posao niti da vodiš normalan život. Oni su u tom periodu tek postali roditelji, pa su se sve više brinuli za humanitarnu situaciju na Kosovu i za to kako će ona uticati na njihovo dvoje dece koja su odrastala. Želeli su da žive u društvu u kojem su osnovna ljudska prava dostupna svima, bez obzira na identitet, i iz tog razloga su bili prinuđeni da odu, videvši da će se situacija pogoršati, naročito kada su počeli ratovi u Bosni i Hrvatskoj.
Tokom godina održavali smo blisku vezu sa Kosovom; kada smo bili mlađi, roditelji su nas