Svoje ruke diže u vazduh, a onda ih vraća na svoja prsa. Oči su joj pune suza i glas joj je kao glas neke iscrpljene žene koja je u poznim pedesetim godinama. “Ne mogu”, kaže ona, odmašući glavom. Poricanje je jedina stvar koja se primećuje kod Ganimete Zogaj kada priča o svom iskustvu iz vremena kada su ona i njena šestočlana porodica bili deo programa za zaštitu svedoka.

Udovica Agima Zogaja — bolje poznatog kao Svedok iks — nema ni trunku nade da će se bilo šta dobro desiti ako ona ispriča svoju priču, niti da će se zadovoljiti pravda koju traži već pet godina. Nikada se nije pomirila sa zvaničnim nalazima da je njen suprug počinio samoubistvo.

“Mnogo godina je prošlo i niko ne može ništa da uradi”, kaže ona bacivši svoje ruke uvis i odšetajući od balkona, nastavljajući da neumorno plače.

Ono što čovek ne može da previdi u razgovoru sa Agimovim članovima porodice jesu pogledi komšija sa drugih balkona.

“Da li su to vaši rođaci?”, upitala je jedna plavokosa žena dok smo odlazili. “Pitam zato što jednom, baš kao što to vi sada radite, neki ljudi su došli i rekli da su iz Prištine i da traže Agima. Oni su ga upucali čim su ušli u dvorište.” Priseća se ona 21. juna 1999, kada je Agim, bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ustreljen i ranjen u sopstvenom dvorištu na obodima Prizrena.

Sve ovo se desilo zato što je Agim svedočio protiv Fatmira Ljimaja i devetoro drugih članova OVK za navodne zločine počinjene u prvoj polovini 1999. u improvizovanom zatočeničkom centru koji je OVK koristila u selu Klečka. U avgustu 2011, uglavnom na osnovu ranijeg svedočenja Svedoka iks, njih desetoro je prvobitno optuženo za zločine protiv civilnog stanovništva i zločine protiv ratnih zarobljenika, a kao deo onoga što je postalo poznato kao slučaj “Klečka”.

Ljimaj je dvaput oslobođen optužbi Osnovnog suda, a nakon ponovljenog suđenja. Sudski postupak je trajao pet godina ukupno, dok je konačna presuda doneta ove godine, kada je Apelacioni sud potvrdio prvobitnu presudu, iako se Ljimaj sada suočava sa novim optužbama za ratne zločine u posebnom slučaju; 28. oktobra, specijalno tužilaštvo Kosova ga je optužilo da je povezan sa ubistvom dvoje albanskih civila u Mališevu 1998. godine.

Dok je prvo suđenje Ljimaju i ostalima za slučaj Klečka počelo u novembru 2011, Agim Zogaj je već bio mrtav. U septembru 2011, njegovo je telo pronađeno u parku u Nemačkoj, gde je poslat nakon što je pristupio programu za zaštitu svedoka po drugi put.

Zogaj i njegova porodica su postali deo ovog programa prvi put 2009. godine. Užas koji su doživeli nakon što je otkriveno ko je zaštićeni svedok — prvo su morali da se kriju tri nedelje u Makedoniji zbog ozbiljnih pretnji koje su dobili, potom su se našli u izolaciji, u skladištu u Ulpijani — naterali su Zogaja da se povuče iz ovog programa; međutim, kada su se pretnje nastavile, Agim se vratio u program za zaštitu svedoka, ovaj put bez svoje porodice, kako bi svoje voljene sprečio da pate od efekata izolacije, a sve zbog onoga što je znao.

Svedočanstvo Agima Zogaja je bilo ključno za optužbu protiv Fatmira Ljimaja i devetoro drugih. Svi oni su na kraju oslobođeni optužbi.

extract-from-witness-x-diary Svedočanstvo Agima Zogaja je bilo ključno za optužbu protiv Fatmira Ljimaja i devetoro drugih. Svi oni su na kraju oslobođeni optužbi.

Posle nekoliko meseci nakon što je ponovo stupio u program jula 2011, Agim je pronađen mrtav, dok njegova porodica insistira na ulozi Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) koja nije, navodno, uspela da zaštiti njega i njegov identitet; oni su uvereni da je na njega vršen pritisak kako bi počinio samoubistvo, a sve kako bi ga ućutkali. “Euleks želi da odem na drugi svet čak i pre nego što suđenje počne, kako bi oni i njihove sluge kasnije mogli da rade šta žele”, Agim je napisao u pismu koje je, posle njegove smrti, objavila njegova porodica u posebnom pismu 15. septembra 2011. — tek 13 dana pre njegove smrti.

Kosovo i međunarodne misije nisu uspeli da zaštite svedoke

Slučaj Svedoka iks je poznat kao jedan od najozbiljnijih slučajeva zaštićenih svedoka ratnih zločina, u kom je identitet svedoka otkriven, ali je taj slučaj zabeležen i kao neuspeh međunarodnih misija koje su imale ove nadležnosti do 2011.

Ehat Miftari sa Kosovskog instituta za pravdu kaže da Kosovo u više navrata nije uspevalo da obezbedi zaštitu i bezbednost potencijalnim svedocima i članovima njihovih porodica, čak i u onih nekoliko slučajeva kada su svedoci izrazili svoje interesovanje i volju da svedoče o ratnim zločinima. “Veliku odgovornost za neuspeh nesumnjivo snose međunarodne misije na Kosovu, kao što su [Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu] UNMIK i EULEX koji su imali nadležnosti u ovoj oblasti do nedavno”, rekao je Miftari.

Ovi neuspesi, prema mišljenju Miftarija, bili su očigledni u slučaju Svedok iks i drugi, koji su za to platili svojim životima. Godine 2003, svedok Tahir Zemaj je ubijen u gradu Peć, a nakon što je svedočio na sudu protiv jednog visoko rangiranog oficira OVK. Druga dva svedoka na istom suđenju, Sadik Musaj i Iljir Seljmanaj, takođe su ubijeni. Godine 2002, bomba je postavljena u automobil jednog zaštićenog svedoka, iako se za to saznalo pre nego što je eksplodirala. Zabrinutost i reakcije po pitanju nedostatka adekvatne zaštite zaštićenih svedoka na Kosovu postoje stalno, pa je o njima izveštavala i Evropska komisija u svojim izveštajima o napretku.

Kosovo je tek 2011. usvojilo Zakon o zaštiti svedoka, što je zakon koji reguliše specijalne i hitne mere, metode i postupke za zaštitu svedoka i saradnika pravosuđa na Kosovu za konkretne zločine.

Odluka o inkluziji programa za zaštitu svedoka postala je nadležnost Komisije za zaštitu svedoka. Ova komisija se sastoji od državnog tužioca Kosova koji je na čelu komisije, predsedavajućeg istražnoj jedinici Kosovske policije i direktora Direkcije za zaštitu svedoka. Komisija je odgovorna za odluku o uključivanju date ugrožene osobe u program, o produžetku ostanka u programu i prestanku učešća u programu.

majlinda-hoxha-witnes-protection%ef%80%a2-ehat-miftari-leonora-aliu10-2016-bw-2 Ehat Miftari kaže da je neuspeh mera za zaštitu svedoka koštao života Agima Zogaja (Svedoka iks) i druge.

Ali uprkos činjenici što je Kosovo usvojilo zakonski okvir koji je u saglasju sa međunarodnim praksama i standardima, sprovođenje teorije na terenu fali, prema rečima Miftarija. Godine 2015, državno tužilaštvo je osnovalo odeljenje za ratne zločine u okviru specijalnog tužilaštva Kosova; očekuje se da će 167 slučajeva koji obuhvataju 456 osoba — od kojih je 69 preneseno od Euleksa, odnosno 218 ljudi — biti procesuirano od strane samo dvoje specijalnih tužilaca. Jedan od njih je tužiteljka, Drita Hajdari, koja je za K2.0 izjavila da se, do sada, kosovske vlasti nisu bavile ni jednim jedinim slučajem zaštite svedoka.

Strah i nesigurnost

Problemi sa zaštitom svedoka u slučajevima ratnih zločina, posebno onih u koje su uključeni bivši vojnici OVK, smatraju se jednim od najvažnijih razloga za uspostavljanje Specijalnog suda koji će se nalaziti u Hagu, Holandija. Čim bude u potpunosti operativan — što se očekuje da će biti u predstojećim mesecima — nova Specijalna kancelarija tužioca u Hagu će moći da preuzme od kosovskog državnog tužilaštva svaki slučaj ratnog zločina koji je, navodno, počinjen od strane članova OVK tokom rata na Kosovu ili neposredno posle istog. Sudije i tužioci uključeni u ove slučajeve biće, uglavnom, iz inostranstva, ali će im kosovsko zakonodavstvo služiti kao osnova, jer se smatra da su navodni zločini počinjeni na Kosovu.

Tužiteljka Drita Hajdari kaže da bi, u slučajevima koji su u nadležnosti Specijalnog suda, zaštita svedoka trebalo da bude odgovornost međunarodnih institucija. “Drugim rečima, institucija koje vode te istrage”, kaže ona.

U senci “iksa”

Ko će zaštititi svedoke ratnih zločina na Kosovu?

Leonora Aliu

U senci “iksa”

Ko će zaštititi svedoke ratnih zločina na Kosovu?

Leonora Aliu