Poznato je da je aktuelna pandemija umnogome ogolila društvene i ekonomske nejednakosti, pa čak i ojačala autokratske režime. Od društva do društva, manje ili više, ograničene su individualne i kolektivne slobode, dok su kritički orijentisane osobe žrtve ućutkivanja, zastrašivanja i napada.
Umetnost nije izuzeta, jer se umetnici i kulturni akteri širom regiona suočavaju sa raznim pritiscima. Imajući u vidu sposobnost umetnosti i kulture da unaprede naše živote i naš emocionalni svet, ali i da posluže kao glas kritike i disidentstva, ovakvo stanje stvari svakako zabrinjava.
Kada je reč o Kosovu, umetnost i kultura već su duže vreme pozicionirani nisko na listi vladinih prioriteta. Dok pandemija traje, ova scena je podvrgnuta merama lokdauna uz neznatnu ili nikakvu državnu pomoć, dok su ostali segmenti privrede i dalje otvoreni.
Odlazeći ministar kulture je u martu, na početku pandemije, obećao finansijske mere podrške za ovaj sektor u hitnim situacijama, ali je trebalo da prođe još osam meseci da bi se to desilo. To jest, tek u novembru, putem otvorenog poziva za finansijsku pomoć pojedincima koji rade na kulturnim i umetničkim projektima. Ovaj novac je izdvojen iz Fonda za privredni oporavak.
Zakasnela i tanka institucionalna podrška kulturi proizvela je kobne i trajne posledice po mnoge kulturne radnike i ustanove, od kojih su neke primorane da zatvore svoja vrata.
Umetnici u Srbiji se nalaze u opasnosti i mete su fizičkih napada. Njihovi radovi se uništavaju usled cenzure koju državne institucije i parazitske frakcije — iako neformalno — podržavaju da bi ugušile kritičke glasove. Srpske državne institucije ne podržavaju rad umetnika koji nisu na istoj talasnoj dužini kao preovlađujuća državna strategija za kulturu, poznata po tome što se u njoj etnički i nacionalistički motiv prepliću sa kreativnom industrijom. Cenzura se naročito primenjuje u oblastima koje se odnose na zločine iz devedesetih godina i na kosovsku nezavisnost.
Što se Albanije tiče, u pitanju je jedan od najbestijalnijih napada na kulturnu scenu, odnosno sravnjivanje sa zemljom znamenitog Narodnog pozorišta u najcrnjoj noći nedeljnog jutra, pod nadzorom policije i specijalnih jedinica. Policija i specijalne snage su privele desetine aktivista koji su branili zgradu od rušenja.
Ovo je još jedan slučaj u Albaniji, koja je svedok rušilačkog talasa, rekonstrukcije i brisanja istorijskih znamenitosti u zamenu za savremene, profitabilne zgrade, bez hajanja za očuvanje kulturnog nasleđa.
U Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu, umetnost i kultura su skoro pa zaboravljeni u uslovima pandemije; tako su se mnogi umetnici i kulturni radnici našli na ivici egzistencije. Ne samo da su javni kulturni prostori, poput pozorišta, bioskopa i izložbi, zatvoreni od marta; štaviše, zbog podeljenosti u državi nije bilo sveobuhvatnih politika ili mera za sektor kulture. Zato je većina kulturnih radnika bila primorana da se osloni samo na sebe.
Imajući to u vidu, važno je da razgovaramo o stanju umetnosti i kulture u regionu. K2.0 će 22. decembra na ovu temu organizovati onlajn diskusiju. Pozvaćemo relevantne ličnosti ove scene iz regiona; sa njima ćemo secirati nedavna dešavanja i analizirati šta treba da se učini da bi se oživeo sektor od presudnog značaja. U panel-diskusiji učestvuju:
- Donjeta Murati (istraživačica i kustoskinja, Kosovo)
- Vladan Jeremić (umetnik i kustos, Srbija)
- Adela Jušić (savremena vizuelna umetnica, Bosna i Hercegovina)
- Valentina Bonici (nezavisna umetnica, Italija/Albanija)
Zbog uslova pandemije, diskusija će se održati preko interneta. Prevod na engleski i srpski biće obezbeđen preko audio-poziva na vajber-grupama ili preko linka za sastanke na Zumu (Zoom). Samo nam pošaljite broj telefona i navedite jezik za koji vam je potreban prevod i dodaćemo vas u odgovarajuću grupu. Pošaljite nam direktnu poruku i prosledićemo vam link za Zum.
Fond Princ Klaus podržava ovaj događaj.
