U detalje | Izbeglice

Vapaji sa Balkanske rute

Piše - 31.08.2020

Pristup azilu ostaje problem u Sloveniji.

“Nije ih briga za nas. Nekoliko puta smo dospeli do skloništa za izbeglice, a oni nas vraćaju u Hrvatsku.”

Ovo je pisalo u poruci koju sam primila preko Vacapa (Whatsapp) 29. jula, a poslao mi ju je devetnaestogodišnji Muhamed iz Maroka, iz centra smeštenog u jugozapadnoj Sloveniji, gde je zatočen.

Muhamed objašnjava da je pre toga nekoliko puta uspeo da uđe u Sloveniju, prelazeći planine, ali je prvobitno potisnut u Hrvatsku, a zatim ponovo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju. Ovakve nezakonite deportacije, koje se zbivaju u proteklih nekoliko godina, zabeležile su ljudskopravaške organizacije kao što su Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) i Savet Evrope, ali i neki evroparlamentarci.

Nevladine organizacije i ljudskopravaški kolektivi, poput Amnesti internešenela (Amnesty International) i Mreže za nadzor nasilja na granicama (Border Violence Monitoring Network), takođe su saopštili da je slovenačka policija od jula 2018. ljudima u pokretu osporavala zakonom propisano pravo da se prijave za azil, a da bi oni potom postali žrtve protivzakonitog lanca potiskivanja iz EU, kao što to sprovode Italija i Hrvatska, potiskujući ljude ka Bosni ili Srbiji.

Muhamed mi je rekao i da je od 19. jula zatočen zajedno sa brojnim drugim tražiocima azila u Centru za strance u Postojni, gradiću u Sloveniji, na pola puta između Ljubljane i italijanske granice.

Jedan od muškaraca iz Centra za strance u Postojni posekao je sebe u znak protesta protiv zadržavanja u tom objektu. Fotografiju ustupila Ambasada Rog.

Zadržani u ovom centru obično se nalaze u procesu deportovanja nakon što im odbace zahteve za azil, ili nakon što se njihov boravak u toj zemlji oceni kao nezakonit, a prema slovu Zakona o strancima. Međutim, tražioci azila i oni koji bi da se prijave za azil, kao što je to Muhamed, donedavno nisu bili odvođeni tamo osim ako su postojale posebne okolnosti, na primer, ukoliko se proceni da postoji opasnost od bekstva ili po javni red i mir.

Posredstvom poruka, fotografija i video-snimaka, neki iz centra su uspeli da dopru do novinara poput mene, kao i do nekih nevladinih organizacija i civilnog društva.

Grupa aktivista je kasnije, 25. avgusta, organizovala proteste u pokušaju da skrene pažnju na ono što se tamo dešava, pružajući podršku aktuelnim protestima koje u samom centru održavaju oni koji su tamo zatvoreni. Upozorili su javnost na ovu praksu slovenačke policije i povukli paralele sa takozvanim mađarskim modelom, koji podrazumeva zatvaranje ljudi dok se nalaze u procesu za dobijanje azila.

Pretnje i deportacije

Centar u Postojni, gde su ljudi stavljeni u pritvor, sastoji se iz velike zgrade nalik na hangar koja je tek nedavno opremljena sa 14 kontejnera. Svaki ima šest kreveta. Pored toga, dostupna su i dva sanitarna kontejnera sa kupatilima i toaletima.

Zvanični kapacitet ovog kompleksa jeste 180 kreveta, premda broj onih koji su tamo zatvoreni varira dnevno. Početkom avgusta, posredstvom imejl-prepiske, iz policije su saopštili da su u ovom centru zadržane 145 osobe, uključujući 42 u procesu deportacije i 65 onih koji su podneli zahtev za azil, ali koji još nisu dobili zvaničan odgovor.

Od ukupnog broja, 38 osoba prijavljeno je u svojstvu tražilaca azila.

Nekoliko dana kasnije, policija je saopštila da su u centru zadržane 142 osobe, uključujući 111 tražilaca azila.

Oni koji su stavljeni u pritvor u Postojni tvrde da im je policija, kada su dovedeni, rekla da će biti stavljeni u karantin zbog pandemije.

Generalna uprava policije poriče da se centar u Postojni koristi kao vid karantina, tvrdeći da se tu sprovode samo osnovni lekarski pregledi. Međutim, odgovarajući na pitanja, oni su napisali da “većina ljudi tamo ostaje duže od 14 dana”, što je karantinski period preporučen u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za one koji su se našli u bliskom kontaktu sa nekim ko je zaražen kovidom 19.

U porukama onih koji su zadržani u centru tvrdi se da je osporeno čak i pravo na podnošenje zahteva za azil, uprkos obećanju policije da će svi, po ulasku u ovaj centar, dobiti priliku da se prijave.

Neki od njih, poput Muhameda, kažu da su već bili lišeni prava na apliciranje za azil i da su zatim iz EU deportovani na Balkan. Kažu da su zatražili pomoć nakon što im je, posle desetodnevnog boravka u centru, prećeno deportacijom u Hrvatsku.

U jednoj od poruka poslatih lokalnoj NVO, X. iz Maroka piše da su uslovi života u centru “užasni”.

“Zatvoreni smo. Neki ovde borave 28, neki 25 dana, a da pritom ne znaju šta će biti s nama”, napisao je.

“Neke izvode, a druge uvode, iako svi imamo isti slučaj i privedeni smo pod istim okolnostima. Nema logike i nema zakona. Neki odlaze bez dokaza o identitetu, dok neke osuđuju na tri meseca.

“Ovde ima bolesnih, a lekarska nega nije dobra. Neki moji prijatelji su zabrinuti šta će biti s nama, a neki razmišljaju o samoubistvu.”

Kršenje zakona o azilu

Iz Kancelarije zaštitnika građana u Sloveniji u više navrata su upozorili na problematično ponašanje granične policije u postupku za azil i na upitan rad Centra za strance u Postojni, koji se zvanično smatra pritvorskim objektom.

Štaviše, ova institucija u svojim izveštajima priznaje da su porodice i deca među onima koji su ovde bili ranije pritvoreni, što je kontroverzna praksa na čije ukidanje pozivaju.

Trenutno zadržani muškarci u Postojni žale se na dodatne nepravilnosti, te iznose optužbe da su prevodioci koji rade za policiju korumpirani i neprofesionalni. To je potvrda sličnih tvrdnji organizacija kao što je Amnesti internešenel Slovenija, dok je Kancelarija zaštitnika građana takođe ovo spomenula u jednom svom izveštaju, pozivajući Vladu da reaguje.

“Sistematski problemi i nepravilnosti kada je u pitanju lišavanje lične slobode u Sloveniji poznati su i podrobno se analiziraju makar poslednjih pet godina.”

Saša Zagorc, profesor prava

Saša Zagorc, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Ljubljani i član Mreže Odisej (Odysseus Network), zajedno sa drugim stručnjacima za pitanje azila, kaže da je do danas  malo šta učinjeno da se reše ovi problemi.

“Sistematski problemi i nepravilnosti kada je u pitanju lišavanje lične slobode u Sloveniji poznati su i podrobno se analiziraju makar poslednjih pet godina”, kaže on.

Lišavanje slobode onih koji su u potrazi za azilom smatra se, prema slovu međunarodnog prava, krajnjom merom i zakonito je tek onda kada se posebne okolnosti individue uzmu u obzir i nakon što se blaže mere razmotre. Ipak, profesor Zagorc naglašava da Slovenija pati od sistematskog nedostatka alternativnih mera.

Samoorganizovani kolektiv aktivista Radna grupa za azil — član kolektiva Ambasada Rog, koja već godinama radi sa izbeglicama i migrantima u Sloveniji — saopštio je da je u ovoj zemlji postalo pravilo da se ljudi koji traže azil lišavaju slobode, i da to više nije izuzetak, kako propisuje zakon.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odbacuje ove navode.

Nestandardno policijsko postupanje

Snimci i fotografije koji su se krajem jula pojavili u javnosti i u medijima, ubrzo nakon protesta u kampu, stvorili su pritisak javnosti. Tri dana nakon što sam primila prvu Muhamedovu poruku, muškarci u Postojni su kazali da ih je, u pratnji dva prevodioca, posetila grupa zvaničnika iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Međutim, tri sedmice kasnije, 21. avgusta, oni su i dalje bili pod ključem, lišeni slobode i bez pravne pomoći.

Neki od zadržanih u Centru za strance u Postojni zatražili su pomoć nakon što su tvrdili da su u opasnosti od deportacije u Hrvatsku. Fotografiju ustupila Ambasada Rog.

Odgovarajući na moja pitanja o širem kontekstu aktuelne situacije u Postojni, iz Kancelarije zaštitnika građana poručuju da se deo problema odnosi na to što neki, koji su lišeni slobode u Centru za strance, nemaju sistematski pristup besplatnoj pravnoj pomoći.

U službenom odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova podvlači se da zadržavanje osoba u Postojni “možda nije standardno policijsko postupanje”, ali da su sve policijske radnje zakonite.

Standardna policijska procedura podrazumeva premeštaj tražilaca azila u ljubljanski Azilantski centar, gde imaju slobodu kretanja posle nekoliko dana provedenih u karantinu i po sprovođenju inicijalnog intervjua. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova kažu da njihovi zvaničnici imaju ovlašćenje da sprovode inicijalne intervjue (što i rade) sa ljudima koji žele da se prijave za azil u Azilantskom centru, kao i u drugim policijskim stanicama.

U prvoj polovini godine, 64 od 120 zahteva za azil odbijeno je kao “očigledno neutemeljeno”.

Objasnili su da se zahtevi za azil mogu “oceniti kao očigledno neutemeljeni ukoliko lice dolazi iz takozvane bezbedne zemlje Trećeg sveta”. Cilj ovih procedura jeste da ubrzaju deportacije pojedinaca čiji su zahtevi za azil odbijeni.

Ljudskopravaške organizacije, među njima i Savet Evrope, pak upozoravaju da se čak i u ovakvim celishodnim postupcima pojedinačne okolnosti moraju uzeti u obzir i da bi one mogle da doprinesu odobravanju zahteva za azil čak i kada lice potiče iz takozvane bezbedne zemlje Trećeg sveta.

Policijska praksa se ogleda u zvaničnoj statistici. Prema rečima predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u prvoj polovini 2020, 64 od 120 zahteva za azil odbijeno je kao “očigledno neutemeljeno”. U istom periodu prošle godine, 30 od 51 zahteva za azil odbačeno je kao “očigledno neutemeljeno”.

Policijska naređenja, obznanjena prošlog meseca u slovenačkim medijima, otkrivaju da se tražioci azila sada, po pravilu, odvode u Postojnu, a ne u ljubljanski Azilantski centar, što je očigledan pokušaj da se deportacije ubrzaju.

U telefonskom razgovoru sa predstavnikom Pravno-informativnog centra za nevladine organizacije (Legal-Informational Centre for NGOS) saznajem da su od kraja maja i početka juna prezauzeti podnošenjem žalbi na pritvaranje tražilaca azila u Postojni.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je policija ove godine lišila slobode 75 potencijalnih tražilaca azila, od kojih 69 samo u junu. Upravni sud je ove godine poništio 35 od ukupnog broja ovih mera.

U međuvremenu, na osnovu zahteva desničarskih političara u Italiji, na granicu sa Slovenijom rasporediće se dodatne italijanske trupe. Neke trupe su već raspoređene u maju mesecu, dok je zamisao o dovođenju vojske naišla na odobravanje desničarskih grupa sa obe strane granice.

Ministar unutrašnjih poslova Slovenije, Aleš Hojs, član desničarske SDS, otvoreno je podržao ovu ideju.

Borba ljudi u Postojni i slovenačkom civilnom društvu i dalje se vodi. U poruci poslatoj aktivistima, X. je napisao:

“Mi nismo kriminalci — mi smo ljudi. Razlika između nas i drugih ljudi jeste u papiru — mi smo ljudi bez papira, a to ne znači da nismo dobri ljudi.K

Naslovna: Zadržani u Postojni, fotografiju ustupila Ambasada Rog.

KOMENTARIŠI