Kosovo ulazi u četvrtu sedmicu otkako su uvedene vladine mere. Mnogi svoj karantenski život provode uživajući u muzici, umetnosti, knjigama i filmovima. Kakve će finansijske posledice pandemija ostaviti na domaći sektor kulture i umetnosti, tek treba da se utvrdi.

Iako je zdravstveni sektor ima prednost, umetnici su, takođe, jako ranjivi u ovom periodu. Širom Europe, države i gradske uprave, obezbedile su pakete pomoći za podršku sektoru umetnosti i kulture.

Odlazeći zamenik ministra kulture, omladine i sporta u vladi, Il (Yll) Rugova, saopštio je hitne finansijske mere koje su predložene radi pružanja podrške ovom sektoru. U okviru plana podrške koji je kreiralo Ministarstvo finansija i transfera, a koje treba da pomože građanima da premoste finansijske poteškoće izazvane kovidom-19, za budžet Ministarstva kulture, omladine i sporta (MKOS) biće opredeljeno pet miliona evra, iznos koji će da bude raspoređen po grantovima i uručen kulturnim institucijama i sportskim klubovima.

Nezavisnim umetnicima i organizatorima kulturnih događaja nedostaje zaštita u ovakvim vanrednim okolnostima. Nastavljeno ograničavanje javnog života bez podrške moglo bi da ima poražavajuće posledice po nezavisnu kosovsku umetničku scenu, što je sektor koji već pati od finansijskih problema.

Iako još nije jasno kako će fond za hitne slučajeve biti raspoređen, vladina finansijska podrška svakako će biti od ključnog značaja.

“Pored bespovratnih sredstava koje će uručivati opštine, ministarstva i druge državne ustanove, nisam sigurna da postoje specifični zakoni koji uređuju oblast državne pomoći umetnicima i drugim honorarcima. Zbog toga su državne donacije neophodne za budući honorarni umetnički rad”, kaže advokatica Rina Kika.

Kuda ide muzika?

Kada je reč o umetnicima koji imaju nastupe, kada javni život stane, tada staju i njihovi prihodi. Koncerti i nastupi zavise od velikih masa kod kuće i u inostranstvu, pa tako otkazivanje događaja teško pogađa finansije umetnika.

Nezavisna di-džejka Oda Haljiti (Haliti) planirala je da u martu započne svoju dugoočekivanu “Evropsku turneju 2020”. Ipak, od uvođenja vanrednih mera, 15 njenih nastupa otkazano je kao mera predostrožnosti.

“Da budem iskrena, osećam veliku paniku kada su u pitanju moje finansije, ali ću sačekati da vidim kako će se situacija odvijati. Svesna sam da neki od nas ne mogu da priušte sebi da neko vreme ostanu bez prihoda… ali je naše zdravlje važnije”, kaže Haljiti.

Oda Haljiti podvlači da je “umetnost uvek prva na udaru”. Ona se nada tome da vlada to ozbiljno razmatra i da će pronaći način da podrži umetničke i kulturne ustanove.

Više od 10 koncerata benda Džipsi gruv (Gipsy Groove) već je otkazano, što znači da je šestoro članova benda ostalo bez dvomesečnih primanja. Bajram Kafu Kinoli kaže da “mi, kao honorarci i samozaposleni muzičari na Kosovu i u celom balkanskom regionu, nismo dovoljno zaštićeni zakonom ili merama koje bi mogle da nam pomognu da se izborimo sa ovom situacijom”.

Dodao je da “budućnost deluje neizvesno ako se mi kao muzičari ne budemo okupili i napravili grupu koja će zahtevati privremenu podršku nadležnih institucija”.

Mnogi muzičari, kao što je di-džejka Oda Haljiti, moraju da nađu alternativu da bi mogli da nastupaju iako su na snazi mere policijskog časa i druge. Fotografiju ustupila Oda Haljiti.

Kinoli ne zna kako će da nadoknadi gubitke od proteklih nedelja. Njegova samostalnost je ugrožena, jer pored toga što svira, sprovodi i razne muzičke i kulturne aktivnosti. Između ostalog, organizuje godišnji festival Erdlezeti (Erdhlezeti) koji je planiran za početak juna.

Oda Haljiti i Kafu Kinoli oboje razmatraju opciju održavanja onlajn koncerata kako bi doprli do svoje publike. Minhenski muzej Villa Stuck organizovao je jedan takav koncert za Odu Haljiti da bi zamenio prethodno zakazani nastup koji je naposletku otkazan. Ona je nastupala sat vremena ispred zelenoga ekrana, dok je prostor u kom je držala koncert prilagođen pozadini. Kinoli bi mogao da organizuje onlajn koncert za koji bi publika izdvojila manji honorar kako bi mogla da uživa u muzici uživo u izvođenju Džipsi gruva.

Bioskopska i festivalska scena

Kosovska prestonica ima bogatstvo festivala koji organizuju razne aktivnosti tokom godine. Šestodnevni festival FemArt trebalo je u maju da ima svoje šesto izdanje u Prištini, ali je sada odgođen za oktobar 2020. ArtPolis organizuje festival koji obično okuplja više od 220 umetnika i aktivista iz celoga Kosova i sveta, a sa ciljem da osnaži ženska i ljudska prava.

Svi radnici i umetnici koji učestvuju u tome pogođeni su krizom koju je izazvao kovid-19, a prema rečima izvršne direktorke Zane Hodža, koja dodaje da su već pripremili 70% programa, dok neophodna sredstva tek treba da se obezbede. Da bi se malo dobilo na vremenu, da bi radnici bili plaćeni i da festival ne bi izgubio na kvalitetu, odgađanje je bilo jedina opcija.

“Da bi se smanjio [finansijski] efekat ove situacije, istog smo mišljenja kao i naše kolege iz inostranstva, a to je da vlada i donatori treba da preduzmu mere podrške da bi spasili čitav sektor scenske umetnosti. Kada izgubite odnos sa publikom, to vam nanosi podjednaku štetu kao i neki finansijski gubitak. Komponenta muzike izvedene uživo u scenskoj umetnosti mora da preživi, a pogotovu danas”, kaže Hodža.

Filmski festivali su, takođe, od ključnog značaja za radnike u sferi umetnosti, kao i za domaću i inostranu publiku. Međunarodno priznati filmski festival Pri-Fest, koji organizuje Vjosa Beriša (Berisha), u Prištini okuplja reditelje iz celog sveta, gde se prikazuju njihovi filmovi i gde i mogu da se predstave u najboljem svetlu.

Prvobitno planiran za jun, Vjosa Beriša je odlučila da odgodi ili čak otkaže događaj ukoliko premeštanje finansijskih sredstava ne bude uspelo. Organizatori zahtevaju da se raspišu konkursi za dodelu sredstava, dok su u bliskom kontaktu sa donatorima. Međutim, oni i dalje čekaju jasne odgovore dok su u stalnoj konsultaciji sa inostranim partnerima.

“Trenutno radimo kao da će festival da se održi u julu. Ipak, nećemo rezervisati hotele i prodavati karte dok ne budemo sigurni da je pandemija završena.” Glavni donatori su Rajfajzen banka (Raiffeisen Bank), MKOS i Opština Priština. Sem Rajfajzen banke, koja je potvrdila svoju podršku, Vjosa Beriša nije dobila jasne informacije od MKOS-a niti od Opštine Priština. I dalje čeka da ministarstvo odobri spisak organizacija koje će finansirati u ovoj godini.

Godišnji prizrenski festival DokuFest obično se održava u avgustu. Bioskop koji u Prizrenu vodi DokuKino jedan je od najstarijih nezavisnih bioskopskih prostora na Kosovu koji radi tokom cele godine, zahvaljujući festivalu. Izvršni direktor Veton Nurkolari kaže da pandemija očigledno utiče na nezavisnu kulturnu scenu Kosova, pa tako ni bioskop nije izuzet.

“Ukoliko se zatvaranje javne sfere produži i posle aprila, do letnjih meseci, svakako će biti finansijskih implikacija po DokuFest i DokuKino, pa ćemo morati da nađemo rešenje, bilo u formi subvencija ili alternativnih programskih shema i redizajniranja aktivnosti DokuFesta”, rekao je Nurkolari.

Organizatori se zasad nadaju da će se događaj održati u avgustu, ali se spremaju za alternativne scenarije, kao što su onlajn izdanja i odlaganje događaja, ukoliko se situacija ne primiri.

Istovremeno, DokuFest je napravio partnerstvo sa KTV-om, koji će prikazivati kratkometražne filmove koje je proizveo produkcijski centar DokuFesta. Prikazaće i “Slatki, kratki karantin” (Sweet and Short Quarantine), onlajn festival sa kratkometražnim filmovima koje je proizveo Produkcijski centar DokuFesta za dokumentarni film. Takođe, napravili su partnerstvo sa nekoliko međunarodnih festivala kratkometražnog filma, u sklopu čega organizuju Festival kratkometražnog filma Dragi moj karantine (My Darling Quarantine Short Film Festival), gde će svakodnevno biti prikazivan izabrani onlajn program kratkometražnih filmova, pa će i publika moći da glasa za svoj omiljeni film.

DokuKino je obustavio sve otvorene projekcije, ali će naići na problem ukoliko celokupna situacija istraje i posle aprila.

Kada je reč o Prištini, tamošnje bioskope – Kinema ABC i Kino Armata – subvencioniše država. Bajram Šalja (Shala), koji rukovodi Kinemom ABC, najstarijim prištinskim bioskopom koji se već 20 godina nalazi u središtu grada, predvodi tim od šestoro članova osoblja. Dosad nije dobio nikakvu informaciju o tome da li će se obustava programa odraziti na isplatu i ugovore njegovih radnika. Plata koja je trebalo da bude isplaćena početkom aprila već sada kasni. Šalja se brine šta će se desiti u narednim sedmicama dok njegovi zaposleni budu posvećeni poslovima održavanja u bioskopu.

Aljuš Gaši (Alush Gashi), izvršni direktor bioskopa Kino Armata, kaže da u martu neće biti projekcija, kao ni koncerata u aprilu; naglašava da će program biti pomeren na leto i početak jeseni, a u saradnji sa glavnim donatorom, Opštinom Priština. Iako su finansijski gubici ovde mali, Armata vodi celokupan program sa linearnim budžetom, u zavisnosti od saradnje koju ostvare i prodaje u kafiću.

Dok traje karantin, kosovske ustanove zadužene za film takođe su smislile kako da pruže alternativni bioskopski sadržaj. “Čak i da su ulice prazne, kulturne aktivnosti će pronaći alternativni način da cvetaju”, rekao je zamenik ministra Rugova, koji podvlači saradnju između Kinematografskog centra Kosova (KCK) i državnog javnog servisa RTK, a da bi se najnoviji kosovski filmovi prikazali na televiziji i preko interneta.

Pozorišni život

Obustava javnih okupljanja sredinom marta i politička nestabilnost takođe su se negativno odrazili na pozorište. Po preporuci Narodnog instituta za zdravlje i MKOS-a, sva pozorišta su do daljnjeg obustavila svoje programe. Ipak, malo je verovatno da će njihovi programi otpočeti čim se situacija vrati u normalu.

S obzirom na to da jedino MKOS finansira Narodno pozorište Kosova, njegov umetnički direktor Adrian Morina zabrinut je za finansijsku štetu nanetu svim ustanovama, uključujući onu u kojoj on radi. “Mi smo podređeni MKOS-u. I dalje ne znam koliki će biti budžet za 2020. To nije samo zbog karantina, već i zbog nestabilne političke situacije. Ovo nije prvi put da je kultura prva na udaru onda kada se smanjuje budžet”, kaže Morina.

Narodno pozorište je suspendovalo nastupe u naredna tri meseca, ali se nadaju da će uskoro moći ponovo da organizuju događaje. Ako ne budu mogli, “onda smo izgubili prvi deo umetničke sezone”, kaže Morina.

To znači odgađanje koprodukcijskih saradnji sa sedam drugih evropskih pozorišnih grupa, uključujući Teatar Folksbine (Volksbühne) iz Berlina. Morina je planirao da u aprilu, preko svoje fejsbuk-stranice, prikažu ranije održane nastupe. Svake nedelje, u trajanju od mesec dana, projektovaće predstave, među kojima “Opakog” (The Wicked One) i “Mletačkog trgovca”, a sve sa ciljem da se održi interesovanje publike.

Morina kaže da će nezavisna kulturna scena biti najpogođenija aktuelnom situacijom. Nada se da će vladina podrška biti raspodeljena tako da se spreči buduća kriza.

Za razliku od Narodnog pozorišta, odgađanje programa nije opcija za najpoznatiji kosovski nezavisni teatar Oda. Sa sedištem u centru Prištine, ovaj potpuno samostalni teatar radi već 17 godina. Trenutno se suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima. “Moramo sami da se brinemo o svojim troškovima, uvek počinjemo od nule. S obzirom na to da ne postoji strukturni ili operativni sistem podrške za nezavisnu scenu, mi se već sada suočavamo sa posledicama krize”, kaže umetnički direktor Fljorent Mehmeti.

Povratak u normalu za Teatar Oda verovatno neće nastupiti čak ni kada se ukine karantin. “Mi ćemo biti poslednji koji će se oporaviti, jer nećemo moći da održavamo događaje neposredno nakon ukidanja zabrana. Specijalistički staž koji je trebalo da se održi sada, mogao je da rezultira produkcijama koje bi bile predstavljene na julskom Festivalu Hapu, ali već sada znamo da nećemo uspeti da to postignemo.”

Otkazivanje 20 događaja Teatra Oda tokom karantina znači da neće imati dovoljno sredstava da plate kiriju, zaposlene i umetničko osoblje. “Bez dozvole [donatora], morali smo da preraspodelimo budžet planiran za projekte, a da bismo platili osoblje, jer je naša moralna obaveza da oni ne ostanu bez plate. Ako njih izgubimo, teatar će biti još nesposobniji da se vrati u normalno stanje.”

Mehmeti kaže da odlaganje događaja nije opcija za nezavisnu scenu, a zbog tekućih troškova koji moraju da se pokriju. Upravo suprotno, tako se stvaraju dodatni finansijski problemi, jer operativni troškovi moraju na duži vremenski period da se plaćaju, iako nemamo nikakve prihode. Mnoge nezavisne ustanove već su iscrple godišnji budžet.

Udruživanje institucija

U javnom saopštenju na društvenim mrežama, Ares Športa (Shoprta), suosnivački direktor Fondacije Lumbardi (Lumbardhi), nezavisne kulturne ustanove u Prizrenu, kaže da će, posle poraza pandemije, za pokretanje inicijativa i struktura u kulturnom sektoru civilnog društva biti potrebni ljudski i finansijski kapaciteti mnogih drugih. “Gubitak ovih organizacija značio bi gubitak sprege sa društvom koja je građena godinama. Tako bi se nanela znatna šteta kosovskom društvu u pogledu kulturne raznolikosti, socijaldemokratije, slobode izražavanja i sveopšte društvene kohezije.”

Glavne nezavisne umetničke institucije, 7 Arte, Anibar, Artpolis – Art and Community, Autostrada Biennale, CHwB Kosova, DokuFest, Shtatëmbëdhjetë, Kino ARMATA, LUMBARDHI, Usmena istorija Kosova, Multimedijski centar (Qendra Multimedia), Teatar Oda i Termokis (Termokiss) osnovali su radnu grupu za lobiranje kod MKOS-a, s ciljem raspodele sredstava za hitno reagovanje i podršku ovom sektoru.

Ministarka Vljora Dumoši (Vlora Dumoshi) zatražila je od ove grupe da inicira konsultacije o svojim potrebama i da identifikuje finansijske i organizacione posledice proistekle iz otkazivanja javnih događaja. Radna grupa će diskutovati o strateškoj primeni bespovratnih sredstava, kao i o procedurama u birokratiji. 

U odvojenoj grupi, u čijem će radu učestvovati sve zainteresovane strane iz sektora kulture, omladine i sporta, budžet i trošenje bespovratnih sredstava za hitne situacije biće tema o kojoj će se razgovarati pod kišobranom nadležnog ministarstva. Športa i Mehmeti su imenovani da predstavljaju sve nezavisne umetničke i kulturne organizacije i ustanove u ovoj drugoj grupi, koja će se zalagati za potrebe umetničke scene na državnom nivou.

“Većina ovih mera saradnje između institucija i nezavisnog sektora nije postojala ranije. Izgradnja novih mehanizama biće prava novina. Time ćemo sada morati da se pozabavimo”, kaže Mehmeti.

Kako pomoći nezavisnom umetniku

Mehmeti ističe da su “scenski umetnici, glumci i muzičari neki od najnezaštićenijih, jer rade od jednog kratkoročnog ugovora do drugog”.

Jedan takav primer oličen je u umetnici i glumici Danieli Markaj kojoj je uvek teško da pronađe posao. “Sada se čak i projekti na kojima ste naporno radili nalaze na čekanju. Nekoliko projekata na kojima sam radila i projekti koji su bili zakazani za naredne mesece, sve je to obustavljeno.”

Markaj radi kao pozorišna učiteljica u Teatru Oda i Artpolisu, gde podučava mlade širom zemlje dramskim veštinama. Počela je da drži onlajn kurs o glumi u saradnji sa Artpolisom. Markaj smatra da je razumno finansirati nezavisne umetnike posebno zato što organizacije i ustanove od njih zavise.

Nezavisni umetnici, i među njima glumci, muzičari i scenski umetnici, održavaju kulturne ustanove u životu, ali oni jedva da imaju nekakvu zaštitu. Fotografija: Teo Kot (Theo Cote).

Mehmeti će upravo ovu međusobnu zavisnost pokrenuti kao pitanje na formalnim sastancima sa drugim direktorima iz grupe organizacija koje se bave kulturom, omladinom i sportom. Zalagaće se ne samo za svoje osoblje, već za sve one koji žive od umetničkih poduhvata i koji daju vitalni doprinos kosovskoj kulturnoj sceni. Većina honorarnih umetnika plaća se tek po svršetku projekta, ali kako to trenutno nije moguće, Mehmeti će tražiti veću fleksibilnost kada su u pitanju finansije.

“Želimo da nas bolje razumeju i preporučujemo da ministarstvo i opštine budu fleksibilniji u odnosu na ugovorne uslove. Da nam daju sredstva čak iako ne ispunimo sve što smo imali na umu”, kaže Mehmeti.

Teatar Oda planira da prikaže probe koje će se onda računati kao završeni rad koji će biti plaćen, u nadi da smanje finansijski teret koji nezavisni umetnici trenutno nose.

“Ministarstvo kulture se trenutno konsultuje sa Ministarstvom finansija o tome kako da se sredstva strukturišu, jer je ovo nešto što se obično ne sprovodi, pa ima dosta upitnika kada je reč o ovom procesu”, kaže Mehmeti. On se nada da proces neće biti preterano birokratizovan, jer bi tako potrebe mnogih ostale nezadovoljene.

Naslovna fotografija: Edona Krieziu (Kryeziu) / K2.0.