Posle izuzetne godine u kojoj su održana dva seta izbora koji su prodrmali kosovsku politiku, čini se da će 2018. takođe biti burna, dok će Specijalizovana veća u Hagu i interni sukobi u strankama dodati ulje na sve veće političke izazove na Kosovu.

Ccentralne političke institucije na Kosovu nastavit će sa radom u ponedeljak (15. januara), a K2.0 je prije toga istražilo rad političkih partija kako bi procenilo gde svaka od njih stoji na pragu nove godine, počev od onih koje čine koalicionu vladu.

Gubitak i održavanje vlasti: Demokratska partija Kosova (PDK)

Najistaknutija politička partija na Kosovu iz doba posle proglašenja nezavisnosti ulazi u novu godinu pretučena i modrirana posle niza teških izbornih rezultata, suočena s pitanjem Specijalizovanih veća Kosova, što je pitanje koje bi moglo da podeli ovu partiju u odnosu na njene tradicionalne saveznike u međunarodnoj zajednici, pa čak i da izazove interne sukobe.

Godina 2017. je bila godina testiranja PDK-a. Novi predsednik stranke Kadri Veseli (Veselji) izveo je partiju na izbore prvi put u junu, a nakon što je PDK glasao u Skupštini Kosova za raspuštanje njihove sopstvene vlade u kojoj je učestvovao i LDK. Veselji je opravdao ovu odluku time što PDK nije bio u mogućnosti da “donosi krupne odluke” i zbog potrebe za “novim početkom”, što je postao PDK-ov slogan za parlamentarne izbore.

Kadri Veselji se održao na mestu predsedavajućeg Skupštinom u kojoj u odnosu na isti period prošle godine, sedi 16 poslanika PDK-a manje. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Odluka ove partije da formira predizbornu koaliciju sa AAK-om i Nismom predstavlja odraz gubitka moći. PDK je napravio kompromis kada je reč o nominovanju premijera, gde su bili darežljivi prema lideru AAK-a, Ramushu Haradinaju (Ramušu Haradinaju). Posle izbora, PDK je kao samostalna stranka sa 36 poslaničkih mesta spao na 20. Iako je ovo loš rezultat, koalicija je ipak uspela da dobije najveći broj glasova kao politički entitet, što im je omogućilo da formiraju vladu, spasavajući PDK od fijaska koji bi mogao da izazove unutarstranačko nezadovoljstvo.

Lokalni izbori u oktobru izmerili su stvarnu moć PDK-a, kada su se ovi sami nadmetali, a ne u širokim koalicijama, i gde su skoro nestali na opštinskom nivou. Iako su nekada upravljali nekim od najvećih opština u zemlji, poput Prizrena, Gnjilana, Mitrovice i Vučitrna, PDK je sada zadržao svoju vlast samo u Drenici, Kačaniku i Štimlju, dok je Uroševac osvojio od LDK-a.

Ovi loši rezultati bi trebalo da predstavljaju signal novom partijskom liderstvu u PDK-u da je potrebno da ove godine sprovedu reforme, jer se ispostavilo da se kozmetičke promene iz 2017. nisu isplatile. Birači su odbacili poznata nova lica regrutovana iz civilne službe i civilnog društva koji su bili kandidati PDK-a na izborima za gradonačelnike u Prizrenu (Shaqir Totaj (Šaćir Totaj)) i Mitrovici (Valdete Idrizi (Valjdete Idrizi)), a uprkos tome što se profesionalni rad ovih dveju osoba ceni u društvu.

Izborna prednost u nestajanju nije jedini problem ove partije. Kao što je reč o mnogim strankama u političkom spektru, PDK-ova godina bi mogla da se opiše operacijama Specijalizovanih veća u Hagu. Vanredna sednica Skupštine Kosova održana u decembru radi suspendovanja zakona koji je legitimizovao ovaj specijalni sud sazvana je od strane 43 poslanika, uključujući 20 iz redova PDK-a, ali ova sednica nije održana na kraju. Ovo se desilo uprkos činjenici da su glasovi PDK-a u skupštini bili od presudnog značaja prilikom osnivanja suda 2015.

Diskurs po pitanju Specijalizovanih veća Kosova predstavlja prvi prekid u odnosima između PDK-a i međunarodne zajednice, gde su Ambasada SAD i zemlje Kvinte osudili ovakav potez. Veselji je ubrzo pokušao da ublaži posledice, tvrdeći da je neizbežno da će sud uskoro početi sa procesima. Neke od ključnih ličnosti ove partije često su pominjane među onima protiv kojih će sud podići optužnicu, a među njima je i jedan od osnivača partije i aktuelni predsednik Kosova, Hashim Thaci (Hašim Tači).

Pragmatizam i dobitak: Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

Godina 2017. predstavljala je najupečatljiviju godinu otkako je ovu partiju osnovao Ramuš Haradinaj 2001, a čija je godina počela tako što je pritvoren u Francuskoj a završena tako što je postao premijer. Međutim, postoji zabrinutost da bi ovu godinu mogao da dočeka van kabineta zbog slabašne prirode svoje vlade, dok su ključne ličnosti iz njegove partije potencijalne mete za suđenje u Specijalizovanim većima.

AAK je od opozicije ušao u vladu na centralnom nivou 2017, gde su zajedno sa Nismom i Samoopredeljenjem u maju mesecu glasali za raspuštanje vlade, a nakon čega su ušli u predizbornu koaliciju sa partijom koja je tada bila na vlasti, PDK. Ova koalicija je osvojila više glasova od bilo kog političkog entiteta, što im je omogućilo da formiraju vladu, iako je reč o vladi koja ima mali broj pristalica u samoj skupštini.

Snovi mnogih pristalica AAK-a konačno su ostvareni kada je Ramuš Haradinaj postao premijer prošle godine, ali da li može da održi vlast sa slabom vladom? Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Potez pridruživanja PDK-u mnogi su opisali kao licemeran, dok je Haradinaj često optuživao ovu partiju za “zarobljavanje institucija”. Uprkos ovim kritikama, čini se da se praktična politika isplatila AAK-u, čiji su kandidati na oktobarskim izborima za predsednike opština često tvrdili da imaju podršku centralne vlade, što bi trebalo da rezultira uspesima.

AAK je dobio svoje gradonačelnike u sedam opština, a ponovo je osvojio i Đakovicu. Širenje AAK-a nadmašilo je tradicionalno partijsko uporište u metohijskom regionu, gde su njihovi kandidati postali gradonačelnici u centralnijim opštinama, kao što su Suva Reka i Orahovac.

Dok je pozicija lidera AAK-a donela koristi ovoj partiji u oktobru, njegov učinak na mestu premijera verovatno će 2018. biti presudan za status ove partije. Haradinajev mandat je dosad bio predmet kritika, dok će slaba pozicija njegove vlade u Skupštini Kosova učiniti da će imati poteškoće u rešavanju ključnih kosovskih političkih problema. Kako AAK ima samo dva ministra, o ulozi njegove vlade će, verovatno, suditi njegov lider.

Haradinaj je 6. januara najavio unutarstranačke izbore u AAK-u za sve partijske strukture. Ova partija je uvek bila upečatljiva po svojoj unutrašnjoj stabilnosti, jer Haradinaj nijednom nije preispitivan od disidentskih frakcija ili glasova u stranci, i uvek je imao centralnu ulogu. Veća unutarstranačka demokratija i raspodela vlasti u AAK-u ne bi mogla samo da pomogne internoj demokratiji u partiji, već i da promeni percepciju javnosti koja vidi Haradinaja kao jedinu osobu koja donosi odluke.

Na budućnost AAK-a bi mogle da utiču i radnje Specijalizovanih veća Kosova. Ova partija se protivi ovom sudu od osnivanja i svi njeni članovi su podržali sednicu na kojoj bi se suspendovali zakoni koji legitimizuju njegov rad. U raspravama o potencijalnim imenima onih koji bi mogli da budu optuženi često se pominju neki poslanici AAK-a, uključujući brata Ramuša Haradinaja, Dauta.

Pragmatizam i vlast: Inicijativa za Kosovo (NISMA)

NISMA je počela godinu kao član vlade prvi put u svojoj kratkoj istoriji postojanja. Nekolicina je mogla da predvidi uticaj Nisme na kosovsku politiku 2017. Otvaranje godine u ulozi najmanje stranke u Skupštini Kosova i mlađeg partnera u opozicionoj koaliciji, Nismin predlog na skupštinskoj sednici o raspuštanju vlade u maju bio je uspešan, a godina je završena tako što su ušli u vladu i dobili tri ministarska mesta.

Izuzetna godina za Nismu obuhvatila je i formiranje partnerstva sa PDK-om, partijom koju su Nismini osnivači, Fatmir Limaj (Ljimaj) i Jakup Krasniqi (Krasnići), napustili krajem 2013. Povratak na kooperativniji odnos naizgled se desio aprila, kada je Krasnići uslikan na sastanku sa poslanikom PDK-a, Ademom Grabovcijem.

Mesec dana kasnije, NISMA je podržala predlog PDK-a o raspuštanju vlade. Na vanrednim izborima koji su usledili, NISMA se pridružila PDK-u i AAK-u u predizbornoj koaliciji koja je postala politički entitet za koji su birači najviše glasali i koja je postala osnova nove vlade.

Nakon što su zajedno osnovali Nismu 2014. posle odlaska iz PDK-a, Fatmir Ljimaj nalazi se sada na mestu zamenika premijera, zajedno sa potpredsednikom PDK-a, Enverom Hodžajem, i trima drugim zamenicima premijera. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Za razliku od AAK-a, Nismina vlast na centralu se nije prenela na uspešne izborne rezultate na lokalu, gde je ova partija dobila svog gradonačelnika samo u Mališevu, mestu porekla Fatmira Ljimaja, suosnivača i predsednika partije. Pretpostavka je da se ova partija nada da će se aktuelna vlada što više održati, a kako bi se demonstrirale njihove sposobnosti vladanja i daljeg rasta.

Kao što je slučaj sa PDK-om, koreni ove partije, koji leže u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, znače da bi Specijalizovana veća mogla da imaju uticaj na ovu partiju 2018. Svi poslanici ove partije podržali su pozive na vanrednu sednicu za suspendovanje zakona koji su funkcionalizovali rad ovog specijalnog suda. Spekuliše se da bi nekim visokopozicioniranim članovima Nisme moglo da se sudi u Specijalizovanim većima, dok se bivši gradonačelnik Lipljana iz redova PDK-a, Shukri Buja (Šukri Buja), spominje kao jedan od onih kojima bi moglo da se sudi u Hagu.

Pragmatizam i pragmatizam: Nova alijansa za Kosovo (AKR)

AKR je ušao u 2018. s pozicijom koju ova partija nije nikako mogla ni da zamisli početkom prošle godine. Iako je 2017. bila upečatljiva po pragmatičnim potezima Haradinaja, AKR je, na čelu sa Behxhetom Pacollijem (Bedžetom Pacolijem), prošao kroz brojne lavirinte da bi dobio nagradu za pragmatizam.

Nakon što nisu uspeli da osvoje 5 posto potrebnih da uđu u Skupštinu Kosova na izborima 2014, ova partija se udružila sa LDK-om u predizbornoj koaliciji pred junske opšte izbore. Bila je to mudra strateška odluka. Zajedno sa LDK-om i novoformiranom Alternativom, AKR je uspeo da obezbedi ne samo 5 posto, već i četiri poslanika.

Prošlogodišnji politički pregovori Bedžeta Pacolija učinili su da njegova partija sa margina kosovske politike dođe na ključne položaje u vladi, gde je i sam Pacoli postao ministar spoljnih poslova. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Manevri AKR-a se nisu zaustavili u postizbornom periodu, gde je ova partija napustila koaliciju sa LDK-om da bi ušla u Haradinajevu koaliciju “PAN”, gde je pomogla u formiranju vlade. Ovaj dogovor je rezultirao time da je Pacoli došao na mesto ministra spoljnih poslova, a ova partija se našla na čelu četiri drugih ministarstava, što je izuzetan dogovor u korist partije koja je osvojila tako mali broj glasova.

Međutim, kao što je slučaj sa Nismom, AKR nije uspeo da svoju novu poziciju u centralnoj vladi prevede na lokalni nivo, gde je samo Agim Bahtiri — u Mitrovici — bio jedini kandidat koji je pobedio na izborima.

Kao deo kosovske vlade, 2018. može da posluži kao šansa AKR-u da učvrsti svoj položaj i ojača svoju bazu. Međutim, kako se vlada smatra slabom, a vanredni izbori mogućnošću, AKR bi mogao da se namuči da ove godine zadrži aktuelnu vlast.

Međutim, ako je 2017. išta dokazala, onda je to sposobnost AKR-a da formira koalicije i napravi dogovore kako bi došao na vlast. Može se ponovo ispostaviti da su oni ti koji političkim uticajem dovode druge na vlast.

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.