‘Voleti nekog kao što voliš ajvar’
Kako nam krastavčići i ajvar pomažu da se izborimo sa inflacijom ove zime.
„Jedeš, a ne jedeš! Ne jedeš, a sit si! Sit si, a možeš još! Neki ga zovu srpskim kavijarom, ali ja mislim da je to potcenjivanje ajvara. Kavijar je aristokratski, a ajvar iskreno narodni. Na trpezi ga ima i stanovnik Lebana i stanovnik Beograda na vodi.“ Ovako priču o ajvaru, najpopularnijoj tegli zimnice, počinje Miodrag Stošić koji dolazi sa juga Srbije.
A osim ajvara, koji je prva asocijacija na pripremu zimnice, tu su i krastavčići, turšija, šarena salata, kiseli kupus, mleveni paradajz, kisela i pečena paprika i sve to uz mnogo truda i sećanja ostavljenih u jednoj zimnici. Ona daje sigurnost, a njena priprema oslobađa strepnje oko ishrane tokom zimskih meseci. Ona čini da se letnji i jesenji ukusi svežeg voća i povrća još malo sačuvaju i produže. A tu je i osećaj poštovanja prema tradiciji, kao i mešavina ljubavi i ponosa, koja se oseti kada otvorite prvu teglu krastavčića ili ajvara koju ste sami pripremili.
„Ja sam iz Vladičinog Hana gde je pravljenje zimnice na jesen obavezno kao disanje. Miris pečenih paprika je vesnik ovog ‘trećeg čina’ godine i teško ga je zaobići. Na svu sreću, sve kuće poseduju niske furune tako da ne moraju da kradu saobraćajne znakove da na njima peku paprike. Zimnica nam uglavnom služi kao dodatak jelu. Osim ako su vegetarijanci.
Nadam da neće doći toliko teška vremena da nam zimnica postane glavni obrok. U svakom slučaju ona jeste odraz samostalnosti i stvara utisak da sami možemo da se pobrinemo za dane koji dolaze“, priča Miodrag.
Nažalost, zimski dani su već tu i doneli su inflaciju i rast cena. U oktobru ove godine, kada se i zimnica uveliko sprema, inflacija u Srbiji dostigla je petnaest posto. A kako Miodrag kaže, dobra zimnica zahteva novac.
Taj novac nije preveliki i na duže staze se isplati, ali u vremenima gde se i jagode kupuju na komad nije lako kupiti, na primer, nekoliko džakova paprika i sve one sastojke koji idu u ajvar. A praviti veću zimnicu, to već ne ide.“
U porodici Lazić iz Valjeva, deka je, dok je bio živ, bio zadužen za pripremu zimnice, a posebno ajvara. On bi kupovao papriku, ali i sve ostalo povrće na kvantašu. Kako najmlađi član Marko Lazić priča za K2.0, deka je sve radio sam: pekao je paprike napolju na peći i onda ih mleo. Oni već nekoliko godina ne pripremaju zimnicu.
„Na kraju se ispostavilo da je to jako skupo“, tvrdi Marko. „Ako se recepti prate u potpunosti i koriste svi potrebni sastojci, tegla domaće zimnice je nekoliko puta skuplja od onih kupovnih. Kvalitet jeste na strani domaće zimnice, ali se više jednostavno ne isplati. Proces je prilično naporan i na kraju krajeva skup.
„Žao mi je što smo odustali od toga, to je bila porodična aktivnost u koju je svako od nas na neki način bio uključen. Na kraju bi svi uživali u odličnoj zimnici”, kaže on i dodaje da su osim ajvara redovno kiselili kupus, ostavljali turšiju i pripremali slatko i domaći džem.
Što se tiče trikova, Marko kaže da nema specijalne tajne, ali da je nabitnije da se kupi dobro domaće povrće. Jer, ako se kupi ono iz supermarketa, ništa nije urađeno.
Ipak, turbulentna godina koju je obeležila i sve veća inflacija, podstakla je neke i da se prvi put oprobaju u pravljenju zimnice. Ivana Joković iz Čačka već nekoliko godina živi sama. Donedavno su joj roditelji redovno pomagali slanjem zimnice, pa su hladni meseci u godini bili slađi i lakši. Različite životne okolnosti, manje novca i nezaposlenost ohrabrili su je da ove godine zimnicu pripremi sama.
„Nisam u situaciji da mogu sa sigurnošću da kažem da ću imati svaki dan za kupovinu hrane i to je bio prvi okidač da se oprobam u spremanju zimnice. Tu je i održavanje tradicije i nekih lepih uspomena koje spremanje zimnice nosi. Godinama sam se ja radovala maminim teglama i domaćim receptima, a sada ja to mogu da uradim za njih“, navodi ona.
„Ove godine sam ispekla papriku i stavila u zamrzivač, napravila desetak tegli ajvara i ostavila krastavčiće. Za prvi put dosta i onoliko koliko sam mogla da priuštim. Verovatno ništa od toga nije savršeno i iskusne domaćice bi imale mnogo zamerki, ali sama činjenica da možeš sam sebi obezbediti nekoliko obroka je divna i meni dovoljna“, kaže Ivana.
Pripema zimnice je proces. Ona zahteva pažljivo negovanje povrća i voća još od početka godine. Ukoliko se sastojci za zimnicu kupuju, onda se danima biraju, upoređuju se cene, prave se rasporedi kuvanja, pečenja, meri se svaki gram i ostavlja se celogodišnji rad u tu jednu teglu koja strpljivo čeka da nahrani i obraduje porodice. A u celom tom procesu se stvaraju uspomene.
Za neke, te uspomene su i inspiracija za stvaranje pesama. Miodrag Stošić je upravo njegovom veličanstvu ajvaru poklonio stihove.
„Tragao sam za originalnim načinom da napišem ljubavnu pesmu i shvatio da su pesnici voljene žene do sada upoređivali sa ružama, zumbulima, vodom, vazduhom, jabukama… Dakle, sve je bilo već eksploatisano. A onda sam se setio ajvara. Iako deluje pomalo šaljivo, voleti nekog kao što voliš ajvar je zaista velika stvar.
„Iako je najčešće crven, ajvar je evergreen. To je ukus detinjstva koji traje celog života. Ajvar je u svetu hrane ono što je Duško Radović u književnosti ili Vruć vetar na televiziji”, podelio je Miodrag pesmu, čiji su stihovi, između ostalog i Ti si moja mala tegla maštanja / i ljuta a i slatka / i bez praštanja.
Porodica Jovanović iz sela u okolini Lučana zimnicu pravi decenijama unazad. Milka Jovanović zimnicu povezuje sa šarenim policama, sa slanjem tegli autobusom deci dok su studirali, ali i sa druženjima tokom pravljenja zimnice kojih sada nema. Oni i dalje ostavljaju zimnicu, samo je sada svega manje.
„Manje smo pravili ove godine, jer je manji broj članova u kući koji jede zimnicu, ali i zbog cene povrća i namirnica. Pogotovo paprike i ajvara. Mi imamo naš plastenik, ali ne za prodaju, i ni to nije dovoljno za sve što želimo. Taj plastenik se koristi za ishranu preko leta, a onda za zimnicu kupujemo. To je i dalje mnogo jeftinije od kupovine u prodavnici, ako pričamo o istoj količini koju mi proizvedemo. Ima i toga da dok su deca studirala, dodatna motivacija je bila da se više sprema, da im se pošalje. Na žalost, ti studenti kada postanu samostalni, onda ih ta seoska zimnica ne zanima, to preraste u potrebu samo onih ukućana koji su tu.“
Milka se seća i da je nekada, ne tako davno, pre četiri-pet godina, pravljenje zimnice obeležavalo druženje. Po nekoliko porodica bi zajedno kuvalo, peklo i spremalo se za zimu. To više nije slučaj.
„Malo njih ostavlja zimnicu. Većina kupuje teglu nečega, šta mu se jede u trenutku.“
Ova porodica ipak ne odustaje od pravljenja zimnice, za njih to je i dalje jeftinije od kupovine svega, daje sigurnost i okuplja porodicu.
„Spremanje zimnice nije samo proces da se spremi za dane nemanja hrane, to sa sobom uvek nosi i neke doživljaje i emocije. Sam postupak pripremanja, način kako se pravi s obzirom na to da se to ne radi u jednom danu i taj osećaj da nekome možeš da priuštiš zadovoljstvo kada otvori tu neku teglu krastavčića, ajvara, paprike, turšije, džema ili čega god“, kaže Milka.
Kako objašnjava, njoj zimnica uliva sigurnost jer se unapred pripremi deo hrane koji će se jesti narednih meseci. Ipak, savetuje, treba voditi računa o tome šta ukućani zaista vole da jede jer, imajući u obzir ovogodišnje cene, valja napraviti najisplativiju računicu.
„Kod nas uvek prvo odu krastavčići i ajvar.“
A Jovanovići imaju i poseban recept za ajvar, koji kako oni kažu, daje mnogo više ajvara za manje novca. U pitanju je ajvar od barene paprike, koji je prema njihovim rečima mnogo isplativiji od kupovine.
„Recept koji koristim nije iz Zapadne Srbije. To je recept koji sam donela iz Kruševca, čarapanski kako bi mi rekli, a pravi se od barene paprike. Pored odličnog ukusa, ovaj recept daje i mnogo više ajvara za istu količinu paprike”, ispričala nam je Milka.
Rade, prodavac povrća koji radi na pijaci u Novom Sadu toliko dugo da više i ne može da se seti kada je počeo, kaže za K2.0 da prodaja povrća ide slabije ove godine, ali i da tačno zna kada neko kupuje namirnice za zimnicu.
„Uglavnom ljudi dolaze za kilogram, dva. Nekada i za nekoliko paprika ili paradajza. Sve zavisi za koliko ljudi spremaju. Oseti se da je sve poskupelo“, primećuje on. „Ja se trudim da održim normalne cene, ali je teško jer i moja proizvodnja zahteva novac, a sve je poskupelo. Ali zimnica se pravi. Tačno znam kada neko kupuje za te potrebe. Biraju se mesnatije paprike, miriše se povrće, raspituju se kada je ubrano, da li je sveže i kupuju na više. Imam i stalne kupce koji godinama dolaze, ne odustaju od zimnice, a i ja mislim i znam da je to isplativije”, kaže Rade.
Zima je pred vratima. Ovu su već obeležili inflacija, štednja, smanjenje troškova i redukovanje potreba, ali za mnoge heroina u domovima je i dalje zimnica. Ona i dalje okuplja porodicu, daje im osećaj sigurnosti, održivosti i otpora prema neizvesnosti. Možda je ove godine koja tegla manje u podrumu, na polici, ali siguran, domaći obrok pun sećanja će i dalje biti u mnogim porodicama sve do proleća.
Naslovna fotografija: Jelena Božić / K2.0.
Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0.
Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.
-
- Ovaj članak je napisan na srpskom/hrvatskom/bosanskom jeziku.