Kosovski sport je u maju 2016. kompletirao svoj prelaz u novo doba. Fudbalski savez Kosova se pridružio Uefi 3. maja, dok je u Fifu primljen deset dana kasnije. Posle niza učlanjenja u značajne međunarodne sportske organizacije 2014. i 2015. — uključujući Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i Međunarodni košarkaški savez (FIBA) — članstvo u Uefi i Fifi je predstavljalo poslednji deo slagalice. Kosovo već duže vreme želi da se takmiči, a 2016. godine je bila godina u kojoj mu je to konačno omogućeno.

Najvažnija tačka godine je nesumnjivo bilo senzacionalno debitovanje Kosova na ovogodišnjoj Olimpijadi. Osmoro kosovskih sportista je otputovalo u Rio da predstavlja Kosovo kao nezavisnu državu prvi put. MOK je pozvao šestoro njih da učestvuju, što su napori ovog komiteta da osigura univerzalnost na igrama nudeći dodatna mesta za države koje su slabo bile zastupljene u prethodnim godinama. Iako nisu osvojili medalje, dodatni kosovski sportisti su svi bili vrlo dobri. Rita Zećiri i Ljum Žavelji su postavili nove rekorde u bazenu, kao i Vijona Krieziu na stazi.

Međutim, najveće nade Kosova da osvoji medalje su uvek polagane u takmičenje džudistkinja, gde su učestvovale dve kosovske sportistkinje koje su se automatski kvalifikovale za igre, Nora Đakova u kategoriji ispod 57kg i Majljinda Keljmendi u kategoriji ispod 52kg.

Dok je Đakova posustala u drugoj rundi, Keljmendijeva se izborila za zlato, porazivši svoje protivnike iz Švajcarske, sa Mauricijusa, iz Japana i Italije na putu ka pobedi kojim je koračala u nedelji za pamćenje početkom avgusta. Bio je to odlučujući dan u neverovatnoj karijeri Keljmendijeve, u kojoj je pobeđivala na svetskim prvenstvima i gde je nazivana najboljom džudistkinjom u svim kategorijama od strane Međunarodne džudističke federacije 2014.

Težak prelaz

Prelaz u novo sportsko doba Kosova drugima nije bio lak. Posle mnogih godina u sportskoj divljini, kosovska infrastruktura i kosovske institucije nisu uvek bile dobro pripremljene za međunarodno takmičenje. Sanjareći godinama o sportskim reprezentacijama i takmičenju kosovskih klubova na evropskim takmičenjima, obožavaoci sada moraju da prilagode svoja očekivanja surovoj realnosti.

Prvi dodir sa stvarnošću se desio početkom ove godine. Rukometaški muški tim Kosova je izgubio četiri igre zaredom u 11 dana  u januaru, zbog čega se nije kvalifikovao za Svetsko rukometaško prvenstvo, završivši na dnu grupe za kvalifikacije.

Muški košarkaški i fudbalski timovi su bili malo bolji. Kvalifikacije za EuroBasket 2017 su održane u trima nedeljama između kraja avgusta i početka septembra. Kosovo nije imalo nijednu pobedu, izgubivši šest igara i završivši na dnu grupe za kvalifikacije.

Iako kvalifikacije za Fudbalski svetski kup u Rusiji 2018. još nisu gotove, mesto za Kosovo na ovom takmičenju je malo verovatno; sa samo jednim poenom osvojenim u četiri igre, Kosovo ponovo zauzima poslednje mesto u grupi.

Muke Kosova se delimično svode na to što je Kosovo sasvim novo u ovoj oblasti. Nije imalo ranijih pokušaja da se kvalifikuje, stalno se postavlja na dno svetskih rangiranja i opet izvuče deblji kraj kada se vuku grupe za kvalifikacije. U kvalifikacijama za EuroBasket 2017, Kosovo je izvučeno u grupi protiv troje od 20 najboljih u Evropi, Slovenija, Ukrajina i Bugarska, dok će se u fudbalu takmičiti sa Hrvatskom, Islandom, Turskom i Ukrajinom, što su četiri tima koja se nalaze među 30 najboljih prema svetskom rangiranju Fife.

Uspinjanje uz ova rangiranja mora da bude prvi cilj kosovskih reprezentacija. Posle pobede u prijateljskom meču i prvog izvlačenja kao priznate strane od Fife, muški fudbalski tim se već popeo za 25 mesta u rangiranju. Svaka pobeda će pomoći ovoj ekipi da se dalje uspinje uz merdevine.

Dokaz za to je već vidljiv na omladinskom nivou u košarci i fudbalu. Nakon što su napredovali od Division C u 2015, kosovski košarkaški tim u kategoriji ispod 16 godina se našao na izuzetno dobrom 14. mestu u Fibinoj evropskoj Division B u kategoriji ispod 16 ove godine, i to iznad daleko većih i bogatijih država, kao što su Rumunija, Norveška i Austrija. Kategorija ispod 18 godina će takođe igrati u Division B u okviru evropskih prvenstava u kategoriji ispod 18 u 2017. godini, nakon što su osvojili treće mesto u plej-ofu protiv domaćina San Marina na ovogodišnjem takmičenju u Division C održanom u julu.

Čini se da i rukomet ima svetliju budućnost. Kosovski tim ispod 18 godina je pobedio tri strane na drugom nivou takmičenja Evropskog prvenstva, završivši na 7. mesto. U međuvremenu, kampanja za kvalifikacije muškaraca za svetska prvenstva 2020. bila je najuspešnija posle nerešenog sa Turskom. Dve utakmice sa Estonijom početkom januara 2017. daju Kosovu dobre šanse da iskuse pobedu.

U ekipi

Nedavno priznati kosovski fudbalski savez je putovao preko neravnina. Uzbuđenje oko Uefinog priznanja je utišano mesec dana kasnije, kada je UEFA za FK Feronikelji i KF Priština rekla da “ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume za izdavanje dozvole”, pa su isključeni iz evropskih prvenstava 2016/17.

Ove vesti su prispele dva dana pre nečega što se smatra odlučujućim fudbalskim mečom prošle ere kosovskog sporta, Albanija protiv Švajcarske u Lensu na Evro 2016. Od 22 igrača koji su počeli u meču, 10 ih je imalo kosovske korene. Kosovu je falio samo jedan igrač od 11 na terenu na evropskom prvenstvu, a svi su igrali u majicama drugih država.

Učešće deset igrača u toj igri ih je kasnije isključilo iz učešća u novoj kosovskoj reprezentaciji, iako su mnogi, uključujući poznatog Granita Džaku, bili nesvesni toga u to vreme. Neizvesnost oko dostupnosti igrača i Fifinog naizgled improvizovanog pisanja propisa dali su Fudbalskom savezu Kosova dodatnu glavobolju u godini koja je, ubedljivo, bila njihova najteža dosad.

Dok su kosovski muški fudbalski klubovi isključeni sa evropskih prvenstava ove godine, KF Hajvalia je otputovala na Kipar u avgustu kako bi učestvovala u kvalifikacionim fazama Lige šampiona Uefe za žene 2016/17. Nakon što je igrala nerešeno sa grčkim PAOK-om i islandskim KI Klaksvikom, Hajvalia je podgrejala ovo takmičenje nakon što je podlegla domaćinima iz Apolona Limasol 1-0 u meču koji je trebalo da pobede.

Kosovski košarkaški timovi su predstavljali državu na regionalnom i kontinentalnom nivou. Sigal Priština je u aprilu osvojio balkansku Međunarodnu košarkašku ligu u drugoj sezoni zaredom, pobedivši Mornara iz Bara iz Crne Gore u finalu. Sigal i KB Peja su se na proleće takođe takmičili u grupnim fazama Evropskog kupa Fibe 2016-17. I jedni i drugi su eliminisani, ali su oboje uspeli da pobede u po jednom meču, zbog čega je broj pobeda kosovskih klubova u takmičenju dostigao četiri.

U 2016. se desilo i najuzbudljivije domaće košarkaško finale u novijoj istoriji, između Peći, koja je u finale ušla nakon što je izgubila samo jedan meč u celoj sezoni, i Sigal Priština, šampiona u prethodne dve sezone. Finale je zahtevalo da se igra svih pet mečeva u seriji, a Priština je na kraju pobedila u poslednjem meču u Peći 65-70, kada je dobila niz od 2-3. Bio je to serijal koji oduzima dah, gde je svaki meč bio napet, dok se prevaga često odnosila u poslednjim sekundima.

Uzvraćanje udarca

Dok su timski sportovi bili u prelaznoj fazi, a uspesi bili postepeni, individualni sportovi su Kosovu dali ranije nezamislivu slavu i obećanje bolje budućnosti.

Armend Džodžaj je u boksu zacementirao svoje mesto kao najbolji muški bokser u zemlji, osvojivši niz međunarodnih takmičenja i uzevši veliku nagradu na međunarodnom takmičenju “Adem Jašari” u Prištini u novembru, pobedivši belgijskog borca Viktora Pelehtagea u finalu. Džodžaj se uspeo na broj 53 u rangiranju Evropske bokserske konfederacije, pa se nada da će uspeh doživeti i na amaterskom Svetskom bokserskom prvenstvu u Hamburgu naredne godine.

U međuvremenu, kosovska zvezda koja se uspinje u boksu preduzela je sledeći impresivni korak u svojoj karijeru koja cveta. Donjeta Sadiku je uspela da iz juniorskog boksa pređe u omladinski boks, pa se i pomerila nivo ispod u kategoriji težine, ali ni jedno ni drugo nije uticalo na njen uspeh.

Sadiku je svojoj prošlogodišnjoj srebrnoj medalji osvojenoj na Ženskom juniorskom bokserskom prvenstvu dodala zlato na septembarskom Evropskom ženskom omladinskom bokserskom prvenstvu u Orduu u Turskoj. I dalje tinejdžerka, Sadiku se razvija u sjajnog borca, a postoji i perspektiva još većeg uspeha, uključujući potencijalnu olimpijsku medalju u Tokiju 2020.

Kosovska zlatna devojka Majljinda Keljmendi će, takođe, intenzivno razmišljati o mogućnostima sledeće Olimpijade u Japanu, posle istorijski važnih nekoliko dana u Brazilu ovog leta. U petak, 5. avgusta, Keljmendijeva je postala prva osoba koja je nosila kosovsku zastavu na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara. Tri dana kasnije, ona je osvojila prvu zlatnu medalju za ovu državu.

Ubrzo posle njene pobede, njene reči, izgovorene kroz suze, izazvale su optimizam u narodu kada je reč o potencijalnoj sportskoj moći Kosova. “Ljudi, a posebno deca na Kosovu, gledaju me kao heroja”, rekla je ona reporterima. “Upravo sam im dokazala da, čak i posle rata, čak i što smo preživeli rat, ako nešto žele, onda to nešto mogu i da imaju. Mogu da budu olimpijski prvaci ako to žele — čak i ako dolazimo iz male zemlje, siromašne zemlje.”
Godina 2016. je pokazala da građani Kosova moraju da budu strpljivi dok čekaju da se sport razvije i procveta na Kosovu, ali je Keljmendijeva živ dokaz da ne bi trebalo postavljati granice za buduće ambicije Kosova.K

Fotografije: Majljinda Hodža & Ade Mula / K2.0.