Nakon nekoliko meseci političkog klevetanja, rešenje za dugotrajni zastoj zbog preuređenja javnog prevoza u Prištini je, izgleda, na vidiku. Nakon maratonske debate u Skupštini opštine Priština, odbornici su se jednoglasno složili da podrže predlog o zajmu kako bi se platilo oporavljanje sistema javnog transporta u glavnome gradu, uključujući kupovinu 51 novog autobusa.

U predlogu se govori o tome da će Opština delovati kao garant dogovora o pozajmici od 10 miliona evra sa Evropskom bankom za razvoj i obnovu (EBRD) i u dogovoru se predlaže da se isti pošalje vladi na potpisivanje od strane Ministarstva finansija.

Današnji napredak se desio nakon pritiska izvršenog od strane političara preko inicijative pokrenute prošle nedelje na „Fejsbuku“ – od strane građana Prištine. Per Prishtinen (Za Prištinu) je pozvala političare da odmah preduzmu korake i prevaziđu zastoj u reformisanju gradskog javnog transportnog sistema.

Prva kampanja ove inicijative, „Potpiši, ministre“, obuhvata peticiju koja poziva ministra finansija, Avdulaha Hotija, da potpiše sporazum koji bi vladu učinio dodatnim garantom poštovanja pozajmice date od EBRD-a. Načelni sporazum je potpisan između EBRD-a, vlade, Opštine Priština i kompanije Trafiku Urban, u avgustu 2015.

Međutim, do danas je malo šta urađeno po pitanju dogovora, dok se Opština Priština i centralna vlada međusobno okrivljuju zbog zakašnjenja. Pitanje prevoza bilo je ključni izvor političke napetosti između Hotijeve stranke LDK, koja je ranije vodila opštinu i koja je oformila koaliciju sa partnerima u centralnoj vladi, i Samoopredeljenja koje je preuzelo kontrolu nad Prištinom 2014. kada je Špend Ahmeti izabran za gradonačelnika.

Ahmeti, koji je naznačio reforme javnog prevoza kao deo svog ključnog predizbornog obećanja, optužio je Hotija i premijera Isu Mustafu za „sabotažu“, tvrdeći da je Opština već uradila svoj deo posla, i da su odlaganja bila namerna i politički motivisana od strane centralne vlade. Govoreći o Zakonu o javnim preduzećima, Ahmeti je ponovio da sve što je potrebno da bi javna preduzeća donosila odluke o skupocenim projektima jeste odobrenje donosilaca odluka u preduzeću i potpis gradonačelnika – obe ove stvari su se dogodile u oktobru 2015.

Međutim, Hoti je insistirao na tome da se lopta sada nalazi na delu terena Opštine, sugerišući da je sporazum prvo trebalo da ratifikuje Skupština opštine Priština pre nego što je potpiše ministar finansija, pa da onda bude ratifikovan od strane dvotrećinske većine u Skupštini Kosova. Nakon nekoliko meseci političkih previranja, ovo pitanje se konačno danas našlo pred Skupštinom Opštine, iako je i dalje nejasno zašto je trebalo da prođe toliko vremena da se ovime pozabave.

Pre nego što je današni napredak napravljen, Ahmeti je tvrdio da već mesec dana poziva na sastanak sa EBRD-om i vladom kako bi se prevazišao zastoj, ali da je vlada odbila da učestvuje u sastanku.

Kako je sada put naizgled utaban za ministra Hotija da može da potpiše sporazum, K2.0 je razgovaralo sa inicijatorom Per Prishtinen, aktivistom, Krenarom Šaljom. On govori o ciljevima ove inicijative, razlozima za kampanju „Potpiši, ministre“ i mogućim budućim koracima koje građanski aktivisti mogu da preduzmu da bi ohrabrili bolju regulaciju sistema javnog prevoza u glavnom gradu.

K2.0: Koji je cilj vaše kampanje „Potpiši, ministre“?

Krenar Šalja: Kampanja nema samo cilj da podigne svest kod građana kada je reč o prevozu u Prištini, već i da izvrši pritisak na vlasti, u ovom slučaju, na Ministarstvo finansija, kako bi potpisali garanciju za pozajmicu od Evropske banke za razvoj i obnovu. Imamo informacije i videli smo dokumenta koje je potpisala banka, koje su potpisali imaoci deonica iz Trafiku Urbana, Opština Priština i Ministarstvo finansija, gde se i navode svi detalji o procedurama. Ministarstvo finansija je načelno prihvatilo sporazum, iako – zbog političkih kalkulacija – Ministarstvo finansija nije potpisalo dokument kojim bi se za Prištinu obezbedili novi autobusi.

Imajući u vidu prethodne rezultate, verujem da nestranački pritisak ne daje rezultate.

Nažalost, LDK ne želi da sve ide dobro u Opštini Priština, jer su tamo izgubili vlast zahvaljujući lošoj vladavini. Sada misle da mogu da se vrate na vlast, ali ako se dese reforme u prevozu, to se neće dogoditi.

Cilj je da mobilišemo sve građane Prištine da se pokrenu i ne dozvole da ova tema izmakne iz debata koje se vode po strankama. Cilj je da podržimo ljude da učestvuju u rešavanju praktičnih problema, jer vidimo da stranke svoj uskogrudi interes stavljaju u prvi plan.

Zašto je ova inicijativa važna?

Vidimo kakav je saobraćaj u Prištini i ljudi se žale kako im treba sat vremena da dođu sa tačke A do tačke B, dok bi trebalo da to bude 5 minuta. To mnogo iritira građane. Mislim da smo srećni što nisu sprovedene socio-psihološke analize da bi se izmerio stres vozača koji učestvuju u prištinskom saobraćaju, jer bi ti rezultati, zajedno sa zagađenjem koje proizvode autobusi, izazvali politički zemljotres.

Lokalna samouprava je 2013. promenjena da bi se grad transformisao. Gradska uprava ima mnogo manjkova i mi nismo srećni s njom, i kao rezultat toga, civilno društvo misli da jedan od najvažnijih projekata koji je obećala lokalna samouprava mora da nastavi s radom, jer mi kao građani Prištine ne smemo biti žrtve ove tribalne doktrine „da komšiji crkne krava“. Mi smo zainteresovani za regulaciju saobraćaja i potpunog sprovođenja svih obećanja datih od Opštine Priština.

Po čemu se vaša inicijativa razlikuje od drugih i kako ćete obezbediti da ona ne ostane samo još jedna kampanja na „Fejsbuku“ koja ne ide van toga?

Bilo je nekoliko slučajeva na Kosovu u kojima su pritisak, organizacija i zagovaranje pomogli da se postignu neki rezultati. Prvi primer je rektor[Univerziteta u Prištini], a drugi je davanje otkaza [bivšem zameniku premijera Aleksandru] Jablanoviću. Verujem da će ovo biti treći primer, iako mislim da neće biti masovnih protesta.

S druge strane, smatram da će ovo biti dokaz za to da su kosovski građani aktivni i da nisu zadovoljni samo nezavisnošću, jer to nije dovoljno. To se mora sprovesti i biti vidljivo na osnovnim nivoima; moramo graditi povrh države i da zahtevamo opipljivije rezultate. U prethodnih sedam meseci, mnogo pažnje je usmereno Zajednici [opština sa srpskom većinom] i sporazumu o [graničnoj] demarkaciji sa Crnom Gorom; u međuvremenu smo zaboravili probleme koji su bliski kući i deo svakodnevne rutine, probleme koji čine da životi građana budu posebno teški.

Danas smo naizgled videli korak napred u pravcu otklanjanja zastoja po pitanju javnog prevoza? Kakva je budućnost kampanje „Potpiši, ministre“?

Naš cilj je da prikupimo što je više moguće potpisa; nismo postavili ograničenje. Planiramo da koristimo druge oblike vršenja pritiska. Mislim da građanski pritisak po ovom pitanju neće da nam dozvoli da zaustavimo ovu inicijativu.

Kada ministar to potpiše, pritisak će se vršiti na Opštinu jer su oni uglavnom odgovorni za regulisanje saobraćaja. Očigledno je da naša kampanja neće stati ni posle potpisivanja ovih sporazuma. Naša kampanja će prestati tek onda kada vidimo da je urbani saobraćaj u Prištini sasvim regulisan. Dakle, ko god bude na vlasti, smatraćemo ih odgovornim, a u ovom slučaju je Opština ta koja je najviše odgovorna, ali je lopta sada na delu terena ministarstva. U trenutku kada ministarstvo potpiše garanciju, lopta će biti na delu terena Opštine, pa ćemo nastaviti da na njih vršimo pritisak putem zagovaranja i drugih sredstava.

Odobrenje zahteva Skupštine Opštine je korak napred. Iako će sledeći korak biti odobrenje od vlade… Pa se naša misija još nije završila. Moramo da nastavimo vršiti pritisak na njih dok ministar ne potpiše.

Peticija će nastaviti da cirkuliše, i naša misija će se nastaviti dok ministar ne potpiše, jer bi se moglo desiti da se sve ponovo odugovlači, pa tako naša misija ne može danas da se privede kraju.

Kojim drugim problemima će se inicijativa Per Prishtinen pozabaviti?

Drugo pitanje na dnevnom redu je usvajanje Zakona o Prištini [u skladu sa ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi, glavni grad bi trebalo urediti posebnim zakonom koji mu dodeljuje veće nadležnosti u poređenju sa ostalim gradovima na Kosovu]. Pritisak ne bi trebalo da jenjava dok naši građani ne vide ključne promene u našem saobraćaju.

Samoopredeljenje je podržalo vašu inicijativu. Može li vaša misija da bude protumačena kao partijska politika?

Mislim da naša misija ima izuzetno građanski, konkretni i pragmatički cilj. Činjenica da građanski pokret postoji predstavlja problem nekima, pa su pokušavali da sabotiraju svaku građansku inicijativu. Ove tendencije nas neće zaustaviti, i nastavićemo da se krećemo građanskim putem, jer znamo da bi većina stanovnika Prištine imala koristi od uređenog saobraćaja, bez obzira na njihove političke stavove; i porodica ministra bi imala koristi od toga, jer i ona živi ovde. Vodićemo ovu kampanju podizanja svesti kako bismo ga naterali da potpiše garancije, jer se Ministarstvo finansija već saglasilo s time.

Mislim da ne postoje neutralni ljudi, jer smo svi mi u nekom smislu politički opredeljeni građani, ali nismo povezani sa političkim partijama, a to je najvažnije. U međuvremenu pozivam sve građane da budu politički opredeljeni. Činjenica da možete da platite porez čini vas politički opredeljenim građaninom. Mislim da je to pitanje toga da li ste politički aktivni ili ne. Takve inicijative se ne tiču samo regulisanja saobraćaja, već i praćenje nekih dobrih primera kako bi onda drugi građani organizovali pokrete koji su pragmatični i u interesu građana.
Pritisak koji građani vrše na vlasti nikada ne može biti negativan. On uvek ima pozitivnu stranu.K

Ovaj intervju je sproveden na albanskom.