Decembra 2015, potpisivanjem Pariškog sporazuma, 195 zemalja se obavezalo da će “ograničiti povećanje temperature na 1,5 odsto Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe”.

Međutim, u nekim gradovima u Evropi, ovaj prag je već pređen, kao što pokazuju podaci koje je analizirala i publikovala Novinska mreža za evropske podatke (EdjNet).

EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECSPV), koji meri meteorološke podatke kombinujući informacije iz različitih izvora (meteorološke stanice, meteorološke balone, bove i satelitske opservacije).

Inovativne tehnologije su omogućile istraživanje meteoroloških modela za period duži od jednog veka, jer ove tehnologije harmonizuju informacije iz hiljadu različitih izvora informacija i omogućuju poređenja u vremenu i prostoru. Podaci u obzir uzimaju informacije od 1900. godine do 2017. i obuhvataju više od 500 evropskih gradova, uključujući 78 urbanih centara na Balkanskom poluostrvu.

Relevantan pokazatelj klimatskih promena jeste broj toplih dana izmerenih svake godine. Kriterijum prema kom se jedan dan smatra ‘toplim’ zavisi od grada i izmerene prosečne temperature. Na primer, dani se smatraju ‘toplim’ ako, u dvadesetčetvoročasovnom periodu, prosečna temperatura prelazi 25 stepena Celzijusovih u Prištini, 28 stepena Celzijusovih u Tirani i 26 Celzijusovih u Skoplju. Uzimajući ovo u obzir, broj toplih dana izmeren svake godine duplira se na celom Balkanskom poluostrvu.

Postoje i neki ekstremniji slučajevi širom regiona. U Splitu, gde prosečne temperature treba da pređu 27 stepena u dvadesetčetvoročasovnom periodu da bi se kvalifikovale kao topao dan, broj toplih dana na godišnjem nivou prešao je od proseka od 0,35 godišnje u 20. veku do 13,5 u 21. stoleću.

Broj toplih dana u Tirani na godišnjem nivou porastao je sa proseka od oko 1,5 u 20. veku na više od 8 godišnje od 2000. godine, dok je u Prištini prosečan broj toplih dana više nego učetvorostručen — sa 0,86 na godišnjem nivou u 20. veku na više od 3,5 u 21. veku.

Više temperature dovode do porasta nivoa mortaliteta, gde su starije osobe i novorođenčad u opasnosti. Na primer, toplotni talas u Evropi avgusta 2003. ubio je više od 52.000 osoba, prema organizaciji stručnjaka (think tank) Institut za zemaljske politike (Earth Policy Institute).

Istraživanje je pokazalo da, kada se dnevne prosečne temperature povećaju iznad 22 stepena Celzijusovih, smanjuju se kognitivne sposobnosti kod bolesne školske dece, posebno u oblasti matematike. Na Kosovu, prosečni broj ‘toplih’ školskih dana godišnje povećan je za skoro četiri puta u Prištini i Prizrenu između dva veka. Od proseka od oko jednog školskog dana godišnje u 20. veku u oba grada, oba sada imaju prosek od oko četiri.

Faktori rizika u regionu

“Klima se menja na celom kontinentu, ali je zapadnobalkanski region posebno ranjiv”, Radovan Nikčević, stručnjak iz Regionalnog saveta za saradnju (RSS), ističe u intervjuu za partnera Kosova 2.0, Oservatorio Balkani Kaukazo (Osservatorio Balcani Caucaso, OBCT).

RSS je nedavno objavio studiju koja predviđa rast temperature na Zapadnom Balkanu između 1,7 stepena do 4 stepena Celzijusovih do kraja veka.

Faktori koji čine da ovaj fenomen posebno postane zabrinjavajuć za ovaj region, prema Nikčevićevom mišljenju, uključujući odlaganja u sprovođenju evropskih propisa o ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju klimatskim promenama.

“I dalje postoji snažna fragmentacija: vrlo različite politike, zakonodavni okviri i metodi nadzora u regionu otežavaju borbu protiv klimatskih promena”, objasnio je on. “Štaviše, ekonomski razvoj je nesporni prioritet u regionu: Upravo zato je borba protiv klimatskih promena izostavljena, odgođena za bolja vremena. Na kraju, iskustvo i vešti ljudski kapaciteti u ovoj oblasti izostaju kada je reč o relevantnim institucijama.”

Studija RSS zaključuje da postoji potencijalni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, zdravlje građana, degradaciju šumskih područja i povećanje broja poplava.

Uz izuzetak Kosova, države regiona su sve potpisnice Pariškog sporazuma, koji obavezuje države da smanje emisije usvajajući planove za ublažavanje posledica, a koji se bave uzrocima promena. Pored ograničenja koja su propisana Pariškim sporazumom, u nekim opštinama učestvuju i grasrut inicijative, poput Konvencije EU o podršci gradonačelnika klimi i energetici: potpisnici su Niš, Tirana, Podgorica, Skoplje i 15 gradova u Bosni i Hercegovini.

Štaviše, usvajanje planova za prilagođavanje ima za cilj da se uvede bolje upravljanje već postojećim vidljivim efektima klimatskih promena. Kako bi se bolje razumeo napredak napravljen prilikom usvajanja Lokalnih klimatskih planova (LKP), konzorcijum EdjNet prikuplja informacije o usvojenim politikama prilagođavanja ili onima koje će lokalne vlasti u Evropi tek da usvoje.

Napomena urednika: Ovaj članak je korigovan zbog niza materijalnih grešaka nastalih zbog pogrešknih podataka koji su pruženi a tiču se 38 gradova, uključujućči Skopje i Prizren. Za više informacija vidi ovdje. [logo]

Ovaj izveštaj je sačinila Novinska mreža za evropske podatke. Dodatno izveštavanje obavili Fitim Saljihu (Salihu) i Džek (Jack) Robinson.

Naslovna fotografija: Besnik Bajrami / K2.0.

Zagrevanje Zapadnog Balkana

Novi podaci ukazuju na to da temperatura u balkanskim gradovima raste.

European Data Journalism Network EDJN

Zagrevanje Zapadnog Balkana

Novi podaci ukazuju na to da temperatura u balkanskim gradovima raste.

European Data Journalism Network EDJN