Kosovska policija je 29. marta 2018, u žurbi i pod velom tajne, odvela šestoricu turskih državljana iz njihovih domova, izvela ih iz automobila ili sa radnih mesta, prevozeći ih na Međunarodni aerodrom u Prištini, odakle su transportovani u Tursku. Ova tajna operacija zasnivala se na saradnji između kosovske i turske obaveštajne službe — premda se bazira i na kontroverzama.

Politički lideri na Kosovu prvobitno nisu znali da li da preuzmu zaslugu za ovu operaciju ili da se distanciraju od tog poduhvata onda kada su građani, ljudskopravaški aktivisti i zvaničnici stranih država, osudili taj čin.

Ova dešavanja su rezultirala smenom kosovskog ministra unutrašnjih poslova i šefa obaveštajne službe. U istrazi, koju je o ovoj aferi sproveo skupštinski anketni odbor, utvrđeno je na desetine kršenja kosovskih zakona, dok je protiv više od 20 pripadnika policije podignuta krivična prijava.

Ipak, ni dve godine nakon izručenja, šestorica nastavnika su i dalje zatvoreni — a neki i dalje čekaju suđenje — u turskim pretrpanim zatvorima, dok ljudskopravaške grupe upozoravaju da su ovi objekti posebno problematični u vreme pandemije kovida-19.

Porodice deportovanih i dalje čekaju zadovoljenje pravde, u bilo kom obliku.

Od nastavnika do ‘terorista’

Dok su se hapšenja odvijala oko sedam sati ujutru tog sudbonosnog dana, nije bilo jasno šta se dešava; postepeno su počele da se probijaju informacije o hapšenju nastavnika.

Do 10 časova, iako su mediji uporno postavljali pitanja, zvanični odgovori i dalje nisu bili uverljivi.

“Policija sprovodi operaciju”, izjavio je portparol Kosovske policije Baki Keljani (Kelani) za BIRN. “[Javnost će] biti pravovremeno obaveštena o ostalim detaljima.”

Oko tri sata kasnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) izdalo je saopštenje za medije u kome se navodi da su “boravišne dozvole [izdate turskim državljanima] ukinute” iz bezbednosnih razloga i da se “nastavljeni boravak ovih građana smatra nezakonitim”.

Sadašnji i nekadašnji učenici, kao i bivše kolege turskih nastavnika ubrzo su se okupili da protestuju u Prištini. Ovi protesti su trajali satima, dok su predstavnici institucija nevešto objašnjavali ono što se zbilo, premda sama lokacija deportovanih muškaraca nije bila poznata.

Učenici i kolege nastavnika ubrzo su se okupili na protestu nakon hapšenja šestorice nastavnika, zahtevajući njihovo oslobađanje. Fotografija: Džek Bučer (Jack Butcher) / K2.0.

Članovi porodice i podržavaoci okupili su se naredne noći na ulasku u prištinski aerodrom, zahtevajući transparentnost, a nakon što su se pojavile glasine o tome da nastavnike drže u starom aerodromskom hangaru. Kasnije je potvrđeno da su ovi muškarci, u stvari, deportovani u Tursku samo nekoliko sati po hapšenju.

U tom trenutku, premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj i predsednik Hašim Tači (Hashim Thaçi) tvrdili su da nisu bili upoznati sa ovom operacijom, dok je Haradinaj najavio smenu ministra unutrašnjih poslova Fljamura Sefaja (Flamur Sefaj) i direktora Kosovske obaveštajne službe (KOS) Dritona Gašija (Gashi). Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdoğan) narednog dana je održao govor u kom je osudio negativne komentare i zahvalio Tačiju na deportaciji.

Šestorica deportovanih bili su povezani sa pokretom koji predvodi utjecajni turski učenjak u oblasti religije i propovjednik Fetulah Gulen (Fethullah Gülen), koji se nalazi u progonstvu u SAD. Od pokušaja državnog udara 2016. u Turskoj, Erdogan je okarakterisao Gulenov pokret kao “Fetulahistička teroristička organizacija” te je preduzeo niz mera da suzbije delovanje onih koje smatra svojim protivnicima; Gulen je porekao učešće u pokušaju izvršenja državnog udara. 

Džihan Ozkan (Cihan Özkan), Kahraman Demirez, Hasan Husein Gunakan (Hüseyin Günakan), Mustafa Erdem, Osman Karakaja (Karakaya) i Jusuf (Yusuf) Karabina, od kojih su svi na Kosovu imali porodicu i posao, sada su pritvoreni u Turskoj.

Među brojnim kontroverzama koje karakterišu ovu aferu, Hasan Husein Gunakan je, navodno, deportovan greškom, jer institucije nisu naložile njegovo izručenje. Papirologija je bila spremna za izručenje Hasana Huseina Demira koji se, prema rečima njegovih advokata, sada nalazi u jednoj evropskoj zemlji, gde mu je odobren azil.

Porodice i advokati poručuju da oni nikada nisu zvanično obavešteni o lokaciji šestorice i da im nije dozvoljeno da sa njima razgovaraju. Iz Kosovske policije su advokatima deportovanih rekli da se razlog za hapšenje bazirao na proceni KOS-a da ovi turski građani predstavljaju opasnost po bezbednost, što je optužba koju članovi porodica žestoko demantuju.

U međuvremenu, deportacije, bez sudskog procesa, državi u kojoj se ovi muškarci suočavaju sa “ozbiljnim rizikom od mučenja”, žestoko su osudile svetske ljudskopravaške organizacije.

Govoreći u ime članova porodica sin Hasana Huseina Gunakana, Mustafa, izjavio je za K2.0 krajem 2019. da su turske vlasti osudile Ozkana i Karakaju na sedam godina i šest meseci u zatvoru; Demirez je osuđen na osam godina i devet meseci, dok je Gunakan dobio zatvorsku kaznu u visini od osam godina i 45 dana.

Potvrđujući brojne kritike, koje su ljudskopravaške grupe i međunarodni posmatrači upućivali na račun turskog pravosudnog sistema, Mustafa Gunakan kaže da niko od ovih muškaraca nije dobio fer suđenje.

“Za optužbe nisu predstavljeni nikakvi dokazi”, rekao je. “Kazne izrečene na suđenju zasnivaju se na pretpostavkama, a ne dokazima.”

Istovremeno, Karabina i Erdem neki su od brojnih političkih zatvorenika u Turskoj koji i dalje čame u pritvoru dok već dve godine čekaju suđenje.

U vreme svetske pandemije, članovi porodica kažu da su posebno zabrinuti za zdravlje svojih voljenih, jer broj slučajeva zaraženih kovidom-19 u Turskoj raste alarmantnom stopom, pa tako nesanitarni uslovi i pretrpani kapaciteti turskih zatvora mogu da dovedu do toga da se oni pretvore u leglo zaraze.

Amnesti internešenel (Amnesty International) i druge ljudskopravške organizacije koje nadgledaju rad turskih pravosudnih organa pozivaju državne vlasti da “iskoriste ovu priliku i nepravedno zatvorene ljude hitno oslobode” iz zatvora, gde se njihovo dobro zdravlje ne može smatrati datošću. 

“Hiljade ljudi se nalaze iza rešetaka samo zato što su praktikovali svoje pravo na slobodu izražavanja i slobodu mirnog okupljanja. Oni se sada suočavaju i sa ogromnim potencijalnim zdravstvenim problemima”, stoji u zajedničkoj izjavi od prošle nedelje.

Kao odgovor na zdravstvenu pretnju, turske vlasti planiraju da prevremeno oslobode makar jednu trećinu od oko 300.000 zatvorenika u ovoj zemlji. Međutim, iako novi nacrt zakona predviđa oslobađanje onih koji su osuđeni za ubistvo bez predumišljaja i organizovani kriminal, on ne obuhvata političke zatvorenike, kao što su šestorica deportovanih sa Kosova.

Igra mačke i miša

Porodice ovih muškaraca i dalje žive na Kosovu. Neki su zatražili azil i ušli u poslednju fazu procedure za dobijanje izbegličkog statusa.

Za sve to vreme biju sudsku bitku sa kosovskim institucijama.

Advokat porodica, Urim Vokši (Vokshi), tužio je MUP za opozivanje boravišne dozvole, Kosovsku policiju za to što je izdala naloge za deportaciju i Apelacionu komisiju za strance (AKS) za to što je odbila da poništi odluke o izručenju. Međutim, vladini advokati u svakoj fazi procesa osporavaju tužbe, pa se tako ovi slučajevi razvlače po sudovima.

K2.0 je analiziralo 16 najskorijih sudskih presuda o deportacijama.

Osnovni sud i Apelacioni sud kontinuirano presuđuju da te odluke nisu zasnovane “ni na jednom konkretnom dokazu” i “imaju takve nedostatke zbog kojih se njihova zakonitost ne može uzeti u obzir”.

U nekim slučajevima, sudije su primetile da u papirologiji Ministarstva unutrašnjih poslova nema imena osobe koja ih je potpisala i da tamo ne stoji neophodni broj protokola.

Vokši kaže da bi, pri čitanju takvih obrazloženja, institucije trebalo da ponište njihove odluke. Međutim, odluke o poništenju boravišnih dozvola i izdavanju naloga za deportaciju i dalje su na snazi. 

Advokat Urim Vokši, koji zastupa porodice deportovanih, inicirao je sudski postupak protiv MUP-a, Kosovske policije i Apelacione komisije za strance. Fotografiju ustupio Urim Vokši.

Advokat objašnjava da će u sličnim slučajevima, kada institucije zadužene za administraciju ne izdaju nove odluke u skladu sa prvobitnim primedbama suda, one morati da se vrate na sudove posredstvom novih tužbi. Tek u tom trenutku sudovi mogu da procene osnovanost tužbe. U slučajevima o kojima je ovde reč, sudovi još nisu dospeli u fazu donošenja konačnih odluka o osnovanosti ovih slučajeva.

Državna advokatska kancelarija Kosova (DAK), koja zastupa državne institucije na sudovima, insistira na tome da su sve odluke MUP-a, Kosovske policije i AKS-a zakonite te je podnela odgovore na sve tužbe protiv kosovskih institucija, uključujući slanje žalbe Apelacionom sudu u tri slučaja.

DAK je svaki put, u usmenom i pisanom obliku, zahtevao da se tužbe “odbace kao neosnovane” ili da se “odbace kao neblagovremene”.

U skladu sa svojom argumentacijom, advokati DAK-a su pokušali da na sudu predstave bezbednosne procene KOS-a za šestoricu turskih državljana; oni kažu da u tim procenama stoji da su Džihan Ozkan, Kahraman Demirez, Mustafa Erdem, Osman Karakaja, Jusuf Karabina i Hasan Husein Demir (koji nije deportovan) predstavljali potencijalnu opasnost za Kosovo.

Međutim, kako su procene klasifikovane kao “tajne”, pa njih tako advokati porodica nisu mogli da vide, sudije su odbacile procene kao dokaz, navodeći da sudovi ne mogu da zasnivaju svoje presude na “dokazu za koji [predstavnici svih] strana nisu mogli da daju izjavu”. 

Sumnja se i u to da li bi ova dokumenta zaista trebalo da budu klasifikovana kao tajna te postoje sumnje i u validnost odluka da se turski državljani liše boravišne dozvole i deportuju, a nakon što je bivši direktor KOS-a, Driton Gaši (Gashi), izjavio na sednici odbora Skupštine Kosova da oni nisu bili ni nasilni ni teroristi.

Kada je K2.0 stupilo u kontakt sa njima, iz MUP-a i DAK-a su izjavili da ne mogu da komentarišu tekuće slučajeve koji se i dalje nalaze u sudskom procesu. AKS i Kosovska policija nisu odgovorili ni na jedno pitanje Kosova 2.0.

Krivična istraga

Upravni predmeti koje su porodice iznele protiv kosovskih vlasti svakako neće osloboditi njihove voljene iz turskih zatvora. Sa ograničenom mogućnošću za oslobađanje ovih muškaraca, sudski proces, ipak, ima svoj značaj u smislu da porodice dobiju makar neko zadovoljenje pravde.

To bi, takođe, moglo da ima uticaja na svaki potencijalni krivični postupak protiv radnika institucija na Kosovu koje su učestvovale u procesu deportacija, jer bi validnost odluka koje donesu zvaničnici verovatno bila preispitana na sudu.

Ljabinot Ljepoštica (Labinot Leposhtica), koordinator za nadzor rada sudova i pravnik u BIRN-u, kaže da su državni službenici, koji se već suočavaju sa određenim krivičnim postupcima, ranije pokušavali da iskoriste tekuće postupke u svoju korist tako što su tvrdili da je određeno pitanje već uzeto u razmatranje na drugom sudu.

Ljabinot Ljepoštica kaže da državni službenici, koji se suočavaju sa krivičnim postupcima, mogu pokušati da upotrebe tekuće postupke u svoju korist. Fotografija: BIRN.

“Sud svakako uzima u obzir da li se njegov predmet ispitivanja, u smislu krivičnog dela, već obrađuje u drugom [npr.] parničnom postupku”, kaže Ljepoštica, dodajući da Tužilaštvo može lako da negira ovakve tvrdnje “ako je već pribavilo snažne dokaze koji ukazuju na motiv i nameru ovih osoba da zloupotrebe svoj položaj”. 

Jedine krivične prijave podignute zajedno sa Tužilaštvom do dana današnjeg, a koje se odnose na deportacije, bile su na račun osoblja Kosovske policije. Inspektorat Kosovske policije je 15. avgusta 2019. podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu protiv 22 osobe. Specijalno tužilaštvo Kosova je za K2.0 izjavilo da je ovaj slučaj u istrazi, ali su odbili da daju dodatne komentare.

Iz Inspektorata su poručili Kosovu 2.0 da se prijave odnose na “Zloupotrebu službenog položaja ili vlasti” (krivično delo za koje je zaprećena novčana ili trogodišnja zatvorska kazna) i “Nezakonito lišavanje slobode” (za šta je zaprećena kazna između jedne godine i osam godina zatvora).

Ishod istrage policijskog inspektorata povezan je sa drugim, odvojenim procesom vođenim u Skupštini Kosova, koja je u julu 2019. usvojila izveštaj specijalnog anketnog odbora.

Odbor je intervjuisao 25 državnih zvaničnika, uključujući predsednika Hašima Tačija i premijera Ramuša Haradinaja. Ostali koji su se nalazili na visokim državnim funkcijama u vreme deportacija — kao što su ministar transporta i infrastrukture Palj Ljekaj (Pal Lekaj), ministar unutrašnjih poslova Fljamur Sefaj, direktor KOS-a Driton Gaši i generalni direktor Kosovske policije Špend Madžuni (Shpend Maxhuni) — takođe su intervjuisani na odboru, a isto se desilo i pojedinačnim direktorima u policiji i MUP-u.

Izveštaj je utvrdio da je bilo kršenja zakona u skoro svim fazama procesa, a ukupno 31, uključujući kršenje zakona, podzakonskih akata, Krivičnog zakonika i konvencija o ljudskim pravima koje su utkane u ustav ove zemlje.

Najflagrantnije kršenje zakona se odnosi na neprimenu principa non-refoulement (koji zabranjuje proterivanje pojedinaca državama za koje se smatra da bi u njima mogli da budu mučeni), na “automatsko sprovođenje zahteva KOS-a” u režiji MUP-a, direktno učešće KOS-a u operaciji Kosovske policije, čime je omogućeno da šestorica budu deportovana bez odgovarajućih putnih dokumenata, a da pritom uhapšeni nisu obavešteni o svojim pravima.

Celokupna afera — i parlamentarna istraga koja je usledila — takođe je otvorila važna pitanja o funkcionisanju kosovske obaveštajne agencije i o sposobnosti demokratskih institucija da od nje zahtevaju odgovornost.

Vladin portparol Perparim Krieziu (Përparim Kryeziu) kaže da su izmene zakona potrebne da bi se omogućio veći demokratski nadzor kosovskih bezbednosnih službi. Fotografija: Patrik Domi, Kabinet premijera.

Da bi se dozvolio značajniji parlamentarni nadzor nad radom ove agencije, sadašnja vlada u ostavci tvrdi da Kosovo treba da promeni Zakon o KOS-u.

Portparol sadašnje vlade u ostavci, Perparim Krieziu, kaže da je anketni odbor imao manje svedoka i dokumenata dobijenih od KOS-a nego što mu je bilo potrebno. Takođe kaže da direktor KOS-a ima “apsolutnu diskrecionu moć” u odnosima sa skupštinom, jer ta osoba može da bira da li će ili neće otkriti informacije ili svedoke bilo kom redovnom skupštinskom odboru ili anketnoj komisiji.

“To znači da direktor KOS-a ima potpuno pravo i zadnju reč da odvrati svaku istragu protiv sebe ili agencije — da može da odbije da skupštini obezbedi pristup informacijama koje su joj potrebne za sprovođenje istrage”, rekao je on. “Vlada smatra da je ovakva diskreciona moć neprihvatljiva, imajući u vidu da skupština nema najviše ovlašćenje pri nadzoru rada KOS-a i njenog direktora.”

Kako se država suočava sa ustavnom krizom zbog prošlomesečnog glasanja o nepoverenju vladi i sa naporima da se ograniči pandemija kovida-19, čini se malo verovatnim da će u dogledno vreme uslediti izmene zakona o nadzoru rada KOS-a.

U međuvremenu, porodice turskih nastavnika, koji su bez upozorenja bili deportovani, nadaju se da će pravda makar unekoliko biti zadovoljena.

“Samo želimo da se tekuća istraga o šest deportacija okonča što je pre moguće, bez ikakvog dodatnog kašnjenja”, poručuju.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.