U Zakonodavnom programu, koji je izradila Vlada Kosova za ovu godinu, navodi se da će Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu biti poslat Skupštini Kosova 30. juna 2023. kako bi se nastavilo dalje. Ovo je delovalo nadu, s obzirom da je od 2012. godine Vlada Kosova, odnosno tada Ministarstvo rada i socijalne zaštite, započela proces izmena i dopuna ovog zakona.
Uprkos tome, od tada, uzastopne vlade, iz različitih razloga — uključujući nedostatak političke stabilnosti — nisu uspele ni da poguraju usvajanje novog Zakona o radu, niti da unaprede postojeći zakon, što je i samo po sebi bilo tek 2010. godine, između ostalog i zbog teškog stanja pre rata na Kosovu, a zatim i zbog drugih uzastopnih poteškoća u izgradnji države Kosovo, koje su nastale kao posledica rata.
Nakon završetka rata i uspostavljanja UNMIK-a, posmatračke misije Ujedinjenih nacija, radni odnos je prvo regulisan Uredbom UNMIK-a o Osnovnom zakonu o radu. Kroz njega su regulisani aspekti kao što su ugovor o radu, zabrana diskriminacije ili godišnji odmor. Nivo regulacije u ovom dokumentu je bio osnovni.
Privremene samoupravne institucije su nakon osnivanja 2002. godine uložile napore da izrade Zakon o radu zasnovan na legitimnosti novih institucija, ali je niz prepreka, poput visokih finansijskih troškova i još uvek neodržive ekonomije, otežavao taj proces. Konačno posle mnogo napora, Skupština Kosova 2010. godine usvojila je Zakon o radu pod vladom bivšeg premijera Hašima Tačija.
Od tada je radni odnos na Kosovu regulisan ovim zakonom, koji nije menjan 13 godina. Zakon o radu morao je da se donese na sednici Skupštine Kosova 30. juna. Međutim, bliži se kraj godine, a Vlada, koja je i programom vlasti predvidela reviziju zakonskog okvira za radnička prava, nije ispunila ni program ni svoju zakonodavnu agendu.
Nove okolnosti, zastareli zakon
U principu, zakonodavci bi trebali biti pažljivi prema promenama, pratiti ih i obezbediti da usvojeni zakoni budu u službi građana i da odgovore na njihove potrebe u odnosu na opštu društvenu i ekonomsku situaciju.
Zakon o radu je stupio na snagu samo dve godine nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Mnogo je bilo drugačije. Tokom 13 godina, društveno-ekonomska situacija u svetu i na Kosovu se radikalno promenila. Mnoge od ovih promena direktno utiču na radnike, njihov odnos sa poslodavcima i njihov ukupni položaj u privredi i društvu.
Ekonomska kriza 2008. godine, među najvećim i najdužim u istoriji, izazvala je velike probleme radnicima širom sveta. Slabe ekonomije poput kosovske bile su pogođene efektima ove krize, posebno imajući u vidu da je kontekst na Kosovu usko povezan sa evropskim u mnogim aspektima, uključujući doznake vredne stotine miliona svake godine, koje dolaze iz dijaspore.
U međuvremenu, za tri godine, u periodu 2012-2015, više od 130.000 Kosovara je migriralo u Zapadnu Evropu uglavnom iz ekonomskih razloga. Zanimljiva statistika je da su uprkos krizi u Evropi, doznake na Kosovo porasle čak i tokom godina oporavka od krize, što pokazuje rastuću potrebu za finansijskom podrškom ljudi na Kosovu.
Nadalje, trogodišnji period od 2017. do 2019. godine karakterizirao je viši i stabilniji ekonomski razvoj. Prema podacima Svetske banke, privreda Kosova zabeležila je rast od 4,4% u 2017. godini , 4,2% u 2018. i 4,4% u 2019. godini.
Međutim, pandemija Kovid-19 i sve što je sa njom proizašlo izazvalo je jedan od najvećih ekonomskih izazova u modernoj istoriji. Istovremeno, ovaj izazov je izvukao na površinu postojeće nedostatke na tržištu rada i pokrenuo nove potrebe. Kako se privreda zaustavila zbog strogih ograničenja koja su stupila na snagu, mnogi radnici su ostali bez posla, dobivši malu ili nikakvu podršku od strane preduzeća i institucija.
Među onima koji su bili najviše pogođeni bili su radnici na neformalnom tržištu, koji su bili dodatno osiromašeni u svojoj nemogućnosti da pristupe hitnim paketima, koji su ionako kritikovani da su siromašni sami po sebi. To bi trebalo da posluži kao važan zamah za promene u zakonodavnom pristupu pravima radnika.
Nadalje, nastali poremećaji u proizvodnji i lancu snabdevanja izazvali su velika kretanja cena na tržištima, direktno utičući na dobrobit preduzeća. U međuvremenu, radnik je pogođen na dva nivoa. S jedne strane, mogućnosti na tržištu rada bile su sužene zbog izazova kroz koje su prolazila preduzeća; s druge strane, rast cena smanjio je njihovu kupovnu moć.
Povećanje inflacije nastavljeno je i nakon prestanka efekata pandemije usled ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, koja je u velikoj meri pogodila Kosovo zbog njegove velike zavisnosti od uvoza. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, inflacija je tokom 2022. godine bila skoro 12%. Rast cena je nastavljen tokom cele 2023. godine, a inflacija sada iznosi oko 4%.
Pored potrebe da zakoni budu što je moguće ažurniji sa potrebama na terenu, pomenuti događaji poslednjih godina potvrdili su potrebu za zakonom o radu koji se bavi problemima i koji je u skladu sa normama i principima zakonodavstva Evropske unije (EU).
Kompromis kvaliteta
Radnice i radnici su nepremostivi deo preduzetničkog lanca koji donosi razvoj poslovanja i ekonomski rast. U javnom i privatnom sektoru, Kosovo broji oko 350.000 radnica i radnika. Kako se dinamika u vezi sa radnicima promenila i Kosovo se suočilo sa događajima koji su ozbiljno doveli u pitanje opšti položaj radnika, radnička prava na institucionalnom nivou nisu pretrpela značajnije poboljšanje.
I pre ulaska u težak period pandemije, jedan broj organizacija civilnog društva (OCD) uspeo je da napravi nacrt na visokom nivou kao predlog Zakona o radu, koji bi, ako se preinači u zakon, obuhvatio deo problema sa kojima se suočavaju radnici, te bi bio u skladu sa duhom i direktivama zakonodavstva EU, zakonodavnog okvira kojem Kosovo teži da se prilagodi na putu evropskih integracija.
Ovaj nacrt se zasniva na direktivama preuzetim iz zakona EU. Direktive pružaju pravnu zaštitu za mnoge aspekte zapošljavanja, uključujući ugovorni odnos između poslodavca i zaposlenika, mere koje podstiču poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i radnica koje su nedavno rodile ili doje, sve do određenih aspekata radnog vremena, kolektivnih viškova i drugo.
Nacrt koji je predložila OCD detaljno reguliše pitanja radnih prava, a to se vidi iu obimu članaka koje nudi. Predloženi nacrt sadrži 235 stranica, a važeći zakon ima ukupno 29 stranica.
Takođe, razvojem sektora informacionih tehnologija i uticajem testiranja kao posledica Kovida, poslednjih godina se značajno povećao broj zaposlenih koji rade putem interneta, bilo za domaće kompanije ili za kompanije u inostranstvu, što je tehničkim terminom rada poznato kao „rad od kuće“ ili teleworking. Strane kompanije delegiraju obim posla u druge zemlje u zamenu za niže naknade za radnike u odnosu na zemlje u kojima kompanije posluju, u radnom odnosu poznatom kao outsourcing.
Zakon koji je predložila OCD obrađuje brojne aspekte rada od kuće posebnim članom, dok važeći Zakon o radu nema element koji štiti ovu kategoriju radnika. Trenutni zakon je u ovom trenutku anahron, još jedan argument za potrebu donošenja novog zakona umesto laganog menjanja starog.
U zakonodavstvo EU je 2019. godine integrisana direktiva o ravnoteži između poslovnog i privatnog života, koja ima za cilj da unapredi različite aspekte prava na odmor i fleksibilno radno vreme prema potrebama roditelja i staratelja, kao i da smanji neravnopravnost žena na tržištu rada. Jedna od mera ove direktive je i roditeljsko odsustvo, gde je predviđeno da otac ima pravo da uzme najmanje 10 dana odmora s posla u vreme rođenja deteta, što je pravo koje nije predviđeno važećim Zakonom o radu na Kosovu.
U međuvremenu, u tom pravcu idu i predlozi OCD. Uprkos tome, trenutno se čini da pristup Vlade pristup ne predviđa veće promene, već samo izmene postojećeg zakona kroz proceduru izmena/dopuna, proces koji prema propisima ne dozvoljava dubinske izmene osnovnog zakona. .
Vlada je predvidela da će dozvoljene promene biti usmerene na poboljšanje situacije sa porodiljskim i roditeljskim odsustvom. Iako bi te promene bile dobrodošle, one ne bi bile dovoljne da pokriju potrebe drugih grupa radnika na koje se odnosi ovaj zakon.
Ovakav pristup uništava nadu radnika i organizacija civilnog društva u novi zakon o radu. Na ovaj način, čini se da Vlada ide ka velikim kompromisima sa kvalitetom Zakona o radu i gubi mogućnost da izradi autentičan zakon koji će biti prihvatljiv za sve interesne grupe.
Takođe, iako ne želi da pogura proces kojim bi se doneo novi zakon, Vlada nije pogurala proces izmena postojećeg zakona koji je sama predložila.
Radnici su ti koji plaćaju svako kašnjenje. Dok se ovo pitanje odugovlači, rudari Trepče štrajkuju glađu sa zahtevima za redovne plate, zdravstveno osiguranje i bolje uslove rada. Takođe, sindikat tehničkih radnika Univerziteta u Prištini, Studentske menze i Opštine Priština najavio je sindikalne akcije povodom njihovih zahteva.
U ovim okolnostima neophodan je potpuno novi zakon. Samo zakon koji bi bio sveobuhvatan i koji bi uzeo u obzir zahteve interesnih grupa u ovoj oblasti, dao bi kosovskom društvu dobru šansu da otvori zdrav socijalni dijalog i unapredi prava radnika. Odugovlačenje i male promene će najverovatnije samo otvoriti nove probleme sa kojima će radnici Kosova morati da se suočavaju ponovo i to na duži vremenski period.
Naslovna slika: Atde Mula / K2.0
