E dehur jam…

Draga dijasporo, danas pijem. Pijem da zaboravim, da se pretvaram. Da prihvatim i ignorišem. Pijem, jer mislim da neko treba da pije. I nekako se pitam, da li potajno piješ sa mnom?

Ja pijem da ignorišem.

Pijem da bih ignorisala što vidim kako je apsurdno to što radiš sa stanovima i kućama koje vidiš jednom godišnje. Žališ se na to da je tvoja porodica zagubila tvoju omiljenu haljinu. Kako se niko nije brinuo o cveću dok si bila odsutna. Dragi donatore, dragi goste, žao mi je zbog tuga i snova koji ostaju šapat u tvojoj glavi. Bojim se da će oni jednog dana biti pokopani, nedaleko od tvog cveća.

Pijem da bih ignorisala kako su tvoji uspesi ruinirani tvojim sukobima. Tvoji klubovi i udruženja, tako mnogo ih je mrtvorođenih. A tebe eto tu, pitaš se zašto je tolike godine tvoje postojanje uzimano zdravo za gotovo, tvoj potencijal je zanemaren, tvoj glas zloupotrebljen.

Pijem da bih ignorisala tvoje beskrajne rasprave o tvojim fudbalerima. Kako stalno sama sebe osuđuješ. Kažu da živiš od slatkog osećaja pripadnosti nečemu. Pijem, jer izgleda da ne vidiš kako je taj osećaj uništen zbog tvoje netolerancije i osude.

Pijem da bih se pretvarala. Pijem da bih se pretvarala da te ne čujem kada masa peva tvoje pesme. Ovo je tvoj gorko-sladak trenutak jedinstva. Znaš, imaš tek nekoliko minuta pre nego što ambivalencija preuzme situaciju i tvoje prvo dete ode po pivo.

Pijem da se pretvaram da ne vidim kako se tvoje porodice rasturaju, jer im ne dozvoljavaš da budu drugačiji. Da li i dalje veruješ u svoju malu laž da ćeš se jednoga dana vratiti kući? Pijem u čast svih odluka koje praviš na osnovu svojih zabluda. Za sve žrtve tvojih grešaka.

Pijem da se pretvaram da ne boli to što sam, kao žena, u tvojim kandžama. Čujem da i dalje opravdavaš nasilje i nepravdu u svojoj kulturi? I da li si ti bila ta koja je rekla onim devojčicama da je brak pravo postignuće? Da su za to potrebni planiranje, istrajnost i snaga. Mislim da mi sada treba jedan gutljaj žestine, u stvari, neka budu dva.

Pijem da zaboravim.

Pijem da zaboravim na gubitak našeg prelepog jezika. Ti stalno pričaš svetu da umreš svaki put kada neko zaboravi tvoj jezik, zanemari tvoju domovinu ili ne želi da stupi u brak sa nekim iz tvog naroda. Razočarana sam što misliš da koncerti i brakovi nadoknađuju to što si manjkava u obrazovanju, umetnosti i vođenju rasprava.

Pijem da zaboravim onaj put kada si prisustvovala izložbi na kojoj prikazuješ sopstveni rad. Zaista želim da zaboravim kako si se osećala kada si shvatila da si okružena svojim narodom. Vikala si da ne možeš da podneseš previše tvojih na jednom mestu. Čak su te i slike čule.

Pijem da bih prihvatila.

Pijem da bih prihvatila da i dalje pričaš onu staru priču o hladnokrvnim Nemcima, Francuzima i Švajcarcima. Pa, te države su te rodile. Njihove razlike te i dalje hrane. Čini mi se da ti je najveći strah da saznaš da si ti sama postala hladna sedeći između stolica.

Pijem da bih prihvatila da i dalje stvaraš svoje paralelne svetove, svoja mala Kosova i Makedonije širom sveta. Priznaj da bi umrla da nisi živela u tvojim rodnim gradovima koji su upisani u milione tvojih pasoša.

Uglavnom pijem da bih prihvatila da si odustala od sazrevanja i potrage za promenama.

Želim da te se oslobodim, dijasporo… umesto toga, ja sedim ovde i pijem.

Zdravica dijaspori

Pijem da zaboravim, da se pretvaram, da prihvatim i ignorišem.

Bulëza Pika