A.D. kaže da je jednom radila pet godina u kancelariji, dok radni ugovor nije imala prve tri godine. “Kada sam dobila ugovor, osetila sam olakšanje, konačno sam bila prijavljena kao zaposlena, ali mi do dana današnjeg nisu isplatili doprinos za penziju. Bila sam prijavljena te dve godine i za te dve godine mi nisu uplatili doprinose.”

“Institucije postoje, inspektori su tu”, kaže Šeremeti, “ali su vrlo disfunkcionalni. Odlazili smo u institucije i podnosili žalbe, ali one ne funkcionišu. Možete da im priđete sa zakonom u rukama i oni opet ništa neće da preduzmu”.

Mehmeti kaže da se ova pitanja mogu rešiti većom primenom zakona. “Potrebne su nam kvote. Ne samo kvote za nižerangirana radna mesta i za beznadežne poslove, već kvote koje obezbeđuju da žene budu zastupljene na pozicijama na kojima se donose odluke. Čim se žene zaposle, poslodavci su često zadovoljni sa njihovim učinkom i ponovo će ih zaposliti i bez neophodnih kvota. Ipak, od ključnog je značaja da napravimo takve uslove da se ženama pruži šansa da rade.”

Raskorak u obrazovanju

Centar za studije rada primećuje da su žene na Kosovu, u poređenju sa državama u razvoju, u posebnoj prednosti od muškaraca kada je reč o obrazovnim kvalifikacijama i perspektivama zapošljavanja.

Upitnik Kosova o radnoj snazi iz 2016. otkriva veliki raskorak između perspektive zapošljavanja za žene i muškarce, a na osnovu obrazovnog nivoa. Dok su stope zaposlenosti za žene koje imaju samo osnovno obrazovanje 5 procenata, stopa za muškarce sa istim obrazovnim nivoom je 30,2 odsto.

Od ekonomski aktivnih žena, 48 odsto onih koji su završili fakultet radno su angažovane, dok muškarci sa ovim stepenom obrazovanja imaju posao u 68,7 posto slučajeva. Prema tome, čini se da muškarci imaju mnogo veće šanse od žena da se zaposle, a bez obzira na obrazovni profil, dok je ženama sa osnovnom školom skoro nemoguće da pronađu posao.

Ljuljeta Demoli sa Kosovskog instituta za rodne studije smatra da je potraga posla iziskuje mnogo drugačiji stil života nego što je realnost u kojoj žive mnoge kosovske žene. Fotografija: Agan Kosumi / K2.0.

Kako je obrazovanje značajan pokazatelj toga da li će žena uopšte pronaći formalno zaposlenje na Kosovu, ovo odražava veliku segmentaciju između žena koje imaju pristup poslu i onih koje se ne nadaju da će se zaposliti. Demoli ističe da se sve svodi na to da će neke žene imati sasvim drugačiji život.

“Da biste danas pronašli posao, morate da imate nešto novca, morate da se obučavate, morate da imate javni život — da izlazite, socijalizujete se, da imate telefon”, kaže Demoli. “Ako ste zaposleni ili ste u mogućnosti da tražite posao, onda ste čovek koji ima drugačiji način života od velikog dela kosovskih žena, a što je težak život, jer žene ovde dolaze na svet u kom se prednost daje muškarcima. One nasleđuju samo šest odsto kapitala svojih roditelja i čine samo devet odsto vlasnika imovine. Nizak stepen davanja nasledstva ženama govori o tome da su bogatstvo, kapital i novac nešto što je za muškarce.”

Pored ogromne populacije žena koja nema pristup obrazovanju i ne nada se ulasku na tržište rada, Ministarstvo rada i socijalne zaštite Kosova je 2015. objavilo podatak da su žene koje su tražile posao bile kvalifikovanije od muškaraca na osnovu obrazovnog nivoa, a ipak je manje verovatno da će dobiti posao.

Ako su žene, koje su u potrazi za poslom, kvalifikovanije od svojih muških kolega, onda to znači da zaposlene žene imaju viši stepen obrazovanja u proseku od zaposlenih muškaraca, jer je daleko manje verovatno da će one raditi ako imaju stepen obrazovanja niži od tercijarnog.

Ovaj raskorak je toliko izražen da predstavlja protivtežu razlici u platama koje primaju muškarci i žene na Kosovu, zbog čega ova razlika gotovo da i ne postoji. Umesto da posluži kao dokaz o rodnoj ravnopravnosti, nepostojeća razlika u platama predstavlja pokazatelj toga kako mali broj žena sa visokim obrazovanjem ima formalne ekonomske prilike u poređenju sa muškarcima, i ne uzima u obzir veliki disparitet u imućnosti između muškaraca i žena na Kosovu.

U potrazi za sveobuhvatnim politikama

Sporno pitanje kada je reč o povećanju učešća žena na tržištu rada predstavlja porodiljsko odsustvo. Iljirijana Banjska, koja radi kao rodna analitičarka u Mreži žena Kosova (KWN), kaže da je Ministarstvo rada i socijalne zaštite 2015. pravilo izmene i dopune Zakona o rodnoj ravnopravnosti i zatražilo neke informacije od njene organizacije.

KWN, na iznenađenje svih, predložila je da se period porodiljskog odsustva skrati, jer su uvideli da je to jedan od razloga zbog kog su žene ekonomski neaktivne. Kako je poslodavac obavezan da prva tri meseca odsustva plati 70 odsto zarade, ovo je predstavljalo veliki teret privatnom sektoru, što je dovelo do veće diskriminacije na osnovu pola.

Iljirijana Banjska iz Mreže žena Kosova pomogla je u pisanju predloga ove organizacije o skraćenju perioda porodiljskog odsustva, tvrdeći da bi se tako pomoglo u borbi protiv rodne diskriminacije. Fotografija: Agan Kosumi / K2.0.

“Uvideli smo da, što žene ostanu duže kod kuće, a usled porodiljskog odsustva, to su manje šanse da će se vratiti na posao, a veće da će se naći na nižerangiranim položajima u odnosu na one na kojima su bile pre porodiljskog”, objašnjava Banjska. “Ili se suočavaju sa drugim oblicima diskriminacije, kao što su da se dojenje ili fleksibilno radno vreme ne poštuju.”

Kada je KWN predložila ravnotežu između roditeljskog odsustva koje majke i očevi mogu da uzmu, Banjska je kazala da ovo nije ozbiljno shvaćeno uprkos proračunima da bi od toga finansijsku korist imali porodica i privatni sektor.

Nakon što je ovaj predlog odbačen 2016, Ministarstvo rada i socijalne zaštite je 2017. primilo projekat Evropske projektne asocijacije, što bi im pomoglo da prenesu direktive EU u vezi sa pružanjem rada u svoje zakone, uključujući odredbe o roditeljskom odsustvu.

Odredbe EU o roditeljskom odsustvu imaju za cilj da minimizuju rodnu diskriminaciju normalizujući roditeljsko odsustvo za očeve. Banjska smatra da je ova odredba posebno važna jer je jedan od najčešćih razloga usled kog žene ne bivaju zaposlene taj što ih poslodavci na intervjuu za posao pitaju za porodične planove.

“U jednom trenutku poslodavac će znati da nije bitno da li pred sobom na intervjuu za posao ima muškarca ili ženu — jer bi oboje mogli u nekom trenutku da zatraže roditeljsko odsustvo ako žele da postanu roditelji”, kaže ona.

Prema rečima Šeremeti, pitanja o planovima za porodicu su česta u celom procesu zapošljavanja, što stalno utiče na šanse mlađih žena da se zaposle. “Kada odete na intervju za posao, često se dešava da je jedan od uslova da morate da imate 20, 30, 35 godina. Ipak, to je doba u kom žene žele da osnivaju porodicu, dok poslodavci, ako vide da je žena u vezi ili počinje da pravi porodicu, oni ih otpuštaju. Sada, u naše doba, kako smo već dobili decu, oni nas smatraju staricama, a mi im ne govorimo o ovom problemu, ali ako nam daju posao — onda nas tretiraju kao da smo za jednokratnu upotrebu.”

Ovakvo mišljenje postoji i kod A.D, koja je mlađa i nema decu, a na osnovu pređašnjih iskustava. “Ja delim svoja iskustva jer su ona blisko vezana za moju realnost, jer nije baš kao da se ovo desilo meni”, kaže ona. “Oni vas pitaju: ‘Da li ste vereni? Da li ste u vezi?’ Kažu vam da žele da znaju da li ćete napustiti posao u, za njih, neadekvatno vreme, ali ovo zaista jesu pitanja lične prirode.”

Iako su institucionalne mere za obezbeđivanje ravnopravne zastupljenosti od neprocenjivog značaja, aktivisti i ženske organizacije ističu da napori za pospešivanje participacije žena neće imati dovoljni doseg ako se ne pozabave načinima na koje rodne norme oblikuju sposobnost žena da rade u svakoj fazi svog života.

Skoro je četiri put verovatnije da radno sposobne žene na Kosovu neće raditi zbog svojih obaveza u domaćinstvu, u poređenju sa ženama iz EU — skoro 40 odsto u poređenju sa prosekom EU od 10 procenata. Žene će i dalje nositi najveći teret kod kuće sve dok muškarci ne preuzmu jedan deo, i sve dok imamo mali broj institucija koje se bave brigom o deci i starijim osobama.

KWN navodi da se značajno unapređenje ženskih prava može desiti samo kada se prizna vrednost njihovog rada, kada se smanji teret koje žene nose i kada se ove obaveze ravnopravno raspodele muškarcima, zajednicama i državi. [logo]

Naslovna fotografija: Agan Kosumi / K2.0.

Ovaj tekst je urađen uz pomoć Europske unije. Sadržaj je u potpunosti odgovornost Kosovo2.0 i ni na koji način ne reflektuje stavove Europske unije, Kosovskog centra za rodne studije i Dora Dores.

Žene bez posla

Zašto su kosovske žene odsutne sa tržišta rada

Lorina Hoxha

Žene bez posla

Zašto su kosovske žene odsutne sa tržišta rada

Lorina Hoxha