Konstituisanje Skupštine Kosova ponovo je naišlo na blokadu, nakon pozitivnog signala na sednici 26. avgusta, kada su posle skoro 60 pokušaja, poslanici Skupštine Kosova izabrali predsednika, Dimala Bashu, iz redova pokreta Samoopredeljenje (LVV). Izboru Bashe prethodili su neuspesi nekoliko ranijih kandidatura LVV-a, uključujući bivšu ministarku pravde, Albulenu Haxhiu, koja od 15. aprila nije dobila potrebne glasove više od 50 puta zaredom. Na sednici 26. avgusta, koja je označila polovičan uspeh ka konstituisanju Skupštine, Basha je izabran sa 73 glasa za i 30 uzdržanih.
Ali ovaj korak, od kojeg se očekivalo da zaokruži proces konstituisanja Skupštine i otvori put formiranju nove vlade – dugoj političkoj blokadi koja je usledila nakon izbora od 9. februara – prerastao je u novu prepreku kada je došao red na izbor potpredsednika iz nevećinskih zajednica. Na sednici 26. avgusta, glasanje za potpredsednike iz nevećinskih zajednica podeljeno je u dva paketa: jedan za kandidate iz nesrpskih zajednica i drugi za kandidate iz srpske zajednice. Dok je potpredsednik iz nesrpskih zajednica izabran, kandidati iz srpske zajednice nisu uspeli da obezbede dovoljan broj glasova. Ovo preti da ponovo gurne situaciju u političku i ustavnu krizu.
Političke partije mogu odlagati izbor potpredsednika iz srpske zajednice do 17. septembra, što je ustavni rok za konstituisanje Skupštine, iako Ustavni sud (GjK) nije jasno precizirao šta se dešava ukoliko ovaj proces ne bude okončan u tom roku.
Za odugovlačenje procesa odgovorne su sve političke partije u zemlji, jer nijedna od njih nema potreban broj poslanika da samostalno formira novu vladu. LVV, kojoj pripada pravo da prva pokuša da formira vladu, iako je osvojila najveći broj glasova na izborima 9. februara, nije uspela da obezbedi potrebnu većinu za samostalno upravljanje, a prvi pokušaji da se ta većina ostvari u saradnji s drugim partijama do sada nisu dali rezultate.
Iako su imale nekoliko meseci da odblokiraju proces formiranja institucija – bilo otvaranjem puta za novu vladu, bilo za nove izbore – do sada političke partije ne deluju zainteresovano ni za jednu od tih opcija, već su izabrale da ostanu u beskrajnoj igri prebacivanja krivice jedna na drugu.
Blokada od nultog dana
Još od prve konstitutivne sednice 15. aprila bilo je jasno da će put ka formiranju novih institucija biti komplikovan. Ono što se očekivalo da bude formalna procedura – zakletva 120 novih poslanika i izbor predsedništva Skupštine bez ikakvih prepreka – pretvorilo se u političko-pravni haos.
Najpre je došlo do neusvajanja izveštaja Komisije za verifikaciju kvoruma i mandata (KVKM). Ova komisija, sastavljena od predstavnika svih partija, trebalo je da verifikuje 120 mandata potvrđenih od strane Centralne izborne komisije (KQZ) pre nego što poslanici polože zakletvu. Međutim, izveštaj nisu usvojili Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK). Po njihovom mišljenju, glavni razlog bila je odsutnost zvaničnih ostavki tadašnjeg premijera Albina Kurtija i desetorice ministara njegove vlade, koji su već osvojili poslaničke mandate.
Kurti i ministri tvrdili su da su ostavke predali prethodnom predsedniku Skupštine Glauku Konjufci iz LVV-a, 15. aprila na dan sednice, ali je forma ostavke osporena ne samo od strane drugih partija već i od organizacija civilnog društva. Prema njima, nije ispoštovana zvanična procedura podnošenja ostavki preko sekretarijata Skupštine.
LVV i druge partije prebacivale su krivicu jedna drugoj za neuspeh sednice. LVV je optužila ostale partije da blokiraju proces, dok su one insistirale da Kurti i njegovi ministri krše Ustav jer istovremeno drže poslanički mandat i izvršne funkcije u vladi. Ova nejasnoća oko ostavki postala je prvi izvor političkog sukoba onih koji su obezbedili dovoljno glasova da budu deo sledećeg saziva Skupštine.
Sednica je prekinuta, a njen predsedavajući, koji je po pravilu najstariji poslanik – Avni Dehari iz LVV-a – rekao je da će tražiti tumačenje predsednice Vjose Osmani o načinu nastavka, ocenjujući situaciju kao bez presedana. Predsednica Osmani rekla je da se mora nastaviti s narednom sednicom u roku od 48 sati, kako predviđa Poslovnik Skupštine.
Dana 19. aprila, na trećoj sednici, poslanici su usvojili izveštaj KVKM i položili zakletvu kao poslanici, tek nakon što su Kurti i ostali ministri koji su izabrani za poslanike podneli ostavke zvaničnim putem. Ipak, nastavili su da zadržavaju svoje izvršne funkcije u vladi, što je bilo u suprotnosti sa važećim zakonima.
Iako je izveštaj izglasan, usledila je nova blokada, koja je trajala mesecima. Haxhiu, koju je LVV predložio za predsednicu Skupštine, nije izabrana ni u više od 50 uzastopnih sednica, jer su poslanici drugih partija smatrali da je ona “ličnost koja unosi podele”. U međuvremenu, LVV je odbijao da predloži drugog kandidata.
Razlog zbog kojeg je ova pozicija postala toliko osporavana više je vezan za činjenicu da nijedna od političkih partija nema dovoljan broj poslanika da formira vladu, ali ni ne deluje spremno da ide na nove izbore. Kao posledica, svi koraci procesa konstituisanja Skupštine – od usvajanja izveštaja, izbora predsednika pa do potpredsednika – koji su u prošlosti uglavnom smatrani formalnim procedurama, pretvorili su se u sredstva za stvaranje situacije koja omogućava produženu blokadu.
Tako je, počevši od 15. aprila, konstituisanje Skupštine ostalo talac sednica koje su se održavale svakih 48 časova, sve dok jedna odluka GjK-a 8. avgusta nije odredila da LVV može da predloži kandidata samo tri puta.
Nakon ove presude, tokom avgusta kandidovana su tri ministra iz vlade u ostavci: Donika Gërvalla, ministarka spoljnih poslova; Arbërie Nagavci, ministarka obrazovanja; i Hekuran Murati, ministar finansija, od kojih nijedno nije dobilo potrebne glasove. PDK je tražila da bude kandidovan poslanik LVV-a koji nije bio deo vlade. Kao rezultat, LVV je predložio Bashu, koga PDK nije podržala prilikom prvog kandidovanja, ali jeste prilikom drugog. U međuvremenu, LDK nije učestvovala u glasanju.
Kako je Ustavni sud ušao u igru?
Tokom ovog perioda, Ustavni sud je postao najvažnija institucija posle Skupštine, jer su uzastopne blokade često nastajale kao posledica kršenja Poslovnika o radu Skupštine. Kao rezultat, proces se više puta našao u situacijama bez presedana, gde nije bilo jasno kako dalje postupiti. U tim okolnostima, poslanici su se dvaput obratili GjK-u, a jednom i predsednica Osmani. Trenutna situacija pokazuje da GjK može ponovo biti neophodan za deblokadu procesa izbora potpredsednika iz srpske zajednice.
Prvi put kada su se neki poslanici PDK i AAK obratili GjK-u, žalba se odnosila na jedan predlog predsedavajućeg Skupštine, Deharija.
Dana 1. maja, na osmom nastavku konstitutivne sednice, Dehari je predložio da se pristupi formiranju komisije za tajno glasanje prilikom izbora predsednika Skupštine. Prema LVV-u, da je glasanje bilo tajno, Haxhiu bi obezbedila potrebne glasove da bude izabrana za predsednicu Skupštine i proces bi bio deblokiran.
Dehari je obrazložio ovaj predlog pozivajući se na presudu GjK-a iz 2014. godine i Poslovnik o radu Skupštine, ističući da je tajno glasanje fizičkim listićima najprikladniji oblik za deblokadu procesa i omogućavanje konstituisanja Skupštine. Ipak, prema Naimu Jakaju iz Kosovskog instituta za pravosuđe (IKD), presuda iz 2014. godine ne predviđa tajno glasanje specifično za izbor predsednika, već samo kao jedan od načina glasanja u Skupštini.
Pod tvrdnjom da Deharijev predlog predstavlja kršenje Ustava, poslanici AAK, uz podršku nekih poslanika iz PDK i LDK, podneli su zahtev za ocenu ustavnosti Deharijevog predloga.
Dana 26. juna, GjK je doneo presudu kojom je utvrđeno da konstitutivna sednica Skupštine mora da se završi u roku od 30 dana izborom predsednika i potpredsednika i da treba da se primeni scenario prve konstitutivne sednice, koji prema Poslovniku o radu Skupštine obuhvata četiri koraka: formiranje Privremene komisije za verifikaciju kvoruma i mandata, polaganje zakletve poslanika, izbor predsednika i izbor potpredsednika.
Međutim, Dehari je nastavio da traži tajno glasanje i više puta prekidao sednice. Tako je drugi put kada su se poslanici obratili GjK-u bio 3. jula, kada su PDK i AAK ponovo zatražile pojašnjenje o četiri pitanja: predlogu Deharija za članove Komisije za tajno glasanje, stavljanju ovog predloga na glasanje, samom glasanju i proizvoljnom prekidu sednice nakon neusvajanja komisije.
Dana 8. avgusta, Ustavni sud je objavio novu presudu kojom je utvrđeno da u roku od 30 dana mora da se izabere novi predsednik Skupštine putem otvorenog glasanja, i to tako da se isti kandidat ne može predložiti više od tri puta. Ova presuda je jasno stavila do znanja da LVV ne može neograničeno da predlaže Haxhiu kao kandidatkinju za predsednicu Skupštine.
Objavljivanjem pune presude 18. avgusta počeo je da teče rok od 30 dana, koji se završava 17. septembra. Tokom avgusta LVV je kandidovala tri ministra vlade u ostavci: Doniku Gërvallu, ministarku spoljnih poslova; Arbëriju Nagavci, ministarku obrazovanja; i Hekurana Muratija, ministra finansija, od kojih nijedno nije dobilo potrebne glasove. Nakon zahteva PDK da bude kandidovan poslanik LVV-a koji nije bio deo vlade, 22 dana pre isteka roka, Basha je izabran za predsednika Skupštine.
U međuvremenu, tokom septembra se očekuje da GjK pojasni šta se dešava u slučaju da se Skupština ne konstituiše do 17. septembra. Ovo pojašnjenje će uslediti nakon zahteva koji je predsednica Osmani uputila GjK-u 22. jula u vezi sa ovim pitanjem.
Međutim, da bi dodatno zakomplikovala situaciju, Osmani je 5. avgusta povukla svoj zahtev iz GjK-a, pozivajući se na imenovanje sudije Radomira Labana, iz redova srpske zajednice, za izvestioca u ovom predmetu. Obrazloženje odluke Osmani da povuče zahtev ostaje nejasno, budući da se odluke u GjK-u donose većinom glasova ustavnih sudija. Ipak, bez obzira na povlačenje, očekuje se da GjK da odgovor o pitanju koje je ona pokrenula.
U međuvremenu, poslanici se mogu treći put obratiti Ustavnom sudu, ovog puta preko Srpske liste, koja je već najavila da će podneti žalbu. Ovo se odnosi na način glasanja potpredsednika iz nevećinskih zajednica, što bi trebalo da predstavlja poslednji korak ka konstituisanju Skupštine.
(Ne)ustavnost izbora potpredsednika iz srpske zajednice
Prema Poslovniku o radu Skupštine, glasanje o potpredsednicima odvija se u dva paketa: u prvom paketu uključena su tri potpredsednika iz najvećih političkih partija, dok u drugom paketu dva potpredsednika iz nevećinskih zajednica. Kandidate za potpredsednike iz nevećinskih zajednica treba da predloži većina predstavnika tih zajednica.
Na sednici 26. avgusta, nakon izbora Bashe za predsednika parlamenta, izglasana su tri potpredsednika Skupštine iz najvećih političkih partija: Albulena Haxhiu iz LVV, Vlora Çitaku iz PDK i Kujtim Shala iz LDK. Zatim je Elbert Krasniqi iz partije nevećinske zajednice Nova demokratska inicijativa Kosova (IRDK) zatražio da se glasanje za potpredsednika iz nevećinskih nesrpskih zajednica odvoji od glasanja za potpredsednika iz srpske zajednice.
Basha je to omogućio tako što je postupio sa odvojenim glasanjem. Lista Srpska (LS), koja je obezbedila 9 od 10 rezervisanih mesta za srpsku zajednicu, predložila je Slavka Simića, dok je Nenad Rašić iz partije Za slobodu, pravdu i opstanak (ZSPO), koja je osvojila jedan mandat, predložio samog sebe. Ovo odstupanje od glasanja u paketu i samokandidatura Rašića za mesto potpredsednika u suprotnosti su sa Poslovnikom Skupštine.
Ipak, na sednici 26. avgusta, glasanje je nastavljeno i Simić nije uspeo da obezbedi 61 glas u tri kruga. Protiv su glasali poslanici LVV-a, neki iz PDK, dok LDK nije učestvovala u glasanju. Basha je rekao da se kandidovanje iste osobe dopušta samo tri puta, pozivajući se na presudu GjK-a od 8. avgusta, kojom je određeno da kandidat može da se predloži najviše tri puta za predsednika Skupštine, tumačenje koje je primenjeno i na izbor potpredsednika.
Nakon neuspeha izbora Simića, Basha je predložio žreb za izbor kandidata, rešenje predviđeno Poslovnikom o radu Skupštine samo u slučajevima kada nadležna zajednica ne predloži nijednog kandidata. I ovaj korak je bio u suprotnosti s Poslovnikom, jer je LS već predložila svog kandidata, Simića, koji nije izglasan, a zatim odbila da predloži drugog.
Ista praksa nastavljena je i na sednici 28. avgusta, kada je glasanje za potpredsednika iz srpske zajednice ponovo sprovedeno putem žreba, a nijedan od kandidata LS nije uspeo da obezbedi potrebne glasove. I Rašić je izabran putem žreba za glasanje, ali nije uspeo da dobije potrebnu podršku po drugi put.
Tokom sednica 26. i 28. avgusta, LVV je glasao protiv kandidata LS i za Rašića. Na poslednjoj sednici, pak, LDK nije učestvovala u glasanju, PDK je bila uzdržana, dok AAK nije bila prisutna tokom glasanja. S obzirom na to da svaki kandidat iz srpske zajednice može da bude stavljen na glasanje samo tri puta, sada su preostala još tri poslanika LS koji mogu da budu uključeni u žreb na narednoj sednici, zakazanoj za 48 sati kasnije.
U međuvremenu, Rašiću je ostala još samo jedna mogućnost. LVV je pozvao da se glasa za Rašića, ali čak i ako on dobije glasove, kao kandidat koji ne uživa podršku parlamentarne većine srpske grupe, ceo proces ostaje u opasnosti da bude poništen od strane GjK-a.
Na konferenciji nakon sednice 28. avgusta, LS je najavila da će podneti žalbu GjK-u. Ipak, za podnošenje žalbe Ustavnom sudu potrebno je 10 poslanika, dok Listi Srpskoj nedostaje jedan. Na sednici 26. avgusta, Adem Hoxha iz AAK glasao je za Simića i potom bio isključen iz poslaničke grupe AAK. Ako bi se Hoxha pridružio poslaničkoj grupi LS, to bi joj obezbedilo potreban broj za upućivanje žalbe GjK-u.
Tako GjK ostaje ključna institucija za rešavanje ove blokade.
Šta sad?
Naredna sednica održaće se u subotu, 30. avgusta.
Vrlo je verovatno da će političke partije nastaviti da koriste i poslednji korak konstitutivnog procesa Skupštine kako bi produžile institucionalnu blokadu sve do ustavnog roka, 17. septembra. Šta se dešava ako taj rok zatekne Skupštinu nekonstituisanu, ostaje i dalje nejasno. Očekuje se da ovu dilemu razjasni GjK u odgovoru na zahtev predsednice Osmani, koja je pitala šta se događa u slučaju da Skupština ne bude formirana u roku od 30 dana.
Ipak, čak i ako se reši pitanje potpredsednika iz srpske zajednice, to ne garantuje formiranje nove vlade, jer LVV nema dovoljan broj poslanika za sastavljanje većinske vlade.
Na poslednjim vanrednim izborima 9. februara, LVV je osvojio 42,3% glasova, obezbedivši 48 mesta. Za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 glas, što znači da LVV-u nedostaje još 13.
Jedan od najverovatnijih scenarija za LVV jeste obezbeđivanje glasova od 10 mesta koja drže nevećinske nesrpske zajednice, kao i od tri poslanika Socijaldemokratske inicijative (Nisma). U početku su ti poslanici izrazili spremnost da podrže vladu koju bi predvodio Kurti, što bi tehnički činilo dostižnim većinu od 61 poslanika. Međutim, Duda Balje iz bošnjačke zajednice izjavila je da ne podržava LVV i da nema nikakav dogovor s njima, naglašavajući da sebe ne vidi kao deo njihovog tima. U međuvremenu, uprkos razgovorima, mogućnost dogovora s Nismom je oslabila jer je zahtev te partije bio mesto predsednika parlamenta. Kao posledica, obezbeđivanje proste većine od 61 glasa ostaje i dalje neizvesno.
Čak i ako LVV uspe da formira novu vladu, bez šire većine od one proste, procesi koji zahtevaju više od 61 glas ostaće blokirani. Veliki izazov očekuje se i kod izbora novog predsednika u aprilu, kada se završava mandat predsednice Osmani. Za to je potrebno prisustvo 80 poslanika, broj koji se čini teško dostižnim za LVV bez širokog političkog kompromisa.
Iskustvo iz prošlosti, još od proglašenja nezavisnosti, pokazalo je da se taj trenutak često pretvarao u izvor dubokih političkih kriza. U nedostatku šireg sporazuma među partijama, i ovog puta proces može predstavljati ozbiljan izazov za institucionalnu stabilnost.
