Nakon skoro godinu dana bez efektivne vlasti, Skupština Kosova konstituisana je sinoć u svom desetom sazivu, čime je otvoren put za novi kabinet predvođen Albinom Kurtijem. Proceduralni koraci koji su mesecima proizvodili institucionalnu blokadu završeni su za nekoliko minuta nakon decembarskih izbora. Albulena Haxhiu, koja prethodno nije uspela da bude izabrana za predsednicu Skupštine više od 50 puta tokom ponovljenih sednica između proleća i jeseni prošle godine, sinoć je konačno izglasana na tu funkciju.

Kosovo se nalazilo u institucionalnom vakuumu od izbora u februaru 2025. godine. Iako je Kurtijevo Samoopredeljenje (VV) izašlo kao najveća partija sa oko 42% glasova, to nije bilo dovoljno za parlamentarnu većinu potrebnu za jednostrano obezbeđivanje ključnih pozicija, uključujući mesto predsednika Skupštine.

U centru zastoja bila je nominacija Haxhiu za predsednicu Skupštine, visoke zvaničnice VV i bivše ministarke pravde. Opozicione stranke — Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) — optuživale su VV za odbijanje kompromisa, dok je VV tvrdila da opozicija namerno opstruira institucionalni proces. Spor je doveo do nekoliko obraćanja Ustavnom sudu, što je produžilo vakuum vlasti i izazvalo zabrinutost među diplomatama i grupama civilnog društva u vezi sa upravljanjem, sprovođenjem budžeta i putem Kosova ka Evropskoj uniji (EU).

Produžena blokada na kraju je gurnula zemlju u nove izbore u decembru, na kojima je VV obezbedilo svoj najjači rezultat do sada od 51,10%, učvrstivši svoju poziciju dominantne političke snage. Nakon tog glasanja, politički dogovor je omogućio da se nastavi sa proceduralnim koracima, te je Haxhiu izabrana za predsednicu.

Izbor potpredsednika Skupštine — još jedna tačka sporenja tokom blokade — takođe je rešen. Konkretno, imenovanje potpredsednika iz Srpske liste, glavne političke partije kosovskih Srba, ranije je blokirao VV. U značajnom preokretu, ovo pitanje je rešeno uz podršku VV.

Ubrzo nakon toga, poslanici su izglasali odobrenje nove vlade. Kabinet koji je predložio Kurti odobren je sa 66 glasova za i 49 protiv. VV je obezbedio 57 parlamentarnih mesta i dobio podršku devet dodatnih poslanika iz redova nesrpskih nacionalnih manjina. Opozicione stranke — PDK, LDK i AAK — kao i Srpska lista nisu podržale novu izvršnu vlast.

Ovo je treći put da je Kurti izabran za premijera, nakon njegovog kratkotrajnog mandata 2020. godine i punog mandata od 2021. do 2025. godine.

Pre predstavljanja svog kabineta, Kurti je održao govor u kojem je izneo ono što je opisao kao dostignuća vlade tokom njegovog drugog mandata, uključujući ekonomski rast, zapošljavanje i mere socijalne zaštite.

Zatim je odredio prioritete nove vlade usredsređene na odbranu, obrazovanje, zdravstvo, ekonomski razvoj i socijalnu podršku, stavljajući poseban naglasak na jačanje odbrambenih kapaciteta Kosova i investicije u sektor bezbednosti.

Veliki deo obraćanja ponovio je obećanja izneta tokom nedavnih izbornih kampanja.

Kurtijevo najznačajnije obećanje je snažan fokus na odbranu, uključujući planiranu investiciju od milijardu evra tokom naredne četiri godine u cilju jačanja strateških saveza, regrutovanja novih vojnika, proširenja oficirskog kora, stavljanja u funkciju fabrike municije, razvoja domaće vojne industrije i proizvodnje borbenih dronova „Made in Kosova“ kako bi se povećali odbrambeni kapaciteti zemlje i samostalnost u bezbednosti.

U obrazovanju, vlada obećava nastavak reformi za povezivanje školskih programa sa potrebama tržišta rada i proširenje obrazovanja u ranom detinjstvu. U zdravstvu, Kurti je obećao univerzalan pristup porodičnim lekarima, godišnje lekarske preglede, izgradnju novih bolnica u Mitrovici i Uroševcu, kao i povećanje budžeta za esencijalne lekove na 100 miliona evra.

Dodatne obaveze uključuju podršku poljoprivrednicima, ulaganje u sportsku infrastrukturu, proširenje obnovljivih izvora energije i vodnih resursa, razvoj domaće proizvodnje, mere za podršku zapošljavanju žena, priznavanje uloge baka i deka u brizi o deci i povećanje minimalne zarade.

Opozicioni poslanici kritikovali su Kurtija jer pre parlamentarne sednice nije predstavio detaljan vladin program i listu ministara. U međuvremenu, zabrinutost u vezi sa integritetom decembarskih izbora — uključujući potpuno ponovno brojanje i tekuću krivičnu istragu o navodnim nepravilnostima koje uključuju moguće preusmeravanje glasova unutar stranačkih lista — nije pomenuta tokom parlamentarne sednice, jer se ni poslanici ni premijer Kurti nisu na to osvrnuli u svojim govorima. Sama tišina izazvala je kritike, jer su posmatrači primetili odsustvo bilo kakvog pominjanja optužbi ili istrage koja je u toku, uključujući i od strane samog Kurtija.

Ko su novi ministri?

Sastav nove vlade kombinuje kontinuitet i selektivne promene u poređenju sa kabinetom formiranim 2021. godine. Kurtijeva treća vlada zadržava nekoliko ministara na istim pozicijama, dok uvodi manju grupu novih figura, nove resore i institucionalna prilagođavanja.

Najznačajnija promena odnosi se na Glauka Konjufcu, koji sa svoje prethodne uloge predsednika Skupštine prelazi na mesto prvog zamenika premijera i ministra spoljnih poslova i dijaspore.

Nekoliko ključnih ministarstava ostaje pod istim rukovodstvom kao u prethodnom mandatu. Hekuran Murati nastavlja kao ministar finansija, Arben Vitia kao ministar zdravlja, Xhelal Sveçla kao ministar unutrašnjih poslova, Elbert Krasniqi kao ministar administracije lokalne samouprave, Artane Rizvanolli kao ministarka ekonomije, Nenad Rašić kao ministar za zajednice i povratak, i Ejup Maqedonci kao ministar odbrane.

Neki ministri ostaju u vladi, ali sa različitim resorima. Donika Gërvalla nastavlja u izvršnoj vlasti kao druga zamenica premijera i ministarka pravde, dok Fikrim Damka služi kao treći zamenik premijera za manjinska pitanja i saradnju, a Hajrullah Çeku kao ministar obrazovanja, što odražava promene u institucionalnim ulogama u poređenju sa kabinetom iz 2021. godine.

Vidljivije promene pojavljuju se među ministrima koji su prvi put na funkciji, uključujući Fitore Pacolli (životna sredina i prostorno planiranje), Mimozu Kusari-Lila (industrija, preduzetništvo, trgovina i inovacije), Rasima Demirija (regionalni razvoj), Sarandu Bogujevci (kultura i turizam), Armenda Muju (poljoprivreda, šumarstvo i ruralni razvoj) i Dimala Bashu (infrastruktura i transport), od kojih niko nije bio na ministarskoj funkciji u vladi iz 2021. godine.

Nova vlada takođe uvodi četiri nova ministarstva koja će pokrivati rad, porodicu i veterane; javnu upravu i digitalizaciju; kao i omladinu i sport, transport i infrastrukturu, čime je ukupan broj ministarskih resora porastao na 19. Njih vode, redom, Andin Hoti, Lulëzon Jagxhiu i Blerim Gashani.

Ovo je prvi put da je Kosovo uvelo ministarstvo eksplicitno posvećeno porodici ili veteranima, ali kombinovanje ova dva resora sa radom zamagljuje mandat svake oblasti, ostavljajući nejasnim šta bi ta ministarstva trebalo da rešavaju i koje će specifične odgovornosti na kraju obuhvatati.

Nekoliko ministara iz vlade iz 2021. godine nije u novom kabinetu, uključujući Arbërie Nagavci i Rozetu Hajdari, dok bivši prvi zamenik premijera Besnik Bislimi nije uključen u novu strukturu izvršne vlasti.

Žene drže pet od 19 ministarskih mesta, što čini oko četvrtinu kabineta.

Šta dalje?

Kurti je sazvao prvi sastanak svoje vlade danas, samo nekoliko sati nakon što je izglasana. Dnevnim redom je dominiralo razmatranje nacrta zakona koji čekaju ratifikaciju međunarodnih finansijskih i razvojnih sporazuma, uključujući aranžmane sa EU u okviru Instrumenta za reformu i rast i sporazume o finansiranju sa Svetskom bankom.

Svi ovi nacrti zakona bili su odloženi tokom duge blokade, koja je efektivno zamrzla zakonodavni rad i ostavila nekoliko nacrta zakona na čekanju. Kao rezultat toga, međunarodni sporazumi vredni milione evra ostali su neratifikovani uprkos njihovom direktnom uticaju na ekonomski razvoj, javne službe i socijalnu politiku.

Istovremeno, politička nestabilnost zaustavila je napredak na drugim hitnim frontovima. Dijalog između Kosova i Srbije uz posredovanje EU ostaje zamrznut, što uskraćuje Kosovu zamah u procesu sa značajnim posledicama po regionalni položaj zemlje i šire evroatlantske aspiracije. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas čestitala je Kurtiju na formiranju nove vlade, navodeći da to stvara „novi zamah za unapređenje odnosa EU i Kosova i dijaloga Beograda i Prištine“, izražavajući spremnost da uskoro bude domaćin sastanka na visokom nivou. Nijedan takav sastanak na visokom nivou nije održan od 2023. godine.

Uprkos obezbeđenih 66 glasova u Skupštini, gledajući unapred, parlamentarna većina nove vlade se još uvek ne može smatrati potpuno stabilnom, posebno u svetlu predsedničkih izbora koji se očekuju u martu.

Mandat predsednice Vjose Osmani završava se u aprilu 2026. godine, a za izbor novog predsednika potrebno je najmanje 80 poslanika u Skupštini da bi glasanje bilo važeće. Dosadašnje iskustvo pokazuje da su predsednički izbori na Kosovu često pokretali dugotrajne političke krize.

Iako nije bilo javnih naznaka o dogovoru sa opozicionim strankama o predsedničkom glasanju, saradnja između Samoopredeljenja i opozicionih poslanika na prevazilaženju nedavne institucionalne blokade — posebno kroz paketno glasanje o potpredsednicima Skupštine — može signalizirati potencijal za širi politički kompromis. Bez takvog dogovora, proces rizikuje da proizvede još jedan period institucionalne paralize.

Istaknuta slika: Ferdi Limani / K2.0

Godina institucionalne blokade rešena u nekoliko minuta

Poslanici izglasali formiranje vlade Kurti III.

Gentiana Paçarizi

Godina institucionalne blokade rešena u nekoliko minuta

Poslanici izglasali formiranje vlade Kurti III.

Gentiana Paçarizi