Iako je njegovo ime bilo novo u kosovskoj politici, Rama je ušao u trku za Prištinu 2021. godine sa karijerom izgrađenom na međunarodnom nivou u svetu arhitekture i enterijera. Godine 1992, kao šesnaestogodišnjak, preselio se u Veliku Britaniju, gde je završio osnovne i master studije iz arhitekture. Tamo je 2004. godine otvorio svoj arhitektonski biro, sa kojim je osvojio niz nagrada.

Na Kosovu je postao poznat 2012. godine kada je predstavljao zemlju na Bijenalu arhitekture u Veneciji sa izložbom pod nazivom “Kreator filigrana”. Samo godinu dana kasnije, on i njegov tim osvojili su Prvu nagradu na godišnjim World Interiors News nagradama za enterijer Hamam Jazz Bar-a u Prištini, jednog od najistaknutijih prostora noćnog života u gradu godinama unazad. Rama je bio član i potpredsednik odbora Manifeste, Nomadskog evropskog bijenala, koja se održava svake druge godine u jednom evropskom gradu, dok je u Prištini organizovano leta 2022. On je podneo ostavku na tu funkciju kada je odlučio da se kandiduje za Prištinu.

Ime Rame našlo se u domaćim naslovima naročito 2019. i 2020. godine, ali ovoga puta u kontekstu polemika. Njegova firma je projektovala, a on je bio i suvlasnik-investitor u stambenom kompleksu od 17 vila na obali Badovačkog jezera, jednog od glavnih izvora pijaće vode za Prištinu. Iako je opština odobrila planove, projekat je izazvao snažne reakcije brojnih građana i ekoloških aktivista, koji su strahovali da bi izgradnja mogla ugroziti vodosnabdevanje prestonice.

Projekat je na kraju poništio tadašnji predsednik LDK, Lumir Abdixhiku, koji je bio ministar infrastrukture u prvoj Kurtijevoj vladi 2019. godine. Prema Abdixhikuu, odluka je bila rezultat namere vlade da zaštiti prirodne resurse i da da glas građanskom aktivizmu. Ipak, 2021. godine, Rami je ponuđeno da se kandiduje u ime LDK, nakon što je Abdixhiku preuzeo vođstvo stranke.

U kampanji za lokalne izbore 2021. godine, Rama je svoj program zasnovao na tri stuba: “Praktična Priština”, “Čista Priština” i “Priština doživljaja” (na albanskom poznato i kao “tri P”). “Praktična Priština” ciljala je infrastrukturne promene koje su uključivale obrazovanje, zdravstvo, bezbednost u saobraćaju i probleme sa parkingom, sa posebnim fokusom na ambiciozni projekat redizajna Trga Majke Tereze i njegovo proširenje u srce Prištine, čime bi se olakšao pristup pešacima i uspostavila nova hijerarhija saobraćaja u kojoj pešaci imaju prednost, zatim javni prevoz, a na kraju automobili. “Čista Priština” bila je usmerena na zelenu mobilnost i stvaranje zelenih parkova. “Priština doživljaja”, kao kulturna komponenta programa, obuhvatala je infrastrukturne planove za orkestar, novo pozorište, umetničku galeriju i modernu dvoranu za različite kulturne događaje, stavljajući kulturu u centar urbanog iskustva.

Četiri godine kasnije, malo je njegovih projekata zaista sprovedeno, a njegova vladavina suočila se s brojnim kritikama. Jedna od najčešćih zamerki odnosi se na neostvarivost: mnogi projekti ostaju samo na papiru, praćeni pompoznim obećanjima, ali ubrzo odlagani ili nikada sprovedeni. Rama to uglavnom pravda blokadama sa centralnog nivoa, iako ima i slučajeva gde ni projekti koji zavise isključivo od opštine nisu realizovani — poput povezivanja naselja “Dardanija” i “Kalabrija”, izgradnje podzemnih garaža kod glavne zgrade Pošte Kosova u “Dardaniji” ili stavljanja u funkciju žičare u Grmiji.

U ponovnoj kandidaturi koju mu je 24. jula dao Abdixhiku, kao glavna dostignuća Ramine administracije i ciljevi za drugi mandat pomenuti su završetak ključnih projekata koji su ostali u procesu tokom prvog mandata. Među istaknutim projektima bili su: izgradnja unutrašnje obilaznice, Trg Georgea Busha, Ulica “A”, kao i početak implementacije modela celodnevne nastave.

Zatvaranje Trga Georgea Busha tokom 2024. godine bilo je jedno od najkontroverznijih zahvata u glavnom gradu. Glavna saobraćajnica zatvorena je kako bi se prostor ustupio pešacima, ali je to izazvalo ogroman haos u urbanom saobraćaju, bez objavljene studije izvodljivosti koja bi merila uticaj ove intervencije. Tender za transformaciju ove ulice u trg blokirala je Inspekcija za zaštitu kulturnog nasleđa jer je, prema njima, projekat ugrožavao zaštićene objekte. To je bio treći put da se Opština sukobila s ovom institucijom zbog nepoštovanja zakonskih procedura pre početka radova. Tender, vredan više od 18 miliona evra, ostaje jedina konkretna faza projekta, dok se grad i dalje suočava sa posledicama intervencije koja je započela uz veliku buku, ali se završila u urbanoj zbrci.

Pored neizdržive urbane konfuzije koja je preplavila grad, Priština je nedeljama izgledala kao deponija smeća, zbog nesuglasica između opštine i javnog preduzeća “Pastrimi”.

Ali u celoj toj institucionalnoj borbi, građani su ti koji su snosili posledice: Nacionalni institut Kosova za javno zdravlje (IKSHPK) upozorio je da loše upravljanje otpadom može stvoriti povoljne uslove za razvoj bakterija, parazita i insekata, povećavajući rizik od širenja zaraznih bolesti. Tužilaštvo je pokrenulo istragu o neuspehu u upravljanju otpadom u glavnom gradu.

Tokom Raminog mandata, Priština je po prvi put u septembru 2024. uvela model celodnevne nastave u pet škola. Ovaj model je ocenjen pozitivno jer podržava javno obrazovanje i nudi pristup koji je do tada bio dostupan samo u privatnim školama, i to po znatno višoj ceni.

Javne škole koje su primenile ovaj model istakle su prednost što mogu da ponude celodnevni boravak za decu, gde se, osim nastavnih aktivnosti, uključuju i vannastavne aktivnosti, domaći zadaci u školi i rešava jedan od najčešćih problema koje roditelji navode – nošenje teških torbi. Iako trenutno ovaj model ima ograničen domet i obuhvata samo nekoliko škola u prištinskom regionu, cilj je njegovo širenje i na druge škole. Međutim, da bi se to postiglo, bilo bi neophodno izgraditi nove školske objekte zbog velikog broja učenika u prištinskim školama.

Jedan od hroničnih problema Prištine i dalje je upravljanje psima lutalicama. Prema podacima Kliničko-univerzitetskog centra Kosova (QKUK), od januara do septembra 2024. godine zabeležena su 112 slučaja telesnih povreda izazvanih psima lutalicama, što je dodatno naglasilo hitnost potrebe za njihovim bezbednim zbrinjavanjem kroz institucionalne politike.

Godine 2022. Opština je najavila proširenje kampanja sterilizacije i planove za osnivanje Centra za tretman pasa lutalica. U junu 2023. pokrenut je program koji je nudio subvenciju od 50 evra mesečno za usvajanje do pet pasa. Međutim, projektu je nedostajao efikasan mehanizam sprovođenja i ubrzo su isplivale na videlo zloupotrebe i projekta i samih pasa. Rama je 2022. takođe rekao da je u toku proces funkcionalizacije prihvatilišta za pse lutalice i da je lokacija spremna. Ipak, ovo prihvatilište nikada nije zaživelo.

Na lokalnim izborima ove godine, Rama se kandiduje sa sloganom “Priština iznad uobičajenog”, odnosno, kako on sam kaže, “onog svakodnevnog”. Još uvek nije predstavio politički program kojim namerava da osvoji još jedan mandat na čelu Prištine, niti je započeo bilo kakve značajnije predizborne aktivnosti, osim prezentovanja svog rada kao aktuelni gradonačelnik.

Hajrulla Çeku je kandidat LVV za glavni grad Kosova, iako dolazi iz drugog po važnosti grada u zemlji, Prizrena. Njegova kandidatura bila je iznenađenje.

Na ovim izborima, Çeku se pojavljuje iz pozicije ministra kulture, omladine i sporta (MKRS) – funkcije koja neretko postaje deo javnih debata. Njegove intervencije kao ministra direktno su ga sukobile sa opštinom Priština, jer je Inspektorat za kulturno nasleđe, koji funkcioniše u okviru MKRS-a, obustavio neke od radova opštine na različitim lokalitetima zbog nepoštovanja procedura. Kao posledica toga, deo javnosti je Çekua percipirao kao “institucionalnog protivnika Përparima Rame”.

Çeku je studirao političke nauke i magistrirao upravljanje i lokalni razvoj u Trentu u Italiji i u Nemačkoj. Takođe, poznat je i kao jedan od glasnih aktivista civilnog društva; vodio je organizaciju “EC Ma Ndryshe” sve dok se nije uključio u politiku. Ta organizacija bila je jedan od najkritičnijih glasova u odbrani kulturnog nasleđa, posebno u Prizrenu.

Bio je i član Kosovskog saveta za turizam (KKT) i, kao spoljni ekspert, podržao izradu nacionalne politike za integrisanu zaštitu kulturnog nasleđa na Kosovu.

Svoje političko iskustvo započeo je u Tirani, gde je služio kao zamenik ministra turizma i životne sredine u Vladi Albanije tokom 13 meseci, od 2017. do 2018. godine. Zajedno sa još nekoliko ličnosti s Kosova, Çeku je bio angažovan u kabinetu vlade Edija Rame, gde je sarađivao i sa svojom sadašnjom protivkandidatkinjom za Prištinu, Besom Shahini. Çeku je podneo ostavku krajem 2017. godine, navodeći da je odlučio da više vremena posveti porodici. Na političku scenu vratio se 2019. godine, kada se pridružio LVV-u.

Njegov rad kao ministra u protekle četiri godine obeležio je izražen angažman u oblasti kulturnog nasleđa i arheologije. Tokom njegovog mandata usvojen je jedinstveni zakon o umetnosti i kulturi, kojim su potpuno ili delimično ukinuti brojni prethodni zakoni koji su se odnosili na različite oblasti, poput Zakona o teatrima, Zakona o kulturnim institucijama, Zakona o filharmoniji, baletu i operi. Iako je ovaj zakon doneo harmonizaciju propisa, istovremeno je kritikovan zbog ignorisanja primedbi, pre svega zbog zabrinutosti da se kultura centralizuje.

Jedno od ključnih obećanja Çekua bilo je izgradnja novog Narodnog pozorišta (TKK), ali je kasnije obećao restauraciju postojeće zgrade. Zgrada TKK zatvorena je od strane Ministarstva kulture u julu 2022. godine, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosni rizik. Međutim, prema izveštaju univerzitetskih profesora, ovo obrazloženje je ocenjeno kao neosnovano, jer nije potvrđeno da takav rizik postoji. U maju 2024. godine usvojen je restauratorski projekat u vrednosti od sedam miliona evra, ali on još nije završen.

U vladinom programu za period 2021–2025, LVV je, pored restauracije postojeće infrastrukture, obećala i osnivanje novih nacionalnih kulturnih institucija, uključujući Teatar opere i baleta, TKK, Muzej savremene umetnosti (MAB) i Mrežu bioskopa Kosova. Iako su procedura osnivanja Teatra opere i baleta i MAB formalno u toku, još nije poznato kada će početi radovi. Obećanja za ove dve institucije preneta su i u izborni program LVV-a za 2025. godinu.

U međuvremenu, prema pisanju KOHA-e, MKRS pod rukovodstvom Çekua često je koristio sredstva kapitalnih investicija za subvencionisanje projekata tzv. “nezavisne scene”, iako se kulturni događaji, uključujući i one državnih institucija, i dalje održavaju u privatnim salama sa visokim zakupninama ili u prostorima koji ne ispunjavaju ni minimalne uslove. Tokom Çekuovog mandata ministarstvo je počelo da podržava nezavisne kulturne organizacije i pojedince kroz institucionalne grantove, uključujući trogodišnje grantove, što je u suštini dobra prilika za organizacije da izgrade i očuvaju svoju finansijsku održivost u generalno nepovoljnom okruženju.

Međutim, pristup tim grantovima nije bio lak za korisnike. Prema izveštaju Instituta GAP, koji sprovodi istraživanja i prati rad javnih institucija, izazovi u dodeli subvencija i grantova MKRS-a uključivali su, između ostalog, nefunkcionalnost onlajn sistema i platforme e-Kosova, gubljenje dosijea/dokumenata aplikanata od strane MKRS-a, nedostatak transparentnosti tokom procesa ocenjivanja, nemar MKRS-a u zatvaranju avansa korisnika i niske kapacitete ministarstva u praćenju sprovođenja projekata.

Mandat Çekua obeležio je i štrajk glumaca TKK-a. Kroz Sindikalno udruženje umetnika Narodnog pozorišta Kosova (SHSATKK), glumci su u novembru 2024. godine stupili u štrajk koji je trajao više od 100 dana. Povod je bio Zakon o platama u javnom sektoru, kojim je glumcima TKK-a dodeljen niži koeficijent od onog koji su tražili. Oni su zahtevali povećanje koeficijenta i obustavili štrajk kada se Çeku obavezao da će rešiti ovo pitanje.

Çeku još uvek nije objavio politički program sa kojim namerava da preuzme vođstvo u Prištini, niti je započeo ikakve značajnije predizborne aktivnosti, osim predstavljanja svog rada kao ministra na restauraciji objekata kulturnog nasleđa i investicija u sportske prostore u Prištini.

Uran Ismaili je jedini kandidat u ovoj trci koji je ranije bio suparnik aktuelnom gradonačelniku Rami, ali je imao i saradnju sa njim. Pre drugog kruga izbora 2021. godine, oni su bili protivnici; u drugom krugu Ismaili i PDK stali su na Raminu stranu kako bi porazili kandidata LVV-a, Vitiju. Taj savez je pretočen u opštinsku koaliciju koja je trajala od decembra 2021. do februara 2024. godine.

Koalicija je prekinuta zbog neslaganja oko razmene parcela, gde je bilo planirano da se izgradi naselje koje je Rama projektovao kod Badovačkog jezera, u zamenu za zemljište u naselju “Nova Priština”. PDK se oštro usprotivila toj razmeni i tada je došlo do pucanja koalicije. Direktori PDK smenjeni su malo pre nego što je bilo planirano da podnesu ostavku, a nekadašnji partneri ponovo su postali protivnici.

Na izborima 2021. godine Ismaili je doneo PDK najbolji rezultat koji je ta stranka ikada postigla u glavnom gradu, iako nedovoljan za pobedu. U prvom krugu osvojio je oko 21% glasova, što je predstavljalo veliko iznenađenje za partiju koja tradicionalno nije imala širu podršku u Prištini, ali i obezbedilo novi imidž stranci u glavnom gradu.

Za razliku od Rame, Ismaili je ključni deo partije koju predstavlja, budući da joj se pridružio još 2007. godine. Popularnost je stekao 2013. kada je postao šef kabineta Kadrija Veselija, a njegov uticaj u partiji od tada je samo rastao. Godine 2016. Veseli ga je javno predstavio kao potpredsednika PDK.

Politički uspon Ismailija nastavio se 2017. godine kada je postao ministar zdravlja. Tokom mandata obećao je velike reforme i krenuo snažno – potpisivanjem ugovora za nabavku lekova, promovisanjem Fonda za zdravstveno osiguranje (FSSH) i ulaganjem u renoviranje objekata kako bi klinike QKUK-a dobile bolji izgled. Ministarstvo je napustio 2020. godine, ostavivši iza sebe trag u obnovama, ali ne i rešene strukturne probleme zdravstvenog sistema Kosova, uključujući jedan od najspornijih – zdravstveno osiguranje, obećanje koje svi ponavljaju, a do danas je neispunjeno.

Ismailijeva pozicija u partijskim strukturama ostala je netaknuta i nakon unutrašnjih reformi. Kada je 2020. godine Specijalni sud podigao optužnicu protiv Veselija i Hashima Thaçija, a PDK doživela težak poraz na izborima 2021. godine, stranka je ušla u proces unutrašnje reforme. U tom kontekstu, po prvi put je vođstvo PDK preuzeo Memli Krasniqi, koji nije pripadao tzv. “ratnom krilu”, dok je Ismaili ponovo imenovan za potpredsednika partije, pozicionirajući se kao jedna od ključnih figura nove generacije rukovodstva.

Za razliku od 2021. godine, kada je kampanju počeo sloganom “Priština nas ujedinjuje” i fokusirao se na obnovu javnih prostora, ovog puta Ismaili je kampanju usmerio na društvene mreže, posebno na TikTok, koristeći dinamiku kratkih videa i mimova kao deo svoje komunikacione strategije.

Godine 2021. objavljivao je video-snimke u kojima se simbolično prikazuje kako popravlja klupe, postavlja kante za otpatke, boji sportske terene – nudeći tako “sliku” velikih promena koje je obećavao. Njegova kampanja tada se zasnivala na manjim susretima sa stanovnicima po naseljima, gde je predstavljao “privlačne” ideje i pokušavao da se prikaže kao spontan i blizak. U okviru tih aktivnosti koristio je i električni trotinet kao simbol ekološki prijateljskog pristupa, kao i svoje podkaste kojima je širio entuzijazam i pozitivnost kampanje.

U kampanji 2025. godine Ismaili je izabrao novi slogan: “Vreme je za Prištinu”, kroz koji nastoji da učvrsti svoju vezu sa gradom i ideju da je to jedino mesto gde može da živi i radi.

U videu kojim je pokrenuo kampanju obećao je da će, ukoliko dođe na vlast, njegova prva odluka biti otvaranje Trga Georgea Busha, kao prvi korak ka rasterećenju saobraćaja. Kroz svoja obećanja fokusirao se na hronične probleme Prištine, poput deblokade saobraćaja u roku od 18 meseci; proširenja i izgradnje trotoara radi bezbednijeg kretanja pešaka; rešavanja problema pasa lutalica i poboljšanja javne rasvete; stvaranja sistema za svakodnevno upravljanje otpadom i održavanje javnih prostora.

Ovogodišnja kampanja više je usmerena na društvene mreže i ličnu naraciju, zadržavajući njegov prepoznatljiv vizuelni stil, ali za sada bez direktnih aktivnosti na terenu, koje su obeležile njegovu kampanju 2021. godine.

Besa Shahini je jedina žena-kandidatkinja koja se takmiči za vođenje glavnog grada. Završila je master studije iz Javnih politika na Hertie School u Berlinu.

Godine 2004. zajedno sa saradnicima osnovala je i obavljala funkciju izvršne direktorke Kosovske iniciative za stabilnost, istraživačkog instituta sa sedištem na Kosovu, fokusiranog na pitanja upravljanja i socio-ekonomskog razvoja. Godine 2016. Shahini je osnovala i vodila organizaciju Plenum za obrazovanje, inicijativu fokusiranu na istraživanje i analizu preduniverzitetskog obrazovnog sistema na Kosovu. Paralelno, delovala je kao nezavisna politička analitičarka, sa fokusom na obrazovanje i evropske integracije. Više od decenije, od 2004. do 2015. godine, Shahini je bila deo tima Evropske inicijative za stabilnost (ESI) u Berlinu, gde je radila kao viša analitičarka politika.

Shahini se vraća na političku scenu nakon gotovo trogodišnje pauze kao zamenica ministra, a potom i ministarka obrazovanja, sporta i omladine u Republici Albaniji, od januara 2019. do septembra 2020. godine. Ministarsku funkciju preuzela je nakon promena u kabinetu Edija Rame, koje su usledile posle studentskih protesta u decembru 2018. — najvećih studentskih protesta u Albaniji od pokreta iz decembra 1990. godine.

Kao odgovor na ove proteste, Shahini je predstavila “Pakt za univerzitet” koji je uključivao paket promena osmišljen da odgovori na zahteve studenata. Iako je dala ostavku 2020. godine, po mišljenju stručnjaka u Albaniji, implementacija ovog Pakta je ostala uglavnom na papiru.

Tokom mandata kao ministarka, Shahini se angažovala u organizovanju akcije volonterskih inženjera sa Kosova za proveru stanja škola i univerziteta nakon zemljotresa 2019. godine. Ovo je bila masovna akcija koja je obuhvatila područja poput Tirane i Ljača, ocenjujući sigurnost obrazovnih objekata i stambenih zgrada. U avgustu 2020. godine, Shahini je objavila da je prvi put licencirala pomoćne nastavnike za decu sa posebnim potrebama u profilu “Specijalno obrazovanje”, označivši ovo kao osnovnu polugu politike inkluzivnog preduniverzitetskog obrazovanja.

Nakon ostavke sa ministarske funkcije u Albaniji, njen politički angažman bio je povučeniji. Tokom ovog skoro petogodišnjeg perioda, angažovala se kroz konsultantske projekte u obrazovanju za međunarodne organizacije.

Shahini se vratila političkom životu kroz strukture PSD, partije koju vodi njen suprug Dardan Molliqaj — bivši sekretar i jedna od ključnih figura LVV-a, pre nego što su on i deo rukovodstva napustili LVV i formirali PSD. Kandidatura Shahini za Prištinu privukla je pažnju ne samo kroz njen lični i direktan pristup, već i zbog toga što se bavi pitanjima sa kojima se i sama kao građanka suočava.

Pod sloganom “Besa za Prištinu”, Shahini je uspela da se probije u javnu sferu. Kroz kratke video snimke realizovane u različitim prištinskim kvartovima, stavila je u centar iskustvo dece u gradu, kao ključni stub koji oblikuje opšti doživljaj građana. U tim snimcima problematizuje obrazovni sistem, nedostatak prostora za pešake i javnih površina. Takođe, Shahini je istakla i problem pretrpanosti grada betonom i izgradnjom, ukazujući na paradoks između praznih stanova i nepristupačnih kirija. Po njenom mišljenju, današnja Priština služi betonu, a ne građanima. Ovu predizbornu kampanju koristi da identifikuje probleme koji, po njenom mišljenju, oblikuju život u Prištini, i najavljuje konkretne politike i zakonske inicijative za njihovo rešavanje.

Iako je daleko od trke sa velikim partijama koje imaju široku izbornu bazu i sa vrlo skromnom podrškom birača, PSD se u Prištini uglavnom oslanja na mrežu političkih aktivista i nasledila je deo struktura koje su ranije bile angažovane u opštini Priština tokom mandata Shpenda Ahmetija.

Beka Berisha je iznenađenje ove trke za glavni grad. Na lokalnim izborima 2021. godine nije uspeo da bude izabran za gradonačelnika svog rodnog grada, Istoka — severozapadnog grada u kojem AAK tradicionalno ima podršku.

Ipak, Berisha je među retkima iz ove partije koji su uspeli da se probiju van bastiona Dukađinske ravnice i da stvore biračku bazu u Prištini. Njegova politička karijera je zasnovana na direktnom i otvorenom stilu u televizijskim nastupima i u Skupštini, gde često nadmašuje čak i lidera partije, Ramusha Haradinaja. Ovaj pristup mu je obezbedio mesto u Skupštini Kosova na poslednjim izborima, izlazeći iz uskog tradicionalnog kruga koji dominira listama AAK. Njegova lična kampanja “Prepusti to Beki”, u kojoj se predstavljao kao svojevrsni superheroj koji rešava lokalne probleme, značajno je povećala njegov politički profil.

Berisha je postao viralan zbog izjava koje prate njegov direktan stil, kao što je izjava da “na Kosovu nema kompanija koje postavljaju ulice sa kanalizacionim poklopcima na nivou puta”, ili da tokom dana popije i do 30 espresa.

Do sada je obećao Prištinu bez kolona i sa sigurnijim školama, posebno ukazujući na problem korišćenja narkotika u školama. Ipak, njegova kampanja se više fokusira na nabrajanje problema nego na konkretna rešenja za gradske izazove.

Na prethodnim izborima, AAK je za Prištinu kandidovala ličnosti poput preduzetnika Genca Merakua ili eksperta za lokalnu upravu Besnika Tahirija, ali nije uspela da osvoji poverenje građana. Kandidatura Berishe predstavlja novi pokušaj AAK da se probije van biračkih granica Dukađinske ravnice i proširi svoj uticaj u glavnom gradu.

Merkur Beqiri je kandidat partije Alternativa za gradonačelnika Prištine. Kao najnovije pojačanje u partiji koju predvodi Mimoza Kusari-Lila, Beqiri ima iskustvo u oblasti konsaltinga i saradnje sa međunarodnim organizacijama, poput Agencije UN za izbeglice (UNHCR), Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), kao i Svetske banke (SB).

Pored kandidata velikih partija, glavni grad je konstantno otvarao prostor i za male partije, koje, ukoliko osvoje neki mandat u Skupštini opštine, često sklapaju koalicione sporazume sa pobedničkom partijom.

Beqiri je na svom prvom predstavljanju izjavio da vidi grad kao organizam koji zahteva duboke reforme kako bi postao funkcionalan i privlačan građanima. Njegov fokus je transformacija prostornog planiranja, restrukturiranje gradske administracije i modernizacija javnih službi.

Njegova ambiciozna vizija je da Prištinu učini “najprijatnijim gradom za život na Zapadnom Balkanu”. To planira postići kroz moderan i proširen javni prevoz, ulice planirane u urbanističkoj harmoniji, zelene i pristupačne parkove i trgove, kao i kvartove orijentisane na pešake, a ne na automobile.

Pored ovih obećanja, Beqiri se obavezao i na projekte poput uspostavljanja neprekidnog sistema čišćenja i upravljanja otpadom, obezbeđivanja pijaće vode iz svake česme i aktivne zaštite životne sredine.

U društvenoj i obrazovnoj sferi, obećava izgradnju modernih i sigurnih škola, funkcionalizaciju zdravstvenih centara i digitalizaciju opštinskih usluga, zasnovanu na konceptu “Pametni grad” (Smart City). Njegov izborni program do sada uključuje i investicije u kulturu, sport, rekreaciju, kao i poseban fokus na mlade i starije građane.

U trku za gradonačelnika Prištine uključio se i Fatmir Selimi, kao nezavisni kandidat. Selimi, sa obrazovanjem u oblasti poljoprivrede i kao ekspert za agroekonomiju, dugo je radio kao konsultant za međunarodne organizacije u zemlji, pružajući savete u sektoru ruralnog razvoja.

Selimi obećava decentralizaciju lokalne uprave, predlažući funkcionalizaciju najmanje 10 mesnih zajednica koje bi radile u direktnoj koordinaciji sa opštinom. Po njegovom mišljenju, to je najbolji način da se približi građanima i odgovori na njihove potrebe u mestu rođenja.

Njegov prioritet je pružanje boljih uslova u obrazovanju, unapređenje infrastrukture škola i izgradnja sportskih objekata koji nedostaju prigradskim naseljima Prištine, legalizacija neregistrovanih stanova i uspostavljanje pravednog i jednakog poreskog sistema za nekretnine.

Selimi teži boljem prostornom planiranju za grad, ruralna područja i planinsko područje Goljaka, posmatrajući Prištinu kao “grad lipa, dobrih ljudi, studenata i kafića koji je čine živim tokom celog dana”.

Pod motom “Zajedno možemo učiniti Prištinu boljom”, Selimi je započeo politički put kao nezavisna alternativa među političkim partijama u Prištini.