Makedonska saga, koja se zove članstvo u Evropskoj uniji (EU), ovih dana dobija nove obrise i prolazi najnovije golgote. 

Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Severna Makedonija je dobila još davne 2005. godine, ali do sada su – najčešće – politički problemi njenih suseda stajali na tom putu kao kočnice. Počev od spora oko imena države sa Grčkom, koji je rešen Prespanskim dogovorom potpisanim u junu 2018. godine, do aktuelnog spora sa Bugarskom oko istorije, makedonskog jezika i navoda o diskriminaciji bugarskih državljana u Severnoj Makedoniji. 

Samo par meseci pre izbora u toj zemlji, aprila 2021. godine, bugarske vlasti su odlučile da blokiraju početak pregovora Severne Makedonije za članstvo u EU. Da bi ostvarili taj cilj, diplomatske ofanzive i lobiranja krenuli su na sve strane. 

Istovremeno, makedonske vlasti su svoje nade polagale u predsedavajuću Nemačku, odnosno činjenicu da će ispunjenje obaveza ― zbog kojih je prethodno pregovore o pristupanju blokirala Francuska ― biti dovoljno. No, to se nije ostvarilo.  

Bez promene nakon izbora

Makedonska javnost je pomno pratila parlamentarne izbore u Bugarskoj, nadajući se da će na vlast doći bar malo razumniji političari i skinuti veto. Ali, ni to se nije desilo. 

Na izborima je, ponovo, pobedila stranka desnog centra GERB. No, ovaj put su odneli samo 24.2 posto glasova, što znači da im je teško sastaviti vladu u koaliciji sa starim i novim političkim strankama sa bugarske političke scene. Postignuti kompromis doneo je na vlast tehničku vladu koja će preuzeti tu funkciju do sledećih izbora. 

Ipak, novost je da se u bugarski parlament neće vratiti nacionalistička stranka VMRO, od koje je najviše dolazila nacionalistička i antimakedonska retorika. No, to ne znači da će se promeniti politika prema Severnoj Makedoniji. 

Sa druge strane, analizirajući predizbornu kampanju, ali i postizborne kalkulacije, vidljivo je da je takozvano makedonsko pitanje bilo samo naduvani balon za sakupljanje političkih poena uoči izbora, a ne realni problem građana Bugarske. 

A kako bi i bio problem kada je Bugarska zemlja sa najvećom stopom korupcije i iseljavanja među svim članicama EU? Tačnije, bugarski građani imaju realnijih problema u svojim životima nego da brinu da li je makedonski jezik potekao od bugarskog ili da li je makedonski revolucionar Goce Delčev bio Bugarin ili Makedonac. A baš o tome političari žele da pričaju.  

Vruće kestenje za Portugaliju

Problem veta za dalje pregovore Severnoj Makedoniji nasledila je Portugalija, koja sada predsedava EU. Makedonci su gajili nade da će se nešto bar malo promeniti nakon samita Unije 22. juna, ali na žalost bugarski veto je ostao.

Pre samita, Portugalija je zaista izašla sa nekim predlozima. Ipak, oni su ekspresno odbačeni od Bugarske. Osnovni predlog bio je da se bugarski zahtevi prebace iz pregovaračkog okvira u Proces za stabilizaciju i pridruživanje. 

Bugari odbacuju učešće stranih eksperata u Komisiji za istoriju formiranu 2018, a koja treba da raščisti nesuglasice oko obostranog viđenja istorije, a proizlazi iz Ugovora za dobrosusedsku saradnju. Isto tako zahtevaju da se napomene da makedonski jezik ima bugarske korene, što je neprihvatljivo za makedonsku stranu, a i nedokazano. 

Dopunski problem je u tome što je bivša bugarska vlada izglasala svojevrsnu deklaraciju u parlamentu, koja pokriva sve njihove zahteve prema Severnoj Makedoniji, a koji su osnova za blokadu. Teško da će bilo koja buduća vlada preskočiti tu deklaraciju da bi otkočila pregovore za makedonsku integraciju u EU.  

Portugalski predlog sadrži i jednu alatku za pregovore, kao putokaz koji treba da proizađe iz Dogovora za dobrosusedske odnose, koji su dve države potpisale 2017. godine. Ovaj putokaz, koji trebaju sastaviti makedonski predstavnici, opet je kamen spoticanja jer oni neće da stave jezik, naciju i istoriju kao tačke za pregovore. Baš te tačke ključne su u bugarskoj deklaraciji. 

Kao i uvek, unutrašnji politički interesi imaju primat, nasuprot dobrosusedskim odnosima. 

Veliko iznenađenje je bilo kada je prošle nedelje premijer Zoran Zaev posetio francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je podržao početak pregovora i pronalazak rešenja za makedonsko-bugarski spor. Ovo je suprotno francuskoj blokadi koja je došla pre dve godine i koja je izazvala šok u široj javnosti jer je makedonska strana ispunila veći deo uslova za početak pregovora za članstvo u EU, a ipak pregovore nije počela. 

Premijer Zoran Zaev je ovih dana bio u poseti Sofiji, gde se susreo sa bivšim premijerom Bojkom Borisovim, predsednikom Rumenom Radevim, privremenim premijerom Stefanom Janevim i Kornelijom Ninovom, predsednicom Bugarske socijalističke partije (BSP), koja je sestrinska stranka Zaeve Socijaldemokratske stranke (SDSM). Ipak, bugarski domaćini su bili čvrsti u svojim stavovima, posebno Ninova, da su državni interesi iznad svega i da neće odstupiti od svojih zahteva. 

Bivši premijer Borisov iskoristio je i činjenicu da nije više na vlasti i da nema nikakvu političku odgovornost, te je javno prokomentarisao da bugarska tehnička vlada ima svako pravo i odgovornost da pregovara i donese odluku, ali da ne želi da prihvati nikakvu političku odgovornost. 

U okviru te posete, makedonska strana je predstavila svoju strukturu takozvanog putokaza, koji u makedonskoj javnosti nije baš poznat. Prema bugarskim medijima, koji se pozivaju na vladine izvore, makedonska strana je predložila formulaciju da Makedonci i Bugari govore istim jezikom koji je međunarodno priznat kao dva različita jezika. Makedonski premijer je izjavio da će, ako na Samitu dobiju podršku Bugarske, postići kompromise oko sporova koji proističu iz različitih viđenja istorije. 

Pre posete Zaeva Bugarskoj, opoziciona stranka VMRO-DPMNE u Severnoj Makedoniji održava proteste u nekoliko gradova protiv, kako oni navode, rasprodaje makedonskog identiteta u pregovorima sa Bugarskom. Sudeći po činjenici da makedonska javnost nije upoznata sa predlozima koje je Zaev dostavio bugarskoj strani, sumnja je možda i osnovana.

Šta očekivati? 

Uzimajući u obzir činjenicu da je Bugarska dugo istrajala u svojoj blokadi Severne Makedonije, teško je bilo i zamisliti da će EU samit nešto promeniti. 

Deklarativne podrške su prisutne, ali istinski pritisak na Bugarsku izostaje i dozvoljava se da unutrašnji politički interesi ponovo diktiraju politiku proširenja u EU. Sa druge strane, makedonski premijer Zaev je u predizbornoj kampanji 2016. godine nekoliko puta rekao da se ime države neće promeniti, pa se potpisivanjem Prespanskog dogovora sa Grčkom to ipak desilo. 

Ništa od dosadašnjih aktivnosti makedonske vlade ne uleva nadu da ispunjenje silne želje da uđu u EU neće proći bez promena identiteta države, jezika i istorije. Ako do toga dođe, obrisaće se cela makedonska istorija, zajedno sa antifašističkom borbom iz Drugog svetskog rata i perioda kada je Makedonija bila pod okupacijom bugarske vlade koja je bila saveznik fašistima.  

Premijer Zaev je nekoliko puta izjavio da za Severnu Makedoniju ne postoji alternativa Evropskoj uniji. A kakva će biti ta makedonska država koja možda bude nekada primljena u EU bez svog identiteta, jezika, istorije? Veliko je pitanje vredi li članstvo u EU u zamenu za totalno samouništenje. 

Naslovna ilustracija: EU delegacija u Severnoj Makedoniji.