Sedamnaestog dana u oktobru održaće se prvi krug lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji, sedmi po redu od proglašenja nezavisnosti države. U ne tako dugoj tradiciji makedonske politike, lokalni izbori su uvek bili prilika za okršaj vlasti i opozicije, u koji se umešaju sve politike. Čak i one kojima nije mesto na lokalnim izborima, a sve sa ciljem da se umanji pozicija protivnika. 

Za gradonačelnike i članove opštinskog saveta u 80 opština, plus, grad Skoplje kao posebna teritorijalna jedinica, boriće se 297 kandidata, većinom predstavnika pojedinih političkih stranaka. Ipak, za razliku od ranijih izbora, a prema podacima sa veb-stranice Državne izborne komisije (DIK), na dugačkom spisku kandidata dosta je i nezavisnih lista. Nažalost, sa aspekta rodne ravnopravnosti, i ovi izbori su pokazali da je politika “muški posao”, i to činjenicom da na listama ima samo 8% kandidatkinja.. 

Iako nisu novina, brojnost ovih lista i njihovih kandidata ukazuju na mogućnost da je izraženiji interes građana da direktno praktikuju svoje demokratsko pravo i biraju svog, a ne stranačkog kandidata. 

Da predizborna “zabava“ bude veća, potrudili su se oni koji imaju moć. Tako su samo mesec dana pre izbora uspeli da promene izborni zakon. Potez koji je razgnevio javnost i naišao na glasne kritike. Ali, kao i svaka dosadašnja vlast, i ova se oglušila na većinu kritika, uspevajući ― barem delimično ― da ostvari svoje namere. 

Procenti za vlast

U želji da ograniči ili onemogući učešće listama nezavisnih kandidata i građanskih inicijativa na izborima, vlada Socijaldemokratskog saveza (SDSM) ― u koaliciji sa albanskom strankom DUI, a uz podršku opozicionog VMRO-DPMNE i Alijanse Albanaca ― dva meseca pre izbora podnela je u skupštini predlog izmene Izbornog zakona. Izmene su predviđale i obavezu sakupljanja potpisa za kandidate. 

Prema ovom predlogu, prag za broj potpisa trebalo je da iznosi 2% od ukupnog broja birača u datoj opštini. Njihov predlog je suprotan preporuci OEBS od 1% i smatra se previsokim, skoro nemogućim, da bi se dostigao dva meseca pre izbora, naročito za nezavisne liste. 

Stevo Pendarovski, predsednik države, javno je reagovao komentarom da neće potpisati takav zakon. Negodujući, ukazao je na apsurd u predlogu prema kojem je za kandidata za grad Skoplje jednoj nezavisnoj listi potreban isti broj potpisa kao za nezavisnog kandidata za predsednika države ― 10.000. 

Na kraju je stranka Levica uspela da privremeno blokira ove predloge izmena u parlamentarnoj proceduri, uloživši čak 772 amandmana. 

Ipak, SDSM i njihovi politički partneri nisu odustali, uspevajući da samo 33 dana pre izbora, po skraćenom postupku, nađu način i usvoje izmene. Iako se prvobitno protivio, ukaz za proglašenje zakona potpisao je i predsednik države Pendarovski. 

Izmene koje su usvojene predviđaju da građani mogu da glasaju i sa nevažećom ličnom kartom (odnosno, ako je rok važenja lične karte istekao), nalažu obavezu državnim organima da Državnoj komisiji za sprečavanje korupcije podnesu spisak vozila (koji obuhvata i tip i registarske tablice), a da bi se sprečila zloupotreba tokom kampanje i izbornih ciklusa, te predviđaju uslove za glasanje otiskom prsta. 

Ipak, prag za sakupljanje potpisa nije ukinut.

Amandmani su trebali da reflektuju OSCE primedbe vezane za dominaciju velikih partija u medijima, ali kritičari ukazuju i kako ove nabrzaka izglasane izmene imaju mali uticaj. Trenutno, četiri najveće stranke dele dominantni kolač medijske zastupljenosti, zajedno sa strankom Levica koja nema parlamentarnu grupu (oko 7% od ukupnog prostora), ali ima dva poslanika. Tek malo prostora ostaje manjim strankama i nezavisnim listama građana (oko 3%). 

Ovakvo ponašanje velikih stranaka, bez razlike ko je na vlasti, snažno podseća na složno glasanje socijaldemokrata, VMRO-DPMNE i ostalih velikih stranaka, za izmenu Zakona o registraciji političkih stranaka 2007. godine. Dotadašnji prag za broj potpisa sa kojima se registruje politička stranka, a na osnovu zakona iz 2004. godine, bio je 500 potpisa. Izmenom iz 2007. godine prag je podignut na 1.000 potpisa, čime registracija nove političke stranke postaje skoro nemoguća u maloj zemlji kao što je Severna Makedonija.

Mogućnost za promene

Snaga samoorganizovanja na lokalnom nivou pokazala se u ovom izbornom ciklusu najvećom do sada. Liste nezavisnih kandidata za gradonačelnike i članova saveta opština pojavile su se u nekoliko gradova u zemlji, uključujući i Skoplje. 

Sudeći po kampanjama koje su u toku, čini se da se izborni programi nezavisnih inicijativa uglavnom mnogo ne razlikuju. Fokus im je ekologija i prekomerna izgradnja, a opravdanje nalaze u činjenici da, zbog prekomerne ekspanzije građevinskog sektora, grad ima do sada pobrojano devet takozvanih toplotnih tačaka na kojima se tokom leta meri ekstremno visoke temperature. Uz to, obaveznih 20% zelenila na svakoj građevinskoj parceli se ne poštuje od strane investitora. 

Za postojeće vlasti, koje predvode socijaldemokrate, ekologija i urbanističko stanje u Skoplju ― u kome su građevinske kompanije bliske ljudima na vlasti, koje makedonski mediji ne rijetko nazivaju “građevinskom mafijom”, toliko postale uticajne da osim gradskog parka, skoro i ne postoji neko zeleno mesto ― nisu godinama bili problem. Nečinjenjem su omogućili da se celi grad udavi u betonu i zgradama.

Stanovnicima Skoplja veliki problem predstavlja što je, u centru grada i okolnim naseljima, gustina zgrada toliko porasla da sam grad sve više liči na brazilsku favelu. Umesto da to spreče, postojeće gradske vlasti ne prestaju sa izdavanjem dozvola za gradnju, podržavajući svoje poslovne partnere i velike donatore stranačkih kasa.

Stanovnici Skoplja imaće priliku da biraju između kandidata dve nezavisne liste. Takav je i pokret Zelen Human Grad koji čini više od 20 građanskih organizacija. Skupa deluju na poljima ekologije, urbanizma i zaštite životinja. 

Predvodnica liste sa kandidatima za savetnike u Skoplju je u Severnoj Makedoniji poznata aktivistkinja Dragana Velkovska. Kao kandidatkinju za gradonačelnicu predložlii su bivšu direktorku Državnog inspektorata za životnu sredinu, Anu Petrovsku, koja je pre nekoliko meseci smenjena sa pomenute pozicije iako je, mnogi smatraju, stručno i profesionalno radila svoj posao. 

Fokus njihovog programa je povratak zelenila u grad koji kasape građevinske mafije. Takođe obećavaju sigurnije ulice za pešake i bicikliste i vraćanje humane dimenzije grada. 

Ova lista je snažno reagovala na promene izbornog zakona. Oni su izmenu koja se tiče mogućnosti izmene kandidata u roku od 48 sati protumačili rečima da je stvoren prostor za vršenje pritiska na nezavisne kandidate od velikih stranaka i davanje “šansi” da se predomisle. 

Stanovnici Skoplja imaju mogućnost i da glasaju za kandidate sa liste Šansa za centar. Njihove kandidatkinje su Jana Belčeva, koja je dve godine predsedavala savetom opštine Centar (Skoplje), i profesorka Divna Penčić, koja predaje na Arhitektonskom fakultetu. Program ovog pokreta podrazumeva borbu za čist vazduh i dostojanstven i kvalitetan život u gradu. 

Obećanja koja daju ove liste nisu nemoguća za ispunjenje, ali su im protivnici u ovoj bici građevinske firme koje su usko povezane sa svim strankama i svim nivoima vlasti, te ovo znači da će se, ako osvoje dovoljno glasova, suočiti sa puno problema.  

Izborna obećanja

Nezavisne inicijative, ili liste građana koji podržavaju nezavisnog kandidata ili liste odbornika, prisutne su u svim opštinama.

I građani Tetova, možda najzagađenijeg makedonskog grada, imaju svoju nezavisnu listu pod imenom Podobro za Tetovo / Më mirë për Tetovën (Bolje za Tetovo). Obećavaju drastično poboljšanje kvaliteta života u Tetovu te govore kako dosadašnja gradonačelnica iz albanske stranke DUI, Teuta Arifi, ne vidi tone smeća koje se gomilaju na ulicama i haos u saobraćaju. 

Borba građana Strumice i okoline protiv otvaranja toksičnih rudnika u njihovoj blizini krenula je korak dalje, i to formiranjem liste kandidata pod imenom Stiga e – front protiv rudnikot i zagaduvačite na životnata sredina (Stigao je – front protiv rudnika i zagađivača životne okoline).

Jedan od udaraca za socijaldemokrate dolazi iz njihovog večnog bastiona, grada Kumanova. Na početku pandemije, aktuelni gradonačelnik Maksim Dimitrievski molio je vladu da proglasi karantin za ovaj grad, koji je nedeljama bio na vrhu liste po broju zaraženih. Vlast je ignorisala njegove molbe. Unutrašnja stranačka bitka između njega, lokalne baze i centrale u Skoplju kulminirala je odlukom da se on kandiduje kao nezavisni kandidat. 

Koliko će aktuelni gradonačelnik Kumanova uraditi za grad ako dobije još jedan mandat, to ne znamo, no može se reći da je čudna njegova izjava da namerava “podići spomenik američkoj kompaniji Kelog, Braun i Rut”. Razlog je taj što je ova kompanija zapošljavanjem više hiljada građana Kumanova u američkim vojnim bazama u Iraku, Kuvajtu, Avganistanu, inkasirala skoro milijardu evra u grad u poslednjih 15 godina. 

Normalna je praksa da se na svim izborima stranke razbacuju sa praznim obećanjima. Tako su kandidati obećali stanovnicima opština Novaci, Strumica, Petrovec, Ohrid, Čair, Sveti Nikola, Prilep, te najveće i jedine romske opštine Šuto Orizari sledeće: akva parkove, kulturne centre, bioskope, terene za golf, parkove sa botaničkom baštom… 

Zemlja sunca i večne neizvesnosti

Osim ekoloških pitanja i preterane gradnje, još je problema sa kojima su suočene postojeće vlasti. Nebrojeno je mnogo pucanja u vlastitu nogu u režiji Socijaldemokratske stranke i njihovih koalicionih partnera. U poslednje vreme, sve više na površinu izbijaju slučajevi korumpiranih bliskih saradnika premijera i nedodirljivost članova stranke DUI koja je u svakoj vlasti od 2002. godine i koja je direktno odgovorna za masovno zagađivanje države, jer je Ministarstvo za životnu sredinu njihov bastion. 

Veliki udarac na rejting socijaldemokrata oličen je u tragediji koja se 8. septembra desila u modularnoj kovid-bolnici u Tetovu, kada je izbio požar od kog je poginulo 14 pacijenata za samo tri minuta od početka havarije. 

Iako su posle nekoliko dana došli profesionalci iz Nemačke da pruže pomoć u istrazi, do sada još ne znamo razlog za izbijanje požara, a još manje ko treba da preuzme odgovornost. Ministar zdravlja Venko Filipče ponudio je ostavku, ali premijer Zoran Zaev i dalje odbija da je prihvati, pravdajući se da čeka rezultate istrage. 

Iako je makedonska zemlja uistinu zemlja sunca i plodnosti, njeni građani od nezavisnosti do sada žive u neizvesnosti i stresu, koji samo postaju veći. Život se okreće oko izbora, ko će koga skinuti sa vlasti, dok sve odluke, manje ili više važne, ostaju da budu donesene posle nekih izbora.

Građani su umorni od neizvesnosti koju neprestano nude političke stranke i žele, kako kažu, švajcarsku dosadu i sigurnost. Nasuprot tome je ono što im daju postojeće strukture ― korupciju, sebičnost, umešanost u podzemlje, nepotizam i nesposobnost zašećerenu arogancijom i prostotom političkih predstavnika. 

Ipak, ove godine nadu ulivaju nezavisne liste i činjenica da su građani postali glasniji i odlučili ostati i boriti se za svoju zemlju. Makedonska država je postala močvara u kojoj se dave sve nade za bolju budućnost, ali čišćenje svake močvare počinje od dubine i mulja. A mulj su sve političke stranke od nezavisnosti do danas. 

Naslovna ilustracija: Jasmin Redžepi

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku “Balkanskog trusta za demokratiju” (Balkan Trust for Democracy), projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država (German Marshall Fund of the United States) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Kosovo 2.0 snosi odgovornost za sadržaj teksta koji ne odražava nužno stavove donatora.