U detalje | TWIK

Ove godine na Kosovu

Piše - 28.12.2015

Razmatranje 2015. godine iz ugla K2.0.

┼áta se u januaru de┼íavalo na Kosovu? Se─çate li se? Verovatno ste po─Źeli da se spremate da ispunite obe─çanja koje ste sebi dali za Novu godinu; upisivali ste se u teretanu, bataljivali alkohol i cigare (ili neku drugu drogu), ili vas je pak ba┼í bilo briga ┼íta se de┼íavalo u zemlji, te ste smislili svoj spisak ÔÇ×dobrih gra─ĹanaÔÇť koji su doprineli promenama. Pa, Kosovo nije ba┼í bilo mirno mesto 2015. godine (zar je ikad bilo?). Promene… To je sjajna pesma Dejvida Bouija!

Dobro, dobro, ne budimo pesimisti. Bilo je zabavno! Mnogo ljudi sa Kosova je ove godine putovalo. A stanite, nije tako, oni su be┼żali od siroma┼ítva i samo se ┼ía─Źica ljudi brinula o njima. Pa dobro, nema veze, hajde da na druk─Źiji na─Źin posmatramo stvari.

Kosovo 2.0 je ove godine odabralo nekoliko kategorija za ponovno isticanje dobrih i lo┼íih strana 2015. Mo┼żete li da pogodite ko ─çe dobiti na┼í glas za najpresti┼żniju nagradu za najve─çeg luzera 2015? Ko je uvek bio uz Kosovo i prema tome dobio nominaciju za najboljeg prijatelja zauvek? A ┼íta je ono ┼íto je jedva propra─çeno, ali ─çe sada biti zapam─çeno zbog toga ┼íto imamo novu godinu koja uskoro dolazi? Prvi put, Kosovo 2.0 je izabralo na┼íu li─Źnost (ili na┼íe ljude) godine.

Nezaboravna 2015!

1. Re─Ź godine

Suzavac: imenica ÔÇô ─Źini da o─Źi zabole i zasuze, ─Źime se proizvodi privremena slepo─ça, a koristi se u savremenom ratovanju, kako bi se suzbili nemiri, itd.

Do sada je suzavac bio ne┼íto ┼íto je manje-vi┼íe samo kori┼í─çeno od strane policije da bi se kontrolisale mase ljudi u mnogim delovima sveta. Ali smo u 2015. nau─Źili da suzavac mo┼że da poslu┼żi politi─Źarima kao ┼íto je policajcima slu┼żio sve ove godine. Suzavac se ove godine na Kosovu pomerio sa ulica u hodnike vlade, a kako smo svi videli u prethodnim mesecima ÔÇô time su se stvorile poprili─Źne neprilike.

Ponekad se ─Źinilo da glavne vesti dana nisu bile potpune ako se ne pomene suzavac negde. Nazad u januar, protesti do kojih je na kraju do┼ílo izazvali su da zamenik premijera, Aleksandar Jablanovi─ç, bude smenjen, te je pre toga na ulicama Pri┼ítine kori┼í─çena i gorepomenuta supstanca. Ali od iznena─Ĺuju─çeg debitovanja u Skup┼ítini u oktobru, kada su ga opozicioni poslanici prvi put upotrebili kako bi prekinuli skup┼ítinsku sednicu, jedva da je pro┼íla jedna nedelja bez suzavca u vestima.

Suzavac u Skup┼ítini, suzavac na ulicama, opozicioni poslanici uhap┼íeni jer su bacili suzavac, oda Aljbina Kurtija suzavcu… Pri┼ítevci su se toliko navikli na suzavac da sada jedva da obrate pa┼żnju kada vide ┼íkodljive bele oblake koji im idu u susret.

2. Citat godine

ÔÇ×Suspenzija opozicije je suspenzija demokratije.ÔÇť Poslanik Samoopredeljenja, Ilir Deda, jezgrovito je sa┼żeo ne┼íto ┼íto je izgledalo kao autoritarizam nakon ┼íto su ─Źlanovi opozicije bili suspendovani iz kosovske skup┼ítine, samo nekoliko dana nakon ┼íto su oru┼żane policijske snage sprovele raciju u sedi┼ítu Dedine stranke. Suspendovanje je dovelo do brojnih reakcija kojima se podsti─Źe preispitivanje nivoa demokratije u ovoj novoro─Ĺenoj republici.

Deda je izrazio svoju zabrinutost uprkos ─Źinjenici da nije bio li─Źno suspendovan, jer se i sam distancirao od taktike upotrebe suzavca od strane svojih opozicionih kolega tokom tromese─Źnog zastoja koji i dalje traje. Ipak, on je odbio da u─Źestvuje u sednici dok je ostatak opozicije zaklju─Źan ispred prostorije (u kojoj se sednica odr┼żavala, prim. prev.). Vlada je do sada odr┼żala niz ÔÇ×sednica kojima prisustvuje samo vladaÔÇť, uklju─Źuju─çi usvajanje bud┼żeta za slede─çu godinu koje je proteklo bez prisustva opozicije.

Trinaestoro opozicionih poslanika ÔÇô vi┼íe od jedne tre─çine opozicije ÔÇô bilo je uhap┼íeno usled navodnog u─Źe┼í─ça u ÔÇ×bacanju suzavcaÔÇť u Skup┼ítini, ┼íto je deo trenutnih protesta protiv sporazuma sa Beogradom kojim bi se osnovala Asocijacija/Zajednica op┼ítina sa srpskom ve─çinom i protiv dogovora o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Ova situacija ima sva obele┼żja diktature, sem ─Źinjenice da premijer Isa Mustafa nije ba┼í harizmati─Źan, a ni, pa… sposoban.

3. Skandal godine

U o─Źima premijera Ise Mustafe, ugovaranje popravke premijerskog automobila sa kompanijom ÔÇ×MackcarÔÇť, koja je u vlasni┼ítvu njegovog sina, nije bilo ÔÇ×krupna stvarÔÇť. Me─Ĺutim, iako ugovor nije bio milionski, logika premijerovog odgovora predstavlja sve ono ┼íto je lo┼íe u kosovskoj politi─Źkoj eliti.

Ugovor na 2.946 evra bi verovatno bio brzo zaboravljen u kosovskom javnom mnjenju da je Mustafa priznao gre┼íku i ubrzo se pokajao. Ali umesto toga, on je poku┼íao da opravda svoju odluku. Mustafa je rekao slede─çe: ÔÇ×Nisam znao za tender, ali tu ne vidim ni┼íta sporno, jer je taj auto-servis ovla┼í─çenÔÇť.

Uprkos ─Źinjenici da je ÔÇ×endemska korupcijaÔÇť bila nagla┼íena u Izve┼ítaju Evropske komisije o napretku (i od strane drugih relevantnih institucija), Mustafa u ugovoru ne vidi ni┼íta sporno ÔÇô a ┼íta je sa onim ┼íto je poznato kao o─Źigledni ÔÇ×sukob interesaÔÇť, Isa?

Pod pritiskom javnosti, ÔÇ×MackcarÔÇť je odlu─Źio da se povu─Źe iz ugovora. Ipak, va┼żnije od vrednosti ugovora je premijerova skandalozna logika ÔÇô dobro je videti da se premijer bori protiv korupcije tako ┼íto je na ─Źelu iste.

4. ─îudo godine

Ve─çina ljudi bi te┼íko uspevala da radi svoj posao iz zatvorske ─çelije, ali je gradona─Źelnik Srbice, Sami Lju┼ítaku, ipak uspeo da uradi upravo to! Uprkos tome ┼íto je vi┼íe od pola godine proveo iza re┼íetaka, jer je u maju osu─Ĺen na 12 godina zatvora za to ┼íto je po─Źinio ratne zlo─Źine kao ─Źlan ÔÇ×Dreni─Źke grupeÔÇť, Lju┼ítaku je i dalje gradona─Źelnik Srbice.

Ne bi stvarno vi┼íe trebalo da se ─Źudimo ─Źudotvornom gradona─Źelniku ÔÇô svakodnevni rad u zatvoru mora da je vrlo lak, jer je on ve─ç sproveo uspe┼ínu predizbornu kampanju iz ─çelije 2013. godine. Lju┼ítaku je u septembru pokazao da je medicinsko ─Źudo. Dok je vr┼íen pregled njegovoga srca na Univerzitetskom klini─Źkom centru Kosova, on se neobja┼ínjivo oporavio kako bi spektakularno pobegao bez ikakvog traga. Na ┼żalost ─Źoveka koji je naizgled mogao da radi sve, Euleksova policija ga je ubrzo uhapsila i vratila u zatvor. On mo┼że biti zadovoljan saznanjem da i dalje ima mandat gradona─Źelnika… barem dok se proces za ulaganje ┼żalbi ne zavr┼íi, ┼íto je trenutak kada Ministarstvo za lokalnu samoupravu mo┼że da nastupi.

5. ┼á┼í┼í┼í, niste to ─Źuli…

Se─çate li se 2014. i onog poprili─Źno velikog koruptivnog skandala u Misiji vladavine prava na Kosovu (Euleks)? Znate ve─ç, re─Ź je o skandalu o navodima da su neki Euleksovi zapo┼íljeni uspeli da budu taman onoliko skandalozni kao lokalna politi─Źka elita koju je trebalo da edukuju po tom pitanju. Pa, ne brinite se, re─Źeno nam je da ─çe do─çi do istrage o navodima… sem… ┼íta se uop┼íte desilo s tim? Objavljen je izve┼ítaj o Euleksovom rukovo─Ĺenju ─Źitavom tom aferom u martu, ali je bilo poprili─Źno jasno da se ne─çe zalaziti u sadr┼żaj navoda. Devet meseci je od tada pro┼ílo… i sve je na tom polju sumnji─Źavo utihnulo.

Drugo va┼żno pitanje je tako─Ĺe pokrenuto, iako je ono ispred na┼íih o─Źiju stalno: javni servis, Radio-televizija Kosova (RTK). Kontroverze u vezi sa cenzurom u RTK i politi─Źke intervencije vlade se de┼íavaju ve─ç godinama. Setite se samo onih predivnih muzi─Źkih koncerata koji su se prikazivali kada su god nemiri prohujali zemljom.

RTK je na prole─çe iznutra dobila ozbiljne protivnike, kada je 12 urednika redakcije pozvalo na protest protiv imenovanja novih glavnih urednika, a pod sumnjom za navodni pritisak i navodne cenzure od strane dvoje imenovanih osoba. Nezavisna unija RTK je podr┼żala protest i delovalo je da se time pokrenula debata kada su ovi javno zatra┼żili transparentnost, kada su zatra┼żili istragu o tro┼íenju javnog novca od strane uprave RTK i pozvali poslanike da daju otkaz odgovornim rukovodiocima. RTK je na kraju odlu─Źila da smeni predsednika i potpredsednika Unije, ┼íto je izazvalo bes i proteste, koji su podr┼żani od strane redakcijskih urednika i novinara. O cenzuri u RTK se i dalje otvoreno raspravlja i iza vrata, premda konstruktivna debata o slobodi govora u RTK i dalje nailazi na ravnodu┼ínost u krugovima mo─çnika i deluje na igru gluvih telefona.

Nema ni─Źeg zanimljivog ovde, produ┼żi…

6. Opala, opet ja…

Kosovski dvojac, Betmen i Robin, ─îip i Dejl, Pinki i Mozak, opet isto rade: Nisu ispunili svoja obe─çanja. Hajde da uzmemo u obzir samo ovo obe─çanje: 200.000 + 120.000 = 320.000… radnih mesta. Prva brojka je ona koja se odnosi na obe─çanje Ha┼íima Ta─Źija o otvaranju 200.000 radnih mesta, a koje je dao u predizbornoj kampanji 2014. Druga brojka je u skladu sa obe─çanjem Ise Mustafe dato u istom periodu i s istom svrhom. Imaju─çi u vidu mogu─çnost da sa sa┼żmu njihovi napori, politika, strategije i kontrola nad dr┼żavnim bud┼żetom za investiranje u takav poduhvat, ┼íta bi tu moglo da po─Ĺe po zlu?

Pa, i dalje ─Źekamo na brojke o nezaposlenosti u 2015, premda se ─Źini da se brojke kre─çu u pogre┼ínom pravcu: godine 2013. je stopa nezaposlenosti bila 30 odsto, dok je, prema poslednjem istra┼żivanju o radnoj snazi 2014. napravljenom od strane Kosovske agencije za statistiku, stopa nezaposlenosti na Kosovu bila 35,3 odsto (ovde pogledajte grafikon). Do jula ove godine, Mustafa je doslovno rekao slede─çe: ÔÇ×Nismo uspeli da zaposlimo 100 ili 200 hiljada ljudi i niko nije rekao da ─çemo ovoliko radnih mesta da otvorimo u prvom mandatuÔÇť. Pa da, niko osim vas dvojice.

Dakle, zapitajmo se: U ─Źemu je problem? a) Obe─çanje o radnim mestima je jednostavno bilo nerealno; b) Niko od njih dvojice nema znanje i sposobnosti da tako ne┼íto ispuni; v) Lagali su o ovim obe─çanjima i znali da je to neostvarivo; ili, g) Super je biti nezapo┼íljen, imate mnogo slobodnog vremena, ali se nekako mora platiti kirija. Koji je ta─Źan odgovor? Da, u pravu ste, e) Sve gorenavedeno!

Ukratko, prestanite da mislite da je narod lud ÔÇô ne obe─çavajte ono ┼íto ne mo┼żete da ispunite!

7. Korupcija je ┼żivahna i istrajava

Kosovska politi─Źka elita je izgleda sebi postavila stroge kriterijume kada je re─Ź o me─Ĺunarodnim ocenama transparentnosti: ne ┼żele da prihvate ni┼íta ┼íto je manje od trocifrenog broja u kategoriji o korupciji. U suprotnosti sa najiskrenijim zemljama sa razo─Źaravaju─çe lo┼íim ocenama, pozicija Kosova od ukupno 100 zemalja pokazuje da na┼íi lideri doslovce vode u korupciji. Ovo postignu─çe je toliko zarazno da ─Źak budu─çi potencijalni lideri u─Źe od najboljih o tome kako da prevare svoj put ka uspehu. Prvo po─Źinje kao zabava na dru┼ítvenim medijima, kao ┼íto je primer u─Źenika iz srednje ┼íkole koji leti objavljuju re┼íenja testova na Fejsbuku. Prire─Ĺiva─Źi testa su taj letnji dan nazvali vrlo uspe┼ínim danom, pokazuju─çi uverenje da, ┼íto u─Źenici bolje varaju na testovima, to ─çe svetlija budu─çnost Kosova biti.

Sa ovom duboko ukorenjenom kulturom koju predvode politi─Źari i akademska korupcija na ─Źelu sa najboljim univerzitetskim profesorima ÔÇô biv┼íi rektor Ibrahim Ga┼íi podneo je ostavku posle skandala o plagijatu ÔÇô vesti o tome da je 42 studenta sa Univerziteta u Pri┼ítini i 13 studenata sa privatnih univerziteta uklonjeno sa spiskova za ┼íkolarinu zbog plagijarizma nije bilo iznena─Ĺuju─çe. Donator ┼íkolarina, USAID, identifikovao je te studente i povukao svoju odluku da im pru┼żi ┼íansu da studiraju u inostranstvu. De─Źaci i devoj─Źice, barem ─çe te va┼íe ve┼ítine biti cenjenije kod ku─çe.

8. Mama i tata su rekli…

ne dirajte policiju. Me─Ĺunarodna zajednica ┼żeli stabilnost na Kosovu toliko da nisu uspeli da spaze desetine izve┼ítaja o policijskoj brutalnosti 28. novembra. Mo┼żda ne prate kosovske medije, mada su video-snimci na internetu prikazivali prekomernu silu koju je upotrebila policija, a tokom oru┼żane racije u sedi┼ítu Samoopredeljenja, najve─çe opozicije stranke, u ne─Źemu ┼íto je bila operacija u cilju hap┼íenja biv┼íeg lidera ove partije ÔÇô Aljbina Kurtija.

Ambasadori se u stranim dr┼żavama obi─Źno ne me┼íaju u unutra┼ínja pitanja, premda je me─Ĺunarodna zajednica na Kosovu toliko sklona prosperitetu u dr┼żavi da redovno prevazilazi svoja ovla┼í─çenja i svoje du┼żnosti evaluiraju─çi proteste onda kada joj to odgovara. Policija ─Źesto dobija posebnu za┼ítitu, jer se odnedavno na┼íiroko smatraju kao jedna od retkih maglovitih ÔÇ×uspe┼ínih pri─ŹaÔÇť u smislu uspostavljanja pouzdanih i po┼ítovanih institucija na Kosovu.

Nakon doga─Ĺaja od 28. novembra, ambasade Francuske, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Dr┼żava su objavile slede─çe: ÔÇ×protesti su protekli na miran na─Źin i hteli bismo da pohvalimo sve (koji su u─Źinili da tako protekne, prim. prev.), posebno Kosovsku policijuÔÇť. To je ista ona policija koju su me─Ĺunarodne i nacionalne organizacija za ljudska prava osudile zbog neproporcionalne upotrebe sile i pozvale na hitnu istragu potencijalnih kr┼íenja ljudskih prava. Kada su upitani da prokomentari┼íu policiju nakon kritika upu─çenih od strane uglednih organizacija, poput Amnesti interne┼íenela, mama i tata su se odjednom setili da ne bi trebalo da se me┼íaju u unutra┼ínja posla. Zar ne prezirete kada roditelji naizgled menjaju pravila kako bi im ona pogodovala?

9. Narodna pobeda

Rastu─ça nezaposlenost, siroma┼ítvo, lo┼íi sistemi zdravstva i prosvete, upitna ljudska prava, spisak se nastavlja unedogled. Postoje stotine razloga za izlazak na ulice i protestovanje, ali su beznade┼żnost i pesimizam zbog potencijalnih promena, kao i politizacija svakoga doga─Ĺaja od strane politi─Źkih partija, u─Źinili da ljudi nerado izlaze na ulice i di┼żu glas demokratije. Osim opasnosti da bude ga─Ĺana jajima, politi─Źka elita ulazi u svoju kancelariju poprili─Źno bezbri┼żno svakoga dana.

I naravno da ispred svojih noseva ne vide mali beli ┼íator sa grupom ljudi koji su svakodnevno prisutni ba┼í ispred vladine zgrade. Ako bi zastali, mo┼żda bi vi┼íe ─Źuli o brigama biv┼íih radnika fabrike u Uro┼íevcu ÔÇ×Fabrika e tubaveÔÇť, ─Źija je privatizacija ostavila 900 ljudi bez posla. Biv┼íi radnici fabrike u Uro┼íevcu su jedna od nekoliko grupa koje aktivno poku┼íavaju da se bore za svoja prava; u njihovom slu─Źaju je re─Ź o kompenzaciji za period od 1989-1999, kada su dobili otkaze od brutalnog re┼żima. Iako je njihovo pravo na kompenzaciju priznato od strane Ustavnog suda 2010, odluka se i dalje ignori┼íe od strane vlade. Slu─Źaj biv┼íih radnika ÔÇ×Fabrika e tubaveÔÇť u prvi plan isti─Źe vrlo zabrinjavaju─çu istinu: da samo nasilni protesti izgleda zahvataju pa┼żnju politi─Źke elite. Ovi ljudi protestuju nasilno ve─ç du┼że od godinu dana, ali se ─Źini da nikoga ne boli uvo za to.

Verovatno najprimetnija gra─Ĺanska akcija (bez politi─Źkih partija koje bi usko─Źile) sastojala se iz stotina demonstranata okupljenih ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo┼íkog razvoja koji su zahtevali opozivanje odluke Upravnog odbora Univerziteta u Pri┼ítini o smeni rektora Ramadana Zejnulahua. ┼áiroka podr┼íka je posledica rezultata mnogih reformi pokrenutih od strane Zejnulahua o prekidanju velikog politi─Źkog uticaja na najva┼żniju javnu instituciju visokog obrazovanja na Kosovu. Ministar prosvete, Arsim Bajrami, pribijen je uza zid, nemaju─çi mnogo izbora nego da ponovo vrati rektora.

Na┼ía Narodna pobeda posve─çena je onima koji se bore za plemeniti cilj, a ne zato ┼íto im je neko ne┼íto naredio, ve─ç zato ┼íto u to veruju. Maj 2016. donosi jo┼í gra─Ĺanske akcije!

10. Pokvarena plo─Źa

Kosovo je ispunilo sve kriterijume za viznu liberalizaciju.ÔÇť Re─Źeno nam je iznova i iznova od strane premijera Ise Mustafe i zamenika premijera Ta─Źija, kao i od strane drugih ─Źlanova vlade: Slede─çe godine ─çemo svi mo─çi slobodno da se kre─çemo Evropom; skoro pa smo tamo!

Pa, nije tako, prema re─Źima Evropske komisije, a na┼żalost ÔÇô oni su ti koji se pitaju. Najnoviji izve┼ítaj o napretku Kosova u procesu ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju navodi da Kosovo treba da ispuni jo┼í osam od 95 prvobitnih preporuka. Ovo bi trebalo da nas ohrabri, skoro pa smo tamo… komesar EU nam je kazao da se nada da ─çe biti mogu─çe preporu─Źiti Kosovo za viznu liberalizaciju ÔÇ×po─Źetkom slede─çe godineÔÇť.

Me─Ĺutim, sve smo to ve─ç mnogo puta ─Źuli: 2010. nam je tada┼ínji premijer, Ha┼íim Ta─Źi, obe─çao viznu liberalizaciju za 15 meseci, u 2013. je zatra┼żio jo┼í 15 meseci kako bi ispunio svoje obe─çanje… Slede─çe nedelje dolazi 2016, a gra─Ĺani Kosova su i dalje jedini na Zapadnom Balkanu koji su u neizvesnoj situaciji kada je re─Ź o bezviznom re┼żimu putovanja.

Promenite plo─Źu! Dosta nam je pri─Źe, hajde malo akcije!

11. Barem sve nije propalo…

Mnogo politi─Źara i politike je zauzelo centralnu binu u kosovskim vestima ove godine, ali kao i obi─Źno, obi─Źni ljudi su ti koji su ne┼íto promenili, pru┼żaju─çi nekoliko epskih momenata nade. Nakon priznanja na kraju 2014. kao punopravnog ─Źlana Olimpijskog komiteta, Kosovo se 2015. prvi put takmi─Źilo u vi┼íe sportova Me─Ĺunarodnog olimpijskog komiteta, koji se odr┼żao u Bakuu (Azerbejd┼żan), prvi put ove godine. Delegacija sportista je prvi put u istoriji predstavljala zvani─Źno kosovsku zastavu na ovom me─Ĺunarodnom sportskom doga─Ĺaju, gde sportisti predstavljaju nacionalne olimpijske komitete Evrope. D┼żudistkinja Majljinda Keljmendi, kraljica kosovskog sporta, simboli─Źno je nosila zastavu na ceremoniji otvaranja, iako se nije takmi─Źila zbog povrede. Me─Ĺutim, njena prijateljica d┼żudistkinja, Nora ─Éakova, u─Źestvovala je i do┼íla ku─çi sa prvom kosovskom medaljom ÔÇô bronzom.

A jedna druga ┼żena, Aljketa D┼żafa Mripa, zaslu┼żna je za ne┼íto ┼íto je verovatno postala najve─ça kosovska umetni─Źka instalacija ikada napravljena, ÔÇ×Mislim na tebeÔÇť. Iako je sve po─Źelo kao jednostavna ideja u cilju podizanja svesti o pre┼żivelim ┼żrtvama silovanja za vreme rata na Kosovu, umetnica je dobila i podr┼íku kosovske predsednice, Atifete Jahjage, koja je pru┼żila direktnu podr┼íku celoj instalaciji. Uz pomo─ç Nacionalnog saveta za pre┼żivele ┼żrtve seksualnog nasilja (koji je Jahjaga osnovala i na ─Źijem je ─Źelu), D┼żafa Mripa je prikupila 5000 suknji koje su donirale mnoge ┼żene, od kojih su neke silovane, i postavila ih na fudbalski stadion u Pri┼ítini. Desetine redova vise─çih suknji su zauzele stadion tokom celog jednog dana. Va┼żnost ove instalacije nije samo u njenom umetni─Źkom konceptu, ve─ç u sposobnosti da se ovo pitanje stavi u prvi plan, otvoriv┼íi diskusiju o nasilju nad ┼żenama, iako je ova diskusija tek na za─Źetku.

12. Pazi…

Dok 2016. kuca na vrata, pripremite se da se podrobno upoznate sa re─Źju ÔÇ×sudÔÇť. Jedan sud koji ─çe zasigurno da nam odzvanja je ÔÇ×specijalni sudÔÇť koji ─çe se baviti navodima o ratnim zlo─Źinima tokom i posle rata. O─Źekuje se da ─çe sud u Holandiji po─Źeti da radi na svojim prvim optu┼żnicama po─Źetkom godine. Bilo je sugestija da od trenutnog politi─Źkog zastoja u kosovskoj skup┼ítini koristi imaju mnogi politi─Źki lideri za koje se smatra da su potencijalne mete ÔÇ×specijalnog sudaÔÇť. Osnivanje suda koji je verovatno neustavan kona─Źno je odobreno tokom drugog poku┼íaja u julu 2015, nakon mnogo spoljnog pritiska na kosovske poslanike koji je dolazio od me─Ĺunarodne zajednice. Ali, ako je uspostavljanje suda zauzelo mnogo naslova u 2015, taj fijasko ─çe verovatno pasti u zaborav kao ne┼íto nebitno ukoliko i kada sud stane na noge i po─Źne da radi slede─çe godine.

Kao poslednji ─Źin 2015, Ustavni sud Kosova je presudio o ustavnosti osnivanja Asocijacije/Zajednice op┼ítina sa srpskom ve─çinom. Me─Ĺutim, ovaj sud je ostavio taman onoliko dvosmislenosti koliko je dovoljno da svako tuma─Źi ocenu ustavnosti onako kako pogoduje njegovim interesima. U su┼ítini, planirana Zajednica je neustavna (┼íto je pobeda opozicije), ali bi ipak trebalo da bude osnovana (┼íto je pobeda vlade). Poku┼íaj da se pomire ove dve suprotstavljene informacije i tuma─Źi ono ┼íto je Ustavni sud hteo da ka┼że ÔÇô pru┼żi─çe dovoljno prostora debati u danima i sedmicama koji dolaze!

Kao da to nije dovoljno sudova za jednu godinu, me─Ĺunarodna zajednica nas je uverila da ─çemo tu re─Ź slu┼íati u svojim snovima u nadolaze─çim mesecima. Troje od osam uslova koje Kosovo mora da ispuni pre nego ┼íto bude preporu─Źeno Evropskoj uniji za viznu liberalizaciju je u vezi sa popunjavanjem nedostataka u pravosu─Ĺu.

Sudovi, sudovi i još više sudova u 2016!

13. Zauvek najbolji prijatelji

Uvek je bila tu, u dobru i zlu. Potpredsednica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo u tom telu, Ulrike Luna─Źek, bi─çe na raspolaganju i u najte┼żim trenucima, govore─çi predstavnicima kosovskih institucija iste stvari koje uva┼żene li─Źnosti na Kosovu ve─ç govore… ali sa vi┼íe autoriteta.

Luna─Źek je oduvek bila sna┼żan branilac ljudskih prava na Kosovu, posebno je podr┼żavala rodnu ravnopravnost i prava LGBTIQ osoba. Kao i svi najbolji prijatelji, na nju ─Źovek mo┼że da se osloni da mu ka┼że te┼íku istinu koju ne ┼żele svi da ─Źuju: ona je bila ove godine tu kada je trebalo re─çi politi─Źarima na Kosovu istinu o kampanji za Kosovo u Unesku: ukratko, rekla je da je strategija bila nikakva.

Nakon propasti Kosova u Unesku, ┼íto je ne┼íto za ┼íta je lobirala, Luna─Źek je upozorila Evropsku komisiju na to da ne toleri┼íe sistematsko kr┼íenje principa dobrosusedskih odnosa, misle─çi pritom na ne tako dobrosusedsku, agresivnu negativnu kampanju Srbije. Ona je oti┼íla toliko daleko da je ─Źak rekla da Srbiji mo┼żda ne bi trebalo davati nove koncesije dok se zaklju─Źci sporazuma izme─Ĺu dvaju zemalja ne sprovedu.

Ona, kao izvestilac za Kosovo, sna┼żno je podr┼żala inicijativu Vjose Osmani iz LDK i pobunjenika iz Samoopredeljenja, Ilira Dede, kao prvu racionalnu alternativu sada┼ínjem zastoju u Skup┼ítini Kosova. Pa je poput papagaja ponavljala da nije mogla nikoga da ubedi da da Kosovu pozitivnu preporuku za viznu liberalizaciju ukoliko se i dalje usred kosovske skup┼ítine koristi suzavac ÔÇô jer, ipak, suzavac/Skup┼ítina/demokratija/vize jesu re─Źi koje jednostavno nisu u skladu sa umovima liberalnih evropskih lidera ─Źiji je koncept pojma ÔÇ×odje*iÔÇť ovakav: ÔÇ×bi─çe┼í spasen, hteo ti to ili neÔÇť.

Me─Ĺutim, Luna─Źek je bila toliko kul da nije samo osudila pobunjeni─Źke aktivnosti opozicije i upotrebu suzavca i epizode ga─Ĺanja jajima; ona jeosudila i hap┼íenje poslanika u Skup┼ítini i stroge mere koje je policija koristila da bi uhapsila demonstrante i vode─çu li─Źnost opozicije, Aljbina Kurtija, 28. novembra, dok su ih drugi me─Ĺunarodni lideri na Kosovu, poput ameri─Źkog ambasadora Grega Delavija, stalno hvalili.

Kritikuju─çi i vladu i opoziciju, Luna─Źek je pokazala da zaista radi u interesu naroda.

Ulrike, naša uzdanice!

14. Najve─çi luzer 2015.

Vi─Ĺali smo ga u kampanjama, uvek je imao palac uperen nagore, ali je ovaj put Ha┼íim Ta─Źi trebalo da okrene prst nadole, jer je on i zvani─Źno, bez ikakve sumnje, luzer godine ÔÇô u svim mogu─çim oblastima.

Kao ministar spoljnih poslova i zamenik premijera, Ta─Źi je imao vrlo va┼żnu stvar da ispuni ÔÇô ┼íto je sam izabrao kao svoj zadatak! ÔÇô a na ─Źemu je radio sve do novembra: da u─Źini da Kosovo pristupi Unesku, nau─Źnoj agenciji Ujedinjenih nacija. Cele godine, jedna konferencija za medije za drugom, Ta─Źi i njegov zamenik, Petrit Selimi, stalno su govorili da ─çe biti te┼íko u─çi u Unesko, ali da smo uprkos lobiranju Srbije, skoro stigli tamo. Iiiiii ÔÇô ni┼íta!

Posle godinu dana putovanja avionom u Pariz, gde se nalazi sedi┼íte Uneska, i besplatnog pi-ara koji je ohrabrio svakoga gra─Ĺanina da koristi he┼íteg #kosovoinUNESCO, pa je tako samo tri glasa delilo Kosovo od toga da kona─Źno pristupi ovoj organizaciji. Drugim re─Źima, druga─Źija diplomatska strategija bi u─Źinila da Kosovo pre─Ĺe liniju, uprkos jakom lobiranju Srbije.

Ne samo to. Kao ministar spoljnih poslova, Ta─Źi nije dobio nijedno priznanje Kosova od druge zemlje otkako je stupio na taj polo┼żaj. Stanite! Da, dobio je. U stvari, dobio je tri priznanja: priznanje Antigve i Barbude, ┼íto je zemlja koja ima nadimak ÔÇ×Zemlja 365 pla┼żaÔÇť, i vrlo va┼żna priznanja dr┼żava Nijue i Kukovih Ostrva, koje UN smatra dr┼żavama, iako ne funkcioni┼íu kao suverene dr┼żave, jer su ÔÇ×slobodno udru┼żeneÔÇť sa Novim Zelandom koji vodi ve─çi deo diplomatskih odnosa u njihovo ime, prema tome ÔÇô da, sjajni uticajni saveznici, zaista… Malo ┼íta je ura─Ĺeno u pogledu integracije u me─Ĺunarodne organizacije.

Bli┼że ku─çi, ka Ta─Źijevom obe─çanju u januaru, gra─Ĺani Kosova bi trebalo da mogu da putuju u Makedoniju sa svojim li─Źnim kartama od jula 2015… Pa, Deda Mraz je nedavno u┼íao u dimnjak, Ha┼íime, jesi li zaboravio to da mu tra┼żi┼í?

Kako bismo ovu godinu zavr┼íili dokazom o njegovom nedostatku odgovornosti, 15. decembra je Evropska komisija dala, ponovo, nepovoljnu preporuku za viznu liberalizaciju za gra─Ĺane Kosova, a Ta─Źi je reagovao tako ┼íto je SVU krivicu prebacio na Brisel… Jer, Kosovo? ┼áta Kosovo? Aha, mislite na zemlju ─Źiji sam delimi─Źno premijer?

Palac gore, Hašime, palac gore.

 

15. Li─Źnost godine:

Nakon ┼íto je Kosovo kona─Źno sastavilo vladu u decembru 2014, nakon ┼íestomese─Źnih nevolja, po─Źetak godine je ozna─Źen o─Źajem i borbom hiljada gra─Ĺana Kosova koji su, izgubiv┼íi poverenje i veru u dr┼żavu, oti┼íli iz domovine i otisnuli se na ─Źesto opasan put preko granica Srbije i Ma─Ĺarske, a prema Zapadnoj Evropi, ta─Źnije ÔÇô Nema─Źkoj. Ovaj savremeni egzodus je najstra┼íniji oblik situacije u kojoj se Kosovo nalazi. One koji su oti┼íli ne treba smatrati delom marginalnog problema ili delom problema koji ne uti─Źe na one koji su ostali: kosovski ilegalni emigranti su li─Źnost (ili ljudi) godine po izboru Kosova 2.0, zbog toga ┼íto ti ljudi predstavljaju otelovljenje borbi koje obi─Źni gra─Ĺani Kosova svakodnevno vode.

Tokom prvih meseci 2015, gra─Ĺani Kosova su gledali na televiziji i videli u novinama slike velikih grupa ljudi, ─Źitavih porodica, koji preplavljuju autobusku stanicu u Pri┼ítini, gde bi u┼íli na autobus za Beograd i nastavili severno. ┼áokantne slike, koje su stizale iz drugih gradova na Kosovu, pokazivale su mladi─çe, upla┼íenu decu koja pla─Źu, kao i ┼żene, a koji su odlu─Źili da je bolje oti─çi nego ostati. Ne samo da su izdr┼żali strahovito niske zimske temperature spavaju─çi u lo┼íim uslovima, ─Źesto bez krova nad glavom; mnogi su tako─Ĺe izdr┼żali policijsko maltretiranje i kr┼íenje ljudskih prava ─Źim su uhva─çeni kako ilegalno prelaze granicu sa Ma─Ĺarskom, gde je kasnije ograda izgra─Ĺena u poslednjih nekoliko meseci kako bi se zaustavilo me─Ĺudr┼żavno kretanje ljudi. Iznova i iznova, oni koji su bili u prihvatnim centrima imali su velike ┼íanse da budu tretirani na poni┼żavaju─çi na─Źin. Po─Źetkom februara 2015, Evropska komisija jeobjavila da je 1500 gra─Ĺana Kosova prelazilo ma─Ĺarsku granicu svakodnevno. U prvim mesecima godine, 42.000 gra─Ĺana Kosova je apliciralo za azil u EU, ┼íto je dodatak na onih 37.000 koji su aplicirali za isto to 2014; u stvarnosti, brojke onih koji su poku┼íavali da napuste Kosovo je verovatno bio jo┼í ve─çi.

Iako je i dalje mogu─çe da neki gra─Ĺani dobiju ┼íengensku vizu za bezvizno putovanje kroz Evropu ÔÇô iako s mnogim ograni─Źenjima ÔÇô ┼íanse za legalno putovanje onih koji imaju male prihode ili nemaju posao su, blago re─Źeno, ozbiljno ograni─Źene. Odlazak hiljada i hiljada gra─Ĺana Kosova krajem 2014. i u prvim mesecima 2015. ozna─Źio je pojavljivanje triju strukturnih problema, a na koje su se gra─Ĺani Kosova izgleda navikli, a ti─Źu se javnih agendi i diskusija: siroma┼ítvo, apatija prema institucijama i izolacija. Ovaj talas ilegalnog iseljavanja postao je me─Ĺunarodni problem, jer su gra─Ĺani Kosova nekoliko meseci zaredom bili tre─ça po brojnosti grupa tra┼żilaca azila u razli─Źitim evropskim dr┼żavama, odmah posle Sirijaca i Afganistanaca. Ova migracija sa Kosova nije ┼íokirala samo me─Ĺunarodnu zajednicu, ve─ç i kosovsko dru┼ítvo u celini ÔÇô ne samo politi─Źku elitu.

Specijalni predstavnik EU, Samuel ┼Żbogar, i ─Źak nema─Źka kancelarkaAngela Merkel, poslali su nekoliko puta poruke gra─Ĺanima Kosova, tra┼że─çi od njih da prestanu da poku┼íavaju da dobiju azil na Zapadu, jer ga ne─çe dobiti. Oni koji su smatrali da su primorani da odu nisu imali drugog izbora do da se vrate ku─çi, na mesto gde ponovo nemaju izbora.

Ovoga oktobra, Dimitris Avramopulus, evropski komesar za migracije, unutra┼ínja pitanja i dr┼żavljanstva, postavio je pitanje najnovijeg priliva migranata sa Kosova, ┼íto smatra znakom dijaloga sa Kosovom o viznoj liberalizaciji, o kojoj je rekao slede─çe: ÔÇ×to je i dalje mo─çan instrument za ja─Źanje kosovskih institucija u bavljenju ilegalnom migracijom, krijum─Źarenjem ljudima i pretnjama unutra┼ínjoj bezbednosti EUÔÇť.

Decembra 15, Evropska komisija je ponovo odbila viznu liberalizaciju za Kosovo, primoravaju─çi tako Kosovo da ┼żivi u getu u kom je stopa siroma┼ítva 29,7 odsto, gde je stopa nezaposlenosti 35 procenata, i gde postoji veliki nedostatak radnih mesta, da navedemo samo neke pokazatelje. Ukoliko Evropa nastavi da se zatvara na svojim spoljnim granicama, a kosovski lideri nisu spremni da se izbore sa problemima koji podsti─Źu visok priliv ilegalnih migranata ─Źak u ekstremnim okolnostima, onda ipak ilegalna migracija mo┼żda nije izbor, ve─ç jedina opcija mnogih ljudi.K

Izveštavanje Kristine Mari, Dafine Halili, Eraldina Fazlijua i Viljema Hamera.