Osporeni legitimitet nesrpskih gradonačelnika

Dolasku nesrpskih gradonačelnika na čelo ove četiri opštine prethodila je čitava serija događaja koja je počela u junu 2022. godine, kada je Vlada Kosova uvela mere reciprociteta koje su zahtevale preregistraciju registarskih tablica izdatih u Srbiji i nepriznavanje ličnih dokumenata koje je izdala Srbija na teritoriji Kosova.

Ove odluke izazvale su trenutne reakcije na severu, praćene postavljanjem barikada u Jarinju i Brnjaku i povremenim sukobima, koji su kulminirali krajem 2022. masovnim povlačenjem Srba iz centralnih institucija, opština, policije i pravosuđa. Ove ostavke su bile inicirane i koordinisane od strane Srpske liste, dominantne političke snage kosovskih Srba koja uživa direktnu podršku Vlade Srbije. Tim potezom Srpska lista želela je da pokaže da bez njenog učešća nijedan institucionalni proces na severu ne može da funkcioniše.

Ostavke srpskih gradonačelnika u ovim opštinama otvorile su put za vanredne izbore u aprilu 2023. godine, koje su Srpska lista i gotovo celo srpsko stanovništvo bojkotovali — pravo glasa iskoristilo je svega 3,5% od oko 45.000 registrovanih birača. Bojkot, koji je predvodila Srpska lista uz otvorenu podršku Vlade Srbije, imao je za cilj da delegitimiše izborni proces i odbaci svaku formu političkog predstavljanja van njenog okvira.

Kao rezultat, u opštinama sa izrazitom srpskom većinom izabrani su nesrpski gradonačelnici, što je stvorilo dubok raskorak između demografske stvarnosti i političkog ishoda. Ulazak novih gradonačelnika u opštinske zgrade u maju 2023. godine, uz prisustvo Policije Kosova i podršku KFOR-a, izazvao je nasilne proteste i oštre međunarodne reakcije, uz pozive na trenutno smirivanje situacije i održavanje novih, inkluzivnih izbora. Evropska unija (EU) je potom uvela kaznene mere Kosovu — uključujući i zamrzavanje fondova — zbog, kako je navela, nedostatka saradnje Vlade Kosova u deeskalaciji tenzija na severu. Godinu dana kasnije, u aprilu 2024, održan je referendum o razrešenju nesrpskih gradonačelnika, ali je i on propao zbog novog bojkota koji je predvodila Srpska lista.

Tako su nesrpski gradonačelnici nastavili da obavljaju funkciju, pravno potvrđeni, ali bez političkog legitimiteta u očima većinskog srpskog stanovništva.

Od tada, tenzije u ovim opštinama ostale su učestale, a kulminirale su oružanim napadom na Policiju Kosova u Banjskoj u septembru 2023, koji je predvodio Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste. U napadu je ubijen jedan albanski policajac i tri napadača srpske nacionalnosti.

Činjenica da nesrpski gradonačelnici na severu nisu percipirani kao predstavnici političke volje lokalnih Srba — u okviru šire istorije institucionalnog bojkota, ali i van okvira Srpske liste — jasno se ogleda u brojnim javnim incidentima i izraženom protivljenju njihovom prisustvu.

Gradonačelnik Severne Mitrovice, Erden Atiq, koji se često pojavljuje u javnim prostorima grada, bio je najčešća meta takvih reakcija. Događaj iz avgusta ove godine, tokom festivala “Mitrovica Jazz Days”, najbolje oslikava taj napet kontekst. Organizatori su festival premeštali iz Južne u Severnu Mitrovicu, u pokušaju da kroz kulturu grade mostove između zajednica. Međutim, čim se Atiq pojavio u blizini bine, desetine srpskih građana počele su da zvižde i dobacuju uvrede. Policija Kosova je uhapsila dvojicu mladića, što je izazvalo napetost između policajaca i prisutnih građana. Jedan od njih optužen je za verbalne uvrede, dok je drugi zadržan zbog sumnje da je upućivao pretnje.

U poslednjim mesecima nezadovoljstvo je dodatno poraslo. Od avgusta, lokalne institucije na severu sprovode kampanju uklanjanja murala i srpskih simbola iz javnog prostora, što je kulminiralo zamenom natpisa “Kosovska Mitrovica”.

Mnogi od tih murala godinama su stajali na zidovima gradskih zgrada, postajući deo simboličkog pejzaža srpske zajednice. Kampanja se, međutim, doživljava kao pokušaj brisanja elemenata srpskog identiteta iz javnog prostora. Takvi potezi kritikovani su i od strane lokalnih srpskih političkih predstavnika, koji ih ocenjuju kao provokativne i politički motivisane.

U pojedinim slučajevima, uklonjeni murali veličali su ratne zločine i nacionalističku ideologiju devedesetih, poput onog posvećenog Ratku Mladiću, odgovornom za genocid u Srebrenici. Ipak, neki murali, poput onih posvećenih patrijarhu Pavlu i mitropolitu Amfilohiju, nisu imali otvoreno podsticajan karakter. Dok za nesrpske građane oni bude sećanja na represiju srpske države, za Srbe predstavljaju ključne simbole duhovnog i nacionalnog identiteta. Patrijarh Pavle, nekadašnji poglavar Srpske pravoslavne crkve, propovedao je mir, ali se nikada nije jasno ogradio od tadašnjeg nacionalizma, dok je mitropolit Amfilohije, moćni crkveni velikodostojnik iz Crne Gore, bio otvoreni pristalica ideje “Velike Srbije” i nacionalističkih ratova devedesetih. Ipak, za Srbe su obojica važne duhovne figure, pa se brisanje njihovih murala doživljava kao pokušaj sistematskog uklanjanja srpskih kulturnih simbola i napad na pravoslavni identitet.

Pre početka kampanje nije bilo javne rasprave o tome koje simbole javni prostor treba da predstavlja — niti o kriterijumima da li su oni isključivi ili inkluzivni. U pojedinim slučajevima, uklonjeni su i murali koji nisu imali nikakav politički karakter, poput onog posvećenog “Zlatnim delfinima”, reprezentaciji Srbije u vaterpolu koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine.

Lokalni izbori dočekuju Srbe na severu dok se osećaju sve ugroženije i sve manje predstavljeno od strane kosovskih institucija.

Kako sever već dugo nije bio pod efektivnom kontrolom kosovskih vlasti, vremenom je postao pogodno tlo za delovanje naoružanih grupa i kriminalnih mreža. Od 2021. godine, vlada Albina Kurtija postavila je kao prioritet proširenje suvereniteta u ovom delu zemlje jačanjem reda i zakona, što je sprovedeno kroz brojne policijske akcije i racije.

Takođe, Vlada Kosova zatvorila je većinu paralelnih srpskih institucija finansiranih od Vlade Srbije, osim sistema obrazovanja i zdravstva, i zabranila upotrebu srpskog dinara.

Ove mere pratile su česte demonstracije lokalnih Srba, koji zatvaranje paralelnih struktura ne vide kao jačanje državnog autoriteta, već kao pretnju sopstvenoj bezbednosti i egzistenciji. Za njih te strukture nisu bile nelegalne, već jedine koje su stvarno funkcionisale — pružajući plate, socijalne usluge, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Njihov značaj nije oslabljen ni nakon Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kojim se predviđalo uključivanje Srba u kosovske institucije poput policije, pravosuđa i lokalne administracije. Ipak, u novije vreme, otvaranje filijala kosovskih državnih institucija, uključujući Poštu Kosova i pojedine albanske firme, nailazi na bojkot i otpor lokalnih Srba.

Jedan od faktora koji je dodatno produbio nepoverenje srpske zajednice prema kosovskoj vladi i pojačao osećaj nesigurnosti jeste pojačano prisustvo Policije Kosova, posebno Specijalnih jedinica, tokom poslednje dve godine. Prema izveštajima organizacija civilnog društva koje deluju na severu, zabeležen je porast pritužbi građana zbog prekomerne upotrebe sile od strane policije. U nekoliko slučajeva, lokalni mediji su objavili snimke hapšenja srpskih mladića, što je izazvalo burne javne reakcije.

Srpska lista i strategija povratka

U nedostatku institucionalnog predstavljanja Srba i usled nezadovoljstva zbog centralizovanog i nedijaloga pristupa kojim se pokušava sprovesti suverenitet Kosova, stvoreno je plodno tlo za nove političke narative na severu. Iako su sve srpske partije izgradile svoje kampanje u okviru ovog konteksta, Srpska lista ga koristi kako bi izbegla sopstvenu političku odgovornost. Više od decenije ona je bila glavna snaga lokalne vlasti na severu, poznata po vršenju pritisaka i zastrašivanju Srba, kao i po odgovornosti za sopstveno povlačenje iz institucija.

U stvarnosti, kampanja Srpske liste ne nudi nikakvu konkretnu viziju za poboljšanje života građana na severu, već se uglavnom svodi na oštru retoriku protiv kosovske vlade i pozive na povratak srpskih simbola i institucija.

Predizborni skup u Zubinom Potoku, održan 1. oktobra, najbolje ilustruje dominantnu retoriku ove partije. Tokom tog skupa, nosilac liste i bivši predsednik opštine Srđan Vulović javno je priznao da je Srpska lista pogrešila kada se povukla iz institucija Kosova 2022. godine.

“Živ čovek greši”, rekao je on pred pristalicama. “Sada je pred nama da te greške ispravimo”, misleći na odluku partije da učestvuje na oktobarskim izborima. Prema Vuloviću, odluka o napuštanju institucija tokom krize registarskih tablica 2022. godine dovela je do toga da srpska zajednica ostane bez posla, bez privrede i bez uticaja. On je takođe optužio međunarodnu zajednicu za nedostatak podrške.

Njegova izjava predstavlja retko priznanje grešaka, s obzirom na to da je od 2022. godine partija opravdavala bojkot kao oblik političkog otpora kosovskim institucijama. Pored oktobarskih lokalnih izbora, Srpska lista se vratila i u Skupštinu Kosova na parlamentarnim izborima održanim u februaru ove godine.

U istom govoru, Vulović je optužio aktuelnog premijera Kurtija i Pokret Samoopredeljenje (LVV) za “pokušaj proterivanja srpskog naroda”, a učešće na izborima nazvao je “novim srpskim ustankom”. Pozvao je građane da “pobede olovkom” i “oslobode se terora” sadašnje albanske administracije na severu.

I predsednik stranke, Zlatan Elek, ponovio je istu poruku, optužujući Kurtija da pokušava da uništi Srpsku listu zbog njenih bliskih veza sa Beogradom i predsednikom Aleksandrom Vučićem. “Pobednik na ovim izborima je sasvim sigurno Srpska lista”, izjavio je on, predstavljajući izbornu trku kao borbu za politički i kulturni opstanak Srba na Kosovu.

U Zubinom Potoku, kandidat za predsednika opštine Miloš Perović pozvao je stanovnike da “oslobode opštinu” od “lažnih i nametnutih gradonačelnika”, dok su drugi govornici isticali dostojanstvo, jedinstvo i otpor prema vlastima u Prištini.

Ton ovih skupova jasno opisuje novu strategiju Srpske liste: priznanje grešaka iz prošlosti i povratak u institucije putem izbora, uz pozicioniranje kao jedine legitimne stranke koja predstavlja Srbe na Kosovu. U međuvremenu, Beograd otvoreno podržava ovaj povratak. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je otvaranje 400 novih radnih mesta u zdravstvenom sektoru za Srbe na Kosovu — potez koji se vidi kao deo koordinisane kampanje da se Srbi podstaknu da izađu na izbore i ojača njihova lojalnost Srpskoj listi.

Sučeljavanje sa Srpskom listom i Beogradom

Na severu Kosova, opozicioni kandidati Srpske liste predstavljaju ovu izbornu trku kao suočavanje sa političkim monopolom Srpske liste i njenom dugogodišnjom lojalnošću prema Beogradu. Oni glasanje na izborima 12. oktobra vide kao priliku da se oslobode njenog uticaja i vrate lokalno odlučivanje, nakon više od decenije dominacije jedne partije. Među ovim različitim glasovima, poruka je ista: obaveza da se okonča politika zastrašivanja i favorizovanja i da se vlast vrati u ruke lokalnih građana.

Aleksandar Arsenijević, kandidat stranke Srpska demokratija za gradonačelnika Severne Mitrovice, prikazuje sebe kao žrtvu “političkog progonstva” od strane kosovskih institucija. Arsenijević se trenutno nalazi van Kosova zbog optužbi za nelegalno držanje oružja. U razgovorima s lokalnim medijima na severu, poput Alternativne i Kontakt Plus, iz improvizovanog kampa blizu graničnog prelaza u Jarinju, on tvrdi da je oružje, pronađeno na imanju s kojim ga povezuju, podmetnuto kako bi ga ućutkali. Obećava da će se vratiti ako bude izabran za gradonačelnika i optužuje Srpsku listu i stranku Nenada Rašića za kupovinu glasova i ucene, nazivajući postojeći sistem “tržištem lojalnosti”.

Milija Biševac, kandidat Srpskog narodnog pokreta za gradonačelnika u Zubinom Potoku, izražava se još oštrije. On kaže da Srpska lista “više ne stoji rame uz rame s narodom”, optužujući njene zvaničnike za svakodnevni pritisak, uključujući pretnje gubitkom posla, socijalnih davanja ili javnih ugovora. Prema njegovim rečima, odluka iz 2022. godine da se povuku iz institucija Kosova bila je “samonanešena rana” koja je lokalne zajednice ostavila “bez države, bez plata i bez funkcionalnih škola”.

Vladimir Radosavljević, kandidat Srpske demokratije za gradonačelnika Leposavića, opisuje Srpsku listu kao “mašineriju za ubeđivanje i privilegije”. Prema njegovim rečima, milioni evra iz programa finansiranih od strane Srbije kružili su unutar uskog kruga politički povezanih ljudi.

“Pojedine porodice jedva sastavljaju kraj sa krajem”, izjavio je on u intervjuu za Alternativnu i Kontakt Plus, “dok pojedinci primaju po pet, šest plata”.

U međuvremenu, Ivan Vučković, novinar i lider Građanske inicijative “Koreni”, još je direktniji: “Oni su više od 12 godina na vlasti, imali su mnogo vremena da nešto urade, a sve što su mogli – pokvarili su.” Nebojša Milić iz Građanske inicijative “Novo lice – Narodna pravda” predstavlja svoju listu kao jedinu stvarno nezavisnu alternativu, naglašavajući da njeni članovi “nemaju primanja iz Srbije” i da su neki kandidati čak bili izloženi pretnjama da se povuku iz trke.

Za opozicione stranke na severu, distanciranje od Srpske liste ne znači političko približavanje kosovskim institucijama. Isti kandidati koji kritikuju uticaj Beograda jednako su skeptični prema načinu na koji kosovske institucije sprovode suverenitet na severu i traže da ne budu instrument bilo koje strane.

Njihov glavni argument je da je suverenitet Kosova na severu nametnut silom, a ne izgrađen poverenjem. Prema njihovim rečima, aktuelno upravljanje funkcioniše po modelu u kojem se odluke donose za sever, ali ne i sa severom.

“Mi nismo ni Kurtijevi ni Vučićevi Srbi. Mi smo opcija koja želi da se bavi lokalnim problemima svih građana”, rekao je Vučković.

“Priština će morati da shvati da mora da razgovara sa lokalnim Srbima, da mi jesmo stanovnici koji ovde žive vekovima i da nismo ovde stranci”, rekao je Biševac, ističući potrebu da kosovska vlada pokrene dijalog sa lokalnom srpskom zajednicom.

Prema njihovim rečima, pojačano prisustvo policije, česte racije i uklanjanje srpskih simbola nisu doneli integraciju, već strah i isključenost. Umesto da se osećaju kao deo institucija, mnogi građani ih vide kao instrumente kontrole, a ne službe.

Ove partije ne traže nastavak bojkota, već povratak institucija kroz njihovo funkcionisanje. Njihove kampanje su pragmatične i lokalne, sa naglaskom na zakonitost, transparentnost i pružanje javnih usluga, dok kandidati ističu potrebu za ponovnim otvaranjem opštinskih šaltera i administrativnih usluga za građane.

“Otvorena vrata, a ne blokade”, poručuje Marko Jakšić, lider Građanske inicijative “Sever za sve”, u intervjuu za Alternativnu i Kontakt Plus.

Jakšić iz Severne Mitrovice govori o programu “Grad budućnosti”, koji ima za cilj modernizaciju upravljanja otpadom, zapošljavanje mladih i kulturni život. U Zubinom Potoku, Biševac traži “obnovu od nule”, fokusirajući se na funkcionisanje škola, vodovodnu mrežu i javne plate zamrznute od 2022. godine.

Ove partije takođe zahtevaju obustavu i reviziju novih administrativnih mera, predvidivo prisustvo policije i strukturirani dijalog, gde će izabrani srpski gradonačelnici direktno razgovarati sa kosovskim ministarstvima, a ne samo preko Beograda.

Naslovna fotografija: K2.0

Srpske partije se vraćaju u izbornu trku

Posle dve godine bojkota i tenzija, srpske partije ponovo ciljaju da preuzmu vlast u opštinama na severu Kosova.

Dafina Halili