Kada je Hajrush Kurtaj, bivši komandant brigade u Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), seo na klupu za svedoke u Specijalnom sudu u Hagu, glavna pitanja bila su vezana za njegovu knjigu “Neugašena vatra”, objavljenu 2017. godine.

U toj knjizi, koju je Specijalno tužilaštvo koristilo kao deo dokaza protiv četvorke iz OVK — Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija — Kurtaj je, između ostalog, opisivao kako su funkcionisale zone i brigade OVK.

“Ima preuveličavanja, ulepšavanja. U svakoj knjizi se stvari doteruju i menjaju”, rekao je Kurtaj u februaru 2024. tokom svedočenja u Hagu.

Nakon njega, sličnim pitanjima bio je izložen i Skënder Zhitia, bivši pripadnik OVK iz zone Laba. U sudnici je izjavio da je njegova knjiga, koja se bavi organizacijom OVK u toj zoni, zloupotrebljena.

“Advokati, ali i tužioci, izvlačili su reči i rečenice izvan konteksta moje knjige, što je u javnosti stvorilo pogrešnu sliku”, izjavio je Zhitia u avgustu 2024.

Kurtaj i Zhitia su samo dvojica od mnogih svedoka u ovom procesu koji su ispitivani i suočeni sa raznim dokazima vezanim za strukturu, hijerarhiju i organizaciju OVK. Neki su ispitivani i o knjigama koje su sami napisali ranije, a koje Tužilaštvo koristi da izgradi svoju optužnicu.

Specijalizovana veća Kosova, u koja spada i Specijalno tužilaštvo — poznatije kao Specijalni sud — osnovana su odlukom Skupštine Kosova u avgustu 2015.

Sud je formiran kako bi se istražile optužbe iz izveštaja “Nečovečno postupanje prema osobama i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu”, koji je sastavio Dick Marty, bivši član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. U tom izveštaju navode se brojni slučajevi ratnih zločina i drugih dela za koje su optuženi bivši pripadnici OVK, u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine. Bivši šef istražnog tima, Clint Williamson, izjavio je 2014. da nema dokaza za trgovinu organima, ali da postoje svedočenja o drugim ozbiljnim zločinima. Na osnovu toga, proces osnivanja suda je nastavljen.

Cilj tužilaštva je da dokaže postojanje jasne i funkcionalne hijerarhije u OVK, kako bi podržali optužbe da su Thaçi, Veseli, Selimi i Krasniqi, čak i ako nisu direktno učestvovali u izvršenju zločina, nepostupanjem doprineli počinjenju dela. Optužnica ih tereti za šest tačaka zločina protiv čovečnosti i četiri tačke ratnih zločina, u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Thaçi, Veseli, Selimi i Krasniqi predali su se i potom bili prebačeni u Hag u novembru 2020. godine, pod optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kao deo navodnog “udruženog zločinačkog poduhvata”.

Već četiri i po godine se nalaze u pritvornom centru u ševeningenskom distriktu u Hagu, bez mogućnosti da se brane sa slobode. Takođe, u pritvoru su proveli dve i po godine pre početka suđenja, koje je počelo tek u aprilu 2023.

Kako se u novembru 2025. navršava punih pet godina od njihovog pritvaranja, suđenje je sada ušlo u završnu fazu. Tužilaštvo je izvelo svih 125 svedoka — od aprila 2023. — i predalo sve dokaze. Ukupno 154 osobe su u postupku priznate kao žrtve.

Ipak, na kraju svog slučaja, tužilaštvu su se pojavili određeni problemi. Bar u jednom slučaju, prema javnim dokumentima Specijalnog suda, tužilaštvo je izgubilo kontakt sa jednim svedokom, neki su odbili da svedoče, a neki su imali zdravstvene probleme. Pre nego što je završilo svoj slučaj, tužilaštvo je predalo hiljade strana materijala i raznih dokumenata kao materijalne dokaze. Među njima su i dokumenta koja su obezbeđena od Srbije. Ta ista dokumenta, prema tužilaštvu, srpske vlasti su zaplenile u vreme rata u bazama OVK. Dokazi su povezani sa Generalnim štabom OVK, funkcionisanjem zona, izveštajima i odlukama donetim od strane određenih zona u vezi sa komunikacijom sa medijima u to vreme, obezbeđivanjem oružja, saopštenjima OVK i drugim svedočenjima.

Prihvatanje dokaza iz Srbije kontinuirano su kritikovali advokati četvorke, ističući da ti dokazi nisu pouzdani, jer su, prema njihovim rečima, neki dokazi bez autora, bez pečata i bez potpisa.

Uprkos svemu tome, tužilaštvo je završilo svoj slučaj, otvarajući put odbrani optuženih i žrtvama da sada predstave svoje slučajeve, dokaze i svoje svedoke.

Sada nastupa odbrana

Završetak izvođenja dokaza i svedočenja Specijalnog tužilaštva u Hagu otvorio je put odbranama četvorke da počnu pripreme za predstavljanje svojih slučajeva. Ipak, pre nego što iznesu dokaze i svedoke, odbrane, prema najavama, planiraju da iskoriste još jednu pravnu mogućnost — podnošenje zahteva za odbacivanje pojedinih ili svih tačaka optužnice.

Advokati bivših lidera OVK tvrde da je tužilaštvo propustilo da dokaže osnovne tvrdnje, posebno vezu optuženih s delima koja im se stavljaju na teret. Čak je Luka Mišetić, advokat Hashima Thaçija, u aprilu ove godine, na konferenciji za medije u Hagu, rekao da i dalje ne razume zašto je njegov klijent optužen.

“Uvereni smo u ishod za g. Thaçija i jedino što je sada ostalo jeste da što brže prođemo kroz naredne faze procesa i dobijemo presudu čim pre”, rekao je Mišetić. “Naši klijenti su već izuzetno dugo u pritvoru.”

Ipak, sam zahtev i čekanje na odluku sudija mogli bi izazvati novo odugovlačenje procesa. Sudije su naložile da se zahtev podnese dve nedelje nakon što su prihvaćeni poslednji dokazi tužilaštva. Kako je poslednja odluka doneta 29. maja, očekuje se da advokati imaju rok do sredine juna da podnesu zahtev. Nakon toga, tužilaštvo će imati 30 dana da odgovori. Kada obe strane predaju svoje stavove, vreme će zahtevati i odluka sudija.

Tako će se i ovog puta advokati naći između dva pritiska: s jedne strane, težnja da se proces ubrza jer su njihovi klijenti gotovo pet godina u pritvoru, a s druge, potreba da iskoriste sve zakonske mogućnosti, uključujući i zahtev za odbacivanje optužbi, što oduzima vreme.

“Posvećeni smo tome da ovi koraci prođu bez odlaganja, kako bi presuda bila doneta što je pre moguće”, rekla je u aprilu Venkateswari Alagendra, advokatica Jakupa Krasniqija.

Trenutna situacija otvara tri pravca za nastavak suđenja, a svi zavise od odluke sudija o zahtevu koji treba da bude podnet. Ukoliko zahtev za odbacivanje cele optužnice bude prihvaćen, proces se završava. Ukoliko se traži odbacivanje samo pojedinih tačaka i zahtev bude prihvaćen, suđenje menja tok: deo optužbi pada, broj svedoka i dokaza se smanjuje, a proces se skraćuje. Ukoliko zahtev bude odbijen i sve tačke ostanu, suđenje se nastavlja. Odbrane četvorke i predstavnici žrtava iznosiće svoje slučajeve, svedočenja i dokaze, što traži dodatno vreme.

U slučaju da zahtev za odbacivanje optužbi bude odbijen, odbrana Thaçija je već najavila da planira da pozove do deset svedoka, otprilike isti broj kao i ostale odbrane. Kao što je najavljivano pre početka suđenja, među svedocima koji će svedočiti u korist Thaçija mogle bi se naći i međunarodno poznate ličnosti koje su delovale na Kosovu između 1998. i 2000. godine.

Radi se o Bernardu Kouchneru, specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN na Kosovu; Williamu Walkeru, šefu misije OEBS-a na Kosovu; Wesleyju Clarku, tadašnjem komandantu NATO-a; Daanu Evertsu, šefu kancelarije OEBS-a u Prištini, kao i drugim zvaničnicima. Ostale odbrane još nisu otkrile imena mogućih svedoka.

Specijalni sud, s druge strane, tokom avgusta ide na letnju pauzu. Nakon što sve strane izvedu dokaze, uslediće završne reči. Od trenutka kada se suđenje završi, sudije imaju najmanje tri meseca da donesu presudu.

Zbog vremena koje će biti potrebno, u slučaju da zahtev za odbacivanje optužbi bude odbijen, suđenje bi se, prema svemu sudeći, moglo završiti tek na proleće 2026. godine. Do tada, pritvor se nastavlja.

Skoro pet godina u pritvoru

Od početka procesa, Specijalni sud u Hagu kontinuirano produžava pritvor Hashimu Thaçiju, Kadriju Veseliju, Rexhepu Selimiju i Jakupu Krasniqiju, zbog niza razloga — pre svega rizika od uticaja na svedoke i dokaze.

Ova mera pritvora nije retko kritikovana kao neosnovana čak i u kontekstu domaćeg pravosuđa na Kosovu. U Izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2024. godinu, kao i onom organizacije Freedom House, domaće sudove se kritikuje, između ostalog, i zbog učestalog određivanja pritvora, uključujući i slučajeve ocenjene kao nepotrebne. Sada se slična situacija dovodi u pitanje i kada je reč o Specijalizovanim većima sa sedištem u Hagu.

Već nekoliko meseci, sudsko veće konstatuje da za četvorku više ne postoji rizik od bekstva. Iako se bekstvo ne može u potpunosti isključiti, Thaçi, Veseli, Krasniqi i Selimi, prema oceni suda, pokazali su spremnost da se odazovu pravdi i ne pokazuju nameru da pobegnu.

Ipak, glavni razlog zbog kojeg im je gotovo pet godina produžavan pritvor ostaje opasnost od uticaja na svedoke i dokaze. Prema navodima tužilaštva, ali i u redovnim dvomesečnim odlukama sudija, politička moć i podrška koju optuženi uživaju na Kosovu, kao i njihovo poznavanje dokaza i svedoka, predstavljaju rizik za bezbednost svedoka i integritet procesa.

Pored samog pritvora kao krajnje mere, optuženi se u pritvorskoj jedinici suočavaju i sa dodatnim restrikcijama. Više od godinu dana im je ograničen broj poseta i telefonskih razgovora. Thaçi, Veseli i Selimi imaju pravo na samo pet poseta mesečno, koje se odvijaju pod stalnim nadzorom obezbeđenja i prevodilaca, i ne mogu trajati duže od 40 minuta. Ograničen im je i broj video-poziva — takođe na najviše pet mesečno.

Ove restrikcije uvedene su nakon što je Haško tužilaštvo nadgledalo komunikacije u pritvorskoj jedinici i izrazilo sumnju da su pokušane zloupotrebe u vidu prenošenja poverljivih informacija posetiocima.

Kao posledica toga, protiv Thaçija je podignuta dodatna optužnica za ometanje pravde i ometanje zvaničnih lica u vršenju službene dužnosti. Ista optužnica obuhvata i Bashkima Smakaja, bivšeg šefa Kosovske obaveštajne agencije, Fadila Fazliua, Isnija Kilaja i Hajredina Kuçija. Zbog ometanja pravde, 2022. godine su osuđeni Hysni Gucati i Nasim Haradinaj, lideri Organizacije ratnih veterana, zbog objavljivanja poverljivih dokumenata 2020. godine. Krivicu za slična dela priznali su i bivši pripadnici OVK Haxhi Shala, Ismet Bahtijari i Sabit Januzi, koji su takođe osuđeni pred Specijalnim sudom.

Međutim, sada se situacija promenila. Sa okončanjem dokaznog postupka i svedočenja tužilaštva, taj osnov za dalje zadržavanje u pritvoru gubi snagu — tužilaštvo je završilo svoj slučaj i ne postoji mogućnost da se daljim zadržavanjem ugrozi proces.

I pored toga, sud je odbio zahteve za ukidanje pritvora Veseliju, Selimiju i Krasniqiju. Njihovi branioci su početkom aprila tražili da njihovi klijenti budu pušteni u kućni pritvor.

Nekoliko dana nakon tog zahteva, Policija Kosova (PK) uputila je pismo garancije sudu, navodeći da ima kapacitet da sprovodi sve uslove koje Specijalizovana veća mogu postaviti u vezi sa kućnim pritvorom. Ipak, zahtev je odbijen, a garancija PK nije uzeta u obzir. Kao rezultat toga, četvorica bivših čelnika OVK ostaju u pritvoru.

U dokumentima objavljenim na sajtu Specijalizovanih veća, Tužilaštvo je izrazilo sumnje u dve oblasti koje se odnose na kapacitete Policije Kosova: prva se tiče njihove sposobnosti da detektuju enkriptovane poruke, a druga nedostatka uvida u poverljive informacije koje se tiču slučaja četvorice optuženih. Detalji tih prigovora nisu javno dostupni jer su klasifikovani kao poverljivi.

Prema Sudu za ljudska prava u Strazburu, pritvor predstavlja krajnju meru, koja se određuje isključivo u izuzetnim okolnostima i mora biti potkrepljena konkretnim razlozima. U suprotnom, predstavlja kršenje člana 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje ličnu slobodu i sigurnost. Prema praksi tog suda, osim rizika od bekstva i uticaja na svedoke, pritvor se može opravdati i mogućnošću ponavljanja krivičnog dela, što u ovom slučaju gotovo da ne dolazi u obzir.

Ipak, pitanje pritvora će se i dalje razmatrati na svaka dva meseca. Kako će se situacija razvijati nakon podnošenja najavljenog zahteva odbrane za odbacivanje dela ili cele optužnice, te odluka sudija o tom zahtevu, biće ključno za trajanje i tok suđenja Thaçiju, Veseliju, Selimiju i Krasniqiju.

Naslovna slika: Prikaz iz Specijalnog suda / K2.0