Kao Amerikanka koja živi u Evropi pitanja koja najčešće dobijam odnose se na američki izbor 45. predsednika. Većina je šokirana time što su se SAD, posle nasleđa koje je za sobom ostavio Barak Obama (Barack Obama), svojevoljno zaletele u konzervativnu krajnost.

Neki Evropljani izražavaju nevericu zbog ovakvog izbora, dok se čini da je drugima drago što Amerika grca u političkim i društvenim podelama. Najpodrugljivija analogija koju sam dosad čula glasi: “Amerikanci su gledali ‘Kralja tigrova’ (Tiger King) onako kako je ostatak sveta posmatrao Ameriku.”

Kada je reč o vama koji pitate “Kako?”, “Zašto?” i “Šta je sledeće?”, pokušaću vam to najsažetije predstaviti i analizirati.

Gde su konzervativci

Kao prvo, u Evropi ste, verovatno, bili izloženiji liberalnim nego konzervativnim Amerikancima. To je tako zbog niza činilaca. U proseku, veći broj liberala (nego konzervativaca) poseduje pasoš i novčana sredstva za putovanje. Mlade osobe, od kojih je većina bekpekera (ruksak-turista) koji se mešaju sa lokalnim stanovništvom, takođe imaju tendenciju da budu liberalnije u političkom i socijalnom smislu.

Veću grupu konzervativaca moguće je pronaći na mestima poput vojnih baza i ambasada, ali se oni drže i svojih društvenih krugova i manja je verovatnoća da će komunicirati sa lokalnim stanovništvom, nego što je to slučaj kod mladih putnika i iseljeničkih radnika. Dakle, ako se pitate zašto su Amerikanci glasali za predsednika Donalda Trampa (Trump), onda znajte da je to, verovatno, zato što ste bili u kontaktu sa samo jednom stranom političkog spektra.

Liberalniji Amerikanci čine većinu stanovništva u urbanim oblastima i veća je verovatnoća da su završili koledž ili postdiplomske studije i da će učestvovati u rastu kreativne industrije ili kreativne klase (eng. creative class); s druge strane, konzervativniji građani čine većinu u ruralnim i prigradskim naseljima i u znatnijem su broju zastupljeni u radničkoj klasi.

Postoji još jedna klasa, i to uslužno-ugostiteljska, gde ljudi rade u maloprodajnim radnjama, obavljaju kancelarijske poslove i proizvode hranu. Savezne države sa većim brojem pripadnika ove klase imaju blagu sklonost ka demokratskoj političkoj orijentaciji. Razlog za to je taj što su poslovi iz oblasti uslužnih delatnosti grupisani u gradovima u kojima kreativna industrija buja. U pitanju su radnici u uslužnim delatnostima velikih gradskih područja poput Sijetla, Njujorka i Čikaga.

Ako su gradovi dovoljno veliki, kao u slučaju Čikaga, oni mogu izborni proces da preusmere u svoju korist kada je reč o izboru visokih zvaničnika poput guvernera i drugih državnih predstavnika. To je zato što u ovim oblastima živi veći broj stanovnika, pa je glasanje, prema tome, fer i ravnopravno.

Međutim, u državama kao što su Ilinoj, Viskonsin i Mičigan, gde je veći deo građana konzervativne orijentacije (sem najvećega grada u toj državi), konzervativci smatraju da su zapostavljeni. Takvo razmišljanje naposletku podgrevaju desničarske televizijske ličnosti poput Šona Hanitija (Sean Hannity) i Raša Limboa (Rush Limbaugh), koji krivicu za nedaće u celoj državi svaljuju isključivo na ljude iz gradskog područja.

To je problem mnogih stanovnika ruralnih i prigradskih naselja, koji smatraju da jedno gradsko područje donosi odluke u ime cele države, dok istoimeni grad proždere najveći deo savezne i državne pomoći. Ovakva ubeđenja su komplikovana u najboljem, a pogrešna u najgorem slučaju, ali neizostavno dovode do većih podela u narodu. Rascep se ne dešava samo u Ilinoju, već i u Oregonu, Vašingtonu, Kaliforniji i Njujorku, da navedemo neke države.

Privreda ili očuvanje životne sredine?

Uzećemo Vašington kao primer. Ekolozi su devedesetih godina zaustavili masovno krčenje šume u Olimpijskoj nacionalnoj prašumi u državi Vašington. Vlada sastavljena od liberala počela je da opredeljuje veće teritorije za životinjske vrste kao što je pegava sova, pa je tako drvna industrija bila primorana da zaustavi rad ili je, pak, sama izumrla. Smatralo se da je to velika pobeda ekologa i onih koji se staraju o životnoj sredini, nakon čega su napustili ovu oblast i nastavili s radom drugde. Međutim, retko ko je uzeo u obzir poreski novac koji je prikupljan od drvne industrije na Olimpijskom poluostrvu. Aberdin, Hokvijam i Grejs Harbor, gradići koji su se nekad ubrzano razvijali, sada su polako umirali. 

Škole su se zatvorile, putevi su propali, a sredstva za izdržavanje su isparila. Ljudi iz ovog područja su se razbesneli, što je i razumljivo, jer je liberalna vlada, sa urbanim ekolozima, bila ta koja je donela odluku. Vlada i ekolozi su zatim nastavili svoje živote, dok je život meštana u ovim gradićima stao.

Ne kažem da je krčenje šuma pravi odgovor na ovaj problem, jer je time naneta velika šteta životnoj sredini. Isto tako, zatvaranje celokupne industrije i sužavanje perspektive ljudima koji žive u toj oblasti takođe nije dobar odgovor. Umesto da pomognu ovom području da pređe na održiviji izvor poreza, državna vlada je prepustila regionalnim vladama da srede situaciju. Neke lokalne samouprave okrenule su se turizmu, ali je on privređivao daleko manje od drvne industrije i otvorio manje radnih mesta nego što je ranije bilo dostupno. Stoga, mnoge porodice su morale da napuste ovo područje.

U poslednje vreme, na ovom poluostrvu ponovo su nabujale šume koje su nekada bile posečene, što je ogromna pobeda. Turizam je zauzeo mesto drvne industrije u mnogim gradićima, dok se u nekim oblastima polako vraćaju radna mesta i prilike da građani ponovo mogu da se izdržavaju. Ipak, mnogim opštinama, koje su nekada ubrzano napredovale, i dalje predstoji rovovska borba, pa tako postoji šansa da neće moći da iskoriste iste ekonomske prilike koje su im nekada bile dostupne.

Narativ konzervativaca počiva na ideji da je u Americi na snazi obrazac prema kome liberali iz gradova donose presudne odluke u ime čitavih regiona, umesto da razgovaraju sa lokalnim zainteresovanim stranama, aktivistima i institucijama, i pronađu rešenje koje odgovara svima. Mnogi pripadnici obeju stranaka smatraju članove druge stranke moralno i intelektualno inferiornim, što redovno i govore: jasno, glasno i ponosno.

Priče, kao što je ona iz Vašingtona, dobile su epilog u raznim oblicima širom SAD, kao i u mom rodnom Viskonsinu. Zato mnogi iz područja u kom sam odrasla smatraju da su ih demokrate izneverile.

Ko je inferioran?

Ako ste Amerikanac iz radničke klase koji je naišao na finansijske poteškoće, kome se govori da je intelektualno i moralno inferioran i kome je muka od toga što gradska područja kontrolišu vaš region, onda vam Trampova retorika deluje privlačno. On hrabri radničku klasu govoreći joj da će vratiti radna mesta u fabrikama, da će “isušiti močvaru” karijernih političara u Kongresu, pospešiti razvoj malih gradova i povratiti im zasluženo poštovanje.

Ovde neću da diskutujem o tome da li je on održao svoja obećanja ili nije, o njegovoj zapaljivoj retorici i njegovom sveukupnom moralu ili nemoralu. Kao neko ko je odrastao u konzervativnom okruženju koje je nekada prosperiralo brzim tempom, sa roditeljima vlasnicima malog preduzeća, mogu da pretpostavim zašto bi neki Amerikanci smatrali da je izbor Trampa dobro rešenje. Ima mnogo pametnijih ljudi koji su naširoko i nadugačko pisali o ovoj temi, ali je ovo moj kratak presek onoga što sam proživela.

Pomenuću i da je veliki broj ovih konzervativnih oblasti u Americi dominantno naseljen belačkim stanovništvom. Oni se, uglavnom, usredsređuju na očuvanje ekonomije i vrednosti svoje zajednice; vode računa o mestu u kom su odrasli. Njima nisu u prvom planu društvene teme kao seksizam, rasizam i ksenofobija, jer je veliki broj ovih oblasti sasvim homogen. Pored toga, oni su, po pravilu, socijalni konzervativci sa patrijarhalnim sklonostima.

Dakle, šta će se dalje dešavati? O čemu se svi brinu da će se desiti ako druga strana pobedi?

Što se konzervativaca tiče, njih najviše brine da će bivši potpredsednik Džo Bajden (Joe Biden) ponovo zatvoriti Ameriku (zbog pandemije), kao što se dešava u brojnim evropskim zemljama. Mnogo je malih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava, barova i restorana koji jedva opstaju. Oni neće preživeti još jedno zatvaranje privrede. Ako se to desi, mnogi će izgubiti radno mesto i novčana sredstva za izdržavanje. Neki konzervativci smatraju da će takvi potezi, na duže staze, da ubiju mnogo više ljudi nego što će to učiniti pandemija. 

Dosta se diskutuje i o tome da naučnici podržavaju preporuke Centara za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) i Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH). Mnogi konzervativci smatraju da doktori ne bi donosili odluke kakve donose kada bi im poslovi visili o koncu, što je slučaj sa brojnim radnim mestima u SAD.

Što se demokrata tiče, njihova najveća briga odnosi se na period neposredno posle izbora, to jest da će se situacijom oko pandemije i dalje rđavo upravljati i da će još mnogi životi bespotrebni propasti. Tim gore za privredu, jer ljudi neće posećivati radnje iz straha da će se zaraziti virusom. Tako će se, između ostalog, staviti još veći teret na već opterećeni zdravstveni sistem. Pored toga, oni smatraju da će Tramp pokušati da privatizuje celokupno zdravstvo, što znači da mnogi Amerikanci više neće imati pristup ovom univerzalnom pravu. Biće prava katastrofa ako se dogodi u doba pandemije.

Zabrinuti optimisti

Šta god da se desi, u jedno možemo da budemo sigurni: američka demokratija propada, a međusobne kritike i uvrede nikada ranije nisu bile u ovoj meri zastupljene. Ljudi su s pravom prestravljeni; mejnstrim mediji i društvene mreže seju seme političkog razdora još od 2010. Međutim, ove podele nisu novina, jer one u Americi polako narastaju od osamdesetih godina naovamo, dok je Tramp samo rezultat bujanja višedecenijskog ogorčenja.

Zabrinuta sam, ali ipak optimistična. Da bi se ljudi promenili, postali politički i društveno angažovani, moramo ih baciti u vatru. U poslednje četiri godine videla sam da je mnogo više mladih postalo politički aktivno nego što sam verovala da je to moguće. Ameriku je zapljusnuo veliki talas ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama, iz svih sfera života, koji se kandiduju za pozicije u lokalnoj vlasti, koji se pridružuju (političkim) kampanjama i daju doprinos demokratiji u koju veruju. Sledeća generacija je društveno osvešćena, aktivna i više ne uzima demokratske procese zdravo za gotovo. Stvari će se pogoršati, bez obzira na to ko pobedi, ali smatram da budućnost Amerike nije onoliko sumorna koliko to prikazuju u medijima ili koliko se to čini Evropljanima.

Naslovnica: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.