Masovne pucnjave u Srbiji u maju 2023. — jedna u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i druga u selima Dubona i Malo Orašje — oduzele su život 19 ljudi i razbesnele bezbroj građana i građanki Srbije. To je navelo neke posmatrače/ice da predvide promenu u srpskoj politici i prognoziraju razvoj novog političkog bloka koji će se suprotstaviti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Odmah u početku, pojavili su se neki znakovi da bi do promena moglo doći. Ministar prosvete Branko Ružić je 7. maja 2023. podneo ostavku, nakon što je za pucnjavu u školi prvobitno okrivio internet, video igrice i “zapadne vrednosti”. Sledećeg dana, pojedini građani i građanke, neformalne grupe, organizacije civilnog društva i opozicione stranke marširale su Beogradom demonstrirajući u tišini svoju žal koja je prerasla u bes prema Vučićevoj vlasti.

Tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić je za proteste okrivila strane obaveštajne službe, a Vučić ih je opisao kao potencijalnu “obojenu revoluciju”. Ipak, protesti su se nastavili te poprimili naziv “Srbija protiv nasilja”.

Organizatori/ke protesta postavili/e su sedam zahteva, od sazivanja vanredne sednice Narodne skupštine o bezbednosnoj situaciji, poziva da se smeni Aleksandar Vulin, direktor Bezbednosno-informativne agencije, do zabrane emitovanja nasilnih sadržaja i rijaliti programa.

Međutim, iako je narod izašao na ulice i stvorio priliku da do političkih promena dođe, nade u izborni poraz Vučića na kraju nisu ostvarene zahvaljujući kombinaciji loših strateških izbora opozicionih političkih lidera/ki i manipulacije izborima.

Anketni odbor ukinut

Posle višenedeljnih protesta, 193 od 250 poslanika Narodne skupštine Srbije glasalo je za formiranje Anketnog odbora za istragu dve masovne pucnjave. To je usledilo nakon zahteva opozicije u skupštini.

Druga sednica trebala je biti održana šest dana kasnije, ali pre nego što je održana, odbor je ukinut bez formalne pravne procedure. To je delimično bio i zahtev roditelja dece ubijene u OŠ “Vladislav Ribnikar”, koji su se bojali da bi sednica odbora mogla da ugrozi zvaničnu istragu.

Roditelji su se zabrinuli da bi odbor “mogao da ugrozi dalje nesmetano vođenje tužilačke istrage i krivičnog postupka, jer bi činjenice i dokazi od značaja za zakonito vođenje predmeta mogle da izađu u javnost pre suđenja”, navodi se u molbi njihovog zastupnika.

Ukidanjem Anketnog odbora, iz rasprave u najvišem zakonodavnom telu Srbije izbačene su teme politike javne bezbednosti i institucionalnog nasilja. Organizatori/ke protesta “Srbija protiv nasilja” ovo su shvatili/e kao naznaku da se Vučićeva vlast “skriva iza bola” porodica ubijene dece “kako bi izbegla rizik da delovanjem tog parlamentarnog tela odgovornost vlasti za izbijanje nasilja u društvu postane vidljivija.”

Činjenica da su porodice ubijene dece želele da tužilaštvo ostane primarni istražni organ, dok su organizatori/ke protesta osudili/e ukidanje Anketnog odbora, ukazuje na degradaciju vladavine prava i duboko ukorenjeno nepoverenje u institucije Srbije.

Aleksandar Olenik, advokat koji zastupa porodice ubijene dece u Ribnikaru, izjavio je da ubistva pokazuju “da je sistem pod vlašću SNS-a truo i neefikasan”, dodajući da su “svi krivi”.

Propuštena prilika

Revolt javnosti povodom pucnjava u maju pružio je Vučićevoj opoziciji šansu da širom rasprostranjeno nezadovoljstvo pravcem kojim se država kreće pretoči u političke posledice po vlast. Međutim, njen pokušaj da tu šansu iskoristi nije uspeo.

Jedan od razloga za to bio je nedostatak konstruktivnog dijaloga između opozicionih političkih lidera/ki i javnosti. Umesto da pokrenu razgovor sa revoltiranom javnošću, politički/e lideri/ke su uspostavili/e jednosmernu komunikaciju s demonstrantima i demonstrantkinjama. Ovakav propust da se konsultuje šira javnost ograničio je uticaj protesta na izbore.

Dok su protesti u početku bili kritikovani od strane Vučićevog vladajućeg tabora, ubrzo su naišli i na kritike drugih koji su tvrdili da su nedovoljno transformativni te da im nedostaje smislena politička platforma. Druge kritike upućene protestima isticale su nedostatak revolucionarne strukture političkog organizovanja, odnosno propust da se mobilišu radnici/e, akademska zajednica i ostale interesne grupe.

Nakon letnjih protesta u desetinama mesnih zajednica, deo udružene opozicije je početkom septembra pozvao na vanredne parlamentarne izbore širom Srbije, kao i lokalne izbore u Beogradu.

Vučić je pristao na nove parlamentarne i lokalne izbore u Beogradu, a raspisao je i lokalne izbore u Vojvodini. Iako je Vučićeva popularnost u srpskoj prestonici doživela debakl, proširenje izborne kampanje van Beograda značilo je priliku da beogradsku opoziciju učini beznačajnom.

Izborna manipulacija 

Prvog novembra 2023. godine, izbori za 65 od 174 jedinice lokalne samouprave zvanično su bili zakazani za 17. decembar, a Narodna skupština Republike Srbije je raspuštena. Opozicija se nadala da će konsolidovati glasove protiv Vučića unutar jednog jedinstvenog bloka te da će postići dogovor o zajedničkom nastupu na jednoj izbornoj listi.

Rezultati parlamentarnih izbora koje je objavila Izborna komisija Srbije pokazali su odlučujuću pobedu Vučićeve izborne liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” koja je dobila skoro 47 posto glasova. S druge strane, izborna lista “Srbija protiv nasilja” osvojila je tek oko 24 posto glasova.

Međutim, izbori su protekli uz brojne nepravilnosti. Posmatrači/ce Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) zabeležili su oko 700 poseta visokih državnih funkcionera/ki lokalnim zajednicama, prvenstveno onima u kojima su se održavali lokalni izbori.

Ovi posmatrači/ce su podneli/e preko 50 prijava, uglavnom Regulatornom telu za elektronske medije i Agenciji za sprečavanje korupcije. U izveštajima se navode slučajevi zloupotrebe javnih resursa, zvanične kampanje, nezakonitih aktivnosti stranaka, negativnih kampanja i govora mržnje.

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) istakla je da je “kampanju obeležila snažna polarizacija, agresivna retorika, diskreditacija ličnosti, verbalno nasilje i huškački govor”.

ODIHR je takođe dodao da je nadzorno Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zauzelo pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje. To se može primetiti iz medijskog prostora datog različitim kandidatima/kinjama: CRTA je izračunala da je Vučić dobio 14.500 sekundi — nešto više od četiri sata — više prostora na nacionalnim televizijskim programima nego svi/e predstavnici/e opozicije zajedno.

Vučić je računao na birače/ice koji/e su iz opština u kojima se ne održavaju lokalni izbori odlazili/e u opštine u kojima su planirani izbori. Manipulacije biračkim spiskom uočene su i kod birača/ica iz Bosne i Hercegovine, koji/e su masovno bili/e upisani/e na istim adresama u Srbiji.

Takav slučaj je zabeležen i kod jednog službenika Matične službe grada u blizini granice između BiH i Srbije, kojem su njegovi nadređeni uručili 67 ličnih karata lica iz entiteta Republika Srpska u BiH, sa zahtevom da izvrši promenu prebivališta za sve njih.

U izveštaju CRTA-e se navodi da je 21. septembra 2023. u birački spisak Srbije sa prebivalištem u opštini Surčin upisano 67 lica iz Republike Srpske. U istom izveštaju se dodaje i da su boravišta za te birače/ice registrovana 23. novembra 2023. godine u mestu gorespomenutog službenika, što implicira da je ovih 67 osoba iz BiH više puta prijavljeno u različitim jurisdikcijama u Srbiji.

Konačno, u rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament navedeno je da je na izborima u Srbiji 17. decembra 2023. bilo “brojnih proceduralnih nedostataka”, a poslanici/e Evropskog parlamenta pozvali/e su na nezavisnu istragu o nepravilnostima na izborima.

Gde je opozicija pogrešila?

Čim je raspisivanje izbora predstavljeno kao opozicioni plan, ostali zahtevi demonstranata i demonstrantkinja su ignorisani. Nakon što su izbori zakazani, tim zahtevima je ostalo da se pretoče u konkretne planove tek ako opozicija osvoji većinu glasova. Time je lista “Srbija protiv nasilja” protraćila priliku da konkretne zahteve protesta iskoristi kao osnovu za kreiranje politike javne bezbednosti.

Nigde nije bilo ni reči o očekivanoj politici javne bezbednosti. Izostale su i politike koje bi na širem planu artikulisale političke opcije i rešenja za probleme koji izazivaju nezadovoljstvo i nemire.

Na taj način, opozicija je propustila priliku da sasluša javnost i razvije političku platformu i politike usmerene na dekonstrukciju institucionalnog nasilja koje sprovodi Vučićeva vlada. Umesto toga, fokusirala se na promovisanje svojih političkih lidera/ki, ne zalažući se za pun spektar zahteva koji su proizašli iz događaja nakon pucnjava u maju 2023. Pretpostavka da će održavanje statusa kvo po pitanju nivoa javnog nezadovoljstva biti dovoljno za pobedu pokazala se kao pogrešna.

Slika na naslovnoj strani: Atdhe Mulla / K2.0.