Parlamentarni izbori u Albaniji, održani 11. maja 2025. godine, doneli su Socijalističkoj partiji (PS) četvrti uzastopni mandat, sa osvojenih 83 od ukupno 140 poslaničkih mesta u Skupštini — “supervećinu” koja PS-u daje ogromnu moć u albanskom parlamentu. Ovo je najbolji rezultat jedne stranke od početka 2000-ih godina, i dolazi uprkos optužbama za korupciju, zloupotrebu vlasti i hapšenjima nekoliko visokih funkcionera PS-a.
Rezultati izbora tumače se kao rizik za demokratiju u zemlji, jer ubedljiva pobeda PS-a stvara mogućnost široke kontrole nad zakonodavnim i institucionalnim procesima. Sa podrškom tzv. “zelenih kartona” u Skupštini, PS sada ima moć da menja važne zakone i proširi svoju kontrolu nad najvišim državnim institucijama, bez potrebe za širim dogovorom sa opozicijom. Strah se posebno odnosi na pravosudni sistem.
Uzimajući u obzir retoriku koju je PS do sada koristila prema Posebnoj antikorupcijskoj strukturi (SPAK), stručnjaci su izrazili zabrinutost da bi upravo SPAK mogao biti prva meta socijalističke većine. Taj strah je dodatno porastao nakon što su tužioci SPAK-a naložili hapšenje gradonačelnika Tirane i jednog od najvažnijih funkcionera PS-a, Eriona Veliaja, u februaru ove godine. Veliaj je optužen za korupciju i pranje novca.
Za usvajanje osnovnih zakona potrebna je prosta većina, dok je za izmenu kodova – zakona koji organizuju pravosudnu vlast, tužilaštvo ili druge institucije – neophodna takozvana kvalifikovana većina, odnosno više od ⅗ parlamenta. Takva većina potrebna je i za imenovanje članova Ustavnog suda, Visokog sudskog saveta, Visoke inspekcije pravosuđa, Glavnog tužioca, Zaštitnika građana i Državne revizorske institucije, među ostalima.
Pored rizika koje donosi koncentracija moći u jednoj partiji, postojala je i zabrinutost u vezi sa regularnošću izbornog procesa. Proces nije izbegao kritike međunarodnih posmatrača, koji su se u izveštaju o izborima izrazili kritičnije nego ikada do sada.
Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, telo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ocenila je izbore kao konkurentne, ali i “suprotne međunarodnim standardima” u pojedinim aspektima. U izveštaju su pomenuti slučajevi zastrašivanja opozicionih pristalica, zloupotreba javne administracije i upotreba mreža patronaže za uticanje na birače.
Jedna važna primedba, istaknuta u izveštaju posmatrača, odnosila se na neravnomernu zastupljenost u medijima, što je obeležilo i ovu kampanju. Podaci Audiovizuelne medijske agencije pokazuju da tokom prve dve nedelje izborne kampanje u Albaniji glavni mediji nisu poštovali jednaku medijsku zastupljenost propisanu Izbornim zakonikom. Predstavnici PS-a dominirali su u informativnim emisijama 18 televizija, zauzimajući 52,4% vremena na tri najgledanija kanala: Top Channel, TV Klan i Vizion Plus. U međuvremenu, manje partije suočile su se sa ozbiljnim teškoćama u obezbeđivanju medijskog prostora. Ova medijska dominacija ide paralelno sa koncentracijom vlasništva nad medijima u rukama malog broja ljudi i snažnim vezama između vlasnika medija i politike, posebno sa PS-om. Prema izveštaju Media Ownership Monitora, vlasnici medija su često biznismeni sa interesima u sektorima kao što su građevina i energetika, koji direktno profitiraju iz javnih ugovora ili građevinskih dozvola koje izdaje vlada.
Pored nejednake zastupljenosti u medijima, ubedljiva pobeda PS-a rezultat je i niza faktora koji su učinili da politička utakmica bude neravnopravna, uključujući veliki broj zaposlenih u javnoj administraciji, dijasporu i izborni sistem koji favorizuje velike partije.
“Naduvana” administracija
Prema zvaničnim podacima, izlaznost na ovim izborima bila je 42% – najniža ikada zabeležena. Ipak, uzimajući u obzir činjenicu da veliki deo biračkog tela živi van zemlje, stvarna izlaznost unutar teritorije Albanije dostiže i do 80%.
Značajan deo glasača PS-a čine zaposleni u javnoj administraciji, čiji se broj povećao uprkos digitalizaciji usluga. Proces digitalizacije u Albaniji, započet još 2007. osnivanjem Nacionalne agencije za informaciono društvo (NAIS), omogućio je pružanje brojnih javnih usluga putem interneta, preko platforme e-Albania, čime su zatvoreni brojni šalteri iza kojih je radio veliki broj državnih službenika/ca. Ova transformacija trebalo je da dovede do smanjenja javne administracije, jer bi automatizacija procesa smanjila potrebu za zaposlenima na fizičkim lokacijama. Međutim, podaci pokazuju da se dogodilo suprotno.
Nakon 2018. godine, zapošljavanje u javnom sektoru nastavilo je da raste, dostigavši vrhunac u izbornim i predizbornim godinama – 2021. i 2024. godine.
Mediji su otkrili da su u izborima 2021. godine opštine koje su vodili socijalisti angažovale na hiljade novih radnika/ca. Podaci iz 19 opština o zapošljavanju na određeno i neodređeno vreme tokom dvanaest meseci pre lokalnih izbora 14. maja pokazuju značajan porast administrativnog osoblja – 1.544 nova/e radnika/ce, što je povećanje od oko 9% u odnosu na postojeći broj zaposlenih.
Ova situacija ukazuje na tendenciju “naduvavanja” kadrova i širenja administrativnog aparata uoči izbora. Takva praksa viđena je i na poslednjim izborima, kada je krajem 2024. broj zaposlenih u javnom sektoru dostigao 184.000 ljudi. To predstavlja povećanje od 20.000 zaposlenih, ili 12,4%, u poređenju sa 2013. godinom – kada je PS prvi put došla na vlast.
Podaci pokazuju da je tendencija širenja administrativnog aparata naročito izražena na menadžerskom nivou, gde je rast broja direktorskih pozicija bio nesrazmeran. Kao posledica, od 2023. godine postoji neuobičajen odnos: na svakih osam specijalista/kinja ili običnih radnika/ca dolazi jedan/a direktor/ka, što izaziva zabrinutost zbog nepotrebnog uvećanja administracije i njene efikasnosti.
Šta je pokazao glas dijaspore?
Po prvi put, albanska dijaspora imala je mogućnost da glasa na parlamentarnim izborima – razvoj koji je civilno društvo godinama zahtevalo. Oko 1,1 milion građana/ki van zemlje registrovalo se za glasanje, ali je samo oko 200.000 njih iskoristilo svoje biračko pravo.
Što se tiče toka glasanja iz dijaspore, proces je bio praćen problemima: zakasnela verifikacija, manjak transparentnosti i tvrdnje o manipulaciji. Problemi su postojali i prilikom provere prijava, jer se deo birača u inostranstvu nije mogao registrovati zbog netačnih adresa stanovanja. Bilo je i zahteva za produženje roka za registraciju iz inostranstva zbog tih nepravilnosti.
Glasovi dijaspore privukli su veliku medijsku pažnju tokom brojanja, zbog sukoba među partijama, kao i zato što je brojanje trajalo duže nego u zemlji. Kada je bilo prebrojano oko 145.000 glasačkih listića (74%), ostalo je da se prebroji oko 50.000 koverti pristiglih iz Grčke. Ceo ovaj zastoj izazvala je Demokratska partija (PD), koja je izrazila sumnju da su glasovi iz Grčke manipulisani i da su koverte popunjavali aktivisti PS-a. Ipak, Centralna izborna komisija (CIK) izjavila je da PD nije uspela da potkrepi ove tvrdnje i glasovi su prebrojani.
Očekivalo se da će glas dijaspore kazniti PS, s obzirom na to da je značajan broj članova dijaspore emigrirao zbog lošeg upravljanja i nedostatka mogućnosti u zemlji. Međutim, rezultati su pokazali drugačiju sliku: 61,14% dijaspore glasalo je za PS, 23,54% za PD, a ostatak se podelio među nove partije poput Inicijative Shqipëria Bëhet (Albanija nastaje), Lëvizja Bashkë (Pokret Zajedno) i drugih.
Jedan od razloga može biti to što su neki emigranti van zemlje decenijama i politička dešavanja prate kroz tradicionalne medije – koji su uglavnom bliski vlasti. Za njih, PS predstavlja stabilnost i infrastrukturni razvoj koji vide tokom odmora u Albaniji, bez mogućnosti da svakodnevno iskuse njene probleme.
Pored toga, način glasanja dijaspore bio je pod uticajem činjenice da je PS godinama gradila snažnu organizacionu mrežu u albanskim zajednicama van zemlje. U zemljama poput Grčke, Italije, Nemačke ili Ujedinjenog Kraljevstva postoje grupe i udruženja koja su pomagala u mobilizaciji birača.
Ipak, i među dijasporom je bilo glasova za opoziciju, što pokazuje da dijaspora nije homogena grupa, već mozaik različitih političkih i društvenih stavova.
Sistem favorizuje velike partije
U julu 2020. godine, albanski parlament izmenio je Ustav kako bi građanima/kama omogućio da preferencijalno glasaju za pojedinačne kandidate/kinje unutar partijskih lista, čime je otvoren put za izbornu reformu. Ova izmena udaljila je zemlju od zatvorenog sistema listi, u kojem su partije određivale redosled kandidata/kinja, a građani/ke glasali/e isključivo za partije, ne i za pojedince. Reforma je predvidela da najmanje dve trećine liste svake partije bude otvoreno za preferencijalno glasanje, čime je stvoren hibridni sistem.
U julu 2024. Izborni zakonik je promenjen kako bi se primenio ovaj sistem sa poluotvorenim listama. Sada, jedna trećina liste kandidata/kinja svake partije ostaje zatvorena – određena isključivo od strane partijskog rukovodstva – dok su dve trećine otvorene, omogućujući biračima/cama da utiču na redosled kandidata/kinja putem preferencijalnog glasa. Reforme su uključile i rodnu kvotu, zahtevajući da najmanje jedan/a od tri kandidata/kinje, kako u zatvorenom, tako i u otvorenom delu liste, bude žena. Ipak, sistem se i dalje kritikuje jer ne obezbeđuje ravnopravnu zastupljenost.
Na poslednjim izborima, uprkos novom sistemu, manje partije – iako su zajedno sakupile oko 150.000 glasova – nisu uspele da pretvore te glasove u mandate. Bez obzira na broj osvojenih glasova, značajan deo njih se pokazao kao “izgoreli glasovi” – termin koji opisuje glasove koji ne uspevaju da rezultiraju mandatima u parlamentu. To se dešava zbog D’Hondtovog sistema, koji u praksi favorizuje partiju koja izađe prva u datom okrugu.
Koalicija oko Inicijative Shqipëria Bëhet osvojila je oko 70.000 glasova na nacionalnom nivou i dobila samo jedan mandat, jer su prikupljeni glasovi bili raspoređeni po mnogim izbornim jedinicama, a jedino glasovi koje je sakupila u Tirani – oko 16.000 glasova – omogućili su joj jedan mandat. U međuvremenu, Lëvizja Bashkë prikupila je oko 20.000 glasova na nivou cele zemlje i dobila jedan mandat u Tirani, koji je osvojila sa oko 12.000 glasova. Dok je partija Mundësia (Mogućnost) prikupila oko 40.000 glasova na nacionalnom nivou i osvojila dva mandata u Tirani.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, koji stvaraju neravnopravan izborni teren, ostaje još mnogo posla da bi Albanija imala pravedan izborni proces i adekvatnu zastupljenost.
U sadašnjim uslovima, Albanija može imati koristi od šireg društvenog osvešćivanja o potrebi za pravičnijom zastupljenošću u Skupštini, što bi podstaklo neophodne promene u načinu na koji funkcioniše izborni sistem. U nedostatku tog osvešćivanja, jedan od najizglednijih puteva jeste kontinuirana saradnja opozicionih snaga.
Opozicionim partijama je neophodno da naprave ozbiljnu analizu svoje unutrašnje situacije, identifikuju izazove u organizacionoj strukturi i preuzmu odgovornost za dosadašnje izborne rezultate, uprkos teškoćama koje donosi neravnopravan politički teren. U slučaju Demokratske partije (PD), važan korak jeste povlačenje sa liderskih pozicija onih figura koje su dovele do uzastopnih izbornih poraza. To nije samo simbolična odluka, već korak ka političkoj reformi. I nove partije imaju razloga da razmisle o svom izbornom iskustvu.
Uprkos ideološkim razlikama, glavni izazovi su zajednički; potrebno je izgraditi saradnju među ovim snagama, ne nužno na osnovu zajedničke ideologije, već na osnovu političkog i društvenog dogovora koji ima za cilj pravičniji izborni sistem i slobodne i poštene izbore.
Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0
