Posle godina natezanja, puno razočarenja, snažnih pritisaka i blokada koje je Grčka uzrokovala Severnoj Makedoniji, a potom i Francuska, napokon su građani i građanke ove male države na jugu Balkana počeli verovati da su dočekali početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Međutim, ne ide sve u životu baš kao podmazano.  

Iza ćoška je ovaj put čekala Bugarska, sa svojim uslovima i pritiskom koji izgleda još apsurdniji od svih prethodnih. Naime, vlasti u Sofiji odlučile su da probude neke stare sukobe te traže da Skoplje prizna kako je makedonski jezik u osnovi bugarski, a Makedonci ustvari Bugari. Tvrde i da su makedonsku naciju 1944. godine stvorili Josip Broz Tito i jugoslovenska Komunistička partija.  

Najoštrije izjave dolaze od bugarske ministarke spoljnih poslova Ekaterine Zaharieve, a potom i tamošnjeg ministra odbrane Krasimira Karakačanova, ali i drugih predstavnika vlasti. Karakačanov ide tako daleko da je u jednom trenutku zapretio da će poslati vojsku u Skoplje, a kako bi skinuli ploče sa spomenika iz Drugog svetskog rata kada je Severna Makedonija bila pod okupacijom fašističke Bugarske. 

Dogovor za dobrosusedske odnose ne važi za Bugarsku

Vlada premijera Zorana Zaeva je u avgustu 2017. godine potpisala dogovor sa Bugarskom o dobrosusedskim odnosima, što jedna od osnova za članstvo države u EU, zajedno sa Prespanskim dogovorom iz 2018. Ovaj dogovor, poznat kao “Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Republike Makedonije i Republike Bugarske”, ratifikovan je u januaru 2018. godine u oba parlamenta, a predviđa rešavanje sporova između država, uključujući i stvaranje multidisciplinarne komisije koja će raditi na rešavanju pitanja iz oblasti istorije i obrazovanja.

Nažalost, prošle godine u jesen, rad ove komisije je stao jer je Bugarska insistirala da makedonski revolucionar koji se borio protiv Osmanlija, Goce Delčev, ustvari Bugarin. Istorijski podaci Delčeva opisuju kao Makedonca koji je rođen u Bugarskoj i čoveka koji se borio za makedonsku političku nezavisnost, te je i jedan od osnivača Vnatrešne makedonske revolucionerne organizacije (VMRO). 

Da će ovo prerasti u veći problem, koji će dovesti i do blokade makedonskog puta prema EU, naslućivalo se još u proleće 2020. godine. Tada je bugarski premijer Bojko Borisov izjavio da, ako makedonska vlada želi da izbegne blokadu puta ka EU, Komisija za istoriju mora da ubrza svoj rad i prihvati da je Goce Delčev Bugarin. Članovi Komisije su pak odgovorili da je to proces i da raščišćavanje istorije ne može da ide brzo, što — danas je očigledno — nije bilo važno bugarskim političarima. 

Da bi učvrstila svoje nacionalističke stavove, bugarska vlada je poslala zemljama članica EU memorandum u kom naglašava svoje stavove. 

U memorandumu pored ostalog stoji i neutemeljena tvrdnja kako je između 1944. i 1946. godine pogubljeno “više od 20.000 ljudi” koji su se izjašnjavali kao Bugari i predstavljali intelektualnu elitu Socijalističke Republike Makedonije, dok je više od 100.000 ljudi bilo zatvoreno, pogubljeno ili poslano u koncentracione logore. 

Istovremeno, ne spominje se fakt da je u Drugom svetskom ratu, sve do 1944. godine, bugarska vlast bila saveznik nacističke Nemačke, te da je okupirala Severnu Makedoniju predstavljajući se kao oslobodilac makedonskog naroda. Također se ne spominje ni da je nacistička Bugarska vlast slala Makedonce u radne logore, ubijala nevine građane i instalirala bugarizaciju naroda. 

Tadašnja Makedonija oslobođena je od nacista u novembru 1944. godine. U avgustu te godine, Makedonija je proglasila nezavisnost te je osnovana samostalna jedinica unutar tadašnje Jugoslavije, da bi do kraja godine bila formirana Narodna republika Makedonija (kasnije Socijalistička republika Makedonija) koja je ostala u sastavu Jugoslavije sve do njenog raspada 1991. godine.

Frustracija koja raste

Ova daleka prošlost našla se na pregovaračkom stolu o budućnosti Severne Makedonije. Pregovarački okvir sa EU dogovoren je ove godine u martu, da bi početkom novembra ministri spoljnih poslova i evrointegracija ove dve zemlje bili pozvani u Berlin. Nemačka se nadala da će pronaći način da postizanjem dogovora završi svoje predsedavanje EU, što je krajem ove godine. 

Nažalost, ono što su tamo dogovorili ministarka Zaharieva sa bugarske strane i ministar Bujar Osmani sa makedonske, nazad u Skoplju i Sofiji, premijer Bojko Borisov i predsednik Rumen Radev lako su odbacili. 

Frustracija u Uniji zbog nerealnih i bezobraznih blokada Bugarske raste i preti da preraste u problem velik isto kao što je bio onaj sa Grčkom. 

I konačno, 17. novembra, na sastanku ministara Veća EU, kada je trebao biti usvojen pregovarački okvir za Severnu Makedoniju kako bi pregovori počeli u decembru, Bugarska je odlučila da uloži veto. 

Inače, Severna Makedonija je kandidat još od 2005. godine, a od 2009. čekaju na početak pregovora. 

U međuvremenu se u tumačenje spora uključilo niz intelektualaca i medija širom Evrope. 

Dopisnik sa Balkana za uticajni nemački dnevni list, Michael Martens, za Frankfurter Algemajne Cajtung ironično podseća da su Grci negirali postojanje države Severna Makednija, dok Bugari idu dublje i negiraju jezik i poreklo naroda tvrdeći da su oboje tek veštačka tvorevina. 

Autor teksta, kojeg prenosi i Dojče Vele na makedonskom, ovo objašnjenje boji cinizmom te piše kako Bugari sebe vide kao “dar od Boga”, aludirajući na besmislenost nacionalističkog ponašanja oficijalne Sofije. 

Glas razuma dolazi i od brojnih intelektualaca koji su zauzeli stav da je pozicija oficijalne Bugarske neproduktivna za sve strane. 

Među njima je i Gerald Knaus, osnivač Evropske inicijative za stabilnost (ESI) koji smatra da je pritisak Bugarske “izgubljena stvar” i da će blokada staviti makedonsku državu u političko beznađe. 

I dio javnosti u Bugarskoj se ne slaže sa zvaničnim stavom Sofije. 

Bugarski novinar Georgi Koritarov najplastičnije objašnjava pozadinu ponašanja tamošnje vlasti prema makedonskom narodu i državi. U jednom od tekstova piše kako, da bi se stvari između dve države raščistile, treba početi od bugarskog izvinjenja i pokajanja za deportaciju 7200 makedonskih Jevreja u konc-logor Treblinku za vreme Drugog svetskog rata. Ovaj fakt je jedan od korena problema koji se sada nameće iz oficijalne Sofije. 

Još 30 bugarskih intelektualaca potpisali su reakciju na plan Bugarske da blokira prvu međuvladinu konferenciju između Severne Makedonije i EU predviđenu za decembar. Oni se suprotstavljaju stavu Sofije da je makedonski narod tvorevina Komunističke partije Jugoslavije i da su svi standardizovani jezici u izvesnom smislu veštačka tvorevina. Ovim stavom oni direktno napadaju zvaničnu Sofiju. 

U intervjuu za Dojče Vele, nemački istoričar Ulf Brunbauer sa podsmehom gleda na bugarsko ponašanje prema Severnoj Makedoniji. On kaže da je guranje jedino svog istorijskog narativa isto kao da Nemačka sada pritiska Austrijance da se izjasne kao Nemci, ili da Danska kaže Norvežanima da su neka anomalija jer su nekada bili deo iste imperije. 

Na istoj liniji sa njim je i profesor sa Sofijskog univerziteta Ivajlo Dičev koji kaže da je reč o “simboličnom ratu koji Bugarska vodi jer nemaju ozbiljnu politiku”. On se referiše na zahtev Sofije koji se tiče jezika, te kaže kako se — ne samo u Bugarskoj već i na celom Balkanu — jezici koriste za podele “umesto za ujedinjenje”.  

Možda najrealniji i direktniji u svom viđenju ovog više nego bizarnog spora jeste profesor sa univerziteta u Gracu, Florijan Biber, koji važi za eksperta za Balkan. 

Biber podseća da bugarska strana traži i da se makedonska država odrekne bugarske manjine istovremeno zahtevajući da se prekinu pritisci na njih u Severnoj Makedoniji. Njegov stav je da se radi o bulingu bugarske strane nad makedonskom, što stvara opasnost da će trud Makedonaca da odbace autoritarnu vlast i nastave sa reformama biti obeshrabren te da će im trenutna opozicija sa zadovoljstvom reći: rekli smo vam da će ovako biti. 

Salvu reakcija je izazvala izjava ministarke Zaharieve da u EU ne može ući država koja slavi “jednog od najvećih diktatora”, misleći na doživotnog predsednika Jugoslavije, Tita. Fejsbuk u Makedoniji, ali i šire, preplavljen je nakon toga ismevanjem ovog stava, dok profesor Biber sarkastično podseća kako su i Slovenija i Hrvatska slavile Tita pa su članice EU. 

Prepucavanje u Skoplju i neznani broj bugarskih pasoša

Dok intelektualna javnost u Bugarskoj i Evropi napada buling nad Severnom Makedonijom, u Skoplju opozicija traži javnu diskusiju u parlamentu oko pregovora oko takozvanih crvenih linija u ovom sporu. No, ministri spoljnih poslova Bujar Osmani i vicepremijer za evrointergacije Nikola Dimitrov to odbijaju. 

Sa druge strane, lider opozicije Hristijan Mickovski ne propušta priliku za upisivanje jeftinih političkih poena sa niskim udarcima, pa proziva Vladu da reši problem sa Bugarskom, bez negiranja vlastitog identiteta “ili će se Zaevu desiti narod”. 

Ali, ako uđemo još dublje u odnose između ovih država, stavljajući na stranu bolnu istoriju i političke prljave igre, otkrićemo povezanosti stanovništva obe države na raznim nivoima. 

Puno je Makedonaca koji su studirali i još uvek se upisuju na fakultete u Sofiji i Blagoevgradu. Brojni makedonski građani su redovni turisti u bugarskim planinskim centrima Bansko i Borovec. Istovremeno, Severna Makedonija je prepuna polovnih automobila sa bugarskim tablicama koji se uvoze iz EU i jeftini su. 

Ovu povezanost je bugarska vlada počela da koristi kratko vreme pre ulaska u EU, prodajući bugarsko državljanstvo za 150 evra. Od kada je Bugarska članica EU, Makedonci punom parom apliciraju za bugarske pasoše plaćajući uslugu od 600 do 1000 evra. Za svu nekvalifikovanu i nedeficitarnu radnu snagu iz Severne Makedonije, bugarski pasoš je najsigurnije rešenje za pronalazak posla u EU. 

Da, kivni smo i uvređeni

Javnost je kivna na licemerje EU kada kaže da ovaj problem treba da se reši između dve zemlje jer podseća na ono što se dešavalo sa Grčkom. Svima je jasno da Unija nema nameru da se meša u balkanske prljave stvari i leči tuđe frustracije ukorenjene u neostvarenim snovima o velikim državama. 

Ipak, ovo distanciranje od balkanskih frustracija stavlja pod znak pitanja sam legitimitet Unije jer dozvoljava da kompleksi više ili niže vrednosti njenih članica budu stavljeni kao uslov za proširenje. 

Makedonci su više od 20 godina živeli sa problemom sa Grčkom, koja je to mogla da gura decenijama kao članica EU. Sada se postavlja pitanje da li je Bugarska unutar Unije toliko snažna da blokira poces proširenja, a da time na sebe navuče bes Nemačke, kancelarke Angele Merkel i cele Unije. 

Ako Severna Makedonija opet postane faktor nestabilnosti na Balkanu zbog iživljavanja nekih članica EU nad njom, krivica neće ležati u Skoplju, već u Briselu. Možda je vreme da se Brisel sam preispita i razmisli da li je princip konsenzusa odradio svoje ili je potreban novi sistem funkcionisanja unutar same Unije?  

Naslovna ilustracija: Atdhe Mulla / K2.0.