Da li postoji budućnost za električne automobile na Kosovu?
Pravna infrastruktura nije naklonjena električnim vozilima.
Piše Uran Haxha | 21. juna 2024
Strast prema istraživanju novih tehnologija potakla je Fidana Hallaqija, preduzetnika u gastronomiji, da početkom 2020. godine razmišlja o kupovini električnog automobila. Pretraživao je različite veb stranice da vidi gde bi mogao da ga kupi. Tada mu se rodila ideja koja će, nakon mnogo prevaziđenih prepreka, prvi put na Kosovo dovesti električna vozila u obliku čitave flote.
Pandemija COVID-19 te godine snažno je pogodila mnoge poslove, posebno u sektoru gastronomije i ugostiteljstva. Kao menadžer jednog hotela u Prištini, Hallaqi je počeo razmišljati o pokretanju novog posla koji ne bi bio podložan igri sudbine u slučaju neke buduće pandemije.
“Počeli smo sa električnim trotinetima kako bismo pružili usluge u glavnom gradu, gde nije postojala nikakva regulativa, ništa. Sve smo sami uradili, čak smo napravili i softver, ali nismo videli napredak, pa smo odustali i prešli na taksije”, priča Hallaqi o svim promenama koje su se događale 2021. godine. Danas vodi kompaniju električnih taksi vozila “ETAXI”.
Njegov prvi veliki izazov bio je kako da naruči 20 električnih vozila za isporuku na Kosovo. Na sajmu u Nemačkoj, Hallaqi je uspostavio kontakt sa direktorom zaduženim za prodaju flota u grupi Volkswagen. Bilo mu je teško ubediti ga da odobri isporuku kako bi mogao da nastavi dalje. Ali, uspeo je.
Iako su kašnjenja u proizvodnji i transportu do Kosova mogla biti opravdana zbog globalnih kriza, investitori su se suočavali i s administrativnim problemom. Opština Priština nije imala spremnu regulativu koja bi dozvolila električna taksi vozila i pružila im prostor i prioritet u gradu, kao što je slučaj, na primer, u Tirani.
Umesto olakšica, Hallaqi se suočavao s istim procedurama kao i za svako drugo vozilo. Našavši se u takvoj situaciji, odlučili su da prenesu procedure čak i u Skoplje, kako ne bi ugrozili čitavu investiciju.
“Žao mi je što moram reći da smo u Skoplju završili procedure za mesec dana, dok nam je na Kosovu trebalo više od godinu dana. Ali, ipak, i Priština se pokrenula, obavila proces te smo krajem 2021. godine dobili dozvolu”, kaže Hallaqi. Nakon toga su odustali od Skoplja i vratili se u Prištinu.
Do sredine 2022. godine retko su se mogla videti električna vozila na pretrpanim ulicama Prištine. Češće su se sretala hibridna vozila koja kombinuju električnu energiju s gorivom na bazi fosilnih goriva. Pri nižoj brzini rade na baterije, dok pri višoj brzini troše gorivo za sagorevanje.
Investiranje u električna vozila predstavlja visok investicioni trošak za Hallaqija i ostale koji odluče da ulože u njih. Na primer, troškovi investiranja u punjače, koji danas pune njihova vozila i pružaju uslugu i drugim vozilima, kreću se od 80,000 evra za punjače od 120 kW do preko 100,000 evra za punjače od 300 kW. Veličina punjača takođe određuje vreme punjenja: što je veći punjač, to brže puni. Prema Hallaqiju, punjenje za 350 do 400 km vožnje malim punjačem noću košta do 6 evra, dok punjenje tokom dana može koštati do 13 evra.
Punjača nema svuda u zemlji, ali ima dovoljno za vozila koja saobraćaju, posebno u glavnom gradu gde postoji nekoliko stanica za punjenje. Prema Hallaqiju, jedan punjač se nalazi u Peći, dok se očekuje aktiviranje još jednog u Elez Hanu, Mitrovici, na putu Priština—Tirana na teritoriji Albanije te na severnom i južnom izlazu iz Prizrena.
Opština Priština zajedno s donatorima iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u parku Grmija takođe je instalirala jedan punjač za električna vozila koji koristi energiju iz solarnih panela postavljenih iznad parkinga, međutim, čini se da još nije aktivan. Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (KEDS) takođe ima punjače u dvorištu svog objekta, a ima ih i na nekoliko benzinskih pumpi.
U međuvremenu, vozila koja Hallaqi koristi u operaciji su modeli ID3 V, čija je vrednost 44,000 evra, dok drugi model, ID4 V, vredi 54,000 evra. On očekuje da će do kraja godine proširiti flotu na 40 vozila.
Međutim, njegov investiciju otežava nedostatak olakšica od strane vlade Kosova za uvoz “zelene” tehnologije na tržište.
Za razliku od zemalja u regionu poput Albanije, Srbije i Severne Makedonije, Kosovo ne nudi nikakve olakšice na akcize za uvoz ovih vozila u zemlju. Olakšice bi trebalo da budu uvedene jer ova vozila emituju znatno manje štetnih gasova u vazduhu i posmatraju se kao alternativa vozilima koja koriste fosilna goriva poput nafte — jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha i istovremeno značajan faktor globalnog zagrevanja.
Nema olakšica u uvozu električnih automobila
Uvoz električnih vozila na Kosovu ne prati tempo uvoza vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Glavno odredište odakle dolaze ova vozila sa unutrašnjim sagorevanjem je Nemačka. Postoji na stotine auto-salona koji prodaju polovna vozila, najmanje 10 godina starija od datuma uvoza.
Zakon o vozilima zabranjuje uvoz vozila starijih od 10 godina. Ovaj zakon takođe zabranjuje uvoz vozila koja ne ispunjavaju standard Euro 4, radi zaštite životne sredine od emisije gasova i PM čestica. Euro 4 je jedan od standarda koji klasifikuje vozila proizvedena od 2006. godine i kasnije, koja u pokretu sa dizel gorivom ne emituju više od 0,25g/km azotnih oksida, dok u pokretu sa benzinskim gorivom ne emituju više od 0,08g/km azotnih oksida.
Uprkos odredbama ovog zakona koje ciljaju da spreče emisiju štetnih gasova u atmosferu, nema odredbe koja se odnosi na uvoz “zelenih” vozila. Ona su podvrgnuta istim procedurama kao vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Pominje se samo jedna odredba kojom je utvrđeno da Ministarstvo unutrašnjih poslova može da promeni procedure registracije i troškova za električna i hibridna vozila.
Trenutno, uvoz električnog vozila na Kosovu se oporezuje isto kao i uvoz vozila sa dizel ili benzinskim motorom.
Ako se uvozi novo električno vozilo, carina iznosi 10% od ukupne vrednosti proizvoda, u ovom slučaju vozila. Izuzeci su zemlje porekla koje su deo Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA), Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (SAA) i vozila iz Velike Britanije, dok se za Tursku primenjuje carina od 2%, jer Kosovo ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, dok je PDV 18%. U slučaju da se uvoze polovni električni automobili, obaveze su iste kao i kod novih automobila, samo što se dodaje akciza. Akciza je porez koji se primenjuje jer takav proizvod ima dodatne troškove za građane i nije esencijalan, pošto može imati dodatne troškove koji su štetni po životnu sredinu. Ipak, električna vozila, iako ne emituju nikakve gasove ili čestice u vazduh, moraju da plate taj porez na Kosovu.
Akciza za vozila do osam godina starosti iznosi 400 evra po jedinici, do devet godina 600 evra, a do deset godina 700 evra.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja K2.0 o bilo kojoj inicijativi za izmene. Takođe, odgovor nije dalo ni Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture (MŽSPPI), čija je nadležnost da izvrši izmene ovog zakona.
S druge strane, u Skupštini Kosova, u Komisiji za životnu sredinu, hranu, poljoprivredu, planiranje i razvoj, koji takođe obuhvata drumski saobraćaj, raspravljalo se o tome da se električna vozila tretiraju drugačije u odnosu na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.
“Ministarstvo infrastrukture radi na poboljšanju pravnog okvira za uvoz električnih vozila, kako bi se stimulisali građani. Trenutno proučavaju šta su regioni uradili po tom pitanju i šta mi možemo uraditi bolje”, rekla je za K2.0 poslanica Fitore Pacolli, koja vodi ovu parlamentarnu komisiju.
Region je po ovom pitanju znatno napredovao. Albanija je 2020. godine odlučila da u potpunosti ukine PDV na uvoz električnih vozila. U 2017. godini, Severna Makedonija je smanjila PDV sa 18% na 5% za uvezena električna vozila. U Srbiji, građani koji kupe električna vozila mogu dobiti subvenciju koja pokriva deo ukupne cene vozila, što ih više navodi da odustanu od vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.
Postojali su javni zahtevi za ukidanjem carina i PDV-a i na Kosovu. Ova inicijativa je prethodno došla od Privredne komore Kosova, koja je zastupajući lokalne kompanije zatražila ukidanje carina i PDV-a kako bi se podstakla zamena vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.
Do 2016. godine, na Kosovu je bilo samo 14 električnih vozila. Interesovanje ljubitelja automobila počelo je da raste. U periodu od 2021. do 2023. godine, na Kosovu je uvezeno 585 električnih vozila, prema podacima koje je Carina Kosova podelila za K2.0. U međuvremenu, prema projekciji Ministarstva Ekonomije u Energetskoj strategiji 2022-2031, očekuje se da će broj električnih automobila u 2031. godini porasti na 15.000.
Broj električnih vozila u 2023. godini naspram projektovanog broja električnih vozila u 2031. godini
Uprkos nedostatku olakšica od državne vlasti, uvoz električnih vozila se nastavlja. Njih uglavnom kupuju taksi kompanije koje posluju u glavnom gradu.
Električna vozila, zajedno sa mini-kamionima i kamionima na struju, smatraju se ekonomski povoljnijim zbog česte upotrebe u industriji za distribuciju robe, uslugama trgovinskih agenata ili od strane taksi kompanija, s dnevnim i značajnim kilometražama.
Iako električna vozila zahtevaju početna ulaganja, u “ETAXI” Fidana Hallaqija imaju niže troškove operativnosti i održavanja u poređenju sa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Električna vozila nemaju toliko česte kvarove kao vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Nakon Hallaqija, i druge taksi kompanije u glavnom gradu krenule su sa investicijama ovog tipa.
“Presrećan sam zbog toga, jer zajedno usvajamo potpuno novi, mnogo ekološki prihvatljiviji pristup na Kosovu”, kaže Hallaqi, skrećući pažnju na flote logističkih kompanija, koje bi, po njegovom mišljenju, trebalo najviše da pređu na električna vozila zbog veće upotrebe u saobraćaju.
Kako bi promovisao korišćenje svojih električnih taksija, ETAXI je digitalizovao taksi usluge. Putem aplikacije se može naručiti taksi, odrediti odredište, izvršiti plaćanje i oceniti vožnja. Istovremeno, svaki putnik kao poklon dobija 5% povrat novca na iznos plaćen za vožnju, što kasnije može iskoristiti za besplatnu vožnju.
Električna vozila su ekološki održiva
Cilj kosovske vlade je da do 2031. godine smanji emisiju gasova stakleničke bašte za 32%.
Međutim, kao što je slučaj sa birokratijom u instalaciji solarnih panela za energetske potrebe, i podrška uvozu električnih vozila nailazi na stagnaciju prilikom prilagođavanja odgovarajućeg pravnog okvira. Korišćenje električnih vozila, iako može zahtevati visoke početne troškove, ima značajan uticaj na smanjenje zagađenja vazduha i emisiju gasova stakleničke bašte u atmosferu, za razliku od vozila koja koriste fosilna goriva poput nafte i benzina.
Broj registrovanih motornih vozila na Kosovu — od automobila do kamiona sa prikolicom — konstantno raste. Dok je u 2016. godini bilo oko 320,000 motornih vozila, od čega je više od 260,000 bilo automobila, prema Agenciji za statistiku Kosova, 2023. godine je zabeleženo preko 460,000 motornih vozila, od čega je oko 369,000 automobila.
Broj automobila na Kosovu nastavlja da raste
Transport je jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha na Kosovu. Ovo se posebno primećuje tokom špica kada kolone vozila čekaju zeleno svetlo na semaforima, emitujući beskonačnu zagađenost.
Prema Strategiji multimodalnog transporta 2023-2030 Ministarstva infrastrukture, transport je u Evropi 2019. godine oslobodio 1,337 milijardi kilograma CO2, što svedoči o značajnoj zagađenosti koja se emituje u atmosferu. Prema Energetskoj strategiji 2023-2031. Vlade Kosova, godišnje emisije dostigle su 9.613 miliona tona CO2 u 2019. godini.
Prema ovoj strategiji, sagorevanje goriva čini 86% gasova staklene bašte u atmosferi, pri čemu su sektor električne energije i grejanja doprineli sa 66% (6.316 miliona CO2eq), dok sagorevanje goriva u transportu čini 20% zagađenja.
Prema publikaciji Međunarodnog monetarnog fonda iz 2023. godine, transport na Kosovu ima godišnji porast od 4.4% u zagađenju vazduha, dok je zabeleženo povećanje motorizacije za 80% u periodu 2010-2020.
Za 100 kilometara u gradu, vozilo koje koristi dizel prosečno troši 8 litara goriva, oslobađajući 21.4 kg CO2. S druge strane, vozilo koje koristi benzin za istu udaljenost prosečno troši 10 litara benzina, oslobađajući 19.36 kg CO2.
Međutim, električna vozila ne emituju gasove staklene bašte tokom vožnje. Emituju ih samo tokom generisanja energije, a na Kosovu više od 90% dolazi iz termoelektrana. Kao rezultat, procenjuje se da termoelektrane emituju 1 tonu ugljen-dioksida za proizvodnju 1 MWh električne energije. Prema ovom proračunu, za 15 punjenja, termoelektrane oslobađaju 15 kg CO2.
Ipak, postoje slučajevi gde se opredeljuju za instaliranje solarnih panela, koji tokom svog rada pune baterije koje zatim napajaju vozila, stvarajući čist ciklus njihove upotrebe.
Međutim, sagorevanje goriva ne oslobađa samo CO2, koji je glavni uzročnik klimatske krize. Postoje i PM čestice koje zagađuju životnu sredinu. One su počele da se smanjuju zahvaljujući novim tehnologijama vozila, koje su klasifikovane od EURO 1 do EURO 6. Vozila sa benzinom emituju od 0.108g/km u EURO 1 do 0.0005gr/km u EURO 6, dok vozila sa dizelom emituju od 0.372g/km u EURO 1 do 0.0037gr/km u EURO 6.
Isto se dešava i sa azotnim oksidima (NOx). Oni variraju od 1.92g/km do 0.55g/km za dizel i od 1.29g/km do 0.06g/km za benzin. Na električnim vozilima ove dve vrednosti, PM i NO, iznose 0.
I pored prednosti električnih vozila, čini se da su vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje prvi izbor. To potvrđuje i njihov uvoz. Samo u martu 2024. godine, na Kosovo je uvezeno nešto više od 59,000 takvih vozila.
Slika na naslovnoj strani: ETAXI.
Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0.
Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.