Mendim Rugova: Leta će trajati duže, a zime će nestati.
Klimatske promene će nam promeniti način života.
Za mnoge građane i građanke na Kosovu, Mendim Rugova već godinama služi kao izvor informacija o tome kakvi će biti njihovi dani — kišoviti, topli ili vetroviti. Pored jednostavnog izveštavanja o vremenu, meteorolog Rugova već duže vreme svakodnevno meri i upoređuje vremenske trendove na Kosovu i šire. On je takođe upozoravao na toplotne talase i poplave koje su zahvatile Kosovo i region u julu 2024. godine.
Ovaj toplotni talas, čija temperatura svakodnevno raste, ponovo je skrenuo pažnju na globalno zagrevanje i klimatske promene. Ova situacija nije karakteristična samo za Kosovo. Svake godine, naslovi lokalnih i međunarodnih medija ističu da su temperature zabeležene tokom leta posebno visoke. Na primer, 2023. godine zabeleženo je najtoplije leto na severnoj hemisferi u poslednjih 2,000 godina. Kako leta postaju sve toplija, ovi poslednji letnji periodi će verovatno ostati hladniji u poređenju sa onima koji dolaze.
Dok se klimatske promene manifestuju različito u različitim delovima sveta, evropski kontinent je zahvaćen toplotnim talasima koji dovode do sve češćih dana sa temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa, šumskih požara i suša.
Klimatske promene mogu biti prirodne, gde se nivo temperatura, padavina, vetrova i drugih elemenata menja tokom decenija ili duže. I dok je klima tokom miliona godina varirala, ponekad bila hladnija, a ponekad toplija nego danas, klimatske promene kroz koje svet danas prolazi razlikuju se po jednom ključnom elementu. Danas, klimatske promene nisu prirodne, već su ubrzane ljudskim aktivnostima kroz ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.
Prema Rugovi, klimatske promene osećaju se i na Kosovu, iako Kosovo, u poređenju sa globalnim emiterima, ne doprinosi mnogo emisiji gasova sa efektom staklene bašte, a samim tim ni klimatskoj krizi. Prema njegovim rečima, sve što Kosovo može da uradi jeste da se prilagodi, bilo kroz promene na centralnom nivou u infrastrukturi ili kroz individualne promene u načinu života.
O klimatskim promenama, posledicama koje se osećaju na Kosovu i merama potrebnim za prilagođavanje ovoj novoj realnosti, K2.0 je razgovarala sa Mendimom Rugovom, meteorologom i autorom emisije “Mendimi për Motin” (Mišljenje o vremenu) na televiziji T7.
K2.0: Globalna klimatska kriza jedan je od najvećih urgentnih problema ovog veka. Kako su ove klimatske promene uticale na vremenske obrasce na Kosovu tokom poslednje decenije?
Mendim Rugova: Klimatske promene su posledica globalnog zagrevanja i definitivno imaju uticaj i na Kosovo. Posebno poslednjih godina primećujemo nešto više temperature, kako na mesečnom nivou, tako i godišnje. Na primer, 2023. godina bila je druga najtoplija u zemlji, prema podacima Službe za klimatske promene “Copernicus”. Od jula prošle godine do juna ove godine zabeležena je najviša temperatura, 2,5 stepena Celzijusa iznad prosečnih vrednosti za period od 1981. do 2010. godine. Do sada je period od juna 2012. do maja 2013. bio najtopliji.
Da li to znači da svaka godina postaje toplija od prethodne?
Klima ne funkcioniše baš tako jednostavno. Ne prati se uvek linearan trend povećanja temperature. Ponekad može doći do prirodne varijabilnosti. U nekim slučajevima može doći do većeg kretanja ciklona ili hladniji vazduh može prodreti do našeg regiona, što može dovesti do smanjenja temperatura u određenoj godini. Takođe, to zavisi i od globalnih modela, poput fenomena El Niño ili La Niña, koje smo često čuli u svetskim izveštajima.
Ove godine smo imali El Niño [klimatski fenomen kada je temperatura površine mora viša od proseka], što je fenomen u Tihom okeanu koji se sada postepeno smanjuje tokom prvih meseci ove godine, i prelazimo postepeno u fazu La Niña [klimatski fenomen kada je temperatura površine mora niža od proseka], što može donekle sniziti temperature.
Šta su El Niño i La Niña?
To su klimatski fenomeni koji se dešavaju u Tihom okeanu, koji je ogromna vodena masa i ima određenu interakciju s atmosferom. Kada se vode ohlade [fenomen La Niña], hladne struje utiču na taj deo, iznad država Severne i Južne Amerike, a takođe utiču i na delove Indonezije i Australije. Međutim, cirkulacije koje se dešavaju u atmosferi mogu nakon nekog vremena uticati i na klimu u Evropi.
Kako jednostavno objasniti klimatsku krizu?
Postoji velika saglasnost [između nakupljanja gasova sa efektom staklene bašte i porasta temperatura]. Čak i među organizacijama koje se posebno bave klimatskim promenama, kao što je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), koji kao ogroman organizam uključuje hiljade naučnika iz celog sveta koji prikupljaju podatke i analiziraju klimu — i svi dolaze do istog zaključka. Do cele ove klimatske krize dolazi zbog gasova sa efektom staklene bašte koji su se akumulirali, posebno u poslednjem veku, od doba industrijalizacije. Postoji jasan odnos između temperature koja raste tokom poslednjih decenija i emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu — u korelaciji su.
Gasovi sa efektom staklene bašte na neki način zarobljavaju toplotu koja se akumulira na Zemlji. Naravno, tu su i drugi faktori, poput šuma koje apsorbuju ugljen-dioksid ili okeana, ali i oni su počeli da dostižu svoje kapacitete. Sada gasovi sa efektom staklene bašte ostaju u atmosferi i nemaju gde da odu, a toplota ne može cirkulisati, ostajući zarobljena u nekoj vrsti začaranog kruga.
Mislim da bi trebalo više da se fokusiramo na adaptacioni deo, jer čak i ako uspemo da zaustavimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ipak moramo biti pripremljeni. Mi smo samo mala tačka na ovoj velikoj planeti koja ima velike emitere gasova.
Kosovo je mali doprinosilac klimatskoj krizi, ali je gotovo podjednako pogođeno njenim efektima. S druge strane, svaka zemlja može doprineti kroz svoju infrastrukturu kako bi učinila klimatske promene podnošljivijima. Da li se u Kosovu sprovode strategije za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, i koje su ključne mere za ublažavanje tih promena?
Radio sam kao zamenik ministra u Ministarstvu za životnu sredinu u jednom periodu [2015. godine], a kasnije i kao koordinator za klimatske promene. U poslednje vreme sam se malo povukao, možda nisam u potpunosti u toku s trenutnim strategijama, ali tada je postojala strategija za klimatske promene. Ta strategija obuhvatala je deo o ublažavanju emisija, posebno kod našeg glavnog zagađivača, KEK-a [Kosovska elektroenergetska korporacija], s obzirom na to da nemamo druge razvijene industrije. Na primer, tokom ‘90-ih imali smo i metalurgiju, ali to više nije slučaj.
Bilo je predviđeno kako razviti neku vrstu strategije, ali su takođe postojali akcioni planovi za adaptaciju. Mislim da bi trebalo više da se fokusiramo na adaptacioni deo, jer čak i ako uspemo da zaustavimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ipak moramo biti pripremljeni. Mi smo samo mala tačka na ovoj velikoj planeti koja ima velike emitere gasova. Dakle, trebalo bi više da se fokusiramo na adaptaciju i pripreme.
Klimatske promene donose velike padavine, tako da sada moramo da razmišljamo o celoj infrastrukturi u gradovima. Trebalo bi razmotriti i sakupljače atmosferskih voda, kako te vode ne bi otišle u otpad, već se koristile za navodnjavanje, bilo u urbanim područjima ili na poljoprivrednom zemljištu, stvarajući neki oblik ciklusa korišćenja.
Zatim, postoje i druge adaptivne mere — kao što su povećanje kapaciteta rečnih korita, kako bi se u slučaju poplava kapaciteti mogli nositi s velikom količinom vode, a reke održavale čistima kroz redovno čišćenje.
Budući da se dugo bavim meteorologijom, bilo je važno povećati kapacitete Hidrometeorološkog instituta (IHM) u oblasti osmatranja. Potrebno je imati što više trenutnih merenja. Imamo problem sa olujama koje se dešavaju u kratkom vremenskom periodu, iako postoje kompjuterski modeli koji daju prognoze, uvek nam je potreban now-casting, odnosno prognoza u poslednjem trenutku. Ako se oluja razvije u nekom regionu ili zemlji, potrebno je imati meteorološki radar koji će omogućiti trodimenzionalni prikaz kretanja oluje i njenog kapaciteta, bilo da se radi o gradskom ili kišnom talasu, kako bi se barem pola sata unapred mogle upozoriti opštine ili područja koja bi mogla biti pogođena.
Bili ste deo institucionalnih inicijativa vezanih za klimatske promene, ali glavne aktivnosti su bile fokusirane na smanjenje emisija i prilagođavanje/adaptaciju. Koliko su klimatske promene bile ozbiljno shvaćene od strane vlade, opština ili drugih relevantnih institucija?
Bio sam tu kada je formirana ta međuministarska grupa za klimatske promene. U to vreme nije bilo mnogo interesovanja. Čak i kada smo pokušavali da održimo sastanke, retko bi se pojavio neki ministar, ili u najboljem slučaju, zamenik ministra, kako bi se barem odobrila strategija na početku i pokrenule te inicijative. Međutim, u poslednje vreme izgleda da su počeli da shvataju stvari ozbiljnije, barem što se tiče mera za ublažavanje. Vidimo da je sada veći fokus na energiju, posebno obnovljive izvore energije, i već imamo investicije u tom pravcu.
Interesovanje je postojalo uglavnom kada bi se dogodilo nešto što je neposredno povezano sa vremenskim prilikama. Na primer, tokom velikih vrućina, toplotnih talasa ili poplava, tada bi možda malo više obratili pažnju.
Za više informacija o klimatskoj krizi, pogledajte seriju video objašnjenja u produkciji K2.0 pod nazivom "Zemlja u opasnosti".
Zemlja u opasnosti
Možemo li smatrati da su ovo najhladnija leta koja doživljavamo?
I na globalnom nivou, naučnici iz meteoroloških organizacija, pa čak i António Guterres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, navode da bi ovo mogle biti najhladnije godine koje ćemo ikada imati.
Takođe, verujem da će ovo na Kosovu biti najhladnija leta u poređenju sa onima koje ćemo doživeti u budućnosti. Možda ćemo imati više tropskih dana sa temperaturama iznad 30 stepeni, kao i ekstremno toplih dana sa temperaturama iznad 35 stepeni. Prema klimatskim projekcijama, ove promene će postati još intenzivnije u budućnosti. One će uticati i na naše telo, tako da više nećemo osećati onaj komfor kao što smo možda osećali osamdesetih ili devedesetih godina kada su se prvi znaci globalnog zagrevanja tek počeli pojavljivati. Tako da, iako ovo nisu baš hladna leta, možda su zaista najhladnija leta koja ćemo imati.
Globalni napori da se zadrži porast temperatura ispod 1,5 stepeni iznad preindustrijskog nivoa izgleda da ne idu u pravom smeru.
U proteklih 12 meseci, prosečne temperature su bile više za 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijski period od 1850-1900. godine. Ako uzmemo prosek poslednjih 12 meseci, prosečna temperatura je bila 1,64 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa, što znači da je pređena granica od 1,5 stepeni predviđena Pariskim sporazumom, iako se prema tom sporazumu uzima u obzir dugoročni period od 20 do 30 godina, a ne samo od godinu dana.
Negde će biti više suša koje će smanjiti prinos useva, dok će na drugim mestima pljuskovi i poplave ometati razvoj poljoprivrednih kultura. U takvom scenariju, glad i suša postaju sve češći problemi u mnogim delovima sveta.
Kako će izgledati svet u kojem se temperature povećavaju za više od 1,5 ili 2 stepena? Šta će se promeniti u načinu na koji živimo?
Svet će postati haotičniji, a mi već prolazimo kroz haos poslednjih nekoliko godina. Naravno, u budućnosti će delovi bliži morskim obalama doživeti porast nivoa vode, što će primorati ljude da se sele u više oblasti, čime će se povećati gustina naseljenosti. Ekonomija, posebno poljoprivreda, biće pogođena klimatskim promenama. Negde će biti više suša koje će smanjiti prinos useva, dok će na drugim mestima pljuskovi i poplave ometati razvoj poljoprivrednih kultura. U takvom scenariju, glad i suša postaju sve češći problemi u mnogim delovima sveta.
Pomenuli ste poplave. U našem istraživanju za K2.0, primetili smo da su neki gradovi, koji ranije nisu bili pogođeni poplavama, sada na njihovom udaru.
Januara 2021. godine imali smo ogromne količine padavina. Zabeleženo je oko 200 milimetara padavina samo na državnom nivou, što je tri do četiri puta više od prosečnih januarskih količina. Nikada ranije nisam video takve padavine u statistikama o Kosovu. Od 2014. godine imamo ekstremno visoke nivoe padavina. Na primer, u Prištini, gde prosečne godišnje padavine iznose oko 600 mm, u poslednjih nekoliko godina smo imali tri do četiri perioda sa padavinama od 800 mm. Ovo je posledica klimatskih promena jer toplija atmosfera može zadržati više vlage, što dovodi do povećanja količine padavina. Takođe, zimi imamo manje snega, što doprinosi bržem i obilnijem padanju kiše u poređenju sa snegom.
U urbanim sredinama, beton i asfalt zadržavaju više toplote, što dovodi do viših temperatura, a to nije slučaj samo u našoj zemlji, već širom sveta. Taj fenomen se naziva “urbano toplotno ostrvo”.
Da li ste primetili razlike u porastu temperatura u urbanim i ruralnim područjima, ili se one kreću istim tempom?
To je teško analizirati jer nam nedostaju podaci i merenja. Međutim, na osnovu regionalnih prognoza i posmatranja, urbana područja uvek imaju više temperature. Ovde primećujemo i tropske noći, kada temperature ne padaju ispod 20 stepeni Celzijusa, što je sada evidentno i u Prištini. Zimi imamo fenomen termičke inverzije kada su temperature više u planinskim predelima nego u dolinama. U urbanim sredinama, beton i asfalt zadržavaju više toplote, što dovodi do viših temperatura, a to nije slučaj samo u našoj zemlji, već širom sveta. Taj fenomen se naziva “urbano toplotno ostrvo”.
Da li ste primetili promene u trajanju godišnjih doba i kako se one manifestuju?
Naravno, to je postalo očigledno. U poslednjih nekoliko godina, posebno u poslednjoj deceniji, zimski periodi postaju blaži i kraći. Međutim, u poslednje dve godine imali smo iznenađujuće snežne periode čak i u aprilu, dok se proleće pojavljuje sve ranije. Na primer, 2016. godine, a i ove godine, u februaru su već počela da cvetaju neka stabla. Iako su ranijih godina ti ciklusi možda bili kraći, ove godine se dešavaju čak dve do tri nedelje ranije, što je značajna promena u samo osam godina. Možda ćemo u budućnosti imati još raniji cvat voćaka, što će postati nova norma, a proleće i leto će se produžiti, dok će zime postepeno nestajati.
Koji su dugoročni trendovi temperatura na Kosovu i kako se upoređuju sa globalnim trendovima?
Evropski kontinent se zagreva najbrže. Dok se u Americi javljaju zimske oluje, u Evropi su one ređe, ali su temperature znatno više. Najviše govorim o evropskom kontinentu u mojoj emisiji, i vidi se da su ove anomalije izraženije nego na drugim kontinentima. To se dešava jer cikloni koji dolaze iz Atlantika povlače tople vazdušne struje iz Afrike, više preko našeg regiona, tj. delova Apenina i jugoistočne Evrope, kao u slučaju poslednjeg talasa vrućine. Sada možda imamo više temperature nego, na primer, na Pirinejskom poluostrvu, u Španiji i Portugalu.
Što se tiče klimatskih projekcija na kojima sam radio dok sam bio koordinator, ako se nastavi ovaj trend emisije gasova, možemo očekivati porast temperatura do 4 stepena Celzijusa. Do kraja veka, temperature u našoj zemlji mogle bi biti do 4 stepena više.
Na koji period mislite?
Najekstremniji period koji se razmatra je 2070-2100. godina. Period do 2050. godine imaće sporiji, ali eksponencijalni porast.
Što se tiče padavina, prema projekcijama očekuje se da će biti ređe, što znači više suša. Ali, interesantno je da će se veća količina padavina zabeležiti tokom zimskih i jesenjih meseci, a delimično i u proleće, dok će leta biti veoma suva. Očekuje se smanjenje padavina tokom leta za 30-40%.
Kada govorimo o godišnjim temperaturama, one će biti znatno više, posebno krajem veka.
Moramo da utičemo na ishranu — da konzumiramo crveno meso ređe, ili da budemo pažljiviji sa potrošnjom vode. Međutim, vidim izazov u ovoj prilagodbi čovečanstva.
S obzirom na ove prognoze, šta bi trebalo da promenimo u infrastrukturi i ponašanju kako bismo se prilagodili, ali i sprečili ovakvu budućnost?
To je nešto teže pitanje. Sada imamo određeni napredak u načinu života koji smo postigli poslednjih godina, a to može biti izazov, možda ćemo morati da se odreknemo nekih stvari. Moramo da utičemo na ishranu — da konzumiramo crveno meso ređe, ili da budemo pažljiviji sa potrošnjom vode. Međutim, vidim izazov u ovoj prilagodbi čovečanstva.
Samo se nadam da ćemo, s obzirom na naučna dostignuća koja smo postigli poslednjih godina, možda pronaći rešenje i u tom pogledu. Bilo da se radi o sakupljanju gasova staklene bašte, pronalaženju načina da ih sačuvamo ili uklonimo iz atmosfere kako bismo postigli ravnotežu. Ali, moramo da prilagodimo naš način života, da ga više usmerimo ka održivom razvoju.
Kada je reč o održivom razvoju i korišćenju obnovljivih izvora energije, kako vidite potencijale Kosova iz meteorološke perspektive?
Kada je u pitanju sunčeva energija, jer sam imao prilike da analiziram nedavne podatke, zanimljivo je primetiti da postoji porast broja sunčanih sati u našoj zemlji. To daje određeni potencijal za veće korišćenje solarne energije, s porastom od 20-30% u sunčanim periodima u poređenju sa 70-im i 80-im godinama. Posebno je 2022. godina imala više sunčanih sati, ali 2007. godina drži rekord po broju sunčanih sati. U poslednjih šest meseci zabeleženo je 280 sunčanih sati.
S obzirom da je teren na Kosovu uglavnom ravničarski, potencijal za energiju vetra postoji u planinskim predelima. Generalno, Kosovo ima određeni potencijal u pogledu obnovljive energije.
Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0
Ovaj članak je nastao na osnovu medijskog monitoringa koji je sprovela Mreža za izveštavanje o različitosti, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost Kosova 2.0 i ne odražava nužno stavove Evropske unije.