„Probudio sam se i prokleo elektranu po milioniti put“, rekao je Driton Beriša (alb. Driton Berisha) u intervjuu datom britanskim novinama Gardijan (eng. The Guardian), objavljenom u oktobru 2013. Dritona su citirali da je rekao da skoro svi koje poznaje, uključujući njegovu majku, imaju člana porodice koji se bori sa nekom vrstom raka ili respiratornih bolesti. Njegove mučne reči nisu samo plod njegove mašte, on nije zaluđeni čovek koga je pogodila neka paranoja od koje podilaze žmarci – onda kada kaže da vazduh ubija sve oko njega. On, igrom slučaja, živi u Plemetini, malom gradu među grupom sela dovoljno nesrećnih da se nađu u prvim redovima kolosalnih monstruoznih dimnjaka kosovskih elektrana iz kojih bujaju dim, pepeo i bolest.

Ipak, nije samo Dritonov rodni grad pod vladavinom mraka; celo veliko plavo nebo nad evropskom najmlađom državom nestaje pod gustim i velikim oblacima. Oni se polako spuštaju, mažući zemljište jetkom prašinom i sedim dimom, kao da celo to područje pokušava da prevaziđe posledice nekog kataklizmičnog događaja na nebu.

Vazduh na otvorenom je spori ubica na Kosovu. Krcat je smrtonosnim zagađivačima poput sumpor-dioksida i azotnih oksida – dva posebno otrovna toksina iz vazduha – koji su odgovorni za to što se vazduh tamo može okarakterisati kao najgori u Evropi. Mesta na Kosovu u kojima je najopasnije udisati vazduh su gradovi i urbana područja, gde je rasprostranjenost raka, plućnih i respiratornih bolesti češći uzrok hospitalizacija, bolesti i smrti nego bilo gde drugde u državi.

U jednoj od najsveobuhvatnijih analiza o životnoj sredini na Kosovu, Svetska banka smatra da zagađenje vazduha uzrokuje preko 800 preranih smrti, 300 slučajeva bronhitisa i preko 11 000 hitnih odlazaka u bolnicu. Niko ne zna koliko se tačno ljudi bori sa posledicama lošeg zdravlja a da pritom ne traži medicinsku pomoć. Katastrofa koja je u toku nameće zapanjujuće visoke troškove već ionako krhkom zdravstvu Kosova, dok se procenjuje da se ti troškovi penju do 158 miliona evra – što čini 4 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Najveći krivci ovog finansijskog pokolja su elektrane i rudnici uglja, sagorevanje drveta i lignita, industrijski zagađivači (poput Trepče), javni sistemi grejanja, putevi prekriveni zagušljivim isparenjima, i industrijske i opštinske deponije. U ubrzanoj degradaciji kosovske životne sredine, zagađivanje vazduha na otvorenom – je najakutniji i najsmrtonosniji problem. Nivoi zagađenosti su posebno zastrašujući u urbanim područjima poput Prištine, Obilića i Mitrovice, gde osmotreni kvalitet vazduha prevazilazi sva evropska ograničenja nivoa zagađenja.

Pored zagađenosti vazduha, kontaminacija olovom je drugi po redu ekološki zagađivač na Kosovu, kako po važnosti, tako i po skupocenosti. Olovo se kopa u rudnicima, kao ugalj ili cink, a može se pronaći i u benzinu i gorivu koji se koriste u automobilima i drugim motorizovanim vozilima. I ovde se procenjeni troškovi prouzrokovani kontaminacijom olova penju do 100 miliona evra.

Zagađenje vazduha se oduvek smatralo velikim ekološkim izazovom za javno zdravlje u mnogim državama, ali je taj problem dobio mnogo ozbiljniji zaokret od oktobra 2013, kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala zagađenje vazduha kao agens koji uzrokuje rak. Međunarodna agencija za istraživanje raka (MAIR), koja je ogranak za istraživanje SZO-a, objavila je vrlo otvorenu procenu, rekavši da zagađeni vazduh na otvorenom uzrokuje rak pluća i predstavlja rizik za bešike. Šef MAIR-ovog Odeljenja za studije je ocenio da je zagađeni vazduh na otvorenom „najveći ekološki ubica u formi raka, usled toga što je veliki broj ljudi izložen tom vazduhu“. MAIR klasifikuje sve zagađivače te vrste kao karcinogene, uključujući izduvne gasove dizel motora, prašinu, i različite metale koji cirkulišu vazduhom.  Samim tim ne treba da čudi što ljudi oko Dritona Beriše i mnogi drugi građani Kosova – imaju visoku učestalost respiratornih bolesti i raka.

Najhitnije je potrebno ublažiti smrtonosne efekte zagađenosti vazduha, a posebno u urbanim područjima gde je taj problem jedan od glavnih. Istraživanja su pokazala da je proizvedena prašina glavna čestica u vazduhu koja ima direktno štetno dejstvo na zdravlje ljudi. Prema ekološkoj studiji Svetske banke, 78 odsto prašine koja se proizvodi na Kosovu – dolazi iz KEK-ovih elektrana, od čega je veći deo direktno sa Kosova. Imajući u vidu neposrednu fizičku blizinu elektranama, na Prištinu i njenu okolinu emisije prašine imaju najviše uticaja. Jedan od predloženih načina za ublažavanje efekata koje prašina ima na javno zdravlje – je da se kontroliše proizvodnja pepela i da se primene tehnološka rešenja za obradu gasa. Svetska banka procenjuje da bi smanjenje sadašnjih nivoa prašine od 10 odsto koštalo Kosovo oko 34 miliona evra. Tretiranje gasa, čime bi se naglasak stavio na problem azotnih oksida i sumpor-dioksida, koštalo bi dodatnih 50 miliona evra – i to po elektrani.

Na putu

Pored zagađenja koje je prouzrokovano elektranama i drugim industrijskim kompleksima, poput Feronikelija (Ferronikeli), transport je takođe jedan od glavnih doprinosilaca zagađenju vazduha. U Evropskoj uniji se ograničavanja emisije supstanci iz vozila strogo poštuju, ali se ti propisi primenjuju samo na nova vozila. To znači da stara vozila ne poseduju tehnologiju da bi kontrolisala emisiju, to jest oslobađanje čestica u vazduh. To je problem Kosova, jer veći deo uvoznih automobila na Kosovo dolazi iz Evropske unije. Smanjenje emisija iz automobila na Kosovu zahteva strategiju koja bi se pozabavila zalihama starih vozila, jer veći deo od oko 390 000 vozila na putu (od 2009) pripada toj kategoriji.

Tehničke mere za smanjenje emisija se razlikuju i obuhvataju instalaciju filtera i drugih konvertera (ili pretvarača) koji kontrolišu količine čestica koje se oslobađaju u vazduh, a obuhvataju i efikasne mere tretiranja olova u benzinu. Najvažnija mera bi mogla biti usvajanje strategije koja ograničava korišćenje privatnih automobila tako što usvaja efikasne politike o javnom prevozu i smanjenju upotrebe privatnih vozila u urbanim područjima. Mnogi gradovi koji imaju probleme sa zagađenjem vazduha su pronašli načine za kreiranje javnih politika koje ublažavaju negativni uticaj emisija koje potiču iz vozila; ispitivanje nekih od ovih studija bi moglo da dovede do ideja koje su praktične za Kosovo i primenjive na Kosovu.

Iako je zagađenje vazduha – kao rezultat industrijskih elektrana i saobraćaja – najsmrtonosniji oblik ekološke degradacije u toj novoj državi, to nije jedini problem s kojim se građani Kosova suočavaju u svakodnevnoj životnoj sredini. Kosovo je pri vrhu kada je reč o visokim stopama opštinskog otpada u Evropi. Različit od industrijskog otpada, opštinski otpad uglavnom generišu domaćinstva, kao i male prodavnice i mala preduzeća koji su često dva u jednom. Opštinski otpad u Evropskoj uniji čini 10 odsto, dok je ta brojka mnogo viša na Kosovu. Prema godišnjem izveštaju iz 2012, koji sačinjava kosovska Agencija za zaštitu životne sredine, ta država je proizvela 334 kilograma otpada po osobi u navedenoj godini. Prosek u Evropskoj uniji, za istu tu godinu, iznosi 492 kilograma po osobi. Možda vam se čini da je Kosovo tako ispod proseka, ali je tu problem u stopama sakupljanja otpada. Prikupljanje otpada u državama EU obuhvata otpad koji generiše 97 odsto stanovništva, u poređenju sa oko 41 odsto na Kosovu.

KEK’s power plants produce the majority of Kosovo’s fine dust emissions. Prishtina is particularly vulnerable due to its proximity to them. Photo: Atdhe Mulla

Problem generisanja otpada se samo pogoršavao u poslednjih nekoliko godina. Iako je opštinski otpad koji je generisan u EU opao za 5 procenata između 2007. i 2012, Kosovo je povećalo generisanje svog otpada za 100 odsto između 2008. i 2012. Kako se stopa sakupljanja u smislu obuhvaćenosti stanovništva nije mnogo promenila, to sugeriše da građani Kosova generišu otpad po bržem tempu nego u bilo koje vreme otkako je započelo prikupljanje otpada. To bi onda objasnilo zašto sadašnji prosek od 334 kilograma otpada generisanog po osobi možda nije bio podesna procena. U stvari, to je varljivo, jer – ukoliko bi više od 90 odsto populacije bilo obuhvaćeno – prosečni stepen generisanja otpada bi znatno porastao, možda prevazišavši regionalne proseke i proseke EU. To bi Kosovo stavilo u kategoriju sa najvišim evropskim stopama generisanja otpada po glavi.

Every year in Kosovo, an estimated 13 children under the age of 5 die because of water contamination and poor hygiene. Children are particularly vulnerable to waterborne diseases such as diarrhea. Photo: Visar Kryeziu.

Visoke stope generisanja otpada su često viđene kao nusproizvod imućnosti i konzumerizma; imućne države generišu više otpada po osobi nego što to čine siromašne. Danska je, na primer, generisala 668 kilograma otpada po osobi 2012. godine, Nemačka 611, Francuska 534. Međutim, navedene države su razvile i neke od najboljih načina obrađivanja otpada, dok se manje od 3 odsto generisanog otpada odlaže u deponijama – što je najgori oblik tretiranja otpada. Preko 95 posto otpada generisanog u tim državama se reciklira, taj otpad se kompostira ili spaljuje u kontrolisanim uslovima. S druge strane, preko 95 odsto kosovskog otpada završi na deponijama, dok većina tih deponija čak ni ne ispunjava standarde savremenih deponija. Skoro 60 odsto ljudi na Kosovu nije obuhvaćeno sakupljanjem otpada. To znači da sav otpad koji ta grupa ljudi generiše – ne biva prikupljen, i završava na ulicama i u okolini. Ilegalno istovarivanje i odlaganje otpada zagađuje potoke i hranu, širi zaraze, guši život i šteti biodiverzitetu biljaka i životinja.

Prljanje vode

Sve reke na Kosovu su klasifikovane kao zagađeni izvori vode usled neregulisane kanalizacije, neadekvatnog odlaganja otpada i drugih vrsta istovarivanja i odlaganja otpada. Kada je reč o zagađenju vazduha, industrijski zagađivači – uključujući KEK, Feronikeli, Trepču i druge industrijske komplekse – igraju ključnu ulogu u kontaminaciji vode, jer oni oslobađaju teške metale poput olova i kadmiuma, dok je ovo potonje otrovni hemijski element i nalazi se u Ograničenju opasnih supstanci koje je definisala Evropska unija. Pored industrijskih zagađivača, poljoprivreda takođe igra značajnu ulogu u zagađivanju izvora vode, usled toga što rukovođenje đubrivom nije efikasno gotovo nigde. Đubrivo koje dolazi od stoke, na primer, doprinosi tome što se godišnje stvori oko 19 000 tona azota, dok najveći deo tog azota završi u potocima. Zagađenost vodenih resursa dovodi do raznih oboljenja koja se prenose vodom, od kojih je najozbiljnija bolest – dijareja, dok su deca posebno ranjiva na tu bolest. Upotrebljavajući metodologije koje je stvorila SZO, Svetska banka procenjuje da na Kosovu oko 13 dece koja imaju ispod 5 godina umre svake godine – što je ishod korišćenja kontaminirane vode i rezultat loše higijene. Potpuni uticaj kontaminirane vode, loše higijene i snabdevanja vodom – koštaju Kosovo preko 30 miliona evra, mada su preciznija merenja dugoročnih posledica po javno zdravlje i životnu sredinu nepoznata.

The illegal dumping of waste contributes to water contamination such as here at lake Badovc; all of Kosovo’s rivers are classified as polluted sources of water. Photo: Kushtrim Ternava.

Izvan domena sivkastog pepela koji leti vazduhom, zagađenih potoka i reka, kao i rasutog industrijskog i opštinskog otpada, drveća nestaju iz kosovskih šuma. Nestanak drveća bi mogao biti jedan od najtužnijih priča kada govorimo o degradaciji prirodnog staništa na Kosovu, posebno kada imamo na umu da su potrebne decenije da bi se izgubljena drveća obnovila. Krčenje šuma ilegalnom sečom, požari i drugi oblici uništavanja su sveli područja šuma i šumovitih krajeva na Kosovu na nešto što liči na gole padine grmova i žbunja. Po sopstvenom proračunu, kosovski ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja je izračunao da se – uprkos nestanku šuma – samo 0,5 odsto ponovo posadi u procesu kultivacije. Ilegalna seča šuma je jedna od napogubnijih formi uništavanja šumovitih krajeva, a postoji i podatak o tome da se više od 40 procenata javnih šuma iseče ilegalno. Osnovni uzrok takvog činjenja je, prvenstveno, ekonomske prirode, jer su siromaštvo i loši ekonomski uslovi doveli do toga da se više od 95 odsto ilegalno posečenih drveća koristi za sagorevanje, to jest, kako bi se domaćinstvo ugrejalo. Svetska banka procenjuje da su godišnji troškovi degradacije životne okoline u smislu deforestacije – dostigli preko 19 miliona evra.

Kosovo’s waste production has increased by 100 percent in recent years, while waste production in the EU has fallen. Photo: Kushtrim Ternava

Na samom kraju, važno je napomenuti da degradacija životne sredine na Kosovu nije ograničena samo na zagađenost vazduha na otvorenom, i na otpad, već se ona proteže i na domen poput zloupotrebe zemljišta, i kontaminiranja i uništavanja malih ekosistema, kao i ugrožavanja i ubijanja životinja. Da bi ublažila i krenula da preusmerava efekte ovog bezumnog uništavanja, kosovske vlasti – i centralna vlada i lokalne skupštine – moraju da se uključe u sistematsku kampanju javnog obrazovanja, regulacija, sprovođenja i ulaganja. Ne postoji ni jedna jedina radnja ili politička akcija koja bi mogla da preusmeri unazad štetne trendove koji postoje u mnogim sferama. Nužan je višegodišnji pristup koji je i višedimenzionalan – a sa značajnim sredstvima i ulaganjima – da bi se pokrenulo rešavanje nekih od navedenih problema, premda vlada sama neće moći da se izbori sa mnoštvom ekoloških problema s kojima se država suočava. Druge organizacije i institucije, uključujući kosovski privatni sektor, nevladine organizacije, think-tankove, organizacije koje se bave ekologijom, kao i obične građane Kosova, bi trebalo da učestvuju u naporima radi ostvarivanja uticaja i kako bi mogli da započnu preusmeravanje trenda koji toliko košta Kosovo, kako u novcu, tako i u životima.