Nespremni/e za požare
Obuka zajednice kao prvih reagujućih — ključna je u upravljanju požarima.
Šumska i poljska područja zahvatili su požari početkom avgusta ove godine na Kosovu. Posebnu pažnju privukli su požari u turističkom selu na Šarskim planinama, u Prevali, koji su trajali deset dana.
Pored kosovskih vatrogasaca, intervenisao je i KFOR, dok su kišni dani koji su usledili ugasili požare. Ovi požari su ponovo ukazali na nedovoljne kapacitete za suočavanje s ovom neizbežnom pojavom, koja će se, čini se, u budućnosti sve češće dešavati. Godine 2023, Agencija za zaštitu životne sredine Kosova (AMMK) podigla je uzbunu da Kosovo spada u zemlje sa ekstremnim nivoom rizika od šumskih požara.
To se potvrdilo i na terenu u poslednjih nekoliko godina kada se, kao i mnoge druge zemlje u svetu, Kosovo kontinuirano suočavalo sa šumskim požarima i požarima u ruralnim područjima, poznatim kao poljska područja. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MBPZhR) dostavljenim K2.0, u periodu januar-jun 2024. godine zabeležena su 32 slučaja požara, koji su zahvatili 155 hektara, od čega je 104 hektara bilo pod šumom, dok je 51 hektar činilo šumsko zemljište.
Klimatske promene, praćene neuobičajeno visokim temperaturama i produženim sušama, stvorile su pogodno tlo za brzo širenje požara. Ali, na Kosovu nisu svi požari posledica klimatskih promena, jer postoje i oni koji su namerno izazvani. U takvim slučajevima, širenje požara je takođe olakšano aktuelnim klimatskim uslovima.
Štetne posledice požara vidljive su ne samo na životnu sredinu već i na ekonomiju, javno zdravlje i bezbednost stanovništva. Pod uticajem prirodnih i ljudskih faktora, ovi požari su naneli veliku štetu, naročito ekosistemima u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi Šara i Prokletije.
Ograničeni kapaciteti za gašenje požara u zemlji učinili su da upravljanje ovim hitnim situacijama bude izazovno i opasno. Pored nedostatka opreme, poput helikoptera za gašenje požara, kapaciteti lokalnih vatrogasaca su ograničeni zbog nedovoljnih obuka i loše infrastrukture. Često je za brz odgovor potrebno obučiti i uključiti zajednicu kao prve reagujuće.
Požari su često namerni
Širom sveta požare uzrokuju prirodni i ljudski faktori, bilo zbog nemara ili nenamernih grešaka, ali na Kosovu zabrinjava što je veliki deo ovih požara namerno izazvan. Nehat Koçinaj, službenik za pravna pitanja, međunarodne odnose i odnose s javnošću u Agenciji za upravljanje vanrednim situacijama (AME), navodi da su požari na livadama i u šumama često povezani s poljoprivrednim praksama ili turizmom, ali ne nedostaju ni slučajevi u kojima su zlonamerni motivi iza ovih dela, poput paljenja poljoprivrednih površina.
Poljoprivrednici/e, da bi očistili/e zemlju nakon žetve, često ne ulažu vreme u tradicionalnu obradu i pripremu tla, već biraju metodu paljenja za uklanjanje biljnih ostataka. Ovaj način čišćenja zemlje stvara povoljne uslove za izbijanje požara, naročito tokom suvih perioda, uzrokujući veliku štetu u prirodi i oko poljoprivrednih površina.
Stručnjaci/kinje i MBPZhR kontinuirano apeluju na javnost da ne koristi ovu praksu nakon žetve jer donosi samo štetu. Prema ministarstvu, te parcele treba tretirati agrotehničkim merama za plitko oranje, čime se stvaraju uslovi da se biljni ostaci razgrade i tako povećavaju plodnost tla. Uprkos ovim apelima i objašnjenjima, čini se da poljoprivrednici/e nisu ubeđeni/e. To se ne dešava samo u područjima daleko od naseljenih mesta ili saobraćajnica. Godine 2024. požari su izbili i na nekim parcelama sa pšenicom u blizini autoputa “Ibrahim Rugova”, ugrožavajući čak i bezbednost saobraćaja na autoputu.
Jedan od razloga koji mogu podstaći namerna paljenja jeste to što se paljenje šuma često povezuje s tenderima za čišćenje šuma od spaljenih i starih trupaca. Ova tema je razmatrana kao podsticaj u istraživanju koje je sproveo “Preportr”, gde se sugeriše da piromani mogu profitirati od količine drveća koje uklanjaju. Međutim, često se dešava da kompanije prilikom čišćenja seku i drveće koje nije spaljeno, zloupotrebljavajući tako svoje ugovore.
Paljenja, bilo na poljima ili u planinama, zakonski su kažnjiva. Prema Zakonu o šumama, svaki vid paljenja u šumama i na šumskim zemljištima kažnjava se novčano, u iznosu od 500 do 20.000 evra.
Da bi se ova praksa sprečila, MBPZHR je ove godine donela odluku da kazni poljoprivrednike koji pale svoja skladišta i obrađene parcele. Oni koji budu uhvaćeni u tome biće lišeni subvencija i državnih grantova na tri godine. Ipak, postoje problemi u sprovođenju kontrole širom zemlje, a ministarstvo još uvek nije dalo podatke o broju izrečenih kazni do sada.
Jedna ostavljena staklena boca na suncu može izazvati požar zbog interakcije sa sunčevim zracima.
U međuvremenu, požari u šumama, posebno u planinama, u velikoj meri su povezani sa rekreativnim aktivnostima ljudi, poput turista/kinja ili grupa koje se bave planinarenjem tokom vikenda. Nedostatak pažnje prilikom paljenja malih vatrica, opušci od cigareta ili zapaljivi materijali ostavljeni za sobom neki su od faktora koji doprinose požarima u šumama. Dugi periodi visokih temperatura isušuju svu vegetaciju i čine je brzo zapaljivom, čime se povećava rizik. Čak i jedna ostavljena staklena boca na suncu može izazvati požar zbog interakcije sa sunčevim zracima.
Tu su i zlonamerna dela pojedinaca koji namerno izazivaju požare iz nepoznatih ili kriminalnih razloga. Kočinaj iz AME ističe da je fenomen piromana, pojedinaca koji namerno izazivaju požare, ozbiljan problem koji zahteva hitnu mobilizaciju institucija za sprovođenje zakona.
Paljenje šuma, pored seče, predstavlja glavni faktor u nestanku šumskih površina i šumskog zemljišta. Kontinuirana deforestacija ima nekoliko dugoročnih negativnih posledica, kao što su gubitak biodiverziteta, pojačan uticaj klimatskih promena, erozija i degradacija tla, prekidi u ciklusima vode i socio-ekonomski uticaji.
MBPZhR pokazuje da nastoje da održe tempo sadnjom drveća u područjima koja su već deforestirana kako bi se ekosistemi regenerisali. Na osnovu podataka Agencije za šume Kosova, tokom 2023. godine zasađeno je 142,8 hektara, dok će na jesen ove godine biti zasađeno još 100 hektara sadnica.
Iako se učestalost požara smatra jednim od ključnih posledica koje će proizaći iz klimatskih promena, pravni okvir na Kosovu ne nudi konkretan plan akcije za borbu protiv ovog fenomena.
Prema Državnoj strategiji za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa i drugih nepogoda 2023-2028, broj požara neprekidno raste od 2000. godine. Vatrogasne ekipe i druge reagujuće jedinice u proseku su intervenisale između 2.000 i 3.000 puta godišnje. U ovoj strategiji se u jednoj rečenici spominje povećan rizik od požara kao posledica klimatskih promena.
Ministarstvo je u odgovoru za K2.0 navelo da je u poslednje tri godine izgorelo ukupno 4.579 hektara šuma i šumskih površina. “U 2023. godini zahvaćeno je 328 hektara; u 2022. godini 1.598 hektara, dok je u 2021. godini izgorelo 2.653 hektara”, navode iz MBPZHR.
Međutim, zvanični dokumenti se oslanjaju na podatke iz DesInventar-a, platforme koja za Kosovo ima podatke samo do 2015. godine i obuhvata samo prijavljene slučajeve.
I pored planova na papiru za jačanje kapaciteta reagovanja, čini se da je ovaj proces na terenu stagnirao.
Kapaciteti za upravljanje
Jedan od najvećih izazova u upravljanju požarima je nedostatak adekvatnih sredstava, posebno helikoptera za gašenje požara iz vazduha. Trenutno, Kosovo ne poseduje nijedan takav helikopter, što ga primorava da se oslanja na pomoć KFOR-a svaki put kada površine zahvaćene požarom postanu neodržive, kao u slučaju požara u Prevali koji je trajao od 4. do 14. avgusta. Ova zavisnost od spoljnih resursa otežava upravljanje požarima i povećava rizik od daljeg širenja plamena.
“Helikopter nije luksuz, već hitna potreba. To je obaveza države Kosova da to pitanje reši što pre”, kaže Koçinaj iz AME. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na ovo pitanje, ali je ministar Xhelal Sveçla u jednom intervjuu naveo da KFOR ne dozvoljava kupovinu helikoptera jer Kosovo ne kontroliše svoj vazdušni prostor, već KFOR.
Agencija za upravljanje vanrednim situacijama je odgovorna za koordinaciju svih struktura koje deluju u slučaju vanrednih situacija, uključujući požare. AME se oslanja na Nacionalne centre 112, koji su dostupni 24 sata dnevno, i služe za razmenu informacija, koordinaciju vanrednih situacija i podizanje koordinacije na viši nivo sa centralnim, regionalnim, lokalnim ili privatnim sektorom kada se javi potreba.
Kosovo ne može da se oslanja samo na kapacitete državnih institucija u borbi protiv požara. Potrebno je raditi na povećanju svesti zajednice, kao i stanovnika pogođenih područja, kako bi postali prvi reagujući i pripremili se za ovu dužnost.
Nedostatak kapaciteta unutar AME uočava se i kod Koçinaja, koji obavlja tri uloge unutar agencije. “U regionu samo moja pozicija ima 30 službenika. Šta više da kažem, to je dovoljno. Preopterećeni smo i nema regrutacije, niti se uzimaju u obzir naši zahtevi za povećanje kapaciteta,” kaže Koçinaj.
Kapaciteti za suočavanje sa požarima u Kosovu su ključna tema u kontekstu teškog planinskog terena koji karakteriše ovu zemlju. Prema rečima Koçinaja, Kosovo ne može da se oslanja samo na kapacitete državnih institucija u borbi protiv požara. On smatra da treba raditi na povećanju svesti zajednice, kao i stanovnika pogođenih područja, kako bi postali prvi reagujući i pripremili se za ovu dužnost. Njihova saradnja sa vatrogascima je od suštinske važnosti.
Tokom požara u Prevali, pomoć koju su građani/ke pružili/e vatrogascima postala je vest u međunarodnim medijima. Almedin Smaili, 26-godišnjak, zajedno sa trojicom svojih prijatelja, nekoliko dana je zaredom motociklima prevozio vodu za gašenje požara, kao i hranu i piće za vatrogasce. Oni nisu bili obučeni, ali je njihova pomoć bila ključna. Vatrogasna vozila nisu mogla da se popnu na odgovarajuću visinu na terenu koji je oko 1.900 metara nadmorske visine. Tako su dvojica ljudi u bazi vatrogasnog odeljenja punili rančeve vodom od po 25 litara, a zatim je Almedin sa prijateljima prevozio te rančeve do drugih timova kako bi ih koristili za gašenje plamena. Većinu vremena je nosio dva ranca sa vodom, ukupno 50 litara, hranu i boce sa pitkom vodom.
“Da bismo stigli do najviše tačke s vodom na leđima, potrebno nam je tri sata, a dečko [Almedin] je to uradio za manje od deset minuta,” rekao je za britanski medij “Metro” Flamur Hoti, komandant vatrogasaca. “Nikada nismo ni pomišljali da nam toliko može biti od pomoći.”
Pomoć meštana/ki pre više od decenije u gašenju požara na “Maja e Bajrakit” (srp. Oštro koplje), jednom od najviših vrhova Šar-planine, bila je od suštinske važnosti. Veoma neprikladan teren za kretanje vozilima primorao je stanovnike/ce Delovca kod Suve Reke da vodu do vatrogasaca donose na konjima.
Opštinu Suva Reka, koja je okružena planinskim masivima Šar-planine, svake godine pogađaju požari. U godinama 2021-2022. izbilo je oko 12 žarišta požara u samo jednom danu. Upravljanje ovim požarima zahteva uključivanje jedinica iz drugih gradova. U svetlu te situacije, u Suvoj Reci formirano je dobrovoljno udruženje vatrogasaca.
Enver Shabani, koji je 17 godina radio kao vatrogasac, a sada je na poziciji direktora za javne službe i hitne situacije u Opštini Suva Reka, seća se da su 2022. obučili 10 volontera. “Tražili smo od AME da obuči 10 volontera, i onda su oni tokom tri dana obučeni da pomažu u situacijama kada požari ili druge nepogode zahtevaju dodatnu pomoć,” kaže Shabani, dodajući da je vrlo teško pronaći volonterske ili sezonske vatrogasce. Samo ove godine, u Suvoj Reci angažovano je pet dobrovoljnih vatrogasaca.
Zajednice sela koja su ugrožena požarima uvek pomažu ekipama vatrogasaca, ali im nedostaje profesionalna obuka.
U drugim zemljama postoje prakse angažovanja obučenih volontera za gašenje požara, koje se mogu implementirati i na Kosovu. Shabani objašnjava da se u Nemačkoj ovo reguliše zakonom, gde se dobrovoljni vatrogasci javljaju u slučajevima kada je potrebna njihova pomoć i imaju pravo da napuste radno mesto tog dana, ali uz plaćanje po satu usluge. Pored toga, oni nose sa sobom uređaj sličan telefonu, koji ih obaveštava o hitnim slučajevima.
Shabani, sa svojim dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti, kaže da zajednice sela koja su ugrožena požarima uvek pomažu ekipama vatrogasaca, ali im nedostaje profesionalna obuka.
“Desilo nam se da pozovemo i predsednika sela da se mobilizuje, i on se odazvao našem pozivu,” kaže on. “Meštani se uvek odazovu. Međutim, zaista je važno da reaguju istog trenutka.”
U međuvremenu, AME ima plan za formiranje operativne brigade specijalizovane za reagovanje u hitnim slučajevima širokih razmera, poput požara. Ovaj plan je pripremljen još 2021. godine.
“Ovaj projekat ima visoke troškove i zahteva potpuno angažovanje institucija za njegovo ostvarenje, ali ostaje ključni korak za poboljšanje kapaciteta zemlje da se suoči s prirodnim katastrofama,” kaže Koçinaj. Formiranje ovakve brigade, pod vođstvom AME, uključilo bi regrutaciju, obuku i pripremu osoblja za upravljanje hitnim situacijama u zemlji i inostranstvu.
Međutim, ovaj plan još uvek nije implementiran zbog nedostatka finansijske podrške i ljudskih resursa od strane MUP-a. MUP se nije odazvao na pitanja K2.0.
Koçinaj ističe da je u ovakvim slučajevima razvoj kapaciteta zajednice ključ za brzu i efikasnu reakciju, što omogućava samim zajednicama da budu na prvoj liniji odbrane od požara. To se smatra najbržim načinom za sprečavanje širenja požara.
“U slučajevima kada se vatrogasci i druge hitne službe mobilizuju sa zakašnjenjem, situacija se pogoršava i požari se šire. Zato su aktivno građanstvo i mobilizacija zajednice ključni za minimizovanje štete u prirodi,” zaključuje Koçinaj.
AME omogućava obuku za volontere i ekipe u Akademiji za javnu bezbednost, koje se mogu mobilizovati iz opština ugroženih požarima. Međutim, Koçinaj kaže da nema interesovanja ni od strane opština ni od strane zajednice, iako ovi poslednji ne oklevaju da pomognu kad god je potrebno.
Naslovna slika: K2.0.
Ilustracija: Dina Hajrullahu / K2.0.