Green Deal, imamo problem
Postizanje potpune dekarbonizacije do 2050. godine — težak zadatak.
Piše Uran Haxha — 27/11/2024
Kad god se govori o emisijama ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte koji se oslobađaju sagorevanjem uglja, Kosovo je pod kritičkom lupom. Kao jedna od malih zemalja Balkana, koja se i dalje oslanja na dve termoelektrane koje su odavno trebale biti penzionisane, Kosovo se nalazi u ključnom trenutku za svoju energetsku budućnost.
Energetska sigurnost Kosova u potpunosti zavisi od osnovnih proizvođača — termoelektrana na bazi uglja koje se nalaze samo nekoliko kilometara od glavnog grada, u Obiliću. Termoelektrana “Kosovo A,” izgrađena 60-ih godina, i “Kosovo B,” iz 80-ih, i dalje proizvode energiju sagorevanjem uglja. Od njihove izgradnje, velike rezerve uglja obezbeđuju skoro svaki aspekt života. Međutim, dva od pet blokova “Kosova A,” A1 i A2, već dugo nisu u funkciji i ostaju samo ogromne čelične relikvije s motorima i rotorima bez ikakve funkcije.
Nakon rata, uzastopne vlade planirale su i raspravljale o zameni termoelektrana A i B novom termoelektranom “Kosova e Re” (Novo Kosovo). Tokom prve posleratne decenije, uz podršku Svetske banke (SB), projekat nove termoelektrane trebalo je da realizuju investitori iz kompanije “Contour Global,” globalne energetske kompanije sa sedištem u Londonu, u Velikoj Britaniji.
Ugovor je potpisan 2018. godine, a izgradnja je bila planirana za period između 2021. i 2022. godine. Nova termoelektrana, sa kapacitetom od 500 MW, omogućila bi potpuno gašenje “Kosova A” i ulaganje u filtere za “Kosovo B,” koji bi se koristili u tranzicionoj fazi dok Kosovo ne obezbedi dovoljno obnovljivih izvora energije. Tadašnji investitori i vlada, koju je predvodila koalicija PAN (Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo), tvrdili su da će nova termoelektrana biti izgrađena sa savremenom tehnologijom, potpuno drugačijom od postojeće u Korporaciji energetike Kosova, jedinom javnom preduzeću za proizvodnju energije u zemlji. Insistirali su da će emisije gasova staklene bašte biti minimalne.
Međutim, ovaj projekat naišao je na kategorično protivljenje kosovskog civilnog društva, koje je isticalo da bi izgradnja nove termoelektrane na bazi uglja cementirala dalju karbonizaciju Kosova i povećala troškove za građane i građanke, koji bi morali da plate višu cenu električne energije kako bi pokrili troškove investicije.
Godine 2018, SB se povukla iz podrške sporazumu, a nakon duge sage rasprava za i protiv, 2021. godine i investitori iz “Contour Global” povukli su se iz projekta i tužili državu Kosovo zbog nepoštovanja uslova. Time je Kosovo, u ime zelene energije, ostalo bez nove termoelektrane. Međutim, Kosovo nastavlja da zavisi od dve termoelektrane, koje predstavljaju jedne od najvećih emitera gasova staklene bašte po glavi stanovnika u Evropi.
Ekološki trošak termoelektrana je razoran po zdravlje građana, s nivoima zagađenja vazduha u Prištini, Kosovu Polju i Obiliću koji često višestruko premašuju opasne granice. Dolaskom hladnijih sezona, nebo iznad Prištine postaje sivo i sumorno. Emisijama gasova staklene bašte iz termoelektrana pridružuju se i one iz vozila, koja se u ogromnoj meri oslanjaju na fosilna goriva poput dizela i benzina.
Termoelektrane emituju višestruko više prašine i gasova staklene bašte od dozvoljenog nivoa.
Izvor: Bankwatch Report 2024.
U međuvremenu, potražnja za energijom raste iz godine u godinu. Tradicionalno, zima na Kosovu je uvek bila energetski izazovna zbog povećane potrebe za energijom za grejanje. Međutim, sa klimatskim promenama, potražnja za energijom raste i tokom leta. Zbog sve toplijih leta i talasa vrućina koji traju nedeljama, rashladni uređaji postaju svakodnevna potreba za porodice i uslužne delatnosti. Ovo predstavlja izazov za energetski sistem jer ne može u potpunosti da pokrije domaću potrošnju.
Nedostatak kapitalnih energetskih investicija koje bi omogućile Kosovu da značajno diversifikuje izvore energije učinio je energetsku sigurnost ranjivom. Domaća proizvodnja energije ne uspeva da zadovolji potražnju, a zavisnost od uvoza energije nastavlja da raste. Samo u 2023. godini, potreba za uvozom porasla je za 45% u poređenju sa 2022. godinom. Na godišnjem nivou, potrošnja energije se više pokriva uvozom nego energijom iz obnovljivih izvora.
Kako bi zadovoljila stalno rastuće potrebe za električnom energijom bez oslanjanja isključivo na ugalj, vlada Kosova planira da ulaže u obnovljive izvore energije (OIE), povećanje energetske efikasnosti u javnim objektima i stambenim i komercijalnim sektorima, kao i u postavljanje filtera za postojeće termoelektrane.
Koji sektori emituju najviše gasova staklene bašte na Kosovu?
Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine Kosova
Vlada Kosova ne predviđa nove proizvodne kapacitete energije na bazi uglja i obavezala se na potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine. Međutim, s obzirom na trenutni tempo razvoja novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ovo obećanje vlade deluje teško ostvarivo.
Dok je borba protiv ugljen-dioksida jedan od najvećih globalnih izazova ovog veka, međunarodne organizacije često zahtevaju slične mere dekarbonizacije kako od velikih država, koje su glavni uzročnici klimatskih promena, tako i od malih zemalja, koje, uprkos malom udelu u emisijama ugljen-dioksida, najviše trpe posledice tih promena. Slično je i s Kosovom. Međutim, finansijska pomoć koju Kosovo dobija za sprovođenje ovih novih mera i globalnih inicijativa ostaje ograničena. Sa slabom integrisanošću u međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija (UN), koje predvode borbu za dekarbonizaciju, Kosovo je finansijski ograničeno u svojim globalnim naporima za smanjenje emisija ugljenika.
Ciljevi i obaveze globalni, kapaciteti lokalni
Na putu ka potpunoj dekarbonizaciji, ključni izazov Kosova je tranzicija sa uglja na obnovljive izvore energije. Kao ekonomija u razvoju, Kosovo je suočeno s finansijskim ograničenjima koja smanjuju kapacitet za podršku velikim projektima obnovljive energije. Dodatno, potreba da se obezbedi sigurnost snabdevanja energijom i pristupačne cene tokom tranzicije na obnovljive izvore energije dodatno komplikuje napuštanje sistema koji se zasnivaju na uglju.
Uprkos ovim izazovima, Kosovo se obavezalo na ciljeve dekarbonizacije na međunarodnom nivou, od kojih neki predstavljaju ključne preduslove za njegovu integraciju u Evropsku uniju.
Godine 2020, Kosovo je postalo deo Zelene agende za Zapadni Balkan, strateškog okvira koji je usvojila EU s ciljem usklađivanja regiona sa Zelenim dogovorom Evropske unije. Lideri Balkana formalizovali su svoju posvećenost sprovođenju Zelene agende potpisivanjem Sofijske deklaracije.
Iz ove agende proističu specifični uslovi i obaveze koji se dalje prenose kao ciljevi za svaku zemlju članicu. Prema Sofijskoj deklaraciji, lideri su se obavezali na značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida, razvoj obnovljive energije i održivi ekonomski rast.
Ovi ciljevi predstavljaju ozbiljan izazov za Kosovo, jer ugalj pokreće gotovo sve industrije, što je kao problem identifikovala i Energetska zajednica (EZ). EZ je međunarodna organizacija koja povezuje EU i države koje teže integraciji u EU radi stvaranja integrisanog panevropskog energetskog tržišta. Organizacija je osnovana Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, potpisanim u oktobru 2005. godine u Atini, Grčka, koji je stupio na snagu u julu 2006. godine. Glavni cilj EZ je proširenje pravila i principa unutrašnjeg energetskog tržišta EU na zemlje Jugoistočne Evrope, Crnomorskog regiona i šire, na osnovu pravno obavezujućeg okvira.
Kosovo, kao potpisnik ovog ugovora, preuzelo je obaveze koje sada mora sprovesti. Godine 2022, Savet ministara EZ postavio je ciljeve do 2030. godine, uključujući smanjenje emisija gasova staklene bašte, povećanje učešća obnovljivih izvora energije u krajnjoj potrošnji i ograničavanje primarne potrošnje energije. Prevedeno na energetski sektor Kosova, ovi ciljevi znače da do 2030. godine 32% ukupne potrošnje energije mora dolaziti iz obnovljivih izvora energije.
Kako se pokriva proizvodnja električne energije i koji su ciljevi?
Ovi ciljevi na Kosovu odraženi su u dokumentu Državnog plana za klimu i energiju (PKKE), koji je još uvek u nacrtu, a proizlazi iz obaveza koje je postavio Ministarski savet Energetske zajednice. Tokom konsultacija o poslednjem nacrtu s vladom Kosova, EZ je zatražila od Kosova da finalizuje i Vodič za pravednu tranziciju, ističući da će napredak zemlje ka klimatskim ciljevima za 2030. godinu u velikoj meri zavisiti od načina na koji će se održive promene u energetskom sektoru planirati i sprovoditi.
U razgovoru za K2.0, predstavnici kancelarije za komunikaciju EZ naveli su da trenutni nacrt PKKE predviđa dominaciju energije na bazi uglja sve do 2040. godine i ne određuje datum za potpuno ukidanje uglja. Ovo je u suprotnosti sa obećanjem vlade o potpunoj dekarbonizaciji do 2050. godine.
“Pored toga, odsustvo Vodiča za pravednu tranziciju izazvalo je nesigurnost u vezi sa sposobnošću Kosova da na ravnopravan način pređe na čistije izvore energije,” izjavili su iz EZ za K2.0. Drugi nacrt PKKE-a predstavljen je na konsultacijama krajem novembra i očekuje se da bude dostavljen Sekretarijatu EZ.
Da bi postiglo ciljeve koje je postavila EZ do 2030. godine, Kosovo mora utrostručiti udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji, sa trenutnih 12% na 32%. Vlada Kosova veruje da su ovi ciljevi dostižni uz sprovođenje dokumenata poput Strategije za energiju i Državnog plana za klimu i energiju, ali samo pod uslovom da podrška bude međusektorska.
Odakle dolazi električna energija koju trošimo i koji su ciljevi?
Međutim, praktičan angažman za postizanje postavljenih ciljeva nije u potrebnom ritmu, smatra Agron Demi, direktor Balkanske zelene fondacije (Balkan Green Foundation), organizacije koja se zalaže za zelenu energiju na Kosovu.
“Na papiru su postavljeni ambiciozni ciljevi, ali implementacija, kao i obično, ostaje spora, politike se često menjaju zbog nedostatka održivog i integrisanog pristupa,” kaže Demi. Organizacija koju on predstavlja, kao i druge, pozvane su da učestvuju u diskusijama koje imaju za cilj koordinaciju mera i koraka za dalji napredak u ovoj tranziciji, ali njihov glas se često zanemaruje.
Iako Kosovo nije integrisano u EU, ono ipak može biti pogođeno merama koje se donose na nivou EU za članice, kao što je slučaj sa Mehanizmom za regulisanje ugljen-dioksida na granicama (C-BAM). Ova inicijativa ima za cilj da uvede cenu ugljen-dioksida koji se emituje tokom proizvodnje proizvoda sa visokim udelom ugljen-dioksida.
Na primer, jedna od inicijativa država članica UN-a je primena poreza na ugljen-dioksid koji svaka zemlja pojedinačno postavlja za lokalne kompanije koje emituju ugljen-dioksid. EU primenjuje istu meru, ali mnogi proizvodi koji se uvoze u zemlje EU dolaze iz zemalja koje nemaju porez na ugljen-dioksid, kao što je Kosovo. EU želi da reguliše ovu situaciju primenom C-BAM-a. Ovaj mehanizam ima za cilj da spreči “prelivanje ugljen-dioksida”, odnosno da spreči kompanije da presele proizvodnju u zemlje sa manje strogim klimatskim politikama, i da podstakne čistiju industrijsku proizvodnju u zemljama van EU.
Ova mera trebalo bi da stupi na snagu u januaru 2026. godine za sve zemlje koje izvoze u EU, a sektori koji će biti opterećeni ovom taksom biće proizvođači gvožđa i čelika, cementa, hemijskih đubriva, aluminijuma, električne energije i vodonika.
Efekti C-BAM-a osetiće se među izvoznicima sa Kosova u EU, jer će im troškovi proizvodnje i cena prodaje porasti. Prema Bujaru Piraju sa Instituta Riinvest, glavni izvoznički sektori, poput metalurgije i proizvodnje cementa, biće prisiljeni da se prilagode kako bi ostali konkurentni.
Štaviše, rast tarifa mogao bi da omete direktne strane investicije zbog velike zavisnosti Kosova od električne energije koja se proizvodi iz uglja. “Kosovu će biti dodatni problem sa apsorbovanjem stranih investicija”, kaže Piraj, naglašavajući potrebu za ulaganjem u povoljan ambijent za zelene tehnologije.
Međutim, Agim Mazreku, spoljnji savetnik u Ministarstvu životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, minimizuje uticaj C-BAM-a na ekonomiju Kosova, ukazujući na nisku prisutnost izvoznika koji su pogođeni ovom merom. “Uticaj C-BAM-a na industriju Kosova biće manji od 1% BDP-a,” kaže on.
U tom kontekstu, uvođenje poreza na ugljen-dioksid unutar Kosova ostaje važna, ali još uvek nedovoljno sprovedena mera. Strategija energetske politike Kosova predviđa uspostavljanje fonda za pravednu tranziciju korišćenjem prihoda od poreza na ugljen-dioksid, ali napredak u tom smislu je bio spor. Iz EZ-a preporučuju da se ova mera implementira što pre. “Implementacija sistema poreza na ugljen-dioksid pomogla bi u smanjenju emisija i obezbeđivanju unutrašnjih finansijskih sredstava za pravednu i održivu tranziciju,” izjavili su za K2.0.
Pored regionalnih obaveza i onih na nivou EU, Kosovo je dobrovoljno preduzelo korake kako bi uskladilo svoje napore za dekarbonizaciju u skladu sa Pariskim sporazumom, prema kojem globalno zagrevanje treba da bude ograničeno na najviše 1,5 stepeni više nego pre industrijske revolucije. Implementacija ovog sporazuma osnova je za najveću globalnu konferenciju o klimatskim promenama, Konferenciju potpisnica (Conference of Parties – COP).
COP29 ove godine održana je u Bakuu, Azerbejdžan, od 11. do 22. novembra, a glavna tema bila je finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Države članice COP29 mogu da dobiju do 100 milijardi evra za svoje napore ka dekarbonizaciji. Kao država nečlanica UN-a, Kosovo je isključeno iz ovog fonda.
Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29
COP29, održan u Bakuu, bio je fokusiran na finansijske sporazume koji će pomoći zemljama u razvoju da olakšaju tranziciju ka napuštanju fosilnih goriva u proizvodnji energije i prilagode se klimatskim promenama.
Na konferenciji je dogovoreno da se trostruko poveća finansiranje za zemlje u razvoju, sa prethodnog cilja od 100 milijardi dolara godišnje na 300 milijardi dolara godišnje do 2035. godine. Takođe je postignut dogovor da svi akteri rade zajedno na povećanju finansijske podrške za ove zemlje.
COP29 je takođe uspešno zaključio višegodišnje pregovore o tržištima ugljen-dioksida prema članovima 6.2 i 6.4 Pariskog sporazuma, uspostavljajući čvrst okvir za međunarodnu trgovinu karbonskim kreditima. Ovi mehanizmi će osigurati ekološki integritet i omogućiti najmanje razvijenim zemljama da dobiju podršku kroz izgradnju kapaciteta i finansijsku pomoć.
Konferencija COP29 protekla je uz brojne kontroverze, uključujući objavu snimka u kojem je domaćin, Azerbejdžan, navodno koristio ovu konferenciju za pregovore sa drugim zemljama o prodaji gasa i nafte. Osim toga, postignuti sporazumi ocenjeni su kao “nedovoljni i zakasneli” od strane većine afričkih zemalja.
Pariski sporazum, koji je postavio globalne ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida, uključuje obavezu da svaka zemlja definiše i izvesti o svojim klimatskim akcijama nakon 2020. godine putem dokumenta poznatog kao Nationally Determined Contributions – NDC (Državno utvrđeni doprinosi). Iako Kosovo nije potpisnik ovog sporazuma, njegova vlada je ovaj dokument pripremila dobrovoljno.
Na COP29 konferenciji, Mazreku je predstavio NDC Kosova, u kojem se navodi da će zemlja do 2030. godine smanjiti emisije ugljen-dioksida za 42% u odnosu na nivo iz 2016. godine. Za realizaciju ovog cilja, prema procenama, Kosovu je potrebno 4,8 milijardi evra, od čega trenutno nedostaje 3 milijarde.
To znači da Kosovo ima pet godina da obezbedi preostala sredstva. Budući da je gotovo nemoguće pokriti ovu sumu iz državnog budžeta, projektovanog na 3,6 milijardi evra za 2025. godinu, Kosovo će se verovatno osloniti na kredite Svetske banke (SB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kao i na finansijsku pomoć EU, MCC-a i drugih organizacija.
Nedostatak potrebnih finansijskih sredstava Mazreku vidi kao ključni problem, s obzirom na to da je direktno uključen kao savetnik u angažovanje vlade u tranziciji i borbi protiv klimatskih promena. Mazreku naglašava da je Kosovo tokom poslednjih godina konsolidovalo pravni osnov donošenjem Zakona o klimatskim promenama i nedavno Zakona o promociji obnovljivih izvora energije, kao i osnivanjem međuresornih saveta koji će se baviti sprovođenjem ovog okvira, ali glavni zastoj i dalje ostaje u finansiranju implementacije.
“Velika većina globalnih multilateralnih fondova za nas je nedostupna. Ovo je problematično jer su to bespovratna sredstva u vidu grantova, a ne krediti od institucija poput MMF-a ili Svetske banke,” izjavio je Mazreku.
U slučaju da Kosovo ima mogućnost da dobije grantove za finansiranje mera protiv klimatskih promena, ne bi bilo finansijski opterećeno jer sredstva ne bi morala da se vraćaju. Međutim, u slučaju kredita, kao što su oni od SB ili MMF-a, Kosovo se finansijski opterećuje na duži vremenski period, jer zapravo uzima zajam pod određenim uslovima.
Na primer, Evropska unija je jedna od glavnih institucija koje finansiraju inicijative u zemlji putem grantova, ali je i to nedavno postalo komplikovano. U junu 2023. godine, zbog neslaganja u okviru dijaloga između Kosova i Srbije, EU je uvela sankcije Kosovu, obustavljajući finansiranje ključnih projekata.
S više od godinu dana zastoja u tim projektima, put ka postizanju ovih ciljeva dodatno će se produžiti.
Uprkos pritisku koji proizlazi iz usvojenih dokumenata, napredak u inicijativama za zelenu energiju ostao je spor. Investicije u infrastrukturu za obnovljive izvore energije većih kapaciteta još uvek nisu vidljive na horizontu, što znači da prelazak sa tradicionalnih izvora energije nije na pomolu.
Za razliku od prethodnih godina, prema izveštaju Regulatorne kancelarije za energetiku (ZRrE), nezavisne javne agencije koja reguliše energetski sektor, tokom 2023. godine nije podnet nijedan zahtev za licenciranje kapaciteta za proizvodnju energije većih od 5 MW iz lignita, vetra, vode, solarne energije ili biomase. Ipak, prema njihovim navodima, interesovanje za informacije o ovim kapacitetima ostaje kontinuirano. Ovi podaci pokazuju da diversifikacija izvora energije i dalje predstavlja ozbiljan izazov.
Raznolikost izvora energije, sa fokusom na obnovljive izvore, u velikoj meri zavisi od prirodnog sastava resursa i mogućnosti na terenu. Dok je proizvodnja energije iz solarnih i vetroelektrana na Kosovu započela relativno nedavno, hidroenergija je bila osnovna tačka početka kosovskog energetskog sistema.
Spori put ka obnovljivim izvorima energije
Istorija energetskog sektora na Kosovu počela je korišćenjem obnovljivih izvora energije. Prve hidroelektrane izgrađene su 1930-ih godina, pre nego što su termoelektrane ušle u upotrebu. Tadašnje potrebe za električnom energijom stanovništva od oko pola miliona ljudi bile su skromne. Gotovo cela ekonomija bila je zasnovana na poljoprivredi i stočarstvu, dok industrija nije bila razvijena, osim kombinata Trepča, koji je bio jedan od industrijskih giganta na Balkanu u eksploataciji i preradi olova, cinka i srebra.
Jedini dostupni resursi u siromašnom regionu bili su vodeni potencijali velikih i brzorastućih reka. Hidroelektrane u Dukađinskoj ravnici (na srpskom poznatoj kao “Metohija”), kao što su “Radavac”, “Burim” (Istok), “Dikance” i “Ljumbard” (Dečan), bile su osnova za proizvodnju električne energije na Kosovu. Sve ove hidroelektrane zajedno imaju instalirani kapacitet od oko 13 MW, a neke od njih i dalje proizvode energiju pomoću turbina pokretanih snagom vode. Hidroelektrana izgrađena na jezeru Ujman (Gazivode) takođe datira iz tog perioda i danas čini polovinu ukupne energije proizvedene iz hidroelektrana. Međutim, sa velikim rezervama uglja, dolazak termoelektrana 1960-ih godina stavio je hidroelektrane u drugi plan.
Proći će decenije pre nego što će hidroelektrane ponovo postati deo vladinih projekata, počevši od 2009. godine.
Osnova ovog pristupa postavljena je u Strategiji energetike Republike Kosovo 2009–2018, koja je predviđala ulaganja u proizvodnju energije iz vodnih izvora uz podršku vlade putem podsticajnih tarifa (Feed-In). Vladina politika u to vreme bila je da podstakne izgradnju malih hidroelektrana kroz privatne investicije, omogućavajući licenciranje prava na korišćenje vode za proizvodnju energije. Licenca je dodeljivana po principu “ko prvi aplicira, prvi dobija,” a kvalifikovani investitori imali su garantovanu cenu otkupa energije, dok je KOSTT (Operater sistema i prenosa) otkupljivao proizvedenu energiju.
Na prvi pogled, sve je izgledalo obećavajuće. Prema prvim studijama izvodljivosti, uočeno je 77 potencijalnih lokacija za male hidroelektrane na Kosovu. Međutim, izgradnja ovih objekata brzo je podigla uzbunu zbog negativnih uticaja na ekosistem i zajednice koje žive u njihovoj blizini. Posledice po okoliš i život ljudi bile su uglavnom zanemarene od strane privatnih investitora.
Hidroelektrane izgrađene od 2012. godine na rekama i potocima širom Kosova ozbiljno su ugrozile ekosistem. Intenzivni građevinski radovi kroz planine i ravnice nisu pokazivali nikakvu obazrivost prema prirodi. Stanovnici su se pobunili i organizovali proteste kao vid otpora.
Otpor prema izgradnji hidroelektrana ujedinio je Srbe i Albance u regionu Štrpca. Projekat zelene energije iz hidroelektrana nije bio u potpunosti “zelen” i završio se ostavljajući reke ozbiljno oštećene. Povratak prirode u prvobitno stanje, kako je predviđeno ekološkim dozvolama, nikada nije u potpunosti sproveden.
Kapaciteti za proizvodnju energije iz ovih malih hidroelektrana bili su u oštroj disproporciji sa štetom koju su prouzrokovali. Od svih ovih hidroelektrana, 18 i dalje proizvodi energiju, dok zajedno sa starijim hidroelektranama doprinose sa samo 3% ukupne energetske proizvodnje na Kosovu, gde prednjači hidroelektrana na jezeru Ujman.
Kako ulaganja u hidroelektrane nisu nastavljena, trenutna vlada usmerila je pažnju na solarne i vetroelektrane.
Zbog ograničenih kapaciteta za izgradnju postrojenja za obnovljive izvore energije, vlada Kosova se nada da će privući investitore putem programa podrške kako bi ostvarila postavljene ciljeve.
U prvoj polovini ove godine održana je prva aukcija za solarnu energiju. Aukcije se odnose na procese u kojima različite kompanije daju ponude za izgradnju kapaciteta za proizvodnju energije.
Kosovo je uspešno završilo svoju prvu aukciju za solarnu energiju s kapacitetom od 100 MW instalirane snage. Vlada je obezbedila zemljište za izgradnju i garantovala otkupnu cenu energije. Nakon što su kompanije podnele svoje prijave, aukcija, koja je emitovana uživo i otvorena za javnost, donela je pobednika s cenom nižom od garantovane. Međutim, iako je aukcija završena u prvoj polovini godine, radovi na terenu još uvek nisu počeli.
Vlada sada planira da održi aukciju krajem 2024. godine za vetroelektranu kapaciteta 150 MW, koja će biti realizovana u dva lota, kroz zajedničku investiciju vlade i privatnih subjekata. Ranijih godina, ulaganja u energiju iz vetra rezultirala su dvama velikim projektima: vetropark “SOWI” na planini Bajgora kod Mitrovice (2019) i “Air Energy Kitka” (2018). Prema ZRrE-u, energija proizvedena iz projekta “SOWI” činila je gotovo polovinu ukupne energije iz obnovljivih izvora na Kosovu u 2023. godini.
Energetska zajednica ističe potrebu za daljim regulatornim koracima, kao što su uspostavljanje jasnih smernica za aukcije i izrada trogodišnjeg plana aukcija. Prema njihovim rečima, ovo bi obezbedilo veću predvidljivost i transparentnost za investitore, stvorilo stabilan okvir za dugoročna ulaganja i podstaklo veću uključenost privatnog sektora na tržištu.
Osim što nedostaje trogodišnji plan aukcija, vlada sporo napreduje u organizaciji novih aukcija. Ako se procedura za vetroelektranu završi do januara 2025. godine, to bi značilo da je vlada sprovela samo dve aukcije u periodu od četiri godine.
Investicije u zelenu tranziciju
Nedavno je Kosovo potpisalo sporazum sa Evropskom investicionom bankom (EIB), od koje je dobilo kredit od 33 miliona evra, i sa KfW-om, koji je obezbedio 29 miliona evra, za izgradnju solarnog parka kapaciteta 100 MW. Planirano je da izgradnja parka počne 2025. godine, na lokaciji ispunjenoj pepelom iz postrojenja KEK-a. Prema Evropskoj uniji, ovaj projekat će doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida za oko 174.000 tona godišnje.
Istovremeno, jedan od najambicioznijih projekata u regionu, jedinstven po svojoj formi, biće izgradnja kapaciteta za skladištenje električne energije putem baterija, u okviru Compact programa sa MCC-om, potpisanog početkom 2024. godine. Projekat uključuje osnivanje nove kompanije pod nazivom Korporacija za skladištenje energije, koja će upravljati s dve baterije kapaciteta po 125 MW s dvočasovnim trajanjem (250 MWh), dok će KOSTT biti vlasnik baterije kapaciteta 45 MW s dvočasovnim trajanjem (90 MWh).
Još jedan aspekt promocije obnovljivih izvora energije je kroz samopotrošače, poput građana i preduzetnika koji instaliraju solarne panele kao izvor energije, što doživljava ekspanziju. Ipak, i tu dolazi do zastoja zbog dugotrajnih birokratskih procedura koje mogu potrajati i do mesec dana.
I građani i preduzetnici moraju dobiti odobrenje od Regulatorne kancelarije za energetiku (ZRrE). Građani su u obavezi da dostave dokaze o godišnjoj potrošnji i proizvodnji energije, ugovor o priključenju sa operaterom sistema, kao i saglasnost opštine za instalaciju opreme za samopotrošnju, ukoliko se to zahteva zakonima o izgradnji. S druge strane, za preduzeća procedura obuhvata 13 koraka, uključujući dokumentaciju vezanu za upravni odbor kompanije, tehničke i finansijske studije izvodljivosti za proizvodne kapacitete preko 1 MW, i dodatne dokumente.
U registru aplikacija za samoproizvodnju kao samopotrošači, koji je objavio ZRrE, evidentirano je 718 podnosilaca koji su dobili odobrenje. Vlada je u ovom slučaju podržala građane i preduzetnike time što ih je oslobodila obaveze pribavljanja građevinskih dozvola za instalacije do 7 kW. Procedura je još komplikovanija za investitore koji žele da instaliraju generatore većih kapaciteta.
Trenutni tempo, međutim, čini postizanje cilja dekarbonizacije do 2050. godine gotovo nemogućim.
Prema Arvenu Syli, istraživaču energetike koji trenutno pohađa doktorske studije na Univerzitetu u Ženevi, potrebno je ubrzati korake u ovom pravcu, jer starost termoelektrana ugrožava trenutnu stabilnost energetskog sistema.
“Ne možemo se u potpunosti osloniti na termoelektrane. Svaka intervencija na njima utiče na građane, jer zahteva uvoz energije, što se zatim odražava na tarife i direktno pogađa džep građana,” tvrdi on. “Pored toga, duge procedure za izgradnju kapaciteta, bez obzira na vrstu, treba da budu indikator da je potrebno brže delovati.”
Dok projekti za instalaciju novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora napreduju sporo, poslednjih godina vlada, u saradnji sa EU i drugim donatorima, nastoji da spreči i smanji potražnju za energijom kroz primenu mera energetske efikasnosti.
Energetska efikasnost
Generalno, objekti na Kosovu, bilo da su komercijalni ili stambeni, nisu izgrađeni sa adekvatnom izolacijom, što povećava potražnju za električnom energijom, posebno tokom hladnih meseci. Iz tog razloga, smanjenje energetske potrošnje ne samo da bi smanjilo operativne troškove za preduzeća i račune za domaćinstva, već bi takođe olakšalo prelazak na alternativne izvore energije s niskim emisijama ugljen-dioksida, bez ugrožavanja ekonomskog rasta.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), koja okuplja zemlje članice OECD-a, poboljšanja energetske efikasnosti mogu doprineti više od 40% ukupnog smanjenja emisija potrebnih za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma.
Energetska kriza koja je zahvatila celu Evropu nakon ruskog vojnog napada na Ukrajinu početkom 2022. godine, podstakla je vladu Kosova da lansira prve mere podrške građanima kako bi povećali energetsku efikasnost, subvencionisanjem efikasnih uređaja za grejanje. U narednim godinama, vlada je podržala i dodatne inicijative kroz otvorene pozive, pomažući građanima i preduzećima da nabave efikasne uređaje, instaliraju grejanje ili zamene prozore i poboljšaju izolaciju kuća.
Pred zimu 2024. godine, građani su mogli da podnesu zahtev za podršku za izolaciju krovova i zamenu vrata i prozora preko Fonda za energetsku efikasnost Kosova (FKEE). Subvencije su dostizale iznos do 5.500 evra po aplikantu, a ukupan fond iznosio je 5 miliona evra. Sistem je funkcionisao po principu “ko prvi aplicira, prvi se uslužuje.” Prijave su zatvorene za manje od nedelju dana jer su sve dostupne subvencije već bile dodeljene. Ovo ukazuje na sve veće interesovanje građana za energetsku efikasnost, prvenstveno zbog mogućnosti finansijskih ušteda.
Koliko energije će biti ušteđeno primenom mera energetske efikasnosti u različitim objektima u Uroševcu?
Izvor: Fond za energetsku efikasnost Kosova
Ministarstvo ekonomije je tokom perioda 2023–2024. subvencionisalo kupovinu toplotnih pumpi, efikasnih klima uređaja (toplotne pumpe vazduh-vazduh inverter tipa visoke efikasnosti), kotlova na biomasu (drvo, pelet, briket), kao i individualnih peći na biomasu. Ove mere izazvale su veliku potražnju za kupovinom, ali su dovele i do povećane potrošnje energije tokom leta zbog učestalije upotrebe uređaja koji služe ne samo za grejanje, već i za hlađenje.
Sve ove inicijative podržali su strani donatori, poput Evropske unije, Korporacije izazova milenijuma (MCC) i Svetske banke, putem Fonda za energetsku efikasnost Kosova (FKEE), osnovan 2019. godine.
Pored programa podrške za građane i preduzeća, FKEE i MCC su se najviše fokusirali na izolaciju i poboljšanje performansi javnih objekata. Mere energetske efikasnosti u javnim zgradama, koje troše najviše energije, predstavljaju pripremu za njihovo grejanje sa manjom potrošnjom termalne, a samim tim i električne energije.
Jednostavne promene, poput unapređenja izolacije zgrada ili uvođenja efikasnijih tehnologija za gorivo, mogu značajno smanjiti emisije ugljen-dioksida bez potrebe za skupom novom infrastrukturom.
Kosovo, međutim, nema državni građevinski kodeks koji bi obavezivao graditelje stambenih ili komercijalnih objekata da se pridržavaju standarda energetske efikasnosti. Građevinski kodeks bi definisao kriterijume i standarde za svaki novi objekat kako bi zadovoljio potrebne uslove za energetsku efikasnost. Zbog nedostatka takvog kodeksa, graditelji i vlasnici objekata sami odlučuju o vrsti izolacije za kuće, zgrade ili kancelarije, bez obzira na vrstu objekta.
Ovaj problem dodatno ilustruje podatak o čak 300.000 nelegalno izgrađenih objekata u zemlji do 2017. godine, koji nisu prošli ni minimalne građevinske standarde. Zbog toga je gubitak energije u ovim zgradama visok.
Iako se mere energetske efikasnosti sprovode, paralelno se nastavlja intenzivna gradnja širom Kosova. Iako nove zgrade sada imaju građevinsku dozvolu, i dalje nisu obavezne da se pridržavaju građevinskog kodeksa. Ovo stavlja vladu Kosova u ključni trenutak da strateški radi na usvajanju građevinskog kodeksa koji bi eliminisao potrebu za investiranjem u energetske mere kod novih zgrada, fokusirajući te resurse na postojeće objekte.
Što se tiče preduzeća, vlada je pružila vrlo malo pomoći u tranziciji ka efikasnijim uređajima ili proizvodnim linijama. Nisu postojale inicijative koje bi podstakle promenu pristupa u proizvodnji kod velikih kompanija.
Trenutni ciljevi vlade za dekarbonizaciju proizvodnje energije do 2050. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije (OIE) na 32% do 2030. napreduju veoma sporo. Dosadašnji koraci ukazuju na kompleksniju priču o dekarbonizaciji.
Uz ograničeno finansiranje, rastuću potražnju za energijom, prekomernu birokratiju u podsticanju investicija i spor tempo implementacije ciljeva, 2050. godina bi, u najboljem slučaju, mogla zateći Kosovo sa manje zagađenim vazduhom, ali i dalje sa ugljem na čelu proizvodnje energije.
I zato, Green Deal, imamo problem.
Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0.
Ilustracija: Dina Hajrullahu / K2.0.