Minimalna plata na Kosovu, koja je ista već 13 godina, biće promenjena od 1. oktobra 2024. godine. Od tada, minimalna plata koju poslodavci mogu da isplate zaposlenima biće 350 evra bruto. Iako je povećanje minimalne plate pozdravljeno nakon dugogodišnjih zahteva, način na koji je sve sprovedeno izazvao je konfuziju u javnoj raspravi.
Zakon koji je omogućio povećanje minimalne plate na Kosovu stupio je na snagu 23. avgusta 2024. godine, godinu dana nakon što je usvojen u Skupštini Kosova. Ovaj zakon — Zakon br.08/l-142 o izmeni i dopuni zakona koji utvrđuju visinu beneficija u visini minimalne zarade, postupke određivanja minimalne zarade i poreske stope na godišnje lične dohotke — ne određuje visinu minimalne plate, već reguliše kako se utvrđuje minimalna plata i druge beneficije, kao što su one iz socijalnih programa koje su povezane sa minimalnom platom.
Početno, od 2022. godine, vlada je predložila minimalnu platu od 264 evra, ali je za primenu toga prvo bilo potrebno da se usvoji ovaj zakon. Iako je zakon usvojen u julu 2023. godine od strane Skupštine Kosova, opoziciona stranka Alijansa za budućnost Kosova (AAK) uputila je zakon Ustavnom sudu tvrdeći da je neustavan. Skoro godinu dana kasnije, krajem juna ove godine, Ustavni sud je doneo odluku da je zakon u skladu sa Ustavom.
Ovo je omogućilo zakonu da stupi na snagu 23. avgusta. Ova situacija omogućila je vladi da nakon pet dana, na sednici 28. avgusta 2024, donese novu odluku da se minimalna plata poveća na 350 evra od 1. oktobra. Novi zakon takođe je izmenio poreske stope smanjujući iznos poreza koji plaćaju poslodavci i zaposleni u zemlji.
Obećanje o povećanju minimalne plate bilo je prisutno u izbornim obećanjima svih političkih partija na državnim izborima u poslednjoj deceniji. Ovo obećanje bilo je i u izbornom programu, a zatim i u vladinom programu vladajuće stranke, Pokreta Samoopredeljenje (LVV).
Međutim, odluka vlade da poveća minimalnu platu na 350 evra nekoliko meseci pre izbora, bez konsultacija sa preduzetnicima i sindikatima, kritikovana je kao arbitrarna i sa potencijalom da bude nezakonita. Takođe, brza najava Poreske administracije Kosova (ATK) o promeni poreskih stopa izazvala je konfuziju u javnoj raspravi. K2.0 objašnjava ključne posledice.
Zašto minimalna plata nije povećana od 2011. godine?
Do 23. avgusta, Kosovo je imalo najnižu minimalnu platu na Balkanu, a takođe i jednu od najnižih u celoj Evropi. Sa 130 evra mesečno za radnike mlađe od 35 godina i 170 evra za one starije od 35 godina, minimalna plata nije povećavana od 2011. godine. Ipak, kada je pre 13 godina uspostavljena, minimalna plata na Kosovu bila je u skladu sa onima u susednim zemljama, kao što su Albanija (136 evra), Srbija (212 evra) i Bugarska (122 evra). Dok su minimalne plate u susednim zemljama tokom godina rasle, minimalna plata na Kosovu je ostala ista.
Otprilike 90% svih zemalja u svetu imaju minimalnu platu. Povećanje minimalne plate posebno utiče na određene kategorije radnika sa nižim kvalifikacijama i na marginalizovane slojeve društva.
Iako su svi političari i vlade bili saglasni u vezi sa potrebom za povećanjem minimalne plate, nijedna vlast nije uspela to da sprovede. Međutim, ovo možda nije u potpunosti zavisilo od donosioca odluka na Kosovu.
Minimalna plata je bila povezana i sa finansijskom pomoći koju iz budžeta dobijaju određene kategorije socijalnih programa, poput ratnih veterana, slepih osoba, tetraplegičara i paraplegičara. Na primer, prethodni zakon je određivao da mesečne naknade iz budžeta za veterane ne mogu biti ispod visine minimalne plate. To je značilo da bi, u slučaju povećanja minimalne plate, rasla i finansijska pomoć koju bi ove kategorije dobijale iz budžeta, što bi dodatno opteretilo državni budžet. Međutim, ova odredba je promenjena 2017. godine kada je izmenom Zakona o ratnim veteranima uklonjen ovaj član, ali je povezanost ostala na snazi sve do konačne kategorizacije ratnih veterana.
Novi zakon ne određuje visinu minimalne plate, ali omogućava izmene i dopune zakona koji definišu iznos beneficija povezanih sa visinom minimalne plate, proceduru utvrđivanja minimalne plate i poreske stope na godišnje lične prihode.
Novi zakon je otvorio put Vladi Kosova da poveća minimalnu platu bez konsultacija sa zainteresovanim stranama. Pre usvajanja ovog zakona, utvrđivanje minimalne plate zahtevalo je konsultacije sa Ekonomsko-socijalnim savetom (ESS). ESS čine predstavnici poslodavaca, radnika i vladinih institucija, i trebalo je da se sazove svake godine kako bi na osnovu procene ekonomske situacije predložio novu minimalnu platu. Ne samo da su vlade stalno ignorisale njihove predloge, već prema novom zakonu, u slučaju da ESS ne dostavi predlog, Vlada može sama da odredi visinu minimalne plate. Prema novom zakonu, dovoljno je da Vlada obavesti ESS o svojoj odluci.
Zaobilaženje ESS u određivanju minimalne plate kritikovano je jer narušava socijalni dijalog između radnika, poslodavaca i Vlade, što je zahtev Konvencije Međunarodne organizacije rada (ILO) o utvrđivanju minimalne plate.
Prema Konvenciji ILO-a, prilikom određivanja minimalnih plata, vlade bi trebalo da obezbede potpune konsultacije i, koliko god je to moguće, direktno i ravnopravno učešće socijalnih partnera. Konvencija dodaje da konsultacije treba da se sprovode putem otvorenog socijalnog dijaloga pre donošenja odluka od strane javnih vlasti i da taj proces pomaže u kreiranju efektivnih politika, doprinosi njihovom usvajanju i implementaciji, te socijalnom i industrijskom miru i stabilnosti, smanjujući nesporazume i tenzije.
U svojoj presudi, Ustavni sud je naveo da, iako ova Konvencija nije nužno obavezujuća na Kosovu, može uticati na način konsultacija ili donošenja odluka između predstavnika organizacija poslodavaca, radnika i Vlade, u kontekstu predlaganja iznosa minimalne plate.
Za razliku od onoga što navodi novi zakon, odluka Vlade da poveća minimalnu platu sa 264 na 350 evra nije doneta zato što ESS nije dostavio predlog, već bez obzira na tu činjenicu. Ovaj savet je nefunkcionalan već godinu dana, a sindikati su izjavili da nisu bili unapred obavešteni da postoji plan za ovo povećanje. Arbitrarna odluka Vlade može učiniti minimalnu platu neodrživom na duži rok. Nije poznato da li je Vlada sprovela prethodne analize kako bi utvrdila da li je minimalna plata od 350 evra održiva za preduzeća. Ovo može dovesti do porasta neformalnosti na tržištu.
Na koga će povećanje minimalne plate najviše uticati?
Prema Vladi Kosova, oko 105.000 zaposlenih u zemlji prima platu nižu od 350 evra bruto. Od 1. oktobra, svi poslodavci će biti obavezni da isplaćuju zaposlenima minimalnu platu od 350 evra bruto. Prema analizi Instituta GAP, povećanje minimalne plate uticaće na oko 117.000 zaposlenih, uglavnom iz sektora finansijskog posredovanja, ugostiteljstva, građevinarstva i slično. Prema toj analizi, poslodavci će morati da izdvoje dodatnih 12 miliona evra mesečno da bi povećali plate svih zaposlenih na novi minimalni iznos.
Ovo može pozitivno uticati na nivo blagostanja građana koji zarađuju manje, ali može dovesti i do porasta neformalne zaposlenosti. U nemogućnosti da isplaćuju minimalne plate svim radnicima, poslodavci bi mogli da pribegnu isplatama u kešu ili da izbegavaju sklapanje ugovora. To bi moglo pogoršati situaciju onih koje bi ovo povećanje trebalo da zaštiti.
Na osnovu člana 57. Zakona o radu, ključni faktori koji se moraju uzeti u obzir prilikom određivanja minimalne plate uključuju troškove životnih potreba, stopu nezaposlenosti, opšte stanje na tržištu rada, te nivo konkurencije i produktivnosti u zemlji.
Međutim, nema ažuriranih javnih podataka koji bi pokazali da li 350 evra bruto mogu pokriti troškove jedne mesečne potrošačke korpe. Vrednost mesečne potrošačke korpe nije ažurirana od 2017. godine od strane Agencije za statistiku Kosova (ASK), kada je iznosila 125 evra. S obzirom na rast cena u poslednjih nekoliko godina, nedostatak zvaničnih podataka onemogućava analizu uticaja minimalne plate na smanjenje povećanih životnih troškova građana. Vlada nije objasnila kako je došla do iznosa od 350 evra.
Publikacija “Životna plata za radnike na Kosovu: Težnja ka jednom skromnom, ali dostojanstvenom životu” Instituta za socijalne politike “Musine Kokalari” pruža prve procene za životnu platu na Kosovu. Prema ovoj publikaciji, životna plata omogućava radnicima i njihovim porodicama da priušte jedan skroman, ali dostojanstven život.
Prema ovoj analizi, za skromni, ali dostojanstven život na Kosovu, četvoročlanoj porodici je potreban mesečni prihod od 1.295 evra bruto (1.152 evra neto). U ruralnim područjima, ova suma počinje od 1.224 evra bruto (1.091 evro neto), dok u urbanim područjima ide do 1.394 evra bruto (1.236 evra neto).
Za jednu odraslu osobu, neophodan mesečni prihod za skroman i dostojanstven život iznosi 816 evra bruto (720 evra neto). Ipak, ovaj iznos može varirati od 762 evra bruto (674 evra neto) u nekim oblastima do 880 evra bruto (775 evra neto) u drugim.
Prema ovoj analizi, nalazi ukazuju na značajan jaz između trenutne minimalne plate i procenjene životne plate, ističući da mnogi radnici sa minimalnim primanjima teško pokrivaju osnovne potrebe. Uprkos predloženim povećanjima, nova minimalna plata i dalje će biti niža od životnih troškova.
Na osnovu ove analize, minimalna plata od 350 evra bruto je za 466 evra manja od onoga što je potrebno jednoj odrasloj osobi da pokrije troškove, uključujući kiriju, hranu, odeću, zdravstvene troškove i prevoz.
Povećanje od 6,8 evra ne pomaže ni građanima ni državnom budžetu
Zakon koji je stupio na snagu 23. avgusta takođe je promenio poreske stope na prihode. Do sada su plate bile oporezovane na sledeći način:
- 0% za prihode do 80 evra mesečno
- 4% ili 6,8 evra za prihode do 250 evra mesečno
- 8% za prihode od 251 do 450 evra mesečno
- 10% za prihode preko 450 evra mesečno
Poreska administracija Kosova (ATK) je najavila da će promenom poreskih stopa biti ukinuto oporezivanje plata do iznosa od 250 evra — do sada je taj iznos bio 80 evra.
Prema novom zakonu, plate će se oporezovati na sledeći način:
- 0% za prihode do 250 evra mesečno
- 8% za prihode od 251 do 450 evra mesečno
- 10% za prihode preko 450 evra mesečno
ATK je saopštila da će prijava i uplata poreza za plate za avgust 2024. godine biti obračunate prema novim poreskim stopama. Ove promene i kasno obaveštenje ATK-a izazvali su reakcije, uključujući i one iz poslovne zajednice. Lulzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova, izjavio je da poslovna zajednica nije bila konsultovana niti obaveštena o vladinoj odluci, ni o povećanju minimalne plate na 350 evra ni o promeni poreza na prihode, već su o tome saznali putem medija. Prema njegovim rečima, ovo otežava prilagođavanje i ispunjavanje novih zahteva koji proizilaze iz ovih promena.
U međuvremenu, ova vladina odluka ocenjena je kao beskorisna u praktičnom smislu. Prema kritikama iznetim u javnoj raspravi, dok povećanje od 6,8 evra mesečno ne rešava nijedan praktičan problem građana zemlje, ukupno gledano, ovom odlukom vlada je oslabila državni budžet za 27 miliona evra godišnje, sredstva koja su mogla biti usmerena na unapređenje javnih usluga.
Kosovo već ima jednu od najnižih stopa poreza na dohodak u regionu, sa progresivnim sistemom koji počinje od 0% i dostiže do 10%. Ova stopa je niža od ravne stope od 10% koja se koristi u Srbiji, 9% u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i progresivnih stopa u Albaniji od 0% do 23%, Severnoj Makedoniji od 10% do 18% i Hrvatskoj.
Čak i ako se uzme u obzir ukupni iznos poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje, uključujući doprinose za penzije, zdravstveno osiguranje, osiguranje za nezaposlenost i invaliditet, poresko opterećenje na prihode na Kosovu je jedno od najnižih u Zapadnom Balkanu. Trenutno se u zemlji plaćaju samo doprinosi za penzije kao oblik socijalnog osiguranja (5% poslodavac, 5% zaposleni), a neki građani plaćaju dobrovoljno privatno zdravstveno osiguranje. Međutim, Kosovo još uvek nema obavezno zdravstveno osiguranje, osiguranje za nezaposlenost, niti invalidsko osiguranje, kao što je to slučaj u drugim zemljama regiona.
Ovo značajno smanjuje ukupno poresko opterećenje na prihode na Kosovu u poređenju sa drugim zemljama u regionu, gde doprinosi za socijalno osiguranje mogu predstavljati značajan procenat bruto prihoda.
Hoće li minimalna plata biti oslobođena od oporezivanja?
Još uvek je nejasno da li će minimalna plata biti oslobođena od poreza, kako je ranije obećano. Prema ranijim izjavama ministra finansija Hekurana Muratija, minimalna plata bi trebala biti oslobođena poreza. Dana 28. avgusta, Murati je izjavio da će, uz promenu poreskih stopa, minimalna plata biti oslobođena od poreza. Međutim, tog dana kada je Murati dao ovu izjavu, minimalna plata je trebalo da iznosi 264 evra, a ne 350 evra, što je postalo zvanično dan kasnije, 28. avgusta.
Na osnovu poreskih izmena, minimalna plata neće biti u potpunosti oslobođena od poreza, već će oporezivanju podleći iznos iznad 250 evra.
Naslovna slika: K2.0
Dëshironi të mbështetni gazetarinë tonë? Anëtarësohuni në “HIVE” ose konsideroni një donacion. 