Samo nekoliko sati nakon što je 20. januara ove godine položio zakletvu za svoj drugi mandat, predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Trump potpisao je desetine izvršnih naredbi. Međutim, ove naredbe nisu imale uticaj samo na zemlju koju Trump vodi.

Neke od njih imale su trenutni globalni efekat. Jedna od njih bila je Izvršna naredba o preispitivanju i reorganizaciji američke spoljne pomoći. Ovom naredbom odmah je suspendovana celokupna američka podrška za inostranu pomoć, uz zahtev za potpunu reviziju programa asistencije u roku od 90 dana, kako bi se procenilo da li su usklađeni s novom spoljnom politikom SAD.

Ova suspenzija obuhvata i programe Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koja je poslednjih godina izdvajala milijarde dolara za globalni razvoj. Primera radi, 2022. godine američka spoljna pomoć iznosila je više od 70 milijardi dolara, od čega je samo USAID obezbedio oko 40 milijardi. U 2023. godini spoljna pomoć dostigla je 68 milijardi dolara, dok je 2024. godine iznosila gotovo 40 milijardi.

Trump je potpisao i Izvršnu naredbu o zabrani diskriminacije i vraćanju meritokratije, kojom su ukinuti i zabranjeni programi, aktivnosti i politike povezane s raznovrsnošću, jednakošću i inkluzijom.

Već 24. januara, hiljade organizacija, kompanija i institucija širom sveta, koje sprovode programe finansirane od strane SAD, dobile su obaveštenje o momentalnoj obustavi rada. Takva obaveštenja primili su subjekti od Pojasa Gaze, Indije, Bangladeša, Ukrajine i Južnog Sudana, pa sve do regiona Zapadnog Balkana, obuhvatajući oko 180 zemalja sveta. Izuzetak su bile samo hitne prehrambene pomoći i vojna pomoć Egiptu i Izraelu.

S obzirom na to da su SAD najveći globalni donator kako razvojne, tako i humanitarne pomoći, ova suspenzija američki podržanih aktivnosti dovela je do trenutnog zastoja hiljada programa koji su pružali ključne usluge milionima korisnika – od medicinske pomoći izbeglicama i operacija deminiranja, do obrazovnih i infrastrukturnih projekata.

Najviše pažnje izazvao je USAID. Od kraja prošle nedelje, čak je i zvanični veb-sajt USAID-a van funkcije, a sva zvanična komunikacija centralizovana je u Vašingtonu. Situacija u vezi s ovom agencijom menja se iz dana u dan, a njena budućnost ostaje neizvesna.

Kao zemlja koja se oslanja na američku pomoć, Kosovo je takođe pogođeno ovim razvojem događaja.

Uticaj na Kosovo

Od 1999. godine, američka spoljna pomoć Kosovu – prvenstveno preko USAID-a – premašila je milijardu američkih dolara, dok se samo u periodu od 2020. do 2024. procenjuje da je iznosila više od 500 miliona dolara. Od američkih programa pomoći korist su imale brojne institucije i organizacije u ključnim sektorima društvenog i ekonomskog razvoja.

Trenutno, programi koje USAID podržava na Kosovu obuhvataju, između ostalog, podršku privatnom sektoru, imovinska prava, povećanje građanskog učešća, razvoj civilnog društva, energetsku sigurnost, ekonomsko osnaživanje žena, ljudska prava i međuetničku koegzistenciju.

Administrativno i organizaciono, sprovođenje američkih programa pomoći na Kosovu do sada je uglavnom bilo u nadležnosti američkih i međunarodnih kompanija i organizacija, dok su lokalne organizacije imale podršku. Iako i dalje relativno nizak, u poslednjih nekoliko godina počeo je da raste broj domaćih organizacija koje preuzimaju vodeću ulogu u sprovođenju različitih programa.

Istovremeno, desetine kosovskih organizacija civilnog društva dobijale su – sada suspendiranu – američku podršku, bilo kao primaoci grantova ili kao podugovarači stranih i velikih domaćih organizacija i kompanija. Ove organizacije i kompanije zapošljavaju stotine građana Kosova.

Od 24. januara, u samo nekoliko dana, različite institucije i organizacije reagovale su na različite načine na ove odluke i prateću neizvesnost. Neki su odmah odlučili da prekinu ugovore sa svojim zaposlenima, ne čekajući završetak procesa revizije. Drugi su, pak, obavestili svoje osoblje da njihovi ugovori ostaju nepromenjeni, barem do okončanja revizije programa

Neke organizacije, verovatno većina njih, još uvek analiziraju svoje mogućnosti zbog ozbiljne dileme. S jedne strane, zadržavanje osoblja, uz mogućnost da SAD odbije pokrivanje plata tokom ovog perioda, moglo bi ih izložiti finansijskom riziku koji bi mogao ugroziti njihovo funkcionisanje. S druge strane, otpuštanje osoblja ne samo da bi bilo neetično, već bi izuzetno otežalo nastavak njihovih programa u slučaju pozitivnog ishoda nakon procesa revizije.

Nastavak rada postaje još neizvesniji nakon niza odluka novih rukovodilaca USAID-a da suspenduju, pošalju na administrativno odsustvo ili čak otpuste sopstvene zaposlene, kako u sedištu u Vašingtonu D.C., tako i u različitim misijama USAID-a širom sveta.

Iako veće organizacije i kompanije širom sveta mogu imati makar malo prostora za manevrisanje, najveći rizik snose nevladine organizacije na Kosovu, jer većina njih nema sopstvene finansijske rezerve za pokrivanje ovakvih troškova.

Nije jasno da li će tokom ovog perioda revizije biti dozvoljeni osnovni administrativni troškovi – plate, kirije i slični rashodi – koji se u normalnim okolnostima ne mogu jednostavno prekinuti. Jedna od poslednjih komunikacija USAID-a upućena partnerima na terenu ostavlja prostor za odobravanje nekih neophodnih troškova, ali još uvek nije precizirano šta će tačno biti smatrano neophodnim, niti kada i kako će se o tome odlučivati.

Na prvi pogled, zabrinutost zbog plata i administrativnih troškova zaposlenih u programima koje podržava američka vlada može delovati kao nebitan problem ograničene grupe profesionalaca koji brinu samo o sebi.

Međutim, ovo nisu individualni problemi – odluke Donalda Trumpa imaju mnogo šire kolektivne posledice. Pre svega, nemogućnost isplate plata mesecima unazad za većinu organizacija i kompanija znači i nemogućnost da nastave pružanje svojih usluga grupama u potrebi, kao i institucijama i procesima koji su ključni za zemlju. To onda najviše pogađa najranjivije slojeve društva, koji su često krajnji korisnici ovih programa. Ovaj uticaj će se osećati bilo tokom privremene obustave dok traje revizija, bilo u slučaju njenog delimičnog nastavka, a naročito u slučaju potpunog prekida pomoći.

Takođe, jedan od ključnih problema je i prekid pozitivnog uticaja koji su ovi programi imali u relevantnim sektorima. Iako je Kosovo odavno prošlo fazu vanredne pomoći, odnosno ne zavisi više od hitnih humanitarnih programa, ključna šteta biće naneta razvojnim potencijalima u ekonomiji, upravljanju i demokratizaciji.

Dakle, iako je pitanje isplate plata tokom narednih nedelja ili meseci veliki izazov, ono bi moglo biti najmanji problem u širem kontekstu ovih dešavanja.

Očekivano iznenađenje i nove globalne okolnosti

Obe izvršne naredbe izazvale su iznenađenje i konfuziju među mnogima koji su uključeni u ili prate svet razvojne pomoći.

Iako se o preusmeravanju strane pomoći govorilo i pre američkih izbora, ove naredbe su iznenadile zbog brzine donošenja odluke od strane Donalda Trumpa – već u prvim satima njegovog mandata – i zbog radikalnog pristupa, odnosno trenutnog i proizvoljnog obustavljanja programa. Povrh svega, izazvale su zabunu zbog nedostatka informacija o tome kako će se situacija dalje razvijati i šta se može očekivati od svih uključenih strana.

Međutim, u širem kontekstu, ovi potezi nove američke administracije nisu iznenađujući.

Izvršne naredbe su u skladu sa dugoročnom retorikom i pristupom predsednika Trumpa prema moći koju mu pruža njegova pozicija kao najmoćnijeg čoveka na planeti. Za razliku od njegovog prvog mandata, ove odluke sada dodatno oblikuje krug zvaničnih i nezvaničnih savetnika, čiji su stavovi jednako oštri, ako ne i oštriji.

Brze, često jednostrane i slabo obrazložene odluke stalno podstiču populistički narativ, koji više vrednuje očuvanje elektoralne inercije među američkim glasačima nego bilo koju dugoročnu međunarodnu strategiju. Osim toga, privremeno obustavljanje spoljne pomoći treba gledati kao jednu od mnogih mera koje je preduzeo predsednik Trump u poslednjim danima, uključujući i one prema saveznicima poput Kanade, Meksika — čija je pomoć već obustavljena — kao i Kolumbije, Danske i Paname, a sve te odluke zajedno odražavaju širu agendu za promenu globalne uloge SAD.

Ovo nije samo slučaj sa SAD-om, već je deo šireg ideološkog pomaka koji se već neko vreme širi svetom, karakterisan oživljavanjem nacionalističkih, izolacionističkih i reakcionarnih snaga. Ovi pokreti ozbiljno i nepredvidivo prete liberalnom poretku posle Drugog svetskog rata, koji je nastojao da promoviše ljudska prava, osnovne slobode i međunarodnu solidarnost.

Ove snage posmatraju međunarodne odnose kroz prizmu čistih transakcija, a ne kao partnerstva zasnovana na vrednostima. Skeptične su prema multilateralizmu i globalnoj saradnji – posebno kada je reč o promociji demokratskih vrednosti, ljudskih prava, društvene jednakosti i međunarodne solidarnosti, koje doživljavaju ne samo kao suvišne, već i kao pretnju nacionalnim interesima i rasipanje novca poreskih obveznika.

Štaviše, većina zemalja koje spadaju u takozvani Globalni Sever – termin koji označava grupu ekonomski razvijenijih država – ili još razmatra ili je već donela odluke o smanjenju svojih izdvajanja za spoljnu pomoć.

Sve ovo dolazi kao odgovor na unutrašnji pritisak nacionalističkih grupa, što dovodi do sve užeg shvatanja nacionalnih interesa, ograničenih uglavnom na granice sopstvene države, a samim tim i do smanjenja ili ukidanja razvojne pomoći drugim zemljama.

Ugrožavanje demokratije

Ovakvo smanjenje međunarodne razvojne pomoći neminovno će oslabiti institucije i platforme koje su decenijama radile na ublažavanju globalnih nejednakosti. Iako se predstavlja pod izgovorom fiskalne štednje i poboljšanja efikasnosti spoljne pomoći, kao što je slučaj sa SAD, ovaj privremeni “kurs” zapravo ozbiljno ugrožava globalnu demokratiju, koja je ionako u povlačenju.

Autoritarni režimi, kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou, lako će iskoristiti ovaj vakuum za širenje svog političkog i ekonomskog uticaja. Ako se SAD jednostrano povuku iz uloge glavnog promotera demokratije u svetu, države koje se oslanjaju na njihovu podršku biće primorane da traže alternativna partnerstva, čime će njihovi demokratski principi biti dovedeni u pitanje zarad ekonomskih ili bezbednosnih sporazuma sa manje demokratskim akterima.

Ovo će neminovno uticati i na Kosovo. Možda ne odmah i direktno, ali nema sumnje da će promeniti geopolitičku dinamiku u regionu, Evropi i svetu – a sve to ima neposredan odraz i na Kosovo. Autoritarni režimi u regionu dodatno će ojačati, što će pojačati pritisak na Kosovo, kako u pogledu njegove državnosti, tako i u kontekstu demokratskog razvoja. Istovremeno, američka podrška je bila od ključnog značaja za Kosovo, posebno u političkom i bezbednosnom smislu. Ostaje da se vidi u kojoj meri će ova promena američkog međunarodnog pozicioniranja uticati na Kosovo.

Štaviše, gotovo da ne postoji prostor za protivljenje. Za razliku od drugih odluka ove administracije koje su naišle na otpor, u pitanju spoljne pomoći ne postoje iste mogućnosti za direktno suprotstavljanje. Kompanije, nevladine organizacije i vlade zemalja koje primaju pomoć u potpunosti zavise od volje američke administracije, bez jasnih mehanizama za pregovaranje ili osporavanje efekata iznenadnog smanjenja ili potpunog ukidanja fondova.

Ipak, uprkos početnom šoku i paralizi država, institucija i organizacija koje još veruju u međunarodnu solidarnost i demokratske vrednosti, teško je očekivati da će se sve ove promene dogoditi bez reakcije. Razvojna pomoć je samo jedan deo slagalice, ali odgovor na ovu situaciju mora imati u fokusu odbranu demokratskih vrednosti i međunarodne solidarnosti u celini. Sve ovo će, direktno ili indirektno, ostaviti posledice i na Kosovo.

Put napred

Kosovo ima ambiciju da izgradi demokratsko društvo. Demokratski razvoj ostaje veoma složen i balansira između autentične demokratske kulture i demokracije podržane od strane onoga što se naziva međunarodnom zajednicom. Sveobuhvatan društveni otpor i paralelni sistem iz devedesetih postavili su čvrste temelje građanskog angažmana i posadili korene jedne netipične demokratske kulture za zemlje ovog regiona, sve sa komunističkom prošlošću.

Ova kultura je iskorišćena kao osnov za društveni, politički i ekonomski oporavak nakon rata 1998-1999. godine, ali sa vodećom ulogom međunarodne zajednice u kreiranju i razvoju institucija i demokratije.

Ovo je ostvareno kroz masivnu podršku za izgradnju institucija, razvoj civilnog društva i jačanje medija. Ovaj dualizam između unutrašnje tradicije i međunarodnog uticaja stvorio je jedinstven model izgradnje demokratije, koji je rezultirao time da Kosovo bude jedna od retkih zemalja u regionu i šire koje nisu skliznule u autoritarne režime, već i dalje imaju funkcionalne ključne stubove demokratskog društva.

Međutim, eventualno povlačenje tako važnog partnera stvoriće ozbiljan vakuum u izgradnji države i demokratije, koji može biti popunjen samo povećanjem odgovornosti za razvoj demokratije od strane samih građana i institucija Kosova. Taj trenutak trebalo je da dođe već juče, a trenutna pauza u američkoj podršci i globalni trend smanjenja razvojne pomoći samo su signali hitnosti da povećamo odgovornost i lokalnu nezavisnost, što je potreba koja prevazilazi finansijski aspekt.

Iako je Kosovo mala zemlja sa nedovoljno razvijenom ekonomijom i još uvek spornim statusom, demokratija ostaje ključna konkurentska prednost Kosova u svetu i regionu koji postaju sve autoritarniji. Ovo bi trebalo da shvate svi koji su uključeni u vlast, civilno društvo, medije ili privatni sektor, bez obzira na političke ili ekonomske dnevne agende koje ponekad mogu biti u suprotnosti sa potrebom za demokratskim praksama.

Zato je najvažnije i najhitnije da ne iskoristimo trenutne dramatične događaje za dalji udar na krhku kosovsku demokratiju u cilju postizanja kratkoročnih političkih ili ekonomskih koristi. Svako od nas treba da pokaže veću državotvornu zrelost kako bismo prevazišli ovaj ozbiljan zajednički izazov.

Podjednako je hitno, iako dugoročnije, da se prioritet da identifikaciji i iskorišćavanju svih unutrašnjih kapaciteta za razvoj demokratije, oslanjajući se na lokalne aktere i domaće institucije. Nema potrebe da počinjemo od nule, jer se već godinama sprovode inicijative koje doprinose ovom cilju – kroz rad organizacija civilnog društva, medija, privrede, državnih službenika i političara. Takođe, i dalje postoje strani donatori koji ostaju posvećeni razvoju demokratskog sveta i spremni su da nastave podršku ovom tranzicionom procesu.

Iako razvoj demokratskog sistema zahteva vreme, neki od ključnih ciljeva koje možemo brzo postići uključuju hitno unapređenje ekosistema lokalne filantropije i dijaspore, zaštitu i proširenje prostora za građanski angažman, kao i sistematsko i nezavisno finansiranje civilnog društva, medija i demokratije uopšte. Takođe, važno je jasno ojačati veze između civilnog društva, medija i građana.

Nažalost, postojeće inicijative su nedovoljne, kako po broju tako i po obuhvatu, a posebno im nedostaje podrška većine institucija i drugih domaćih aktera. Trenutna situacija nosi ozbiljne potencijalne posledice, ali istovremeno predstavlja i jedinstvenu priliku da se obnovi vodeća uloga Kosova u razvoju demokratije.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0