Prelazak sa štampanih medija na online medije promenio je modele finansiranja i način rada, dajući veliki značaj brzini i količini vesti. To je u velikoj meri narušilo kvalitet novinarskog izveštavanja.
Na Kosovu postoji mnogo online medija, ali ima manje originalnog sadržaja koji je u interesu javnosti. Fokus je više na prekomernoj proizvodnji vesti, a manje na kvalitetu i opravdanosti zašto se te vesti uopšte pišu. To je u velikoj meri dovelo do toga da mnogi vitalni sektori ostanu nepokriveni, ili budu pokriveni samo površno, od strane medija na Kosovu.
Podela rubrika unutar redakcija danas je više “reda radi”. Na primer, rubrike ekonomije u mnogim online medijima nemaju sadržaj koji je proizveo sam medij, već su uglavnom ispunjene kopiranim ili prevedenim člancima iz stranih medija. U vreme kada su postojale tradicionalne štampane novine, svaka je imala posebnu ekonomsku rubriku i specijalizovanog novinara ili novinarku koji su izveštavali isključivo iz tog sektora. Na taj način su se novinari/ke specijalizovali/e za određenu oblast, čime se povećavao kvalitet izveštavanja.
Danas imamo vrlo malo specijalizovanih novinara/ki koji/e prate određene sektore i specijalizuju se za njih. Nedostatak specijalizovanih novinara/ki proističe iz činjenice da se danas od njih traži da imaju sposobnosti da pokrivaju veliki broj sektora, što je objektivno teško izvodljivo, i zbog toga različiti sektori ostaju površno pokriveni.
Godine 2018, kao reakciju na ovakav pristup novinarstvu, zajedno sa nekoliko kolega/inica iz ekonomske redakcije, osnovali smo Ekonomski bilten, medij koji je specijalizovan isključivo u oblasti ekonomije.
Početna dilema bila je kako će publika prihvatiti jedan medij koji piše isključivo o ekonomiji. Uglavnom vlada pogrešno uverenje da su ekonomske vesti dosadne, teško razumljive i da čitaocima/teljkama mogu samo zadavati glavobolju. Međutim, ono što se dogodilo sa Ekonomskim biltenom razbilo je taj mit. Medij je bio izuzetno dobro prihvaćen od publike, što nam je ulilo samopouzdanje da novinarstvo stare škole još uvek nije nestalo.
Naš pristup od početka bio je da se bavimo ekonomskim vestima, temama, analizama i istraživanjima, bez vremenskog pritiska i drugih pritisaka kojima su izloženi mediji. Funkcionisali smo jednostavno kao da smo medij u štampanom formatu. Visoka čitanost nikada nije bila pitanje unutar naše redakcije. Fokusiranjem na kvalitetan sadržaj, čitanost je dolazila prirodno.
Zašto su nam potrebni specijalizovani mediji?
U kontekstu u kojem su mediji izgubili fokus i snizili nivo izveštavanja, zbog gorepomenutih razloga, specijalizovani mediji postali su još potrebniji. Čitavi sektori ostali su bez medijskog pokrića, posebno ekonomija. Kao posledica ovakvog načina rada u novinarstvu, rizik je da će novinari/ke završiti radeći “sve i ništa”.
Specijalizovani mediji, naročito u oblasti ekonomije, nisu samo odgovor na ovaj iskrivljeni način bavljenja novinarstvom, već i potreba vremena da se popuni praznina koju ostavljaju mediji fokusirani isključivo na profit putem klikova. Oni su neophodni kako bi se osvetlela i stavila u kontekst ekonomska stvarnost na Kosovu, kao i beda koja proizlazi iz flagrantnih kršenja prava radnika, a time i osnovnih ljudskih prava.
Na kraju krajeva, profesionalni i specijalizovani mediji u ovom sektoru predstavljaju nužnost današnjice, kako za razvoj, tako i za održavanje novinarskih kapaciteta u oblasti ekonomije. Oni stvaraju pojedince koji prate, izveštavaju, analiziraju i pišu o specifičnim ekonomskim pitanjima, čuvajući profesionalizam i stručnost. Tako se konsoliduju kao živa arhiva koja hrani javnu debatu o važnim temama, daleko od svakodnevne toksičnosti u koju je novinarstvo u zemlji nesumnjivo zapalo.
Od kada smo pokrenuli Ekonomski bilten, primetili smo veliku znatiželju čitalaca/teljki za dešavanjima u ekonomiji. Naš glavni izazov bio je da pojednostavimo vesti kako bi bile što razumljivije široj publici. Razvili smo pristup koji prevazilazi klasično izveštavanje, tako što naše tekstove stavljamo u kontekst ljudskih prava i sloboda, otkrivajući zloupotrebe socijalno-ekonomskih prava građana.
Posle šest godina prisustva na medijskom tržištu, Ekonomski bilten je danas prepoznat kao pouzdan medij i referenca za ekonomsko novinarstvo na Kosovu. Finansijeri/ke, bankari/ke, istraživači/ce i studenti/kinje ekonomije, političari/ke i analitičari/ke ekonomskih politika koriste bilten kao prozor kroz koji dobijaju informacije, analize i najnovije vesti iz oblasti ekonomije na Kosovu
Drugim rečima, sa Ekonomskim biltenom smo srušili mit da pisati o ekonomiji znači baviti se samo statistikama, aritmetikom i dosadnim brojkama. Iza toga stoji izveštavanje koje govori o ljudskim pravima, pravima radnika i posledicama kršenja i ugrožavanja ekonomskih prava.
Ipak, rad kao specijalizovani medij nosi i svoje izazove.
Ekonomski bilten nije bio imun na promene u načinu rada medija. Jedan od glavnih problema bila je finansijska nestabilnost. Pošto nismo težili profitima od online klikova, niti smo se prilagođavali “klikbejting” vestima, jedina šansa za opstanak bila su nam donatorska sredstva. Kao koncept, Ekonomski bilten je dobro prihvaćen kod donatora, od kojih su neki pružili značajnu podršku na našem putu.
U tom smislu, posebno cenimo saradnju sa Kosovo 2.0 u okviru poziva za podršku malim medijima u 2024. godini, koji finansira Evropska unija, gde je Ekonomski bilten jedan od dobitnika grantova.
Naš projekat bio je upravo promocija ekonomskog novinarstva. Objavili smo sedam istraživačkih tekstova, uglavnom usmerenih na razotkrivanje kršenja i zloupotreba prava radnika u određenim ekonomskim sektorima. Pored samih članaka, projekat nam je pomogao i u osnaživanju osoblja i boljoj pripremi za upravljanje budućim projektima.
Ova podrška nam je pomogla da održimo novinarstvo koje, pre svega, vidimo kao misiju u službi javnosti i kao očuvanje fokusa na teme koje su od vitalnog značaja za građane Kosova, van senzacionalizma.
Ovaj članak objavljen je uz finansijsku podršku Evropske unije, a u okviru projekta “Diverzifikacija glasova u novinarstvu”. Odgovornost za sadržaj snosi isključivo K2.0 te isti nužno ne odražava stavove Evropske unije.
