Sa proglašenjem kandidatura za gradonačelnika/icu Prištine, jasno je da ova trka okuplja kandidate sa potrebnim akademskim i profesionalnim kvalifikacijama da reše probleme prestonice. Ipak, iskustvo nas uči da sjajni rezime nije uvek garancija za uspešno upravljanje.

Podsećamo na početni entuzijazam za kandidata Pokreta Samoopredeljenje (LVV) na lokalnim izborima 2013. godine, Shpenda Ahmetija, koji je imao univerzitetsko obrazovanje sa Harvarda, a potom kandidata Demokratskog saveza Kosova (LDK) na lokalnim izborima 2021. godine, Përparima Ramu, arhitektu obrazovanom u Londonu. Ipak, uprkos profesionalnom iskustvu, njihovo vođenje grada nije ispunilo ni obećanja ni očekivanja građana Prištine.

Lokalni izbori 12. oktobra se približavaju, a problemi koji zahtevaju pažnju kandidata za Prištinu ostaju gotovo isti kao i na prethodnim izborima. To se lako potvrđuje u nekoliko izveštaja koji su tokom godina merili percepciju stanovnika prestonice.

Na primer, 2009. godine, u izveštaju Instituta GAP, koji se bavi analizom javnih politika, građani su kao glavne probleme grada naveli: gust saobraćaj, nedostatak parking mesta, nedostatak pijaće vode, loše održavanje stambenih zgrada, nedostatak zelenih površina, kao i ružan izgled grada. U narednom izveštaju iz 2013. godine, gotovo isti problemi su se ponovili: gradski prevoz, nedostatak pijaće vode, nedostatak dovoljno prostora za parkiranje, nedostatak zelenih površina, zagađenje životne sredine, nedostatak sportskih i rekreativnih prostora itd. Isti problemi su se pojavili i u izveštaju pred lokalne izbore 2017. godine. Slične probleme su zabeležile i izborne platforme kandidata na lokalnim izborima 2021. godine.

Iz onoga što smo do sada videli od kandidata za Prištinu, posebno onih koji su već započeli predizbornu kampanju, njihova obećanja se uglavnom svode na isti problem – činjenicu da grad ne funkcioniše u službi svojih stanovnika.

Međutim, problem nije u nedostatku raznovrsnosti rešenja koja kandidati za gradonačelnika Prištine nude, već u njihovoj primenljivosti. Bez obzira koji kandidat preuzme mandat gradonačelnika, hronični problemi Prištine i dalje nisu rešeni.

Dvanaest razloga zašto Priština ne služi svojim građanima

Jens Gehl, arhitekta i istraživač javnog života, oblasti koja se fokusira na kvalitet života u javnim prostorima, jedan je od glavnih zagovornika urbanog dizajna koji stavlja u centar dobrobit građana. Sa ciljem što boljeg dizajniranja zajedničkih javnih prostora, Gehl je definisao 12 kriterijuma koje treba uzeti u obzir.

Ovi kriterijumi treba da budu uzeti u obzir od strane svakog kandidata koji se kandiduje za Prištinu i treba da se odraze u njihovim izbornim platformama.

Dvanaest Gehlovih kriterijuma deli se u tri podgrupe, povezane sa bezbednošću, komforom i zabavom. Prva je bezbednost, koja obuhvata zaštitu od nesreća i saobraćaja, zaštitu od napada i od buke. Zatim dolazi komfor, koji se odnosi na lak pristup javnim prostorima za sve, mogućnost sedenja i odmora, kao i mogućnost za igru, razgovore i društvene aktivnosti. Na kraju je zabava, koja se tiče estetike javnih prostora, njihove prilagodljivosti klimatskim uslovima i korišćenja tokom svih godišnjih doba.

Ako posmatramo Prištinu kroz prizmu 12 kriterijuma Jensa Gehla za kvalitetan urbani život, grad u gotovo svakom aspektu ne uspeva.

U pogledu bezbednosti, grad ne pruža zaštitu od nesreća i saobraćaja, gde su pešaci i biciklisti svakodnevno ugroženi. Takođe, nedostatak javnog osvetljenja u mnogim naseljima, napadi pasa lutalica i visok nivo zagađenja čine grad nesigurnim. Zakoni za zaštitu od buke se ne sprovode, dok poplave i nepravilno odvođenje otpadnih voda nakon kiše dodatno otežavaju korišćenje javnih prostora.

U pogledu komfora i zabave, javni prostori u Prištini i dalje ostaju nepristupačni osobama sa invaliditetom, roditeljima sa decom i pešacima uopšte, jer su trotoari zauzeti vozilima. Nedostaju klupe u parkovima, mesta za odmor i funkcionalni prostori za igru ili druženje, a i ono malo što postoji ne održava se i brzo propada. Štaviše, estetski izgled grada ostaje ružan, a javni prostori nisu prilagođeni klimatskim uslovima – leti ne pružaju hladovinu, dok tokom ostalih sezona ne pružaju zaštitu od prašine i vetrova.

Na osnovu ovih 12 kriterijuma, Priština ne uspeva da ponudi kvalitetan urbani život, uprkos statusu glavnog grada i činjenici da raspolaže najvećim opštinskim budžetom na Kosovu.

S druge strane, rešenja za poboljšanje kvaliteta života nikada nisu izostala, i ona su se čak reflektovala i u izbornoj platformi Rame, kada je izabran za gradonačelnika Prištine 2021. godine. U okviru plana “Praktična Priština”, Rama se obavezao na infrastrukturne promene i uspostavljanje nove hijerarhije saobraćaja, u kojoj su prioritet imali pešaci, zatim javni prevoz, a na kraju automobili. Šta se dogodilo u ovih četiri godine?

Uprkos obećanjima o transformaciji javnog prevoza, linije ostaju preopterećene, autobusi kasne na stanice, a neke četvrti uopšte nemaju linije, što građanima otežava da javni prevoz biraju kao efikasnu alternativu za rasterećenje preopterećenog saobraćaja.

Istovremeno, već prvih dana preuzimanja mandata, Rama je zatvorio Ulicu Georgea Busha, koja obuhvata deo puta od katedrale do hotela Grand, kako bi je pretvorio u trg. Cilj je bio da ta površina služi pešacima, dok se planiralo rasterećenje saobraćaja kroz izgradnju unutrašnjeg prstena.

Međutim, tokom četiri godine mandata nije bilo nikakvog pozitivnog pomaka u ovom pogledu, saobraćaj se samo dodatno preopteretio. Neizvršenje ovog projekta povezivalo se sa nekoliko razloga, među kojima je bila i intervencija Instituta za zaštitu spomenika, koji je ukazao na sukob nadležnosti i političke trzavice između centralne i lokalne vlasti.

U međuvremenu, kako bi se upravljalo haosom parkiranja na trotoarima, tokom Raminog mandata, osnovano je javno preduzeće “Prishtina Parking”. Pored upravljanja parkiranjem na ulicama, preduzeće je imalo za cilj da obezbedi komunalne prihode i modernizuje plaćanja putem digitalnih platformi. Preduzeće je funkcionisalo tako što je uvodilo tarife, izdavalo kazne, blokiralo ili konfiskovalo vozila zbog neplaćanja parkinga i ograničavalo pristup prema određenim načinima plaćanja. Međutim, u maju 2025. godine, Vrhovni sud je poništio ključne odredbe pravilnika koje su preduzeću davale ove nadležnosti, ocenjujući da one narušavaju ustavna prava. Kad je ukinuto pravo da se blokiraju ili oduzimaju automobili, prihodi su drastično pali, a rad preduzeća skoro je potpuno stao. Ipak, čak i bez odluke Vrhovnog suda, “Prishtina Parking” nije uspeo da spreči parkiranje vozila na trotoarima predviđenim za pešake.

S druge strane, jedno od Raminih obećanja bilo je i “Čista Priština”, koje se fokusiralo na zelenu mobilnost i stvaranje parkova i zelenih površina. Kao i kod prethodnih vlasti, nedostatak zelenih površina i dalje je jedan od glavnih problema za građane. Prema izveštaju UN-Habitata, građani Prištine imaju samo 2,9 kvadratnih metara zelene površine po stanovniku, što je znatno manje od minimalnog standarda od devet kvadratnih metara koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Izveštaj Nacionalne kancelarije za reviziju (ZKA) pokazuje da završne inspekcije zgrada u Prištini nisu kompletne i da većina objekata ne ispunjava kriterijume za zelene površine.

Građani Prištine i dalje su izloženi ozbiljnom zagađenju vazduha – 99% dece izloženo je zagađenju iznad bezbednog limita koji propisuje SZO. Takođe, Kosovo i dalje beleži najvišu stopu respiratornih bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha u Evropi, najvišu stopu prevremenih smrti, kao i najveće emisije metana iz otpada.

Još jedan problem koji se uočava gotovo na svakim izborima jeste nedovoljno održavanje javnih prostora od strane opštine. U mnogim delovima grada postoje površine kojima niko ne upravlja, a koje potom postaju izvor zagađenja i urbanog rugla. Istovremeno, ovaj mandat Ramine vlasti obeležila je i otežana kontrola otpada, posebno zbog konflikta između Opštine Prištine i regionalne kompanije za upravljanje otpadom “Pastrimi”. Zbog tog sukoba, grad je danima bio prepun neprijatnog mirisa smeća.

Nedostatak urbanističkog plana, uz dominaciju visokih zgrada, gust saobraćaj, neefikasno upravljanje otpadom i loše održavanje javnih prostora, učinili su Prištinu ružnim gradom.

Pre skoro sto godina Mehdi Frashëri, intelektualac i bivši premijer Albanije, upozoravao je na to koliko albanskim gradovima nedostaju lepota i javni prostori. Govorio je da nema dovoljno parkova, umetničkih prostora, biblioteka ni centara za zajednicu – stvari koje su važne ne samo za odmor i razonodu, već i za kulturni i društveni život. Podsećao je da čoveku treba mesto gde može da se odmori, prošeta, razgovara s prijateljima i porodicom, bavi se sportom ili uživa u muzici i pozorištu.

Priština je i dalje takva. Svaki gradonačelnik koji je upravljao ovim gradom, čak i kada je uspešno završio javne projekte, nije obraćao pažnju na njihov estetski aspekt niti na uticaj koji ti projekti mogu imati na povećanje kvaliteta života građana.

Da li ovo nešto govori o prirodi vlasti i kulturi političkih elita Kosova? Urbanistički sociolog Lewis Mumford misli da govori. Po njegovom mišljenju, ulice grada, trgovi, fasade zgrada, toaleti, unutrašnji prostori stambenih jedinica, način postavljanja kanalizacionih sistema za otpadne i pijaće vode – sve što zauzima materijalni prostor grada – direktno je povezano sa prirodom vlasti koja kontroliše grad i kulturom njenih vodećih elita. Kako bi Mumford ocenio prirodu vlasti na Kosovu i kulturu političkih elita ako bi posetio Prištinu?

Tako, kandidati za gradonačelnika ne bi smeli ponovo da nas obmanjuju nerealnim video snimcima, vizuelnim prikazima koji pokazuju kako će se Priština u roku od četiri godine potpuno transformisati. Podsećamo na šestominutni video bivšeg gradonačelnika Ahmetija sa izbora 2017. godine, pod naslovom “Priština 2021, grad u svakom kvartu”, gde su prikazana obećanja za temeljnu transformaciju svih naselja Prištine. Ili na kampanjski video aktuelnog gradonačelnika Prištine, Rame, pod naslovom “Projekti 2021-2025”, gde je u više od sedam i po minuta, kroz video-dizajn, prikazao Prištinu potpuno drugačiju do 2025. godine.

Ono što glavnom gradu zaista treba jeste gradonačelnik koji istrajava u rešavanju hroničnih problema. Futuristička obećanja su beskorisna ako se ne rešavaju osnovni problemi koji bi Prištinu učinili gradom pogodnim za život građana svih uzrasta.

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0