Kada se Përparim Rama pojavio na političkoj sceni Kosova tokom lokalnih izbora 2021. godine, mnogi su ga videli kao osveženje u upravljanju Prištinom. Ne samo zato što nije dolazio iz partijskih struktura, već i zbog profesionalnog iskustva i međunarodne karijere u oblasti arhitekture. Kao kandidat Demokratskog saveza Kosova (LDK), Rama je obećavao da će Prištinu pretvoriti u praktičan, zeleni grad pun doživljaja.

Rama ima dugu karijeru u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde se preselio kao adolescent i izgradio ime u svetu dizajna enterijera i arhitekture. Na Kosovu je postao poznat 2012. godine kada je predstavljao zemlju na Venecijanskom bijenalu arhitekture i izveo pobednički projekat Hamam Jazz Bara u Prištini.

Ipak, njegovo ime u lokalnim medijima posebno je odjeknulo 2019. i 2020. godine, ovaj put u kontekstu polemika. Njegova firma je projektovala, a on je bio suvlasnik stambenog kompleksa od 17 vila na obali Badovačkog jezera, jednog od ključnih izvora pitke vode u Prištini. Iako je opština tada, pod vođstvom Shpenda Ahmetija iz Pokreta Samoopredeljenje (LVV), odobrila planove, projekat je izazvao oštre reakcije građana i ekoloških aktivista koji su upozoravali da bi gradnja mogla ugroziti snabdevanje vodom. Projekat je na kraju poništio Lumir Abdixhiku, sadašnji predsednik LDK, koji je 2019. godine bio ministar infrastrukture u prvoj Kurtijevoj vladi.

Tokom kampanje za lokalne izbore 2021. Rama je uspeo da izgradi imidž vizionara, sa obećanjima da će reformisati glavni grad koji je godinama patio od urbanog haosa: haotičnog saobraćaja, nefunkcionalnog gradskog prevoza i nedostatka urbanističkog planiranja dok se grad guši u naletu izgradnje.

Ramin izborni program zasnivao se na tri stuba: “Praktična Priština”, “Zelena Priština” i “Priština doživljaja”, sa više od 200 konkretnih infrastrukturnih, kulturnih i administrativnih obećanja. Prema njegovom programu, realizacijom ovih obećanja Priština bi služila građanima oslobađanjem javnih prostora i stvaranjem funkcionalnijih veza između naselja i centra grada. Grad je trebao postati dostupniji, zeleniji i funkcionalniji za pešake, korisnike javnog prevoza i zajednicu u celini. Renderi projekata koji su pratili ova obećanja delovali su kao da su izrađeni rukama njegovih saradnika arhitekata, koji su precizno znali šta treba učiniti, što je ulivalo nadu stanovnicima Prištine.

Međutim, četiri godine kasnije, samo deo Raminog vizionarskog plana za Prištinu je ostvaren.

Prema Institutu GAP, koji meri ispunjenost obećanja data tokom kampanja, u četiri godine lokalna uprava ispunila je 73 od 204 obećanja, 37 je delimično ispunjeno, 37 je započeto, dok 59 nije ni započeto.

Rama teži novom četvorogodišnjem mandatu na lokalnim izborima koji će se održati 12. oktobra. U tom okviru, K2.0 procenjuje Ramino upravljanje tokom protekle četiri godine, zasnovano na obećanjima i planovima koje je dao kroz tri temeljna stuba svoje kampanje 2021. godine.

Praktična Priština

“Praktična Priština” imala je za cilj promene koje su u suštini podrazumevale tzv. “redefinisanje centra grada”. Rama je predviđao da centar Prištine obuhvati celu unutrašnju gradsku petlju. Prema njegovom programu, novi centar bi promenio hijerarhiju kretanja u saobraćaju: pešaci bi bili na prvom mestu, javni i alternativni prevoz na drugom, a vozila na poslednjem mestu. “Praktična Priština” takođe je uključivala ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i bezbednost u gradu.

Najvažniji korak ka ovom projektu preduzet je u drugoj godini njegovog mandata, krajem 2023, kada je Opština Priština donela odluku da zatvori Ulicu Džordža Buša, pored Katedrale Svete Majke Tereze. Ipak, zajedno sa tim počela je i saga koja je postala predmet kritika prema Rami, iako ostaje najambiciozniji projekat koji je preduzeo tokom četvorogodišnjeg mandata.

Zatvaranje ulice išlo je postepeno. Prvo je zatvorena za automobile, ali je ostala otvorena za autobuse i taksije. Zatim su zatvoreni i oni, kako bi se postavile praznične kućice tokom zime, pred kraj godine. U martu 2024, otvorena je jedna traka koja je omogućavala izlazak iz podzemnog parkinga ka kampusu Filološkog fakulteta. Tokom nijedne faze zatvaranja ulice nije sprovedeno merenje efekata koje je izazvala blokada saobraćaja.

Predlog za zatvaranje Ulice Džordža Buša zasnovan je na Planu održive urbane mobilnosti za Prištinu objavljenom 2019. godine, koji je, u okviru proširenja zone za pešake i modifikacija nekoliko ulica, predviđao i Džordža Buša. Ali prema tom planu, ova akcija je trebalo da počne tek 2026, a ne ranije. Zatvaranju ulice trebalo je prethoditi razvijanje unutrašnjih i spoljašnjih gradskih petlji koje bi rasteretile saobraćaj. Godine 2022, Ramina uprava sprovela je nekoliko testova za rasterećenje saobraćaja kroz testiranje unutrašnje petlje, dopuštajući vozilima kretanje u jednom pravcu. Uprkos tim testovima, unutrašnja petlja nikada nije aktivirana, jer, prema opštini, to nije moglo biti izvedeno bez izgradnje dva podvožnjaka za automobile, jednog kod Katedrale i drugog kod starog dela grada. Iako podvožnjaci nisu izgrađeni, ulica je zatvorena.

Rama je, nazivajući saobraćajne kolone “prilikom za odmor, uživanje u muzici i, ako je moguće, izlazak iz automobila radi šetnje”, zajedno sa svojim timom započeo rad na transformaciji Ulice Džordža Buša u pešačku zonu sa prostorima za komercijalne aktivnosti. Projekat je osmislio tim “Arhitekta grada”, koji je u kampanji obećao da će redizajnirati glavni grad. Ovaj poduhvat, koji je izazvao debate zbog troškova od 12 miliona evra tokom tri godine, obuhvatao je pretvaranje dela ulice od Katedrale do Grand hotela u šetalište, dok su kod zgrade Radio-televizije Kosova (RTK) planirane stepenice koje bi povezale šetalište sa komercijalnim objektima.

Međutim, ambiciozni projekat Rame naišao je na prepreke. U jednom delu Ulice Džordža Buša nalaze se objekti pod zaštitom Ministarstva kulture, omladine i sporta (MKRS), poput zgrada RTK i Nacionalne biblioteke “Pjetër Bogdani”. Ignorišući Zakon o kulturnom nasleđu, planiralo se da radovi počnu između spomenika i zaštićenog područja istorijskog centra Prištine.

Ipak, opština nije pratila potrebne procedure za dobijanje dozvola od Nacionalnog instituta za zaštitu spomenika (IKMM) za ovaj projekat i nije pravovremeno objasnila kako radovi treba da se izvedu u toj zaštićenoj zoni. Sličan pristup opština je primenila i kod radova na podvožnjaku u ulici “Agim Ramadani” pored starog dela grada i kod nadvožnjaka iza Palate omladine i sporta, projektovanog da poveže naselje “Arbëria” sa centrom, čiji su radovi prekinuti iz istog razloga. Uprkos tome, opština je raspisala tender za početak radova na Džordžu Bušu u vrednosti od 18,4 miliona evra.

Dana 10. marta 2025. radovi su započeli, a sledećeg dana Inspektorat za kulturno nasleđe Ministarstva kulture (MKRS) zaustavio je radove, dok je dan kasnije odloženo odlučivanje ko je u pravu između opštine i inspektorata, što je sukob odvelo na sud. Suočena sa zakonima i procedurama, opština je konačno zatražila dozvolu od IKMM za realizaciju projekta, koja nije odobrena, jer projekat ugrožava pet spomenika u toj zoni.

Na kraju, Apelacioni sud odbio je zahtev opštine za suspenziju odluke Inspektorata za kulturno nasleđe o zaustavljanju radova u Ulici Džordža Buša. Ovaj sukob razvijao se i u političkom kontekstu. Rama je optuživao vladu i bivšeg ministra kulture, Hajrullaha Çekua – kandidata LVV za Prištinu na izborima 12. oktobra – da namerno ometaju radove. Oni su pak tvrdili da postupaju u skladu sa zakonom i distancirali se od političkog karaktera sukoba.

Pored problema sa Inspektoratom za kulturno nasleđe, Rama se suočio i sa poteškoćama u saradnji sa arhitektima koji su dobili tender za projektovanje ove ulice. Konzorcijum arhitekata, koji su činili Astrit Nixha i Arbër Shita, sa kompanijama “ANARCH” i “ARDI Ç”, kao dobitnici tendera uputili su slučaj izvršiteljima, kako bi od opštine naplatili svoje usluge. Opština nije uspela da na vreme usvoji budžet za 2025. godinu, a zbog nefunkcionisanja Skupštine Kosova, koja je morala da procesuirа amandmane na budžet glavnog grada, ostala je na režimu jedne dvanaestine godišnjih budžetskih sredstava po mesecu, pa samim tim nije mogla da plati izvođače usluga.

Osim sage oko radova u Ulici Džordža Buša, u hijerarhiji saobraćaja u glavnom gradu nije bilo značajnijih promena.

Kretanje pešaka i dalje je jedan od svakodnevnih izazova, jer je većina trotoara zauzeta automobilima. Istovremeno, parking mesta su veoma ograničena, iako je rešavanje ovog problema bilo jedno od ključnih predizbornih obećanja vezanih za smanjenje saobraćajnog kolapsa. Parking prostori na ulazima u grad, po konceptu “Park & Ride” – gde bi građani ostavljali vozila, a dalje koristili javni prevoz – nisu realizovani. Osim jednog parkinga izgrađenog u naselju “Kodra e Trimave” (Vranjevac), usklađenog sa ovim sistemom, nije bilo drugih konkretnih poteza.

Konkretniji korak preduzet je tek mesec dana pred izbore, kada je Rama potpisao sporazume sa tržnim centrima “Prishtina Mall” (kod Lipljana) i “ETC” (kod Kosova Polja), da građani koriste njihove parkinge kao javne.

Takođe, bilo je planirano da se izgrade parking prostori na obodima centralne zone, odakle bi se do glavnih gradskih trgova moglo stići peške za oko sedam minuta. Ovi parking prostori, koji nikada nisu izgrađeni, trebalo je da budu pod upravom javnog preduzeća “Prishtina Parking”. Pored upravljanja parkirnim mestima na ulici, preduzeće je trebalo da obezbedi prihode za opštinu i modernizuje naplatu putem digitalnih platformi.

Preduzeće je funkcionisalo tako što je naplaćivalo tarife, izdavalo kazne, blokiralo ili oduzimalo vozila zbog neplaćenog parkinga i ograničavalo pristup prema određenim načinima plaćanja. Međutim, u maju 2025. godine, Vrhovni sud, na zahtev Opštine, ukinuo je ključne odredbe uredbe koje su preduzeću davale te nadležnosti, ocenjujući da se time krše ustavna prava. Sa ukidanjem prava na blokiranje ili oduzimanje vozila, prihodi su naglo pali, a delatnost preduzeća faktički je bila paralizovana. Ali i pre odluke Vrhovnog suda, “Prishtina Parking” nije uspeo da spreči parkiranje vozila na trotoarima namenjenim pešacima.

U septembru je “Prishtina Parking” ponovo počeo da funkcioniše, na osnovu nove uredbe, prema kojoj kazne izriče Inspektorat grada, dok vozila više ne mogu biti blokirana.

Deo programa “Praktična Priština” bilo je i obećanje o bezbednom glavnom gradu. Međutim, u pogledu prateće infrastrukture, poput javne rasvete, realizacija ugovora se razvukla. Od početka juna 2025. godine, Ulica B i Ulica C, jedne od najprometnijih ulica u prestonici, bile su bez osvetljenja sve do manje od dve nedelje pred izbore, kada je ono svečano pušteno u rad. Uopšteno gledano, nedostatak osvetljenja i dalje je problem u mnogim delovima grada.

Pored toga, problem pasa lutalica već godinama je društveni i institucionalni izazov, za koji su uzastopne vlasti obećavale trajno rešenje. Poslednjih godina, opština je pokrenula projekat izgradnje novog prihvatilišta za pse lutalice – što je bilo obećanje i prethodnika Rame, Shpenda Ahmetija. Iako je tender raspisan, postupak je od početka bio praćen sumnjama u netransparentnost i loše planiranje, a i sam izabrani lokalitet ocenjen je kao problematičan. Projekat je započet u šumovitom području kod Badovačkog jezera, bez asfaltiranog puta, vode, struje, a pre svega bez građevinske i ekološke dozvole.

Uprkos upozorenjima o ovim nepravilnostima, opština je nastavila sa ugovaranjem i finansiranjem projekta. Nedostatak osnovnih uslova, poput pristupa lokaciji i potrebne infrastrukture, doveo je do toga da prihvatilište bude napušteno gotovo odmah po otvaranju, dok se problem napada pasa lutalica, kao i nasilja građana prema njima, nastavio pogoršavati.

Umesto da se bavi ovim neuspesima, opština je finansirala još dva prihvatilišta preko različitih organizacija. Ali ta ulaganja, umesto da donesu zakonsko i humano rešenje, otvorila su novo poglavlje skandala. Agencija za hranu i veterinu (AHV) utvrdila je da ta prihvatilišta rade bez licence i mimo zakonskih okvira, te naložila njihovo zatvaranje. U praksi, to je značilo da su javna sredstva potrošena na objekte koji nisu ispunjavali ni minimalne zakonske standarde. Loša higijena, neispravna pijaća voda, psi ostavljeni na vrućini, njihova uginula tela pronađena u objektima i nedostatak veterinarske dokumentacije – bili su samo deo nalaza AHV-a.

Nakon inspekcija AHV-a i zatvaranja dva prihvatilišta, posledice su odmah postale vidljive na terenu. Psi lutalice ponovo su počeli da se vraćaju u centar grada, što je ukazalo na nedostatak dugoročne strategije opštine.

U međuvremenu, u junu 2023. godine pokrenut je program koji je nudio subvenciju od 50 evra mesečno po udomitelju do pet pasa. Međutim, projektu je nedostajao efikasan mehanizam sprovođenja, pa su ubrzo isplivali brojni slučajevi zloupotreba i samih subvencija i pasa.

U okviru programa “Praktična Priština” predviđena su i ulaganja u obrazovanje. Za razliku od drugih sektora, obrazovni sektor u opštini Priština u poslednje četiri godine beleži znatno bolji tempo razvoja. Svaki direktor ili direktorka koji su preuzeli rukovođenje obrazovanjem u prestonici sproveli su barem neke mere koje su doneli poboljšanja.

Prva direktorka, Besiana Musmurati iz redova PDK, započela je reformu škola povećavajući njihovu bezbednost, uvodeći predmet digitalnog kodiranja, ormariće za učenike i pokretanje izgradnje novih škola. Nakon raspada koalicije sa PDK, Direkcija za obrazovanje poverena je Jehoni Lushaku-Sadriu iz LDK, koja je uvela celodnevnu nastavu u pet škola u prestonici. Ova reforma je bila dobrodošla kod građana, jer je ranije slanje dece u privatne dnevne centre stvaralo dodatne finansijske troškove.

Nakon Lushaku, koja je napustila funkciju direktorke obrazovanja pošto je izabrana za poslanicu u centralnom parlamentu i tokom kampanje isticala uspeh u uvođenju celodnevne nastave u Prištini, na čelo obrazovanja u prestonici došao je Samir Shahini, koji je ranije bio direktor obrazovanja u Kosovu Polju. Jedan od najmlađih direktora, Shahini je u roku od godinu dana proširio celodnevnu nastavu na još sedam škola, od kojih je pet u selima, čime je ispunjeno i jedno od obećanja iz 2021. godine – ravnomeran razvoj obrazovanja u urbanim i ruralnim delovima prestonice. Pored ovih uspeha, u gradu je otvorena i srednja škola za ugostiteljstvo i turizam.

Čista Priština

Program “Čista Priština” fokusirao se na infrastrukturu zelene mobilnosti, sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha davanjem prioriteta javnom prevozu, smanjenjem saobraćaja u centru, kreiranjem zelenih koridora i podsticanjem korišćenja električnih automobila, između ostalog.

Međutim, funkcionalizacija i proširenje javnog prevoza su zapeli. Tokom četiri godine spominjana je kupovina 30 novih autobusa, od kojih je šest trebalo da bude električnih, ali ovo obećanje nije realizovano. Istovremeno, u celom gradu se i dalje radi na izgradnji novih autobuskih stanica, koje već četiri godine nisu završene. Upravo na tim stanicama vlast u Prištini odlučila je da isproba neobično rešenje. Prostor predviđen za autobuse pored stanica, koji je bio odvojen od saobraćajnih traka za automobile, uklonjen je. Sada autobusi staju u saobraćajnim trakama, izazivajući kolone. Prema opštini, sve je ovo urađeno da bi vozači automobila osetili “iritaciju” dok se kreću kroz grad.

Za transformaciju mreže gradskog prevoza, koja je obuhvatala nove autobuse, nove linije i stabilne intervale saobraćaja, Rama je tri nedelje pre izbora odlučio da predstavi novi plan za gradski prevoz, kao i da oslobodi plaćanja radnike u obrazovanju, zaposlene u opštinskoj administraciji, sve učenike i studente. Prema saopštenju opštine, mreža javnog prevoza sada je proširena uključujući 30 novih linija i 172 moderna autobusa. Na nekim glavnim linijama obećana je učestalost od svakih sedam minuta.

Međutim, uz spor javni prevoz, nedostatak inicijativa za korišćenje električnih automobila i mali broj posađenih stabala, opština nije uspela ni malo da smanji zagađenje vazduha u prestonici, koja je svake zime na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu, sa nivoima koji višestruko premašuju smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Iako su termoelektrane “Kosovo A” i “Kosovo B” glavni izvor zagađenja, automobili su drugi najveći zagađivač.

S druge strane, obećanja su bila ambiciozna – obećavano je da će infrastruktura za električne automobile biti funkcionalna u svim kvartovima. Čak je planirano da u novim zgradama budu izdvojena parking mesta i posebne stanice za punjenje ovih vozila.

Formiranje parking prostora na ulazima u prestonicu bilo je usko povezano sa idejom širenja javnog prevoza i mobilnosti kroz korišćenje autobusa, bicikala ili kretanje pešice. U praksi, kampanja je davala prioritet pešacima i javnom prevozu, dok su automobili dolazili tek na poslednje mesto. Omogućeno je korišćenje 100 javnih bicikala, sa 15 stanica i odgovarajućom aplikacijom za iznajmljivanje bicikala.

Zagađenje nije zahvatilo samo vazduh. Početkom 2024, a zatim i 2025. godine, Priština se suočila sa velikom krizom otpada. Prepunjeni kontejneri, jak smrad i zdravstveni rizik, koji je dokumentovao Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova (IKSHPK), učinili su da grad izgleda kao ogromna deponija smeća po čitavim naseljima. Za građane, ovo više nije bila samo estetska stvar koja narušava imidž glavnog grada, već ozbiljan zdravstveni rizik.

Glavni razlog bio je finansijski sukob između opštine i javnog preduzeća “Pastrimi” (Čistoća), kojem je opština dugovala više od 2,7 miliona evra, što je blokiralo funkcionisanje preduzeća. Bez plaćanja i bez dijaloga, usluge čišćenja počele su da se prekidaju. Umesto da reši problem, opština je okrivila preduzeće iz političkih razloga, jer ga su vodile osobe bliske PDK, sa kojom je opština raskinula koaliciju.

Uz dug prema preduzeću pojavio se dodatni problem. U decembru 2024. godine, Skupština opštine Priština promenila je Pravilnik o upravljanju otpadom, koji je inicirao PDK i podržali odbornici PDK i AKR. Izmena pravilnika predviđala je da samo preduzeće “Pastrimi” naplaćuje račune od građana, a računi su počeli da se izdaju od januara 2025. godine. Međutim, ovu izmenu osporila je opština Priština, koja je već u februaru te godine suspendovala primenu pravilnika i poslala “Pastrimi” pred Vrhovni sud tražeći njegovo potpuno ukidanje. Opština tvrdi da pravilnik krši i Zakon o konkurenciji, odnosno da on uskraćuje pravo drugim operaterima da učestvuju. Prema navodima opštine, pravilnik je ometao njihov plan čišćenja grada, koji je trebalo da bude podeljen na pet zona, uključujući ruralne, a usluge čišćenja trebalo je da pruža šest privatnih kompanija, među kojima i preduzeće “Pastrimi”. Taj plan, međutim, javno preduzeće je odbilo.

Promene pravilnika u vezi sa fakturisanjem izazvale su konfuziju kod građana, jer nisu znali gde da plaćaju račune za smeće – u opštini ili preduzeću “Pastrimi”. Nakon sudske bitke, pravo je vraćeno “Pastrimiju”, koji je nastavio sa radom, a računi se sada plaćaju kod tog preduzeća, koje je zaduženo za čistoću grada.

Međutim, slika zagađene Prištine tokom tih dana neće se lako zaboraviti. Najveća ironija bila je što je jedna od centralnih tačaka Raminog predizbornog programa iz 2021. bila “Čista Priština”. Čak je u obećanjima koja spadaju u kategoriju “Pametna Priština” navedeno da će se koristiti pametna tehnologija za identifikaciju prekomernog gomilanja otpada i njegovo upravljanje.

Priština doživljaja

Program “Priština doživljaja” fokusirao se na kulturni život grada, uključujući sport, omladinu, umetnost, kulturu i gastronomiju.

Specifična obećanja predviđala su infrastrukturne investicije koje bi kulturu postavile u srž javnog života. Među tim projektima su bili otvaranje nove Galerije umetnosti, formiranje Simfonijskog orkestra Prištine, novi teatar i moderan centar za kulturne događaje. U programu se takođe pominjalo renoviranje Kina Armata, otvaranje centra za urbanu kulturu i kreativna laboratorija za decu i mlade, kao način da se naredne generacije obrazuju kroz kulturu i kreativnost.

Orkestar, prošireni kamerni ansambl, osnovan je 23. juna 2025. i iste večeri održao prvi koncert. Cilj orkestra je razvoj umetničke muzike u glavnom gradu. S druge strane, teatar koji je obećan nije izgrađen; moderan kulturni centar takođe nije realizovan; renoviranje Kina Armata nije ni počelo.

Jedan od problema koji je istakao sukob Ramine vlasti sa delom umetničke scene bila je budućnost Centra za narativnu praksu (CNP), poznatog i kao bivša biblioteka “Hivzi Sylejmani”. Biblioteka, zatvorena na neko vreme, otvorila je vrata kada je nomadsko bijenale Manifesta 14 Priština stiglo u grad 2022. godine. Bijenale, osim što je organizovalo 100-dnevni umetnički i kulturni program, pretvorilo je biblioteku u CNP uz investiciju od 300.000 evra.

CNP, interdisciplinarni kulturni institut, postao je sedište obrazovnog programa bijenala – tu su se održavale radionice, književni događaji i muzičke predstave. CNP je takođe predstavljala ključnu kulturnu zaostavštinu koju je Manifesta ostavila Prištini.

Krajem januara 2024, CNP je najavio privremeno zatvaranje, uglavnom iz finansijskih razloga. U saopštenju za medije navedeno je da će se centar ponovo otvoriti na proleće, što se ipak nije dogodilo. U maju 2024, Direkcija za kulturu Opštine Priština počela je da koristi deo prostora CNP za kancelarije. To je izazvalo proteste među nezavisnim radnicima u kulturi, umetnicima, kulturnim organizacijama i civilnim društvom.

U avgustu 2025. godine, Opština Priština je potpisala sporazum sa PART – Radnici u umetnosti, za privremeno upravljanje prostorom, uz obavezu da prostor ostane dostupan umetnicima, dok će zajednička komisija razmatrati sve zahteve na pravičan i jednako dostupan način za sve zainteresovane strane.

U središtu problema bila je i praksa opštine u vezi sa javnim prostorima. Postojeći zakon o davanju u korišćenje komunalne imovine smanjuje ove prostore na finansijski instrument, favorizujući poslovne subjekte kroz javne licitacije i dugoročne ugovore do 99 godina, dok su organizacije civilnog društva ograničene na kratkoročne ugovore do 15 godina. Ovo je stvorilo sistemsku nesigurnost za zajedničke prostore kao što su Termokiss ili Kino Armata, koji su, umesto da razvijaju svoj kulturni i društveni zadatak, morali da prežive u pravnom i političkom okruženju punom nesigurnosti.

Iako zakon daje pravo gradonačelnicima da direktno pregovaraju o projektima od javnog interesa, Ramina vlast nije iskoristila ovu mogućnost da zaštiti prostore zajednice, ostajući pasivan administrator sistema koji je namerno dizajniran da ih učini nesigurnim.

Takođe, Rama je obećavao oživljavanje kvartovskih centara kroz organizaciju lokalnih kulturnih događaja, kao i izdvajanje posebnog budžeta za umetničke projekte zajednica. U ovom smislu zabeleženi su pozitivni pomaci, kroz renoviranje sklonišnih tunela u naseljima u kulturne centre. Opština je renovirala tunel kod “Kurrizija” (Kičme), koji, pored saobraćaja za automobile i bicikle, ima nameru da se koristi i za kulturne predstave i izložbe.

Lista neispunjenih obećanja je duga, posebno u oblasti sporta. Još uvek nisu realizovani: izgradnja fiskulturnih sala u školama sa više od 100 učenika, razvoj fizičkog vaspitanja kod dece u predškolskim ustanovama, izgradnja olimpijskog bazena, povećanje kapaciteta stadiona “Fadil Vokrri” na osam hiljada mesta, renoviranje velike sale Palate omladine, kao i izgradnja tri nove sale sa po 300 mesta u perifernim delovima grada.

Umesto da se renovira kao osnovna sala za rukomet i druge sportove, velika sala Palate omladine pretvorena je u scenu za Festival pesme RTK, prekrivena zavesama koje skrivaju ostatke požara objekta koji se dogodio posle rata. Sala i danas, van dana festivala, služi kao parking.

U oblasti sporta, kroz plodonosniju saradnju između opštine i MKRS-a, zabeležen je jedan od uspeha u mandatu Ramine vlasti, kada je glavni grad dobio pravo da organizuje Mediteranske igre “Priština 2030”. Ove igre se neće održati samo u Prištini zbog ograničenih kapaciteta, već će se rasporediti i u druge gradove, uključujući i Drač za vodene sportove. To će biti najveći sportski događaj ikada održan na Kosovu i očekuje se da privuče hiljade sportista, bazirano na prethodnim igrama održanim u državama poput Alžira, gde je učestvovalo više od 3.200 sportista. Investicije u sportsku infrastrukturu za ove igre iznose više od 250 miliona evra.

***

Ambiciozni plan Ramine vlasti da pretvori Prištinu u funkcionalan, čist grad sa dovoljno prostora za urbane doživljaje naišao je na ozbiljne prepreke tokom ovih godina. Iako su u nekim sektorima preduzeti pozitivni koraci, hronični problemi glavnog grada ostaju nerešeni – uključujući haos u saobraćaju, nedostatak trotoara za pešake, loše upravljanje otpadom i manjak infrastrukturnih ulaganja koja bi obogatila kulturni život glavnog grada.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0