Odmah nakon što je zauzeo kabinet 1. juna, novi makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov je naglasio da će evro-atlantski put ove zemlje početi izgradnjom odnosa sa makedonskim susedima. Na vrhu liste se nalaze susedi sa juga, Grci – s kojima su odnosi stagnirali ili bili u padu tokom vladavine VMRO-DPMNE – i razgovori o  “problemu s imenom”.

Mnogi analitičari smatraju da — posle duge unutrašnje političke krize u Makedoniji, u kojoj je pitanje imena stavljeno postrani — sada postoji nova, “istorijska šansa” da se reši problem koji se razvlači duže od 25 godina.

“Iredentističke tendencije”

Pitanje imena je politički spor u vezi sa imenom ‘Makedonija’. Republika Makedonija je bila savezna jedinica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pre nego što je napustila ovu državu 1991. Makedonija je tada postala nezavisna i međunarodno priznata država, ali je Grčka nastavila da se suprotstavlja nazivu ‘Makedonija’, jer se tako zove i njen severni region. Ministar spoljnih poslova Nikos Kocias je u aprilu rekao da je “zahtevanje naziva ‘Makedonija’” deo “iredentističkih tendencija” njenog suseda zbog kojih su “granice jednog regiona pod znakom pitanja”.

Grčka Makedonija je veća od Republike Makedonije — kako Grčka navodi u svom Ustavu — a milioni etničkih Grka se identifikuju kao Makedonci, bez ikakvih veza sa slovenskim narodom koji se vezuje za Republiku Makedoniju. Štaviše, Grčka se protivi terminu “makedonski” koji bi se upotrebljavao za najveću etničku grupu i jezik u susednoj zemlji.

Ove dve države su počele pregovore o imenu 1995. godine, uz posredovanje Ujedinjenih nacija. Dok se ne pronađe rešenje, privremenu referencu, ‘Bivša jugoslovenska republika Makedonija’ (BJRM), koriste međunarodne organizacije i države koje ne priznaju prevode ovog ustavnog naziva.

Država je dobila preporuku da počne pregovore sa EU 2005. godine, a 2008. su očekivali i i otvaranje novog poglavlja u odnosu sa NATO. No, pitanje imena stajalo je kao prepreka. Na samitu NATO u Bukureštu aprila 2008, Grčka je blokirala put Makedonije ka članstvu tvrdeći da, iako je aplikacija podnesena pod imenom ‘BJRM’, njihovi susedi bi, verovatno, naziv ‘Makedonija’ koristili unutar organizacije te bi formalizovali taj naziv kada budu primljeni u članstvo.

Nakon toga je Generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer, saopštio tekst kojeg su zemlje članice usaglasile, a u kom se nerešeno pitanje imena navodi kao razlog zbog kog se pozivnica za članstvo neće poslati Makedoniji; vlada u Skoplju je ohrabrena da reši ovo pitanje putem dijaloga sa Grčkom i te im je rečeno da će dobiti pozivnicu čim se pronađe “obostrano prihvatljivo” rešenje.

Prema rečima Tonija Deskoskog, profesora međunarodnog prava i međunarodne arbitraže na skopskom Univerzitetu Sv. Ćirila i Metodija, postoje tri međunarodna dokumenta koja imaju ključni značaj za pitanje imena, a koja Makedoniji daju prednost.

“Prvi potiče iz 1992, kada je Makedonija dobila zaključak da ‘upotreba imena ne implicira teritorijalne pretenzije’”, kaže on misleći na Lisabonsku deklaraciju Saveta Evropske zajednice. Iste godine, u januaru, Komisija Evropske zajednice za arbitražu, kojom je predsedavao Robert Badinter, objavila je svoje mišljenje da Republika Makedonija ispunjava sve kriterijume za priznanje kao nezavisne države, te da ime ‘Makedonija’ ne implicira postojanje teritorijalnih težnji prema drugoj državi.

Deskoski ističe presudu haškog Međunarodnog suda pravde iz 2011. koja je donesena nakon što je Makedonija zatražila da presudi da li je Grčka 2008. blokirajući članstvo ove zemlje u NATO, prekršila Privremeni sporazum koji su dve zemlje potpisale 1995. Presuda navodi da je Grčka prekršila ovaj sporazum u kojem stoji da se ova zemlja neće protiviti bilo kakvoj težnji Makedonije da se učlani u međunarodne organizacije, sve dok koriste naziv ‘Bivša jugoslovenska republika Makedonija’.

Nova stranica

Pre ovonedeljnih sastanaka u Briselu sa zvaničnicima NATO i EU, Dimitrov je konačno rekao da je Makedonija spremna ovo bodljikavo pitanje vrati za pregovarački sto, te razmotri ulazak u NATO sa svojom privremenom referencom, BJRM. Ministar spoljnih poslova je sugerisao da bi članstvo Makedonije u NATO pomoglo Balkanu posle višemesečnih političkih napetosti u ovom regionu, te da je ovo “istorijska šansa” za Grčku, ako želi stabilni komšiluk. Međutim, on je istakao da će svako konačno rešenje biti stavljeno pred građane na referendumu.

Prema stručnjacima, ova strategija bi mogla biti privremeno rešenje koje će utabati put članstvu ove zemlje u NATO i povećanu stabilnost. Deskoski kaže da momentum koji je Makedonija dobila od predstavnika EU i NATO nakon pobede stranke Zorana Zeva na prošlim izborima predstavlja priliku koja se ne propušta i da je ovakva strategija ispravna.

“Novoformirana vlada je srušila ključnu prepreku u rešavanju ove političke krize i dobila veliki podsticaj visokih predstavnika EU i NATO”, kaže Deskoski. “Mislim da javnost može biti zadovoljna što se sada neko bavi pitanjem imena, jer to znači da je stabilnost države vraćena.”

Politički analitičar Aljbert Musliu naglašava da reformski plan nove vlade u Makedoniji i fokusiranje na dobrosusedske odnose, kako bi se zemlja vratila na put integracija u EU i NATO, predstavljaju primetnu promenu tona u odnosu na prethodnike u vlasti. Iako će kompromisi, kao što je prihvatanje oznake ‘BJRM’, biti nepopularni kod kuće, on smatra da će asertivnija strategija ubuduće osnažiti makedonsku poziciju po pitanju problema s imenom.

“Morali smo promeniti priču prilikom rešavanja problema sa imenom jer ne možemo da se tuči i ujedno pregovarati sa Grčkom, i mislim da je upravo to strategija nove vlade”, smatra on. “Ne zaboravimo da je Grčka punopravna članica NATO i od njihovog glasa zavisi naš put ka evropskim institucijama. Mislim da sadašnja strategija poboljšava i ublažava odnose sa našim susedima, posebno sa Grčkom, ali je i na našim partnerima da pomognu Atini da razume položaj Makedonije.”

Premijer Zaev je jasno rekao da Makedonija ne traži samo privremeno rešenje nudeći kompromis kako bi pristupili NATO, već da je spremna da sedne sa Grčkom i ozbiljno razgovarati o trajnom rešenju problema s imenom.

Za sada ima nagoveštaja da je promena pristupa udahnula novi život evro-atlantskim ambicijama Makedonije. Zaev se 12. juna sastao sa generalnim sekretarom NATO, Jensom Stoltenbergom, koji je potvrdio stav NATO po pitanju imena, ali je i ohrabrio Zaeva. “Istovremeno bih želeo da naglasim da smo s odobravanjem primili poruku nove vlade da će intenzivirati dijalog sa Grčkom kako bi pronašla obostrano rešenje u okviru UN-a”, rekao je Stoltenberg.

U potrazi za kompromisom

Deskoski smatra da nagoveštaji iz NATO šalju jasnu poruku: “Imajući u vidu aktuelnu situaciju, jedini mogući pristup NATO i EU je rešavanje problema s imenom. Grčka želi da promenimo ime kako bismo pokazali da se ne krećemo u pravcu iredentizma i važno je znati da su partneri iz NATO prihvatili ovo kao kompromis”, kaže podsećajući da je ovakva inicijativa u suprotnosti sa raspoloženjem ove države.

On tvrdi da je, zbog zaključka samita u Bukureštu da se Makedoniji ne pošalje pozivnica za učlanjenje u NATO, gotovo nemoguće da Makedonija uđe u NATO, a da pritom ne napravi kompromise. “Ovaj zaključak sa samita će, verovatno, morati da se promeni 2018. i za sad Makedonija može da se učlani u NATO koristeći privremenu referencu [BJRM], dok istovremeno rešava problem sa imenom”, kaže on. “Sada je pravi trenutak za rešavanje ovog pitanja.”

Musliu očekuje da će ovakav razvoj događaja utabati stazu za članstvo Makedonije u NATO u narednoj godini, dok se otvara mogućnost usaglašavanja sa Grčkom na duže staze kada je reč o problemu s imenom. “Izvodljivo je da Makedonja pristup NATO i ja očekujem da će se to desiti u narednoj godini, pod referencom BJRM, a u međuvremenu se vode razgovori za trajno rešenje, gde Grčka ne bi dobila priliku da okrivi Makedoniju da je iredentistička”, kaže on.

Međutim, prvi pokušaj Dimitrova da uspostavi kontakte sa grčkim političarima posetivši Atinu ove nedelje kao ministar spoljnih poslova, stavio je u prvi plan to da, uprkos optimizmu, ovaj problem se neće brzo rešiti. Koristeći izraz ‘BJRM’ tokom cele posete, njegov kolega Kocias je potvrdio da je stav Grčke zasad nepromenjen: “Prvo pitanje imena, onda evro-atlantski tokovi”.

Kocias je, ipak, poželeo dobrodošlicu novoj makedonskoj vladi koja se trudi da reši ovo dugotrajno pitanje, rekavši da je prethodna vlada, na čelu sa VMRO-DPMNE-om, nametala iredentizam kao pitanje između ovih dveju zemalja, te je izrazio spremnost svoje vlade da diskutuje o pitanju imena. On je dodao da Grčka poštuje teritorijalnu nezavisnost svog severnog suseda i da niko ne bi trebalo da se meša u pregovore.

Mnogi analitičari smatraju da ovaj prvi sastanak obećava mnogo. Ipak, vreme će pokazati da li postoji spremnost obeju strana da se reši ovaj dugotrajni spor.K

Ilustracija: Majljinda Hodža / K2.0.