U četvrtak uveče 13. jula, K2.0 je u prištinskom kafiću Dit’ e Nat’ poželio dobrodošlicu brojnim gostima koji su prisustvovali panel-diskusiji o kontinuiranim izazovima evropskih integracija na Kosovu. Panelisti su bili Jeton Mehmeti iz Instituta GAP, Katarina Tadić iz Evropskog centra za politike u Beogradu, Aljbana Merja iz Grupe za pravne i političke studije, Rudina Hasimja iz Kosovske fondacije za otvoreno društvo i Remzije Istrefi, profesorka na Univerzitetu u Prištini.

Miruna Tronkota, poslednji panelista i autorka nedavno objavljene knjige “Postkonfliktna evropeizacija i rat značenja”, otvorila je diskusija neočekivanom izjavom: “Moram da vas razočaram — ne znam šta evropeizacija zaista znači”. Prema mišljenju Tronkote, ‘izgradnja države članice’ u EU znači da je ova organizacija uzela ranije napravljene alate za proširenje i primenila ih na Balkan, bez posvećivanja posebne pažnje jedinstvenim izazovima s kojima se ova regija suočava.

Miruna Tronkota (sredina), stručnjakinja u oblasti evropskih integracija, postavila je osnove debate, poručivši publici da je zanima ko je izostavljen iz cele priče. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Tronkota je pomenula drugi koncept: postkonfliktnu evropeizaciju. Reč je o konceptu koji prepoznaje da etničke grupe, u postkonfliktnim situacijama, pridaju određena značenja političkim stvarnostima i rvaju se u oblasti javnih narativa, čime se utabava put pomirenju i, kasnije, evropskim integracijama, što je još komplikovaniji proces. Njena knjiga pokazuje način na koji različite strane pripovedaju drugačije priče pred kamerama, što dovodi do toga da građani shvataju realnost iste situacije vrlo drugačije od onoga što se desilo iza zatvorenih vrata, zbog čega imaju različita očekivanja.

Briselski sporazum iz 2013. je za Tronkotu bitan primer jednog događaja koji je predstavljao drugačije stvari za različite ljude: “U slučaju sporazuma, najveći problem jeste da oni koji su izostavljeni jesu subjekti samih sporazuma”, rekla je.

Istraživačica Katarina Tadić dodaje spoljnu tačku gledišta diskusiji, govoreći o srpskim pogledima na evropske integracije i dijalog sa Kosovom pod posredstvom EU. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Katarina Tadić je potvrdila izjave Tronkote o raskoraku u očekivanjima, primećujući da je Kosovo od samog početka imalo veća očekivanja od sporazuma nego Srbija. Dok je Kosovo očekivalo da reši pitanje svog statusa i da dobije priznanje ostalih država-članica EU, kao i da ga Srbija formalno prizna, Srbija nije imala nikakvu nameru to učini. Tadić primećuje da bi priznavanje Kosova bilo političko samoubistvo srpskog političara koji bi tako nešto uradio, te da je većina stanovništva voljna da odustane od članstva u EU ako je uslov priznanje Kosova.

Aktuelno stanje dijaloga, prema mišljenju Tadić, koji se vodi skoro u potpunosti na predsedničkom nivou, predstavlja puku simulaciju normalizovanja odnosa. “Još ništa nismo normalizovali — situacija sa vozom u februaru je dokaz toga. Iako imamo dijalog na političkom nivou, nemamo paralelne procese u društvu koji se bave pomirenjem ili prošlošću.”

Ona tvrdi da je odluka političkog vođstva u Beogradu da ode u Brisel i učestvuje u pregovorima samo način da vlast postane deo pristupnog procesa EU, te ne predstavlja pokazatelj bilo kakve iskrene namere da normalizuje odnose sa Kosovom.

Profesorka Remzije Istrefi veruje da kosovska država nije naučila mlađe generacije šta predstavljaju pomirenje i ljudska prava. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Remzije Istrefi, profesorka međunarodnog prava u oblasti ljudskih prava na Univerzitetu u Prištini, tvrdi da dijalog na mnogo načina propada čak i na političkom nivou, imajući u vidu da se o ratnim zločinima, seksualnom nasilju i kidnapovanjima, o kojima mnogi imaju sveža sećanja, i dalje ne razgovara. Ona je istakla da ne možemo da očekujemo od dva društva, koja su učestvovala u sukobu, da razviju poverenje u državne institucije — ono što nazivamo ‘demokratizacijom’ — kada ove institucije i međunarodne organizacije neće da razgovaraju ili da se bave traumama stanovništva iz vremena rata.

“Sada se suočavamo sa ovim uslovom od EU koje kaže da kosovsko društvo treba da se pomiri kako bi bilo spremno za proces integracija”, kaže Istrefi. “Ipak, proces pomirenja između društava ne zavisi od procesa integracija. To je poteklo od samog društva, od žrtava, porodica i različitih udruženja koja rade u ovoj oblasti. Osamnaest godina posle sukoba ovoga i dalje nema.”

Rudina Hasimja iz Kosovske fondacije za otvoreno društvo kaže da deo krivice pada na neke neuspehe kosovskih političara koji i dalje gaje ‘politiku postistine’. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Rudina Hasimja je pokrenula pitanje ‘evropeizacije’ kao demokratizacije i šta to znači za Kosovo i kosovske građane u svakodnevnom životu. “Pokušavamo da stvorimo demokratsku državu, a način na koji demokratija funkcioniše jeste da imate političkog predstavnika koji može da se zalaže za vaše zahteve, ali imate i neke standarde odgovornosti. Ako nam naša politička elita ne polaže račune, ukoliko je odgovorna samo Briselu, onda nešto nije kako treba u demokratskom procesu.”

Jeton Mehmeti iz Instituta GAP je podržao tvrdnju Hasimje da se pregovori održavaju daleko od očiju javnosti, zbog čega je civilno društvo, generalno gledano, nesvesno i zbunjeno u vezi s tim šta integracioni proces zaista obuhvata. “Svaki razgovor koji se vodi van očiju javnosti ne može biti efikasan, jer mu fali transparentnost”, tvrdi Mehmeti.

Direktor u istraživačkoj sekciji na Institutu GAP, Jeton Mehmeti, naglašava da postoji nedostatak napretka u nedavno objavljenim izveštajima EU. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Prema Mehmetijevom mišljenju, razgovor o integraciji je težak kada još nismo sigurni u budućnost same EU. Berlinski proces je projekat koji treba da održi nadanja, dok je, u realnosti, kosovska budućnost u Evropskoj uniji — neizvesna.

Aljbana Merja je izjavila da se Kosovo nalazi u poziciji s koje može da se prijavi za status kandidata, te da Centar za političke i pravne studije sa sedištem na Kosovu, gde je zapošljena, istražuje potencijalne pravne prepreke s kojima se Kosovo suočava u dobijanju ove pozicije. Ono što su saznali jeste da je slučaj Kosova više politički problem, nego pravni.

“Moramo da radimo svoj posao i da se povinujemo propisima koje nam je EU odredila. Moramo da postavimo svoje ciljeve i da radimo dvostruko više od drugih balkanskih država, imajući u vidu pitanje nepriznavanja”, Merja tvrdi.

Posle panel-diskusije, publika je postavljala pitanja. Nikola Tomić sa Univerziteta u Dablinu primetio je da su panelisti često koristili metaforu ‘rađenje domaćeg zadatka’ u pogledu angažovanja Kosova u pristupanju EU, tvrdeći da se tako potvrđuje stav inferiornosti koji balkanske države imaju prema Evropi, zbog čega ostaju na istom položaju. “Zamislite situaciju u kojoj EU ne postoji”, navodi Tomić. “Šta će Kosovo i Srbija onda učiniti?”

Tomić je primetio da je nekoliko panelista priznalo da integracije ne predstavljaju proces koji ide odozgo-nadole, već odozdo-nagore, objašnjavajući da EU nije takav akter — ona može samo da obezbedi novac, tehničku pomoć i vladavinu prava koji mogu, ali ne moraju, da se primene u ovom regionu.

Tronkota se saglasila sa njim i primetila da, iako je EU često predmet kritika zato što nije uspešan posrednik u postkonfliktnim situacijama, ne postoji pravi razlog zbog koga bi se verovalo da bi ova organizacija to uopšte trebalo da bude. “EU je počela kao grupa ljudi koji žele da skupe novac — bila je vrlo ekonomski orijentisana — a sada se žalimo što nije dovoljno politički orijentisana. Pa, da li bi zaista trebalo da bude?”

Naučna saradnica u oblasti evropskih integracija, Aljbana Merja, iznela je svoje uverenje da, od svih balkanskih država, građani na Kosovu su među onima koji imaju najveće nade u evropske integracije. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Merja je odgovorila primećujući da je, s druge strane, EU bila jedini medijum preko kog je Kosovo moglo da razgovara sa Srbijom, imajući u vidu da ga Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. “Kosovo je zatražilo od EU da igra veću ulogu u ovom dijalogu i da postavlja uslove, a ne samo da bude posrednik”, kaže Merja.

Drugi član publike, Ngadnjim Avdilji, postavio je panelistima pitanje o tome zašto bi trebalo da se oseća kao bolji građanin ako živi u EU, nego što živi na Kosovu.

Merja je odgovorila na sledeći način: “Članstvo u EU vas ne čini boljim građaninom. Prihvatanje i primena propisa koji su u skladu sa EU vas čini boljim građaninom. Možemo sami da sprovodimo ova pravila bez potrebe da imamo EU kao tutora koji će nam govoriti šta da radimo — ali mi još nismo to učinili i naša vlada je odlučila da je EU najbolji pravac za nas”.

Tadić je stala iza onog što je izrekla Merja, tvrdeći da samo od nas zavisi kakvi ćemo građani postati kada postanemo članica EU. Članstvo, u ovom smislu, nije nužno dobra stvar, ali ima potencijal da to postane. S druge strane, možda ćemo morati da priznamo da proces pristupanja EU ne funkcioniše, da nam treba nešto drugo. Ona je pomenula Srbiju kao primer za ovo, rekavši da ona nije nužno postala bolja država otkako je počela pregovore sa EU, imajući u vidu da je demokratski učinak u toj zemlji pogoršan.

Publika je postavila razna pitanja panelu, uključujući ono o tome da li su evropske integracije zaista pravi pristup. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Tadić je zaključila potvrđujući svoje uverenje da Kosovo i Srbija moraju zajedno da rade bez obzira na EU. “Ima mnogo stvari koje ujedinjuju Kosovo, Srbiju i druge balkanske države, nego onih koje nas razdvajaju”, izjavila je ona. “Na primer, naša korumpirana politička elita — mi, praktično, živimo u zarobljenim državama. Ako posmatramo proces privatizacije i ono što strane investicije donose u naše zemlje, mi imamo radnike koji nemaju nikakva prava i nemaju načina na koji bi se izborili za ista. Javni prostori u našim gradovima se oduzimaju od nas kao građana i daju velikim firmama. Morali bismo da raspravljamo o ovome i da razvijemo razumevanje između država na Zapadnom Balkanu, ali posebno između Srbije i Kosova, jer imamo zajedničku prošlost. Imamo jugoslovensku prošlost. Nekada smo imali standarde ako pričamo o socijalnim pravima i radničkim pravima, ali ih više nemamo. To bi trebalo da imamo na umu u predstojećim godinama, kao i u kontekstu evropskih integracija. Ko zna šta će biti sa EU za 10 godina? S druge strane, mi ćemo i dalje da živimo ovde i moramo da pronađemo modus saradnje, bez obzira na dijalog u Briselu.“

Tronkota je zatvorila diskusiju citatom jednog svog studenta: “Ne bi trebalo da evropske integracije posmatramo kao nagradu, već kao deo putovanja. Treba da se usredsredimo na putovanje i na ono šta zapravo znači demokratizovati se” K

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža / / K2.0.